Eksperimenti u blogovanju| Putovanja

A njega put više ne nanese

marco_de.manccini RSS / 25.09.2009. u 08:43

 

Naša porodica ima dva velika ogranka, od kojih jedan, onaj naš, živi u najvećem selu u okrugu, a onaj drugi u selu N., na oko dva sata hoda. U neko davno doba, pre ratova, čukundeda je proveo mladost daleko, daleko, u Rumuniji, gde je prvo izučio pekarski zanat, a zatim i sam otvorio pekaru.

Кад му је печалбе било доста, вратио се у завичај ожењен и са два сина и, покрај свог наслеђеног имања, купио још подоста земље, што у нашем селу, што у околини села Н. А кад је дошло време старијег сина је оставио уз себе, а млађег је оженио у Н. и оставио му тамошњу земљу. Браћа су се слагала, посећивала и помагала кад год је могло и требало. Оба су умрла у данима оскудице брзо после рата за уједињење. Ипак, иако одавно више нису испрезали чезе један другом испред кућа, љубав и поштовање које су посејали су остали укорењени и неговали се међу многобројним потомством.

Осим што је овај последњи, велики, рат све то помео. Породице су повукле на различите стране у рату и, мада им се ратни путеви, срећом, никад нису непосредно укрстили, посете и некадашња присност су остале само у сећању и, ево, већ је прошло подоста времена од завршетка војевања, а родбина једна другој не долази нити ишта поручује.  

Током лета, стриц је отишао на сабор у манастир изнад села, за Богородицу, и кад се вратио рекао је да је срео браћу и сестре од стричева, да су се поздравили и изљубили, и да им је срце играло од среће. Још је рекао и да су се једва препознали, јер су сви били веома млади и променили се много током рата, који су, углавном, провели у својим кућама, растући.

Деда се сав разгалио. Кад је дошло време за породичну славу, Митровдан, послао је стрица у Н. код родбине. Такав је био обичај и пре, послати понеког да обрадује рођаке у другом селу и да донесе назад део славског колача. Ако је већ све изгубљено за његове исписнике, можда није за ове млађе, унуке она два рођена брата која су се тако слагала и по добру помињала до последњег дана.

А стриц није био одабран случајно. У рату није учествовао јер је био млад, а тада је већ био стасао момак, умиљат и разговорљив. Са свима је умео да поприча, да испоштује старије, да наздрави, да се нашали где и с ким треба, а није прек и неће упасти у невољу. Осим тога, начуо је деда да се стриц на оном сабору загледао у неку девојку из Н., другарицу његове рођаке. Рачунао је деда - не треба само породице мирити већ и села. Пар свадби између угледних кућа и сви ће се рачуни заборавити.

На сам дан славе време је било прохладно, ветровито и кишовито. Стрицу су рекли којим путем да крене из села, испод винограда, и да не скреће никуд на споредне путиће и да, пошто нема никаквих рачвања, не може никако промашити, стићи ће право у Н., а тамо ће родбину лако наћи, био је често пре рата, није могао заборавити кућу. Мораће пешице, јер, иако су чезе сачуване у трему до стаје, коње је рат појео.

Стриц се, са своје стране, веома радовао путу. Јесте, добро је деда начуо, стриц се не само загледао у ону девојку за време сабора, већ је отад из главе никако није вадио. А и осетио је да му је дата велика одговорност, али и поверење, а то му је, младом и полетном, пријало. Набио је шубару на главу и пошао ветру у лице. Ех, да је само она тамо код родбине на слави, а тек да га може видети како пркоси киши и ветру и како жустро и вешто гази кроз блато!

Два сата касније, подигнутог оковратника, набијене шубаре, мокар и назебао, још увек корачајући одлучно, обрео се испред нашег села. И кад је коначно препознао обрисе свога села, запањен, није могао доћи себи. Уплашен и збуњен, није се појавио кући већ је легао у сено и провео ноћ између јаве и бунила. Њему је било јасно да је ту нечастиви умешао своје прсте. Био је сигуран да је велико зло на помолу и осећао је да је он тај који ће то зло навући на све нас.

И сутрадан је био ван себе и није излазио из цркве. Деди и укућанима је убрзо било јасно да он није ни стигао до села Н., али из стричеве приче нису могли никако докучити како га је то пут завео назад, јер се он клео у све најмилије да никуда успут с главног пута није скренуо, па чак ни сео да се одмори. Деда је прегризао себи усну што је пре времена по неким људима већ поручио рођацима да ће неко из наше куће отићи до њих на славу.

Стриц се променио потпуно, смрачио се, отуђио, и чекао зло које се предсказало. А на зло се у то време није морало дуго чекати, брзо је дошла колективизација, узели су земљу свима, и стоку, и све што су имали осим опанака, и терали их да кулуче, а жито и маст односили у град.

