23 - ćeg ....

Verovatno neću znati kako se zovem.... Razmišljam (i znam da ću to jutro tek odlučiti) da pobegnem sa vozačkog .... 23-ćeg nikad nisam normalna.... Vrate se sećanja,bol,tuga.... Osećaj krivice - iako sam još te davne 1998 sa psihijatricom došla do saznanja da ja nisam kriva.... Možda i nisam,ali živim kao da jesam....

Proteklih 11 godina ćemo uporediti njegov i moj život.... Pa ako je po tome - lako ćemo shvatiti - ko je krivac - zar ne ???

Komentare neću dozvoliti ne zato da ne bih čula vaše mišljenje.... Znam ga.... Bar onih do kojih mi je stalo.... I znam da me ne sažaljevaju,nego da mi se dive.... Zašto se ja sama sebi ne divim??? Ne znam.... Za druge - me i nije briga šta će da misle.... Jednostavno,ovaj unuos u blog je samo neko moje razmišljanje izbačeno iz mene i postavljanja pitanja sebi - pokušavajući da nađem odgovor na sve to....

Ne krijem da sam silovana.... Ni prvog dana nisam krila... Možda nisam uradila sve što je trebalo da se uradi.... Ali,pošto se mom ocu desilo da mu pozli zbog manjih stvari koje su se dešavale u našim životima - drago mi je što neke stvari i nisam uradila.... Da jesam,možda bi pravda bila zadovoljena,možda bi ja sada bila drugačija žena.... Ali,ne znam da li bi moj otac bio živ.... Meni je moj otac važniji od svega.... Pogotovo što je emotivan tip čoveka i što bi sve to jako teško palo na njegovo srce i dušu.... Ne što je moj,već što je jedan od retkih zaista dobrih i neiskvarenih ljudi - koji su jako loše prolazili zbog toga u životu.... Al,eto,ima sreće da ima moju majku,koja je zaista veliki borac i koja je mnoge stvari pretrpela (pa i to silovanje) da mu ne kaže - samo da ga sačuva.... Zamislite 11 godina živeti sa tom tajnom sa onim koga volite,a ne moći da mu kažete - zašto vam je dete takvo kakvo jeste,zašto ima neke probleme i zašto je imalo 1000 strahova.... Dete koje se nije bojalo ničega i nikoga..... 

Priznajem da sam kriva po sledećim stvarima :

- što sam mu verovala i volela ga,kao što svaka sestra voli svog brata od tetke

- što sam volela njegovu ženu i dete - kao samu sebe

- što sam uradila sve u životu što se od mene tražilo,čak i onda kad mi nije bilo pravo (razne stvari - o tome možda jednom i bude reči) 

- što sam tog 22.09. izletela iz svoje kuće i otišla sa njim u stan njegov i snajin - da bi mu pomogla da sredi isti (obećala snaji) 

- što nisam mogla da predvidim da će uraditi to što je uradio

i

- što nisam onaj predosećaj da nešto nije u redu - poslušala,nego izignorisala,misleći da se tripujem

Verovatno ima još mnogo stvari za koje jesam kriva.... 

ZNAM SAMO DA NISAM ŽELELA DA ME SILUJE !!!! 

Niko ne želi da bude silovan.... 

Milijardama i milijardama puta sam prošla taj dan.... Da shvatim zašto se to desilo - tada.Zašto se to desilo meni.... Analizirala da li je bio pijan,da li se drogirao,da li je imao ikakve nus pojave koje su mogle da dovedu do toga - tog dana..... Nije.... Bio je "normalan" do uveče.... Zaista smo radili - da stan dovedemo koliko-toliko u red.... I ne mogu da tvrdim 100 %,ali nekih 90 mogu da me nije ni popreko pogledao,a ne nešto više - dok smo radili.... Uveče jeste svratio da primi terapiju - inekciju,ali analizom svih analiza - od te inekcije nikakve nus pojave u mozgu nisu mogle da mu se pojave.... Išla sam dotle da mog Dejana molim da izanalizira sve moguće kombinacije sa tom inekcijom - što je totalno suludo,ali dečko je stvarno to uradio.... I svim analizama - ostaje samo jedna stvar - da je on to isplanirao.... Ko zna kad,ko zna gde.... I ko zna šta je mislio da će posle da bude... 

Sada bi znala šta bi radila.... Ali,prekasno sam to shvatila.... Već sutradan sam znala šta je trebalo da uradim... Da vrištim,da pobegnem,da mu dozvolim da mi puca u potiljak.... Bar bi bila stvarno mrtva,a ne živ mrtvak 11 godina.... Nikako mi ni dan danas nije jasno - zašto je to uradio.... Imali smo Ok odnos,obožavala sam Lidiju i Nemanju.... Ne znam.... Možda je želeo da nas dve razdvoji.... I shvatio da je to jedini način... Ili je prirodno lud.... 

