B92 Blog

je car, bila, bice i ostace.
sta jos ima tu.

Da... što bi rekli jedan kroz jedan. :) Jednostavno - izaziva poštovanje.
Ne znam da li postoji iko ko bi osporio da je ona prava osoba za ovu nagradu, ali i za mnoga druga priznanja.

.

e, da se i ja nešto slažem s vama liberalima. žena nema dlake na jeziku i mnogo toga pametnog kaže.
svaka joj čast!

Angie:
" ... za ministra ... "

Ja je ne bih trošio u vlasti. Neka je, nek deluje slobodno, čisto, neuslovljeno. A ministrima nek bude slika, kako treba govoriti i ponašati se, da ne kažu kako nisu znali.

.

Srbijanaka za ministra prosvete! I tachka!

Ok. Da vidimo hoće li se to i kada će se dogoditi. Merimo vreme? OK?

Srbijanka Turajlić je bila i pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete i sporta od 2001. do 2004. godine.

ivana23

Srbijanka Turajlić je bila i pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete i sporta od 2001. do 2004. godine.

Što bi rekli finansijski konsultanti - "Past performance is not a guide to future performance" - ali ovo se otprilike slaže sa mojim komentarom o džekpotu

slaze se...
lepo je pocelo,
mislim da su srbijanka t. i tinde k. odlicna ekipa.

AlexDunja

Što bi rekli finansijski konsultanti - "Past performance is not a guide to future performance" - ali ovo se otprilike slaže sa mojim komentarom o džekpotu slaze se...lepo je pocelo,mislim da su srbijanka t. i tinde k. odlicna ekipa.

Tinde Kovač Cerović je sada državna sekretarka u Ministarstvu prosvete.

Tinde Kovač Cerović je sada državna sekretarka u Ministarstvu prosvete.

znam.

Srbijanka Turajlić je bila i pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete i sporta od 2001. do 2004. godine

..jeste..i gurala je ovu "bolonju" za koji sad kaze da je bez veze...

..jeste..i gurala je ovu "bolonju" za koji sad kaze da je bez veze...

sprovedena

jesen92

"bolonju"

Формализовање медиокритетства?

Daj neki link, ako nije problem

...problem je.....ali sam je slusala u nekoj tv emisiji u kojoj je rekla da nije ispalo kako je mislila......ne bih bas mogla tacno da citiram sta je rekla ali znam da sam bila zapanjena ....

sprovedena

..da....negde ,tako da je od fakulteta napravljena neka "dopisna skolica" a negde tako sto su samo dvosemestralni ispiti podeljeni da jednosemestralne tj od jednog ispita napravljena dva...i to je kao neka reforma programa...

Goran Vučković

.

.da....negde ,tako da je od fakulteta napravljena neka "dopisna skolica" a negde tako sto su samo dvosemestralni ispiti podeljeni da jednosemestralne tj od jednog ispita napravljena dva...i to je kao neka reforma programa...

Koliko ja shvatam suštinu te priče, ideja je bila da su studije na raznim univerzitetima koji su usklađeni sa pričom - uporedive u formalnom smislu. To samo po sebi ne bi trebalo da bude loše, u stvari trebalo bi da bude valjda i dobro u tom smislu uporedivosti, jer iz uporedivosti slede smislene metrike a iz njih bolje upravljanje, zar ne?

Papazjanija bolonjeze

Goran Vučković

Koliko ja shvatam suštinu te priče, ideja je bila da su studije na raznim univerzitetima koji su usklađeni sa pričom - uporedive u formalnom smislu. To samo po sebi ne bi trebalo da bude loše, u stvari trebalo bi da bude valjda i dobro u tom smislu uporedivosti, jer iz uporedivosti slede smislene metrike a iz njih bolje upravljanje, zar ne?

На жалост, не. Уместо вредновања знања, сада се прорачунава оптерећење студената, тј. време које им је потребно да неки предмет савладају. Обим предмета им се смањује и када буду завршили студије, знаће мање од претходних генерација. Најбољи студенти немају могућност да прате и полажу више предмета од предвиђеног програма.

mirelarado

Обим предмета им се смањује и када буду завршили студије, знаће мање од претходних генерација.

Чим имаш диплому, знање ти није неопходно.;-)

Koliko ja shvatam suštinu te priče, ideja je bila da su studije na raznim univerzitetima koji su usklađeni sa pričom - uporedive u formalnom smislu.

