trenutak

pocinjem da ludim,
dok slusam te,
i sve oko tebe nestaje,
pesme,ptice,drvece,
samo cujem tvoje glasove,
i pijem tvoje osmehe.

i nista drugo ne vidim,
dok pricas ti,
svi drugi su nevazni.

trazim tvoje oci,
na prigusenom svetlu,
sjaje se,
izranjaju iz mraka i lome me,
a ja nemam snage da poreknem,
da zelim te.

sedim i gledam te,
upijam svaku tvoju rec,
i trazim onu pravu sto pokrece,
jer ja ne smem da kazem je,
osudjen sam na cekanje,
a ono tako slatko je,
jer tvoje je.

i plasim se da pogled pomerim,
mozda te za trenutak izgubim,
a ne zelim,
jer zelim te.

zelim da te negde odvedem,
jer ljudi je ovde previse,a vreme izmice,
polako krade te.

tvoje usne polako mame me,
tvoj pogled kao zmija hipnotise,
a ja mastam te,
ovde,uz svoje narucje.