B92 Blog

Postoji lek ali za to je potrebna kriticna masa ljudi sa mozgom.

Pitanje je ima li vremena za cekanje na kriticnu masu?

Uzalud je stideti se svog naroda, svoje zemlje ili njihove slike u očima drugih jer je to jako promenjiva kategorija. Pa, razmisli malo kako se u celoj Evropi, čak i kod nas, opisuju Britanci i britanski turisti - kao najnekulturnija stoka. Pa?
A što se tiče nemoći i tuge... Šengen + diploma = zbogom Srbijo. Ako ti ne odgovara život ovde, naravno. Bar je tako u mom slučaju.

ne pratis radnju, Colin zivi u Londonu - mislis li da je time njegov problem resen?

i, koliko razumem, nije u pitanju stid pred drugima.

Uzalud je stideti se svog naroda, svoje zemlje ili njihove slike u očima drugih jer je to jako promenjiva kategorija.

Pa i precepcija nas samih je promenjiva kategorija, da li to znaci da ne treba da se stidimo kada recimo parkiramo na mesrtu rezervisanom za invalide?

ima i nešto što Nijemci nazivaju Fremdschämen - sramiti se zbog drugoga (nečega što je rekao, uradio, ...), što nema direktne veze sa mnom (što sam rekao, uradio, ...) ili samo periferno. čini mi se da se o toj vrsta stida radi...

kategorija, da li to znaci da ne treba da se stidimo kada recimo parkiramo na mesrtu rezervisanom za invalide

zavisi da li si invalid

E, nisam te skontao s početka. Ok...

adam weisphaut

Uzalud je stideti se svog naroda, svoje zemlje ili njihove slike u očima drugih jer je to jako promenjiva kategorija.

Pa i precepcija nas samih je promenjiva kategorija, da li to znaci da ne treba da se stidimo kada recimo parkiramo na mesrtu rezervisanom za invalide?

Pa, gde ću da se parkiram zavisi od mene, a delanje drugih ne zavisi od mene, prema tome, ne osećam tu vrstu stida i srama. Ni pred sobom, ni pred drugima. Odavno sam odbacio taj koncept. Mislim, ja tako procesiram stvari, ne kažem da sam više u pravu nego neko ko misli drugačije. Voleo bih da čujem drugačija razmišljanja na temu.

Colin_bgd

Kad nekog jadnika, turistu na primer, prebiju u Londonu, to nema drzavno-politicku pozadinu, i tu je cela prica gotova. Policija ih juri, pa ih nadje, pa ih sud osudi, pa ih bace u zatvor, pa ovi izadju, pa ili nauce lekciju, ili ne, i onda sve ispocetka.
A u Srbiji je sve odluceno na najvisem drzavnom nivou, i oni se igraju sa nama zivota, jer su apsolutno povezani, koordinirani, smisljeni, dozvoljeni, organizovani (precrtati nepotrebno) ovi napadi na Obilicevom Vencu, i parada, i “ultra-desnicarske” grupe, i sve je to jedna dodjemti-dodjesmi-adasevlasinesete zavrzlama, a kajmak se kupi u nekoj svajcarskoj banci (ne veruju oni off-shore, verujte mi). A nije cak ni zbog kajmaka, nego sto je, brate, lepo drzati raju pod jarmom, rek’o deseterac jos odavno…
E, zbog toga...

Svaka čast i za post i za ovaj komentar.

U državi u kojoj ministar za ljudska i manjinska prava nastupa kao advokat većine, nije potreban dokaz da su ljudska prava ugrožena a manjinska samo mrtvo slovo na papiru.

Ja nedje napisah da ovom otvorenom simbiozom vlast plaća neke stare dugove onim nasilničkim grupama, no bi mi oduzeta riječ.

Što se tiče kajmaka on se šeta od banke do banke, od Švajcarske do Kipra, preko Rusije i Kine do Londona i natrag u Švajcarsku, pa opet u krug, sa povremenim svadjama i obračunima oko tantijema.