...to jeste bila sustina price ali je kod nas nazalost sve forma a od sustine nista....ponegde se nesto zaista i uradilo ali u vecini slucajeva ne....Ne kritikujem Ja Srbijanku...ne moze jedna osoba sve sama da sprovede ili uradi.....ona je samo imala losu procenu da ce sve to biti dobro, a nije tako ispalo.....u tom smislu je i dala izjavu koju pominjem..kao, dzabe je sve to radila kad je ispalo bezveze...

Goran Vučković

stepen više, formalno gledajući.

Форма. Без садржине. А проходност ка иностранству? Знаш, прикладан коментар тога изгледа овако:

Goran Vučković

ali mi se čini da je dobar posao urađen ako je sistem usklađen u tom smislu da je prohodnost na magistarske i doktorske studije u druge zemlje veća.

Дабоме, то је и једина предност (само за имућне). И, што рече Умберто Еко, поводом исте реформе у Италији, повећаће се број интернационалних бракова, што ће довести до бољег међусобног разумевања Европљана. ;-)

Goran Vučković

Дабоме, то је и једина предност (само за имућне). И, што рече Умберто Еко, поводом исте реформе у Италији, повећаће се број интернационалних бракова, што доводи до бољег међусобног разумевања Европљана. ;-)

Zezaj se ti, ali znaš šta je bilo kad smo mi u ovim krajevima zaključili da je bratstvo-jedinstvo jedno obično sr...

Зеза се Еко, не ја!

Чим имаш диплому, знање ти није неопходно.;-)

Heh, a danas videh bumper sticker "Istinski obrazovani ljudi nikad ne diplomiraju!"

ali mi se čini da je dobar posao urađen ako je sistem usklađen u tom smislu da je prohodnost na magistarske i doktorske

...ako su tvoje studije trajale 5 godina ti mozes da odes na tvoj fakaultet, platis kolko treba i dobijes diplomu :diplomirani inzenjer-master
..radi se samo o promeni naziva akademskih titula...diplomske studije se sada zovu master a to nije nikakvo vise zvanje tj nije isto sto i magistar koji vise ne postoji...doktorske studije su mnogo lakse nego sto su nekad bile magistarske ...nekad se doktorat radio posle magistarskih studija i trebalo je da uradis tezu sa kojm ces nesto dokazati, pokazati....":.izmisliti rupu na saksiji".....sada je taj Phd skolska kvalifikacija na koju se upisujes posle diplomskih studija...polaze se dva tri jednosemestralna ispita strucna i sve ostalo neka metodika istrazivanja, priprema za projekat i takva sr....E sad sledi papazjanija....na nekim fakultetima upisuju na doktorske studije diplomirane inzenjere a na nekima traze master a prva generacija mastera jos nije izasla...na nekima platis i dobijes master na nekima ne moze ali mozes da upises doktorske studije.....itd itd......sve se vrti oko para...btw.citala sam u novinama da su u Slovackoj izjednacili bivse magistre sa Phd a da Phd kod njih nije isto sto i doktori nauka po "starom".........................mnogo velika papazjanija..

A kol'ko košta doktorat, kad se već mlatim po šalterima?

..e to vec moras da studiras tri godine...svaka godina, zavisno od fakulteta, otprilike izmedju 1000 i 1500 evra plus prijava teze,plus pregledanje teze, plus odbrana plus...plus neke takse....pa izadje na oko 5000.......i kad zavrsis ispadne da je bolje da si za te pare kupio neka dobra polovna kola posto ta tvoja diploma nikome ne treba

.

.

.

jesen92

doktorske studije su mnogo lakse nego sto su nekad bile magistarske ...nekad se doktorat radio posle magistarskih studija i trebalo je da uradis tezu sa kojm ces nesto dokazati, pokazati....":.izmisliti rupu na saksiji".....

Ovo nije tacno.
Trenutno je "izmisljanje rupe na saksiji" formalizovano i dovedeno na nivo na kom moze da se potvrdi i proveri. Posto se poloze svi ispiti na PhD programu, potrebno je (ali ne i dovoljno ) napisati i objaviti jedan M21 rad (rad u vodecem casopisu medjunarodnog znacaja) da bi se dobila dozvola za prijavljivanje teze.

Napisati M21 rad je mnogo teze (seeking prof. Nsarski ) od polaganja ispita ili prethodnog "pronalazenja rupe na saksiji" kada se, najcesce, dr titula svodila na sluzenje profesora mentora godinama ili bratsko-kumovsko-politicke odnose.

Goran Vučković

Za upotpunjavanje ideje "bolonje" našim fakultetima je potrebno još puno sredstava za izvođenje praktične nastave, ovo su još uvek dečije bolesti.