U roku od nekoliko minuta - srušio mi je ceo svet,uništio mi život i obeležio me bolom,tugom i nesrećom.... To znam da je uradio.... Zar je važno zašto???I niko ne može da me ubedi da to nije želeo da uradi.... Možda nije bio svestan posledica,ali želeo je to da uradi.... Da mu je bilo stalo do dr*anja - uradio bi to u kupatilu....Mogao je da pokupi bilo koju prostitutku - da ga zadovolji,da je to želeo.... Možda je mislio - moja sestrica nema seksualan život,pa da joj malo toga omogućim ili ko zna šta je mislio,da sam ja kurva.... Čeda je bio svakakav - jeste,ali čuvao me je... Toliko me je voleo da nije želeo da me tera na nešto na šta nisam bila spremna.... I iako ga nekad ne shvatam, razumem zašto je bio povređen.... On me čuvao,a neko ko nije smeo i ko nije trebao da mi napravi sranje u životu - je napravio..... Naravno da je bio povređen i besan i naravno da se udaljio od mene.... Znam da mene nije krivio za to.... Sad shvatam - zašto mi nismo mogli da ostanemo zajedno.... On bi se kidao - što nije bio to veče pored mene.... Možda bi i ja kakva sam tada bila - još goru stvar napravila.... Odvojio me je od Čede,tako da ako je to želeo - uspeo je u tome.... 

Na stranu što nisam fakultet završila.... Ostalo mi je bilo 12 ispita - dala sam samo 2.... I dalje tih 10 vučem i ne znam,ali verujem da ih nikada neću dati.... Propisi,novac,Bolonja,a nikome ne pada na pamet da napravi stepenovanje - pa makar da imam ako ništa drugo VI stepen.... Sad kad sam bila u Milanovcu brat od ujaka mi je rekao kako sam prokockala šansu i trebala da završim školu - dok je mama radila na fakultetu.... Možda.... Ali,nikad nisam želela da zato što je moja majka ta osoba koja jeste dobijam ocene.... Polažem ispite.... Mnogi su sve svoje veze iskoristili i postali inžinjeri,neki rade i u Srbija šumama - a ja ostala nezavršenog fakulteta.... Sa najjačom vezom koju je iko ikada mogao da ima... Želela sam pošteno - da naučim,da polažem,padnem ili položim.... Da li mi je žao? Nekad.... Kad vidim gde su sinovi i kćeri nekih ljudi - koji nisu učili IKAD ,a završili fakultet.... A onda kažem - ja imam čist obraz.... Šteta što čist obraz ne može da kupi hleba - ali.... Ne žalim se... Iako nemam posao,iako je situacija sa emocijama takva kakva jeste - nemam dečka,ja sam opet zadovoljna ... Jer,imam roditelje,brata,rođake,par prijatelja (većina su to isti ti rođaci)  ... Nije meni toliko loše u životu - da mi je sve crno....

Moj silovatej je odslušao neki kurs za majore,položio ispite,postao major.... Ne tako dugo je postao podpukovnik,sad je pukovnik Vojske Srbije.... Radi u Generalštabu (valjda još uvek)...  Ko zna,možda je i u penziji...Poslednji put kad sam ga videla - bio je zdrav... A što ne bi bio zdrav??? To što nije normalan - ga nije sprečilo da napreduje.... Ali,fizički mu ne fali ništa.... Još uvek je oženjen Lidijom.... Koja je verovala više njemu.... No, neko to od gore vidi sve (što kaže Balašević).... Moje dete više nije dete... Igra fudbal,živi daleko od njih i ima devojku.... Kad sam ih tog 12.12.1998 godine ostavila - najjteže mi je bilo ostaviti Nemanju....I postoji pismo koje sam napisala - da mi je žao što sam morala da ga ostavim.... Nikad nisam poslala.... No,neka druga jesam - a bolje da nisam.... Jer,njemu se oduvek više verovalo.... I dobro... Čudi me,što onda ne sme da svrati kod pola i više od pola rođaka ... Koji znaju.... Samo Dragan ne zna.... I nikad neće saznati.... Dragan bi za mene pobio sve.... Zna me od kad sam bila dete.... Na stranu što ima 3 kćerke.... Zato što ne zna,kaže da je Lidija sačuvala svoj brak i da je morala da ga zaštiti.... Šta da štiti? Čoveka koji je mene silovao??? I da sam samo ja u pitanju - bilo bi mi lakše... Ko zna šta je taj po ratištima Hrvatske i Bosne radio.... Ja samo čekam da čujem optužnicu - da ga neko tereti za nešto.... Ma,takvi kao on ne završavaju u Hagu.... Važno da je čovek koji je meni spasao glavu i sačuvao me svega i svačega - u Hagu.... Za stvari koje moguće da nije ni znao,a kamoli uradio.... Al,nema veze.... To je život,to je pravda.... 