Colin_bgd

Ne. To “delanje drugih” je u ovom slucaju delanje drzave. A drzava, ma koliko liberalni hteli da budemo, ipak predstavlja sve nas. Pa prema tome, ne mozemo se, cak i da hocemo, izmigoljiti iz celjusti prenesene odgovornosti, i nesumnjive povezanosti. Kao kad je decu stid kad im se roditelji naroljaju na nekoj svadbi, pa pocnu u kasne sate da “plesu” uz “Ne spavaj mala moja muzika dok svira…” (ah, da, snimljen je odavno vec film sa slicnim motivom), samo sto je to benigno, a ovo mnogo ozbiljnije.

Da, kontam šta hoćeš da kažeš. Uh, skroz si u pravu. U tom kontekstu osećam stid pred sobom. Ali, oguglao sam na to, odustao sam, nemam više za šta da se uhvatim. Mislim da se to desilo onda kada sam shvatio da u svom okruženju, među svojim vršnjacima, poznanicima i prijateljima ne postoji više niko koga je briga i kome je stalo. Smorio sam se, prosto rečeno. Meni je paralela za taj osećaj peti oktobar. Posle promena sam bio pun poleta i debelo bi me bio stid da nisam izašao na izbore, da se nisam svesno svaki dan trudio da menjam sebe... Sve je imalo neku poentu, neki cilj. Sada više ne vidim taj cilj i jedina mi je namera da najzad nekako diplomiram i da bežim odavde, jer sam svestan da ako ovde ostanem nemam šanse za normalan život. Pa voleo Srbiju sto puta više.

Colin_bgd

Tako da ja ne mrzim svoju zemlju, naprotiv, ma koliko bi pojedini hteli ovde to da mi imputiraju…

Izbagovao sam se i osetio se prozvanim. Nadam se da sam pogrešio.

Colin_bgd

]Kad nekog jadnika, turistu na primer, prebiju u Londonu, to nema drzavno-politicku pozadinu, i tu je cela prica gotova. Policija ih juri, pa ih nadje, pa ih sud osudi, pa ih bace u zatvor, pa ovi izadju, pa ili nauce lekciju, ili ne, i onda sve ispocetka.
A u Srbiji je sve odluceno na najvisem drzavnom nivou, i oni se igraju sa nama zivota, jer su apsolutno povezani, koordinirani, smisljeni, dozvoljeni, organizovani (precrtati nepotrebno) ovi napadi na Obilicevom Vencu, i parada, i “ultra-desnicarske” grupe, i sve je to jedna dodjemti-dodjesmi-adasevlasinesete zavrzlama, a kajmak se kupi u nekoj svajcarskoj banci (ne veruju oni off-shore, verujte mi). A nije cak ni zbog kajmaka, nego sto je, brate, lepo drzati raju pod jarmom, rek’o deseterac jos odavno…
E, zbog toga...

Od reci do reci.....

Colin_bgd

ali naci ce te Srbija, gde god da begas...

I jos....

Five Stages Of Grief

1. Denial and Isolation.
2. Anger.
3. Bargaining.
4. Depression.
5. Acceptance.


dug je put pred nama

ja sam stalno mislila da je već niz godina ova 4. faza.

samo sto smo mi konstantno "in denial", a imali smo toliko prilika da "napredujemo"...

upravo...

zato i kazem.. daleki put

edit: možda nas ovaj očaj poslednjih dana gurne u bes

možda nas ovaj očaj poslednjih dana gurne u bes

mene je gurnula jedna obicna pp ovde na blogu (zapravo - sve, samo ne "obicna" )

Na različitim nivoima smo kada pogledamo pojedince i grupe.
Naravno, kad se u vodu stavi kap mastila, sva voda dobije plavkastu boju - ali nismo mi voda - svako od nas jeste svesno biće, ma koliko toga ne bili svesni.

Ja ne bih potcenjivala sve, bez obzira na većinu. Dug je put, sporo učimo, ali nema nazad.
I ne stiidim se u bilo čije ime, sem u svoje. Da me uhvati tuga i mala snaga - da, ali stid ne.


Edit: Vidi se da si 'grobar':

Partizan-zvezda

. Dug je put, sporo učimo, ali nema nazad.

optimisto : )

optimisto : )

Priznajem...

... i priznajem da mi se u trenucima očaja javi sledeči stih:
Išli smo, išli... put je bio dug... kasno smo shvatili da idemo ukrug.

Five Stages Of Grief
1. Denial and Isolation.
2. Anger.
3. Bargaining.
4. Depression.
5. Acceptance.
dug je put pred nama

These are the five stages of the solitary bird:
1. It always aims its beak to the sky.
2. It flies to the highest point.
3. Does not have the definitive color.
4. Does not suffer for the company, not even of its own kind.
5. It sings, very softly.
Ipak, neki stignu do kuce.

id

brzodelujućeg - nema.
Vreme - možda, mada ne za sve nabrojano.
A možda i ne treba lek, možda je bolje da to osećanje stoji i - odstoji, pa da vidimo šta će još da donese.
Pokušaću da povučem paralelu : sinoć, posle finala u basketu osetio sam se, na trenutak, poprilično jadno.
Imam utisak da ona deca nisu zaslužila onakav poraz.
Ali mi je palo na pamet da će se i oni toga svakako setiti pred neki sledeći meč protiv Španaca.

Surovo i emotivno nabrojano.
Od mene, za starog grobosa - preporuka

Od mene, za starog grobosa - preporuka

dao mi i ja k'o cigan preporuku
ali ga je sastavio - svaka mu cast
vidi se da mu je ceo zivot pred ocima sever

Pa koliko jos vise da stoji? A i videli smo vise puta sta nam se "donelo"...

"Kad jedno odredjeno stanje pocne da vas muci, da postaje
neizdrzljivo, nemojte stajati u mestu, jer bolje nece biti, jos
manje pomisljajte na bezanje natrag, jer se od toga pobeci ne
moze. Da biste se spasli, idite napred, terajte do vrhunca, do
apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne
ogadi. U tome je lek. Preterati, znaci isplivati na povrsinu,
osloboditi se.
To vazi za sve: za rad, za nerad, za porocne navike kojih
se stidite a kojima robujete, za zivot cula, za muku duha."
I.A.

ps : šta je rekao Rajin, jbg - ne mogu da se setim, daj

Repliciram ti kao Moma Rajin jednom tipu kad mu ovaj, na tonskoj probi mislim, kaze da bend Koje, Berceka i VD-a nista ne valja, a sve u jednom drugom filmu, isto davno snimljenom...

volim taj film

u njemu je slobodan milosevic dobio veslo u glavu

ima li filmova sa danasnjim kreaturama?

...svaka cast za post...ja bas malopre ostavila komentar kod NSpaica da niko ne pominje ove prebijene strance...moram da priznam da me je to vise uznemirilo od zabrane parade...nekako ne izgleda slucajno....Pozz

pominjani su stranci, po komentarima ovde na blogu, poprilično

..u komentarima jesu...ali se niko nije setio da napise post o tome...a nije da nije tema...

Pa jedan od Mitrovicevih poslednjih blogova je bio zapravo bas sa akcentom na to - onaj gde na slici Bota pali svecu.

..izvinjavam se sto mi je promaklo.......ja sam samo htela da kazem da se o tome neuporedivo manje pisalo u odnosu na paradu a mislim da dogadjaji nisu manje vazni posebno sto onaj decko francuz ko zna dal ce da prezivi....

Čovek ispisa u jednom postu sve što mi se mota po glavi godinama.

Ko s dzavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju. Da nasa vlada nema puter na glavi do ovoga ne bi doslo. Bilo bi u korenu saseceno. Ali, vrana vrani oci ne vadi. Mislim da je pocelo vreme da su se i vrane promenile.

ovo je i meni svakodnevni

Problem je jedino sto ne postoji lek, supstanca, prasak, smesa, droga, cak ni placebo, koji moze da neutralise ovo osecanje stida, srama, nemoci i tuge...

prava dijagnoza.
odličan post

...nema problema. Da nema ovoga

ovo secanje stida, srama, nemoci i tuge...

, pomislila bih da mozda i ima. Ovako, sve je OK!