U svakom slučaju više mi se sviđa ideja kreativnih pitanja (Antologijsko: Da li metla može biti antena?) i praktičnog rada na višim godinama od ispraznog baferovanja pred ispit. Više usmenih ispita od puškica.

Napisati M21 rad je mnogo teze (seeking prof. Nsarski ) od polaganja ispita ili prethodnog "pronalazenja rupe na saksiji" kada se, najcesce, dr titula svodila na sluzenje profesora mentora godinama ili bratsko-kumovsko-politicke odnose

..znam to....samo ja pricam o nekim davnim vremenima kada je zaista trebalo pronaci "rupu na saksiji"...a ne o devedesetim godinama kada je sve to izgubilo svaki smisao i kada su se doktorati dobijali po semi koju si pomenuo...Jedan od problema u "bolonji', kod nas, je nemanje istog kriterijuma oko mastera kao i razliciti kriterijumi oko upisa na Phd ...a najveci problem su nereformisani programi ili reformisani tako sto student koji zavrsi osnovne studije na nekim fakultetima (i to nije usaglaseno, negde su osnovne studije 3 a negde 4 godine pa je master negde 1 a negde 2 godine) nije osposobljen za ni jedan posao...btw..Pre par meseci su u Hrvatskoj protestvovali studenti koji su zavrsili trogodisnje osnovne studije zato sto niko nece nigde da ih primi na posao a i nema konkursa gde se trazi takva kvalifikacija.....takodje,cula sam , slucajno, kako je fiat trazio od masinskog fakulteta u kg da preporuce dva pripravnika sa zavrsenim trogodisnjim studijama i da su posle obavljenih razgovora poslali(fiaat) pismo ovom fakultetu kaku ta dvojica pojma nemaju...e sad, oni koji se razumeju u tu struku, kazu da ovi i ne mogu da imaju pojma kada nisu slusali i polagali.....to , to , to.......i to....

jesen92

Saglasan.
Entropija na zavidno visokom nivou kao i u mnogim stvarima kod nas.

Goran Vučković

Znači ovde je po meni pitanje da li su viši nivoi upravljanja, posebno oni iznad nivoa fakulteta, dobro podešeni da usmeravaju priču u pozitivnom smeru. Koja je mehanika upravljanja, struktura i motivacija te "kape" procesa. Da li neko ima više informacija o ovome, možda?

"mehanika upravljanja, struktura i motivacija" kazes?!
evo ja cu da ti kazem iz prve ruke.
to izgleda otpilike ovako. pola tegle dobro uprzenog ajvara, litar soka od brusnice, pola kila suvih sljiva, litar hladne turske kafe. ponovis. onda dva litra slane vode. onda se sedne i ceka.

ps ja se sve nesto nadam da se ti ovde slatko zezas s postenim svetom.
mehanika upravljanja. isuse i marijo.
nema upravljanja. struktura je nepoznata. motivacija je nebitna.
rec je o nizu nepromisljenih akcija. korak napred, dva nazad. vec se prica o reformi reforme.

onda se sedne....

na šolju.

Goran Vučković

Zvuči kao da je efektno izvedena obuka "baze" u vezi sa reformom. To je svakako imalo uticaja na efikasnost izvođenja i šanse uspeha, računam. Takođe, zvuči kao i da je cela stvar dobro prihvaćena među bazom. Pretpostavljam da se puno radilo na motivaciji. Sada je to stanje, pretpostavljam, dobar preduslov za uspeh reforme reforme

A moji komentari su očigledno bili motivišući, čim si se i ti uključila u naš razgovor, onako u Nušićevskom stilu ( "Protiv zatvora" )

ma da, naravno, da je baza bolje obucena (pindjur umesto ajvara, kako sam mogla to da previdim?!),
sanse za uspeh bile bi daleko vece.

inace, sam za sebe, tvoj tekst deluje kao fina ironija. mogao bi da podstakne moj levi brk da se iskrivi, a ne mene da se ukljucim u razgovor. medjutim, kada se uvedu ovi komentari kao extrinsic evidence, onda zasvrbe prsti ...