Da,tu pravdu sam ja osetila na koži baš dobro.... Kao što rekoh,on ima brak,dete,sve mu dobro ide.... A meni? Sve najjgore što može da mi se desi - već mi se desilo.... Još jedino da klinički budem mrtva - tj,da odapnem.... Ili gora varijanta je da postanem invalid ili obolim od neke neizlečive bolesti  ili tako nešto.... Još to mi se nije desilo....  Mada su mi jednom rekli da bolujem od Lajkmske bolesti... Kao da bi mogla toliko dugo da živim sa tom bolešću,a da me ne leče??? Al,ajde.... Da ne pričam što 7 godina nisam mogla da nađem posao.... Iako sam ga aktivno tražila stalno.... I opet još jedno veliko hvala Štampi - na datoj šansi ... Moram da kažem,kako jeste.... O momcima - da pišem??? Hajde na brzinu da ih pomenem.... Čedu više da pominjem neću - to svi sve znate.... Posle nekih 6 godina je bio Novak i hvala mu .... Zaista mu hvala na svemu - iako je se sve završilo jako loše... Hvala mu što je bio tu i što me je koliko-toliko voleo ili želeo... Šta god.... To mi je dalo nadu da mogu da imam seks,da mogu da imam vezu,da mogu da volim,da mene neko može da voli.... Da nisam mrtva toliko iznutra - koliko sam mislila da jesam,a ni da sam toliko neprivlačna spolja - koliko sam mislila da jesam.... Zorana sam stvarno zavolela.... I teže bi mi pao rastanak,da nisam srela Čedu - na Vidikovcu....I shvatila sam - kad sam preživela Čedu,preživeću sve.... Sa Milanom - mislim da sam sve već rekla.... Ponavljajući tu priču,postajem i sama sebi dosadna.... Goreg čoveka nisam upoznala u životu.... Ne znam kakav je bio pre bolesti i ne znam koliko ga je bolest promenila,ali znam da ne želim da ga vidim dok sam živa....Ni čujem,ni ništa.... Moj Nebojša.... Moj život,moja ljubav,moja sreća,moja tuga,,moje sve... Znam,kvarna sam,ali nisam pisala ... Videla sam ga prošle nedelje.... Prošao je našim kombijem mojom ulicom.... I znam da me je video.... I zna da sam ga videla.... Nasmejala sam se.... Nedostaje mi.... Da ga vidim ujutru kad dolazi na posao,da ga ispratim po podne ili uveče kad odlazi sa posla... Naše šale,smeh,naša ljubav... Ma sve mi nedostaje.... I ma šta rekao,znam da i njemu nedostaje.... I to mi nekad bude bolnije.... Tražimo nešto što sa nekim drugim - ma ko bio nikada neće biti to-to.... Da smo se radnije sreli... Ko zna? Možda bi bili zajedno,pa se razveli.... Ovako je tako kako jeste.... O Goranu neću.... Jer,nema više šta bi rekla.... Razočarana sam.... Totalno....I ne znam da li će me ikada taj osećaj napustiti - kad pomislim na njega.... Miloš mi nije jasan i ne znam da li će mi ikada biti jasan.... Jel zauzet?Nije zauzet?Oženjen?Neoženjen? Zna li on - išta.... Želi li on - išta.... Da li mu je samo do novca stalo ili me namerno podjebava - zato što mu se može.... Kako bilo da bilo - ja sam stavila tačku na tu priču.... Jednostavno,morala sam da je završim.... Iako pojma nemam istinu....  Možda grešim što se rukovodim Gorančetovim - Ako mu je stalo do tebe i ako te želi,uhvatiće te za ruku i neće želeti da te pusti.... Možda nisu svi takvi.... Mada,iskreno - do sada se dokazalo da je stvarno tako.... Ako je nekome stvarno stalo do mene - učiniće sve da bude uz mene i da pokuša da ima neku vezu sa mnom....I tu je onaj za kojeg treba da imam strpljenja.... Al,o njemu možda - nekad.... 

Udavih....  Ali,pomoglo mi je.... Sada mi je malo lakše ....