Konuzin vs. first and the second Serbia (united)?

najlepše je biti u toj trećoj Srbiji!

na Mars ili gde god ..... Što dalje od ove planete ....

ti li si ?
nisam imao pojma
Slažem se da je ovde sve okrenuto naglavačke
Jebe lud još luđeg

da nije zalosno bilo bi tragikomicno.

'prva srbija' i konuzin, dakle, prema 'drugoj srbiji', traze ponovno vracanje ulicama ruskim herojima u borbi protiv fasizma.

'drugoj srbiji', srbiji koju 'predvode anti-fasisti' to smeta jer 'necemo da budemo ruska gubernija'.

druga srbija je anti-fasisticke orijentacije sem kada su rusi u pitanju?

o tempora o mores.

ja odoh u trecu srbiju.

Nije ni žalosno ni tragikomično, samo je - ilustrativno, veoma. I - interesantno, naravno.

Ceo je događaj ilustracija za činjenicu sa ljudi ne umeju uopšte (ili umeju, ali sa velikim teškoćama) da drže dve oprečne misli u glavi (ili - naizgled oprečne).
Ilustracija i za ono šta je kod ljudi njihova sopstvena percepcija o njima samima ili o procesima u kojima učestvuju drugi ljudi, a što ne mora imati nikakve veze sa - činjenicama. Ili očekivanom logikom.
Tu činjenice - ne pomažu.
I neizbežno je, u kojoj god od "prebrojivih Srbija" bio.

Oni koji sebe smatraju antifašistima i obaveznima da neguju tradicije antifašističkih pokreta iz bivše SFRJ - ne smatraju da treba da budu sa Rusijom u društvu, jer u svoje stavove i antifašistička opredeljenja ubrajaju i 1948. (samo što će to retko glasno izreći, očekuju da se podrazumeva i otuda njihov stav o tome da je naše jednopartijsko društvo bilo "sa ljudskim likom", a njihovo "diktatorsko", a oni ni sa kakvim diktaturama ne žele da imaju ikakve veze)

Oni koji sebe smatraju antifašistima i obaveznima da neguju tradicije antifašističkih pokreta iz bivše SFRJ - smatraju da treba da budu sa Rusijom u društvu, takvom kakva je sada jer svoja antifašistička opredeljenja i stavove ne žele da vezuju za jednopartijska društva, komunizam, partizane ovde ili tamo, oni žele da istaknu i svoj antikomunizam malo ranije nego svoj antifašizam (samo što to neće glasno izreći, očekuju da se podrazumeva, jer je antifašistički pokret obuhvatao i ne-komunistička društva, otuda još uvek prilično živahne rasprave o profilu i ulozi četničkog pokreta i iskazivanje "rusofilstva" ka Rusiji kakva je sada, kao da ona nema nikakve veze sa Rusijom kakva je nekada bila).

Ilustracija je, na primer, i rečenica koja se jako često može čuti kod nas, a glasi "nikada u Srbiji nije bilo gore nego danas".
Ako se usudiš, pa pitaš - "dobro, kada je bilo bolje nego sada, kada je bilo mnogo bolje?" - odgovori se, pre ili kasnije, svedu na "vreme pre devedesetih". Kad se usudiš dalje, pa predložiš - "dobro, to je vreme bez političkih, ekonomskih i građanskih sloboda, da li ga to čini najboljim od svih?", ne dobiješ odgovor, već stav "i to je bolje nego ovo sada". Kada se usudiš dalje pa ponudiš - "vidi, takvo vreme može da se restaurira za jedan dan, писофкејк, ima to svoje ime u teorijama država, društva i prava, učestvuju predsednik, vlada i skupština i - ukinu se sve slobode, stranke, mediji, udruženja, sloboda govora, tržišna utakmica, sve bude isto kao pre", onda dobiješ odgovor - "ne, to nikako, ali ni sada od svega toga, od cele te demokratije - nemam nikakve koristi".

Oprečne misli koje pri takvom razgovoru sasvim jasno budu izgovarane - nisu ni neobične ni žalosne ni tragikomične, one jednostavno - jesu. I predstavljaju zametak (ili već poprilično ojačanu) svest o tome da sve ono što postoji zapisano po demokratskim pravilima - počne zaista i da radi, onako kako mu piše kad ga je pravilo da postoji zapisano u zakonima, propisima, u Ustavu.. Jer, ovako sve to prečesto neefikasno ili samo selektivno primenjeno, samo nervira ljude.To se, uglavnom, zove - tranzicija. Proces u kojem si - nigde, jer si odnekud krenuo, a do nikakvog, za većinu, opipljivog i dokazivog "boljeg" cilja još nisi stigao, tako da ljudi nedvosmisleno i iskustveno vide da je "bolje", tamo gde oni žele bolje.
I dodatna ilustracija - često se mogu čuti i poređenja Srbije sa Nemačkom, vajmarskom ili poratnom (moj lični stav - prilično neutemeljena), ali ako se već insistira na poređenju, metafori, zato jer je tako lakše držati dve oprečne misli u glavi - onda bi primerenije bilo porediti je sa Zapadnom Nemačkom iz 1963., ali to niko ne čini.

Izvini za predugačak komentar, jednostavno - u par rečenica tvog posta ima ustvari toliko događaja, procesa, ljudskih stavova, uverenja i mišljenja da nisam odolela a da se ne raspišem. (ako smeta - briši slobodno, neosetljiva sam na to)