ja razumem da je smesno gledati to sa strane.
ali kad se covek malo udubi, ne da nije smesno, nego osetljiva dusa moze i da zajeca.
u nekim srecnijim zemljama, prva stvar koja je ucinjena nakon demontaze komunizma, bio je rad na ozivljavanju kljucnih institucija. mi smo aktivno radili na urnisanju (oskudnog) kulturnog kapitala koji smo imali, sto ukljucuje i univerzitet.
nije tacno da smo imali nekakav problem nepriznavanja nasih diploma u inostranstvu koji je trebalo leciti. (ovo, naravno, ne znaci da nismo imali neke druge probleme. kao primer navela bih negativnu selekciju nastavnog osoblja, visegodisnju zeljenu ili prinudnu odsutnost mnogih svetih krava iz glavnih tokova struke/nauke, etc. medjutim, tu smo inteligentno jeli zivi krompir protiv vrucice.)
naprotiv, u vreme kada su nasi svrsheni studenti isli direktno na postdiplomske studije u drugim zemljama, mi smo se natezali da li da nostrifikujemo magistrature sa djuka ili harvarda.
e sada, kao rezultat reforme, mi prakticno nemamo magistarske studije, a doktorati su nam ispod nivoa nekadasnjih magistratura.

u to ime, hungarian suicide song:

BebaOdLonchara

onda se sedne....

na šolju.

tako onaj ko je pametan.

tako onaj ko je pametan.

si videla?

jednosemestralni ili dvosemestralni (čuo sam da je bilo i dužih po nekim fakultetima)

npr. šestosemestralna (6) estetika na svetskoj književnosti + 4 četvorosemestralna...

не постоји већа глупост од вишесеместралних испита. укључујући и двосеместралне.

не постоји већа глупост од вишесеместралних испита. укључујући и двосеместралне.

pa nije bas, ja sam imala nekoliko 4-rosemestralnih, a par njih bih i produzila, da me neko pitao

poznavanje i znanje su razlicite kategorije

a pamet i obrazovanje su obezvredjene kategorije skroz.
ko kaze da svako moze imati fakultetsku diplomu?

уопште не видим везу

вишесеместрални испити = знање

kako ne?

pa mozes da uzivas u predmetu umesto da se spremas za inkviziciju. to ti je ovde tako.
ili volis za sebe ili za druge - nema izmedju

BgUniverzitet treba zapaliti

K.

NNN

jednosemestralni ili dvosemestralni (čuo sam da je bilo i dužih po nekim fakultetima)

npr. šestosemestralna (6) estetika na svetskoj književnosti + 4 četvorosemestralna...

Од ове године сви испити на Филолошком су једносеместрални.

Живео Мегатренд!

ili volis za sebe ili za druge

Višnja, svaka čast onima koji "vole za sebe" na pravi način.

Samo, ja mislim, da su takvi u manjini.

Tipičnog studenta Tom Clysdale, u svom ponderisanju na temu "Wake up and smell the new epistemology" naziva: "odd kind of student – one who appears polite and dutiful but who cares little about course work, the larger questions it raises, or the value of living and examined life"

Zatim se Tom pita: "Or is the life that we examine in formal education?"

Naravno, nameće se "ne" odgovor i on za profesore kaže "We can no longer maintain interest and enthusiasm based on respect and superior knowledge".

Čovečanstvo je nakupilo previše znanja i previše načina da mu pristupiš da bi formalno studiranje bilo "život". I dalje je potrebno, naravno, samo su potrebni i novi modaliteti učenja. Jedan od malo načina da "formalizuješ" formalno obrazovanje, za prosečnog studenta, su češće provere znanja.

U pravu si, najbolji ispaštaju, ali zamisli prosečne ili loše koji "slaaažu znanje" (Fixer potreban ko lebac) pet semestara povrh prvog koji su iz nekih razloga propustili, pa nisu mnogo ukapirali.

Од ове године сви испити на Филолошком су једносеместрални

Kako li to izgleda.. Npr. ispiti iz opšte književnosti? Koliko ih ima? 116? Što bi rekla scabies, qq! Najlakše je ispite svesti na jedan semestar, ali kako to uraditi sa profesorskim apetitima ka megalomanskoj literaturi i gradivu, da ne kažem lektiri (to bi bilo suviše lokal-patriotski). A što se tiče Srbijanke, citirana rečenica iz teksta sve govori.

Ovo je apsolutno prvi put da mi neko dodeljuje nagradu za totalni neuspeh.

Svoja, racionalna, oštra, duhovita, rezignirana. Kao i većina Srbije koja nije ni prva, ni druga, niti misli da postoje prva i druga..

ae, pa jeste se vise setili da se pojavite ovde...

Kako li to izgleda.. Npr. ispiti iz opšte književnosti? Koliko ih ima? 116?

а шта му је то испит из опште књижевности? на математици нисмо имали испит из опште математике, а математика је веома повезана и упетљана као целина, бар као и књижевност. стварно, објасни мало шта је то испит из опште књижевности и даћу ти бар осам начина да се подели на мање испите.

(а ако се успут, смањењем испита на једносеместралне, смање и неке мегаломанске професорске величине на праву меру, онда је то разлог више да се то уради.)

marco_de.manccini

Kako li to izgleda.. Npr. ispiti iz opšte književnosti? Koliko ih ima? 116?