Ипак, несрећа није потрајала предуго, после неког времена је колективизација пропала, већина земље је била враћена, а полако су се, временом, и породице и села помирила и без стричеве помоћи. А и стриц је, сваким даном, све више подсећао на оног старог, ведрог и полетног, умиљатог и разговорљивог. Никад више није пошао оним путем за Н., оженио се у међувремену, стрина је била из нашег села, мелем његовој души, изродили су златну дечицу, и тако се временом потпуно ослободио своје таме и кошмара.

У ствари, толико му је све то постало далеко и нестварно да је, кад је остарио, причу о путу који га је без скретања вратио на место поласка почео причати унуцима уз ватру у хладним ноћима кад је хтео да их мало забави и престрави пред спавање. Додавао је причи свашта, понекад маглу, понекад необичне звуке, пут би се уздизао до небеса и падао, животиње, змије, пуцњаву, свеце и анђеле, искушења и авантуре, нечастивог, разбојнике, Краљевића Марка, летеће ћилиме, виле и лепотице, коње и тракторе, а деца би вриштала од одушевљења и страха, већ према делу приче.

Тако је некако било и те последње ноћи. А волео је стриц да прекине причу баш у неком критичном тренутку, да остави унуке да лагано упијају причу док чекају крај, и да оде да провери нешто око стоке или да испуши једну напољу студирајући небо и нагађајући сутрашње време. Те вечери је изашао да часком погледа краве јер је једна била стеона. Кад се вратио у кућу и кад су га деца с врата приупитала око телета, пребледео је и пресамитио се, успут ми изгоревши руку цигаретом док сам покушавао да га задржим. Несрећа, у нашој кући, несрећа, то је било све што је умео рећи. Овог пута ни стринина љубав није могла помоћи, до јутра се, између јаве и бунила, опростио од нас.

Следеће ноћи, док смо седели уз покојника, комшија нас све изненади. Рече, а не знам шта му би синоћ, ја сам био напољу у дворишту, и видео сам кад је изашао из куће и пошао према стаји. И на пола пута негде стаде да припали, али није могао јер му је јак ветар дувао право у лице. И окрене се он да заштити ватру и тако, из неколико пута, припали. Утом хтедох да му се јавим, али он одмах пође право кући. Ја рекох, мора да је заборавио нешто па се досетио, те га нисам ни звао, чекао сам да изађе поново. А њега пут више не нанесе.

 



Komentari (139)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

vladimir petrovic vladimir petrovic 07:17 27.09.2009

Re: Марко

Njanja
...nit se vodiš nit se teraš


Ovakve situacije su dosta česte, češće nego što nam se na prvi pogled čini.
Kod svih nas, hteli mi to da priznamo ili ne.

Odličan dijalog vas dvoje over there, makoliko usputan i indiskretan.
Milutin Milošević Milutin Milošević 22:43 26.09.2009

Familiju...

...treba gajiti. Moj veseli otac je u našoj bio taj koji je odrćavao veze svih sa svima. Nema ga odavno. Sad vidim da moj brat polako preuzima. Blago meni i nama
marco_de.manccini marco_de.manccini 14:05 27.09.2009

Re: Familiju...

ја дефинитивно код нас нисам тај, јер сам

(1) далеко
(2) супротно од умиљат и разговорљив
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:51 28.09.2009

Re: Familiju...

marco_de.manccini
... супротно од разговорљив...

... малорек...
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 23:13 27.09.2009

...

ceo dan nisam nikakvu plaketicu dobila
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 23:13 27.09.2009

Re: ...

moram danas i pored toga što ih marco ne dodeljuje
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 23:14 27.09.2009

Re: ...

100
mirelarado mirelarado 23:35 27.09.2009

Re: ...

Свака част, Њањо. Ти увек нађеш прави пут. :)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:04 28.09.2009

Re: ...

Честитке, Њањо. То се зове предузимљива жена.
marco_de.manccini marco_de.manccini 00:16 28.09.2009

Re: ...

понекад бих волео да није толико предузимљива. има сувише идеја шта би све могло код куће и око ње да се среди или уради боље. а све је савршено.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 00:30 28.09.2009

Re: ...

more daj plaketu ovamo
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:39 28.09.2009

Re: ...

Ја волим да поклањам књиге:

njanja_de.manccini njanja_de.manccini 00:42 28.09.2009

Re: ...

Brajoviću bez tebe ništa
hvala ti ko bratu, znaš li kako se bolje osećam i pored ovog groznog kašlja.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:46 28.09.2009

Re: ...

Види, и ја сам болестан (то ми је стање ове целе године), и БоЛ и још неко је тамо код Анфака пријавио, видела си, па укратко: електронски вирус завладао!

Само се искашљавај, и биће боље ;-)
marco_de.manccini marco_de.manccini 02:41 28.09.2009

Re: ...

ма проћи ће ми цео desperate housewifes, ко сад да тражи плакете.

marco_de.manccini marco_de.manccini 02:54 28.09.2009

Re: ... cognition

иначе, сви ви што се болесни, припазите се, може вам се десити да не добијете recognition који заслужујете.
crossover crossover 17:34 28.09.2009

Re: ...

njanja_de.manccini
Brajoviću bez tebe ništa
hvala ti ko bratu, znaš li kako se bolje osećam i pored ovog groznog kašlja.

