sada cu malo da budem mrgud(inace nisam)

da li covek ima pravo da zeli?i gde je granica njegovih zelja?pitam se,po hiljaditi put,kada je pametno reci dosta!ne znam,kao i uvek.niti zelim da znam!zelim samo da se prepustim osecanju.kao kad smo bili deca...bilo je tako malo granica,a i njih smo stalno rusili.sada je drukcije.svaka zelja koju imamo nosi sa sobom hiljade posledica.zasto ovaj inace kratak zivot ne mozemo da pretvorimo u bajku?zasto nikada nije ni bio bajka?jel to do nas samih,ili je to generalno prokletstvo?bijim se da je ovo drugo.jer koliko god se trudio da svima udovoljim,uvek se nadje neko kome nista nije dovoljno.i uvek se desi nesto,sto te poput malja po celu vrati u surovu realnost!a realnost je sledeca:svaki lep trenutak u zivotu moras da odplatis sa mnogo ruznih!kao neki nepovoljni kredit u banci...uvek sam zbog svoje iskrenosti bio nagradjivan nesrecom,ali sam i dalje uporan...zbog cega?na znam...ali se ipak tako osecam bolje.zato sto zelim da svako ima izbor,a u cutanju nema izbora.zato i dalja lajem,pa sta bude...zato se i dalje svako jutro budim sa jednom mislju u glavi,kako uciniti sebe i druge srecnim?a iz dana u dan shvatam da je to ipak nemoguca misija...a vreme sve brze leti,sa svakim novim danomm shvatam da sam sve stariji,i da je sve sto sam dosad uradio,samo zrnce peska u beskraju.toliko smo mali,da prosto nismo ni svesni toga...jebeni  treptaj oka u beskrajnom svemiru...ni toliko...i onda se pitam cemu sve to?kad smo vec i onako prosli?davno nas nema.samo trzaji iz proslosti...i ajde.usudi se onda da zelis!sve jedno je...sta god pozeleo,bice gorko na kraju.filmovi su nam definitivno isprali mozak,pa od svake stvari ocekujemo srecan kraj,a srecni krajevi ne postoje...ili sam samo ja baksuz,pa me uporno zaobilaze?ne znam...ali znam da mi se ne svidja ni malo....