а шта му је то испит из опште књижевности? на математици нисмо имали испит из опште математике, а математика је веома повезана и упетљана као целина, бар као и књижевност. стварно, објасни мало шта је то испит из опште књижевности и даћу ти бар осам начина да се подели на мање испите.

(а ако се успут, смањењем испита на једносеместралне, смање и неке мегаломанске професорске величине на праву меру, онда је то разлог више да се то уради.)

Кад смо већ код овога, овај испит је имао један други трик у себи. Без жеље да спорим могућност поделе тог испита на једно-двосеместралне (што је одавно учињено), идеја је била да испитаник покаже, у финалном пропитивању, способност синтезе свега онога што је прешао. Такође овако организован испит имао је својство које се и сада реформама тражи. Наиме, стварао је трајно, оперативно знање (додуше обично после неколико покушаја полагања;-), а градиво се није тек за неко време задржавало у радној меморији појединца, да после нетрагом ишчили, већ је било дубински засновано.

Ово о чему пишем има своје научно утемељење у данашњим теоријама учења, о којима сам данас расправљао са једним од највећих српских стручњака за ове области (моја свастика). Један од тужно великих пропуста наших образовних реформи, барем из оне области коју боље познајем, јесте недостатак писаних радова, јер писање није тек студентима досадно мастиљање и мрчење папира, напротив, оно помаже да се стечене информације обраде и плодотворно процесуирају.

а шта му је то испит из опште књижевности? ... објасни мало шта је то испит из опште књижевности и даћу ти бар осам начина да се подели на мање испите.

Izvinjavam se .. Štura informacija od mene. Opšta književnost (podeljena po brojevima I, II, III i IV) su ispiti na mojoj katedri. U najgrubljim crtama ta podela je bila ovakva: I-antička i rani srednji vek, II-srednji vek, renesansa, klasicizam, III- romatizam i realizam, IV- moderna. Ne sporim ja da se to može smisleno izdeliti i na manje celine.. Kao i slični ispiti iz recimo istorije, ili istorije umetnosti.. A šestostemestralna estetika, ma kako megalomanski to zvučalo bila je smislena upravo takva.. shvatanje estetike kroz veoma dugačak i vrlo raznorodan, a opet smisaono povezan i neprekinut, vremenski tok..

идеја је била да испитаник покаже, у финалном пропитивању, способност синтезе свега онога што је прешао. Такође овако организован испит имао је својство које се и сада реформама тражи. Наиме, стварао је трајно, оперативно знање .... а градиво се није тек за неко време задржавало у радној меморији појединца, да после нетрагом ишчили, већ је било дубински засновано.

ps.@ visnja
Pisaćemo gde smo bili, gde smo dangubili

Говорите као да ништа не би научили да није било тих мастодонта од испита.

Тврдим да би научили. Такви сте. Вуче вас и желите да знате. Нема то много везе са испитима.

Пошто се не разумем у књижевност да употребим пример једног двосеместралног испита са фондом часова 4+4 који сам имао у другој години на математици. Ја сам преживео, али многи нису. Имам утисак да би многи од њих успели да заврше факултет да је тај испит био подељен на четири дела (нормална величина испита би била једносеместрални са фондом 2+2).

Још горе, неки од оних који су преживели су успели само захваљујући томе што су преписивали, бубали напамет, или не знам шта већ. Једноставно, нису могли савладати толико материјала одједном. Верујем да би и неки од њих више научили да су полагали тај исти испит из четири пута. И тако, парадоксално, тај огромни предмет који је требао да буде окосница даљих студија је био један од слабије научених и схваћених чак и међу релативно добрим студентима, а о просечним и да не говоримо.

ja ne znam zasto sad ovo odjednom ispada problem?
pa bolonja je na BU (barem tamo gde ja imam direktan uvid) shvacena (i sprovedena) kao mehanicko svodjenje predmeta na jednosemestralne - sto je ok, ali nalaze da se materija podeli ili sazme ili ocisti od onoga sto postaje manje bitno kad se redukuje vreme u kojem ga treba preci ...
tu nastaje problem. to, makar tamo gde ja imam uvid, nije uradjeno. zato se nastava svodi na pregledni ubrzani kurs, ispit je jos veca kocka nego sto je bio, a student za 12-14 nedelja ne moze da ugura u glavu (sve i da hoce) kolicinu informacija koja mu se nudi samo kroz obaveznu literaturu. s druge strane, oseca se heat s privatnih fakulteta, neformalno ti se savetuje da malo relaksiras kriterijum ...
u veoma bliskoj buducnosti, a narocito ako prodjemo kroz vrata te evropske unije, ko bude imao posebnih sposobnosti ili para (i to ne neke sulude novce, nego eto - ko bude malo bolje stajao), skolovace se u inostranstvu. lokalni drzavni univerzitet bice samo za sirotinju i pruzace mnoogooo oskudnije obrazovanje nego pre 40 godina. jednom recju - razjebali smo ga. a nije moralo da bude tako. dok smo se bavili razvijanjem tempus programa na engleskom (koji svake godine pohadja pet domacih studenata i jedno bugarche), ili specijalistickih kurseva koji donose masnu zaradu, osnovne studije su nam propale, magistraturu smo ukinuli, a doktorske studije su postale smehotresna olimpijada. i sad smo voljni da reformisemo rezultate reforme ...
ima ta rec "patriotizam" kojom se ovde razmece svaka baraba. ovo je taj primenjeni patriotizam - ono sto je jedna generacija primila od prethodne kao univerzitet, predace narednoj generaciji kao vecernju skolu.

Goran Vučković

Ja sam lepo stavio disclaimer da sam slabo pratio priču - ali lepo je što si svratila, pa makar i da lupiš šamar

kakav samar? pa ovde nije bilo niceg uperenog licno tebi?!

Goran Vučković

Ono što me zanima (a pretpostavljam da je delimično odgovoreno onim komentarom Umberta Eka) je da li je taj sistem ujednačavanja obrazovnih institucija u EU pukao samo kod nas zbog nerazumevanja i lošeg upravljanja, ili je generalno loša ideja?

koliko ja znam, i koliko sam u kontaktu s ljudima iz struke, ujednacavanje je bilo zabava za istocnoevropske univerzitete. koliko je stete tamo izazvalo, ne mogu da sudim.

Predrag Brajovic

Један од тужно великих пропуста наших образовних реформи, барем из оне области коју боље познајем, јесте недостатак писаних радова, јер писање није тек студентима досадно мастиљање и мрчење папира, напротив, оно помаже да се стечене информације обраде и плодотворно процесуирају.

ovo je odlican slagvort.
uvedu se pisani radovi. koje nema ko da pregleda. prosto, previse ih je po glavi nastavnika. sluze da se kod studenta ucvrsti uverenje da je plagijat ok. dakle, student prepise 10 strana iz tudjih knjiga, to niko ne procita nego mu da ocenu koja se otprilike uklapa u ocene koje je imao do juce, i eto - reforma je sprovedena. od jedne bijedne usmene kulture, avanzovali smo ka usmeno-pismenoj.
a car je go ...

Говорите као да ништа не би научили да није било тих мастодонта од испита.

Тврдим да би научили. Такви сте. Вуче вас и желите да знате. Нема то много везе са испитима.

lorde,
mislim da je u ovome kljuc:

идеја је била да испитаник покаже, у финалном пропитивању, способност синтезе свега онога што је прешао

kod matematike je to malo drugacije - da bi znao jedno, moras znati i nesto drugo - ovde ne. ako ga iseckas na rezance, mozes svaki rezanac ponaosob nauciti a da pritom niko od tebe ne ocekuje istinsko poznavanje price, a kako sam razumela prof. pl. Brajovica (i slozila se sa njim, odnosno mojim razumevanjem njega) - sustina jeste u tome da prometabolises nauceno, a ne tek da ga progutas. to je onda znanje, istinsko.

tačno je da u matematici ne možeš mnogo da napreduješ u komplikovanim temama ako ti osnove nisu jasne. u neku ruku, cepanje tema na manje delove i nije neki rizik, jer se dosta toga uvek oslanja na prethodno.

ali što mora svako biti sposoban za sintezu?

kažeš, ili mi se čini, da nije fakultet za svakoga. nije, dobro, ali nije ni neko baš toliko elitno mesto. sećaš se priče o mistifikaciji? ti si mi je ispičala. ne mora svako ko završi fakultet da bude genije. dovoljna je praktična doza kompetentnosti.

ne naravno - pa sebe prvu ne smatram genijem, za pocetak.

sposobnost za sintezu nije urodjena, vec je upravo posledica dobrog, temeljnog znanja, i verujem da je velika vecina marljivih i upornih u stanju da je "obavi".
na primer: ne mora svaki student prepoznati precizan period i autora opskurnog grckog reljefa, ali bi morao umeti da objasni, recimo, pojavu i metamorfozu motiva jagnjeta od arhajskog perioda do danas, iako se ta tema nigde ne pojavljuje u tako definisanom obliku. to je sintetizovano znanje.