Њањо, have some music and get well soon.
Bojan Budimac Bojan Budimac 20:24 28.09.2009

*****

Marco, ja definitivno imam problem sa tvojim tekstovima. Pročitam i preporučim čim se pojave, obogate me, uživam beskrajno u njima, ali jednostavno ne znam gde i kakvim komentarom da se udenem (evo već treći dan).
Milan Novković Milan Novković 20:49 28.09.2009

Re: *****

evo već treći dan

Kad ništa drugo ne uspe - read the documentation, umeo je da kaže jedan naš Rus u firmi, davno

A kad ni to ne uspe jedan naš domaći, iz Topole, umeo je da doda - probaj da koristiš veći čekić

marco_de.manccini marco_de.manccini 23:48 28.09.2009

Re: *****

bre, budimac, kad ti se piše komentar piši, a kad ne ti prećuti. ne brojimo. a kad dodjemo u bodrum duguješ salep.
marco_de.manccini marco_de.manccini 23:49 28.09.2009

Re: *****

Kad ništa drugo ne uspe - read the documentation, umeo je da kaže jedan naš Rus u firmi, davno

koji pekmez. nikad!
crossover crossover 00:35 29.09.2009

Re: *****

marco_de.manccini
Kad ništa drugo ne uspe - read the documentation, umeo je da kaže jedan naš Rus u firmi, davno

koji pekmez. nikad!

Да бре, млакоња. То прави мајстори никад не раде.

Bojan Budimac Bojan Budimac 08:32 29.09.2009

Re: *****

Да бре, млакоња. То прави мајстори никад не раде.

crossover crossover 14:46 29.09.2009

Re: *****



Fuckin' piece of shit is available now!
marco_de.manccini marco_de.manccini 14:51 29.09.2009

Re: *****

ено скроз на крају објашњеања зашто не вреди читати упутство. док научиш једно, изађе нова ствар.

it never ends this shit.
crossover crossover 15:45 29.09.2009

Re: *****

marco_de.manccini
ено скроз на крају објашњеања зашто не вреди читати упутство. док научиш једно, изађе нова ствар.

it never ends this shit.

Па да, док прочиташ сва упутства прође живот. Хебеш нову технологију ако није морон френдли.
mirelarado mirelarado 20:40 29.09.2009

Re: *****

crossover
Па да, док прочиташ сва упутства прође живот. Хебеш нову технологију ако није морон френдли


Да морон анфрендли технологија барем има упозорење, па да технолошки неписмени не траће време:


Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:55 29.09.2009

Re: *****


Read That Fucking Manual?

Да л' сам заслужио бону?
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 21:26 29.09.2009

Re: *****


evo ja ću pošto je marco zauzet kod jeremije

marco_de.manccini marco_de.manccini 21:29 29.09.2009

Re: *****

шта заузет, брисан, хеееј, брисан!
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:38 29.09.2009

Re: *****

marco_de.manccini
шта заузет, брисан, хеееј, брисан!


marco_de.manccini marco_de.manccini 21:40 29.09.2009

Re: *****

сећаш се кад си стао у један ред иза максе да будеш брисан, па ипак ниси био.

е ја сам нањушио прави ред за брисање. стадох где треба и оде све док смо написали три коментара, ја, па милена, па опет ја.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:41 29.09.2009

Re: *****

Ал' ти си повео то коло?
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:44 29.09.2009

Re: *****

ма повела нека тамо замлата, ја само стао где треба, шта ти је.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:49 29.09.2009

Re: *****

Па, ти не делујеш као човек за брисање, мада истина да умеш да станеш тамо где треба... Стога сам био збуњен. Сад је све у реду. Моћи ћу да на миру не спавам, као и у протеклих неколико месеци.
Milan Novković Milan Novković 22:21 29.09.2009

Re: *****

ти не делујеш као човек за брисање

To nit je lako zaključiti iz komentara, nit iz zamrznutog, Njanjinog, Internet osmeha
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 22:31 29.09.2009

Re: *****

auuuuu Milane skroz si me zaledio sad
marco_de.manccini marco_de.manccini 00:09 30.09.2009

Re: *****

Јоој, људи, ма само сам се зезао, не знам шта сте разумели. Неко је стао да тресе по Јеремијином блогу и у тренутку кад је једним коментаром ствар очигледно прешла меру само сам стао у ред за брисање иза тог последњег коментара да бих могао да се хвалим да сам брисан код Јеремије. Онда ме Милена зезала да се само шверцујем, па ја њу да сам на шверцовање и дипломирао а она, ето, још увек није никако, и онда је све нестало, укључујући и претходне полуподношљиве коментаре оног замлате. Пуф. Од 31 на 19 коментара.
crossover crossover 01:38 30.09.2009

Re: *****

Predrag Brajovic
Read That Fucking Manual?

Да л' сам заслужио бону?

Заслужио си, итекако. Ево ти једна, најслађа.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana