'' KELTSKI TIGAR ''

Posle gotovo dve decenije besplatnog školovanja na univerzitetima '' keltski tigar '' se, pritisnut ekonomskim nevoljama, od iduće školske godine vraća nepopularnoj praksi naplate za visoko obrazovanje.

Kriza na velika, školarine na mala vrata - moglo bi se reći.

Uprkos žestokoj kampanji studentske grupe '' Besplatno obrazovanje za sve '', i to u vreme kad jača i globalni studentski pokret za ukidanje školarina na fakultetima, Irska je prinuđena da se vrati nepopularnoj praksi.Potez se pravda globalnom ekonomskom krizom koja je, kako se tvrdi, Irsku pogodila teže od većine zemalja članica OECD.

Pre samo nekoliko godina takva vest bi zvučala gotovo neverovatno, jer je '' keltski tigar '' bio u naizgled nazaustavljivom ekonomskom usponu koji je, štaviše, pripisivan ponajviše privredi zasnovanoj na znanju. Kako li to sad ironično zvuči? Infrastrukturni projekti jedva su uspevali da drže korak sa privrednim '' bumom '' koji je zemlju poznatu po imigraciji '' trbuhom za kruhom '' pretvorio u primer ekonomskog uspeha, sa dvocifrenim pokazateljima rasta. U Dablin su, tako , poslednjih godina počeli da dolaze mnogi predstavnici stranih vlada i obrazovnih institucija, ne bi li otkrili kako to Irci uspevaju da privuku ogromne inostrane investicije, posebno u IT oblasti. Irska je, naime, postala drugi najveći svetski izvoznik računarskih programa, pri čemu je trećina svih personalnih računara prodatih u Evropi takođe proizvedena u toj zemlji, i to većinom u američkim fabrikama.

Ekonomisti lako objašnjavaju ovaj preokret. Strani investitori su devedesetih godina prošlog veka ponudili radna mesta, dobre plate i mogućnost napredovanja velikom broju obrazovanih radnika koji dobro govore engleski jezik, čime su mnoge Irce vratili iz emigracije. Štaviše, dok je naizgled dobitnički model privredne globalizacije nosio Irsku ka ekonomskim vrhovima, mislilo se da je mračna emigraciona prošlostzauvek preseljena u istoriju, no, ne lezi vraže! Nažalost, globalizacija koja ju je privredno uzdigla, Irsku je učinila posebno osetljivom i na globalnu ekonomsku krizu, te se sad odvija gotovo obrnuti scenario - nezaposlenost rapidno raste, građevinski '' bum '' je zamro, plate nezaustavljivo padaju...Sve u svemu, stručnjaci su irskoj vladi savetovali budžetske uštede koje pre svega pogađaju socijalna davanja, zdravstvo i - obrazovanje. U visokom obrazovanju su, kako se precizira, neophodni racionalizacija ( ta reč se u poslednje vreme često pominje i u srpskom školstvu i '' para '' mi uši :) ) i smanjivanje broja nastavnog osoblja, a ministar obrazovanja i nauke Bat O' Kif je javnost obavestio i da '' poreski obveznici više nisu u stanju da omoguće besplatno visoko školstvo ''.

Ukidanje fakultetskih školarina u Irskoj, 1995. godine, bio je radikalan potez ondašnjeg ministra obrazovanja Nijama Bretnaha, u pokušaju da se poveća broj studenata koji potiču iz siromašnijih porodica i s ciljem da se do 2020. godine ukupno uključivanje stanovništva u visoko obrazovanje poveća na 70 odsto. Koliko je to bio megalomanski a možda i utopijski plan, čini mi se iz ove današnje perspektive. Ukidanje školarina bilo je od posebno velikog značaja za porodice na jugozapadu zemlje, gde je i tradicionalno najveći procenat onih koji se odlučuju za studiranje. Istini za volju, gotovo odmah je uvedena naplata upisa, polaganja ispita i studentskih usluga; tokom devedesetih su se ti nameti relativno lako mogli podneti, ali su se postepeno povećavali, toliko da je već prošle godine za upis na fakultet bilo potrebno oko 1 000 evra, a ove čak 1 500 evra.

Septembra prošle godine, Irska je zvanično obelodanila da je ušla u recesiju, pravdajući to globalnom krizom i donoseći budžetski plan sa velikim brojem oštrih mera štednje, među kojima su i odustajanje od planirane vakcinacije devojčica protiv HP virusa ( odnosno raka grlića materice ), i ponovno uvođenje školarina za treći stepen obrazovanja. Već u istom mesecu je započela serija studentskih demonstracija, sa sveprisutnim sloganima '' Obrazovanje je pravo, a ne privilegija '', '' Obrazovanje, a ne emigracija '' i '' Manje školarina, više diploma ''. Istovremeno, formirana je i grupa pod imenom '' Besplatno obrazovanje za sve '' ( Free Education for Everyone - FEE ), koja je aktivna na svim velikim irskim univerzitetima i koja vodi kampanju protiv ponovnog uvođenja školarina. Ova organizacija je čak organizovala i nenasilne studentske upade u neka ministarstva, što je uglavnom okončano bez hapšenja.

Vlada u Dablinu, međutim, nema dilemu o tome da li da ponovo uvede školarine ( koje će u punom iznosu biti 5 000 evra i više ), i počevši od naredne školske godine 2010/2011. već se uveliko bavi njihovim modalitetima. Kakav oblik će predložene fakultetske školarine imati biće razmotreno na posebnim vladinim sastancima. Ministar obrazovanja O' Kif zalaže se za kreditni sistem, po kome bi svršeni studenti državi vratili dug nakon diplomiranja, ali to je samo jedna od ideja iz paketa koji će se naći pred panelom i koju ministar finansija verovatno neće podržati.

U međuvremenu, na irske fakultete se ovog leta upisao rekordan broj studenata. Prema tumačenjima koja su se mogla priočitati u irskim medijima, mnogi mladi irci su to učinili s ciljem da godine krize '' potroše '' usavršavajući se za bolje privredne dane u zemlji i u svetu, ali nema sumnje i da je veliki broj svršenih srednjoškolaca požurio da uskoči u poslednji vagon u vozu besplatnog školovanja koji samo što nije izašao iz Republike Irske.

Osim znanja potrebna je i sreća i pravi momenat za studiranje; kako kome '' zapadne '' i kako se kojoj generaciji kockice slože; tužno jeste ali očito da je realnost takva i da tako mora biti.