arhitektura je asocijativna disciplina, isto kao i knjizevnost, i to je jedna od njenih primarnih osobina. sposobnost za prepoznavanje asocijativnosti i viseznacnosti se razvijaju upravo na ovakav nacin, a bez toga nema dobrog arhitekte.
prakticna posledica ovoga moze biti, recimo, da ja kazem "ne volim Frenka Gerija" i da pritom u pitanju bude i moj ukus i moj sud o kome sam spremna da raspravljam. da su "istorijski" predmeti bili jednosemestralni, mozda bih rekla "vau, Frenk Geri je kuuuuul!" ali za to ne bih imala razlozno pokrice.

(sasvim druga i vrlo zanimljiva stvar je sto na potpuno isti nacin razmisljam i o predmetu koji je medju potlacenom i mucenom rajom poznat kao "beton" - i-zu-ze-tno sam zadovoljna sto je trajao eonima, jer mi takav pristup daje utisak da "osecam" konstrukciju kuce, pa neka sam i u najglupljoj zabludi na svetu)

višnja, ne razumi me pogrešno, sinteza jeste velika i važna stvar. može se pomalo i naučiti i uvežbati. ali nešto dođe i iz srca. ne znam kako da dalje objasnim. ne uči se sve u školi, ma kako se ja trudio da svemu naučim svoje đake.

ok :)

(edit - udavih coveka, majkomila...)

Opaka je Srbijanka.
Ubi ih imenom - ne mogu nikako da je nazovu izdajnicom i antisrpkinjom :))
Živela nam.. :))

Ma, ok ... Naravno da nisam mislio ni doslovno, ni sasvim ozbiljno. Da njena dela nisu takva, kakva jesu, nikakvo ime je ne bi dovelo ovde, kao glavnu temu ovog, ovakvog bloga.. :)

loader

Opaka je Srbijanka.
Ubi ih imenom - ne mogu nikako da je nazovu izdajnicom i antisrpkinjom :))
Živela nam.. :))

Uf, jok i ne mogu - sta je pomoglo Biljani Srbljanovic prezime?

Rekli smo imenom, a ne prezimenom ! .. :)

Volim Peru Lukovića, ali zaista ne volim kako on piše, ne zato što se ne slažem s njegovim idejama, nego zato što mislim da se njegov jezik ne razlikuje baš mnogo od jezika Velje Ilića. Pa ne mogu zameriti Velji Iliću na prostakluku, a smatrati da je potpuno normalno da Pera Luković bude prostak. Ako tome dodate da nekoga psovka može boleti kao i šamar, eto vama koraka do Aranđelovca.

Nije kod Pere Lukovica problem samo u njegovom prostakluku, to je sporedno. Uvek je bio popaljiva priroda, najcesce na sopstvenu stetu. Cesto ode u radikalizaciju toliko duboku da za sobom u cudu pa cak i negodovanju ostavi i blize medju istomisljenicima. U pitanju je nedostatak osecaja za meru i talenat da se bude lako isprovociran, sto su neke od kljucnih nasih osobina generalno.

edit - svidja mi se ovo "pravoslavni ateista" - ja u crkvu idem kad me zovu, retko kad sam od sebe (znaci vencanja i sahrane uglavnom). Nije mi mrsko ali mi nije ni posebno drago - prosto, neka vrsta drustvene ili pre porodicne obaveze, za ljubav onima oko sebe kojima je vazno da i ja budem tamo. Pa u redu, sto da ne.

.

Goran Vučković

Kako ga ne voleti, takvog

Eto i Srba ga grdi, ali mu je negde naklonjena....bas to sto kazes

vučko

Srbijanka o toleranciji

da, taj govor... zanimljivo je kako sagovornice/i peščanika postanu (tebi) zanimljivi onda kad se ne slože sa peščanikom. mada ovaj termin ni ne postoji, on je kreiaran kao lažan; u peščanik govore individualci/ke i kad kažeš peščanik na koga misliš? u peščaniku govori i pera i laje, a govori i mirko đorđević, a često lupendra i teofil... i šta je problem? pa, problem je ono o čemu govore i šta govore, a sredstvo diskvalifikacije palanke je kako govore. šatro fina palanka bi kao dijalog, a tim licemerjem prave diverziju za nasilje i mržnju.
srbijanka se jednostavno predala. ne vidi smisao da više govori u peščaniku ili bilo gde i to je ok. da je društvo bolesno, fakat. a, teza da sagovornice/i peščanika prizivaju događaje tipa aranđelovac, je čist promašaj. simptom da žrtva sebe okrivljuje za nasilje nad njom. jer, krenuli su preko peščanika (mislim, krenuli su genocidom, ali pravićemo se finom palankom, for the sake of argument) pokazalo se da nije bitno ko je u pitanju. spali, ubij, zakolji, premlati... a, uljudna pro-dijalog palanka ćuti i smrdi.

angie01

Pa ne mogu zameriti Velji Iliću na prostakluku, a smatrati da je potpuno normalno da Pera Luković bude prostak

Lichno tu vidim veliku razliku- jer selja je bahati ulichar koji tim prostaklicima krchi sebi prostor i to mu je normalna tehnologija, jer ni ne zna za drugu, niti ima bilo kakvu argimentaciju u svoju korist, a Pera je neko ko je oduvek kritikovao loshe stvari u drushtvu, obrazovan i ima oshtru percepciju, nije se laznim radom nafitirao para, koje sada treba da odbrani, nego kada je drushtvo dodirnulo dno- njegova retorika je iz ochaja preshla u takav oblik i u sebi sadrzi odgovarajucu poruku u odnosu na stvarnost oko nas- sada , shto je to psovka, koja u njegovoj rechenici veoma smisaono deluje- samo kazuje, koliko je ta stvarnost na niskim granama.

da, ogromna je razlika! čak je čudno i tužno da treba objašnjavati. velja je inicijator nasilja, a pera odgovara nasiljem na nasilje. ogromna je razlika.

...ovo je više moja tuga. Možda bismo nešto i mogli da uradimo, ako bismo odustali od govora, da ne kažem mržnje, a nekada je i govor mržnje, ali od govora frustracije i ako bismo počeli da plasiramo govor dijaloga.

odgovara nasiljem na nasilje. ogromna je razlika.

још мало па ћеш и неке ратне злочинце да оправдаш.

marco_de.manccini

odgovara nasiljem na nasilje. ogromna je razlika.

још мало па ћеш и неке ратне злочинце да оправдаш.

evo, opet užasna zamena teza. pera ide nasiljem na uzročnike nasilja, znači direktna konfrontacija. a, ratni zločinci? koje je to lupendranje?
ali, vi uljudni ste uvek nekako tu da osudite ratne zločince, je l'? pa, pitam te, marco de.manccini, šta si ti uradio tokom rata 90tih, a šta sad radiš da uljudno osudiš ratne zločince? naravno, po finom i uljudnom modelu, na svim stranama?

Pročitaš vest, pročitaš ovo i znaš da je nagrada u pravim rukama

Goran Vučković

srbijanka se jednostavno predala. ne vidi smisao da više govori u peščaniku ili bilo gde i to je ok. da je društvo bolesno, fakat. a, teza da sagovornice/i peščanika prizivaju događaje tipa aranđelovac, je čist promašaj. jer, krenuli su preko peščanika. simptom da žrtva sebe okrivljuje za nasilje. pokazalo se da nije bitno ko je u pitanju. spali ambasadu, ubij, zakolji, premlati... a, uljudna pro-dijalog palanka ćuti i smrdi.

Ne, ja bih rekao da je Srbijanka samo u drugoj dimenziji, nešto ovako:


E sad neko je vidi, a neko je ne vidi.

“Remember, a Jedi's strength flows from the Force. But beware. Anger, fear, aggression. The dark side are they. Once you start down the dark path, forever will it dominate your destiny.

da, zato su mi bajke i fikcije bile uvek 'drage' sa jasno definisanim dobrim i jasno definisanim zlim. još kad ti prefarba u prijatnu plavu dobro, a zlo u fizički deformisanog lika u crnom, da vučko može jasnu crno-belu sliku da ima šta je dobro, a šta loše. i sedi s mirom. van srbije... a. ne zaboravi da, u ratovima zvezda, fizičko nasilje i obračun od strane dobra i sa mačem koji jednopotezno skida glavu (a, gle čuda, isti takav mač ima i zlo) rezultira iz tog citata koji navodiš...

Kako samo uspevate da se dokačite i oko osobe koju cenite i u redovima i između redova

Goran Vučković

Ne znam da li si primetio, ali ta tvoja pucaljka je upravo ispalila unazad (backfire).

o, wow. primeti kako ste krenuli svi da hvalite srbijanku u onom momentu kad se ona predaje. hvalite srbijanku ili sebe?

Goran Vučković

Kako samo uspevate da se dokačite i oko osobe koju ceniti i u redovima i između redova

Kafica nije ukapirao da se odazvao na ono proverbijalno "Dobar dan, zla ženo"

je l' to tvoja neka palanačka mizoginija?