O istoriji i istini - treba li i o tome koalicioni dogovor??

"Srbija i Srbi polako postaju narod koji se stidi svoje borbe protiv fašista".
"Postaviću to pitanje svojim koalicionim partnerima sa kojima imamo sporazum da negujemo antifašizam", rekao je Dačić

Zar Rusi moraju da ponovo oslobađaju Beograd i vrate mu 20. oktobar kao dan oslobođenja, zar Rusi moraju da nas vrate na put antifašizma, koji je kod nas potisnut u zaborav?

Ambasador Konuzin 

traži da se vrate nazivi ulica po imenima Crvenoarmejaca koji su učestvovali u oslobođenju Beograda, a naš gradonačelnik odgovara da “Svako ko je učestvovao u oslobađanju Beograda ili ko je dao svoj život, bio on Rus, Amerikanac, Englez ili iz bilo koje zemlje, zaslužio je da mu se na određen način oda počast”, smatra gradonačelnik Đilas. Misli li gradonačelnik da takvu počast zaslužuju i Srbi ili mu je Konuzin zaboravio to da kaže?

 Vladimir Ždanov i Peko Dapčević

U borbama za oslobođenje Beograda od 14. do 20. oktobra poginula su 2.953 borca NOVJ i oko 960 crvenoarmejaca.

“U ambasadu stiže veliki broj molbi i pisama od organizacija, pojedinaca, uključujući i veterane Drugog svetskog rata, u kojima se zalažu za vraćanje imena ruskih heroja beogradskim ulicama. Imao sam razgovore o tome sa srpskim vlastima, uključujući i upravu grada Beograda. Uverili su me da se taj problem razmatra. Verujem da će ulice Beograda ponovo dobiti imena svojih oslobodilaca”, kaže Konuzin.

Da li je normalno da se naši građani obraćaju stranoj ambasadi u svojoj državi umesto svojoj državi, da li je država toliko ideološki zaslepljena?

Da li se ruski ambasador meša u naše unutrašnje stvari? Ne on samo brani dostojanstvo svoga naroda i države. A pravo je pitanje šta bi naši ambasadori trebali odgovoriti kada ih neko pita u inostranstvu, naročito u EU i Rusiji,  u vezi oslobođenja Beograda i odnosa prema antifašizmu.

Srbija očito ima problem sa istorijom kroz celu svoju istoriju, a naročito u kriznim vremenima pokazivano je više sklonosti da se prepravlja prošlost nego da se gradi budućnost. Kada je istorija u pitanju odavno se  drže načela da ih činjenice ne interesuju jer oni znaju istinu.

Možemo mi da prepravljamo sopstvenu istoriju koliko hoćemo i koliko nam treba za trenutne političke potrebe ali nam niko neće dozvoliti da prepravljamo ni svetsku ni njihovu istoriju.

Nije lepo da nam baš to mora reći ambasador nama prijateljske i bratske Rusije i da nam na vrlo diskretan, kulturan i dostojanstven način to više puta kaže.

Očito je da Srbija nije spremna , nema snage, volje, poštenja ni nacionalnog dostojanstva da konzumira svu svoju istoriju i činjenice, bez obzira da li se to Crkvi, nekim političkim strankama i uticajnim javnim ličnostima sviđalo ili ne.

Ako je suditi po Monteskijeu da je “Srećan je onaj narod koji ima dosadnu istoriju,” mi smo duboko nesrećni jer imamo burnu istoriju i plus se trudimo da je stalno uznemiravamo.

Čini mi se da nije problem u istini već u spremnosti da se prihvati i nespremnosti države i političkih stranaka da se jasno odrede oko ključnih događaja:

- nije problem Stojadinović već odnos  moderne Srbije prema Trojnom paktu;

- nije problem što neko poštuje lik i delo Nedića, Draže i ostalih,  već odnos moderne  Srbije prema okupaciji, fašizmu i oslobodilačkoj borbi;.

- nije zanemarivanje dana oslobođenja Beograda ideološko pitanje već pitanje odnosa prema antihitlerovskoj koaliciji, prema slobodi, prema poginulim za oslobođenje;

- nije promena ulica administrativno pitanje već pitanje odnosa prema onima koji su se borili protiv fašizma;

Pa zar Rusi moraju da ponovo oslobađaju Beograd i vrate mu 20. oktobar kao dan oslobođenja, dan kada su partizani i jedinice Crvene armije isterali Nemce i njihove domaće prijatelje, koje sada odreda nazivanmo uglednim srpskim domaćinima.
Zar Rusi moraju da nas vrate na put antifašizma, koji je kod nas potisnut u zaborav.
A koliko smo mi zahvalni ruskoj braći govori i činjenica da smatramo da je general Ždanov minorna ličnost pa mu ukidamo ulicu i preimenujemo je u Resavsku, da li po Resavi ili Resavskoj školi.
Rusi kažu da je njima veoma stalo da se suprostave reviziji istorije koja je sve izraženija u Evropi, kako bi se izjednačio fažizam i komunizam. Rusima je vrlo važno da obeleže Dan oslobođenja Beograda, a nekima našim to uopšte nije i najviše bi voleli da se zaboravi.
Kako mi čekamo Medvedava, (ne isključujem da se u toku priprema nešto i izmeni), da li ćemo i njega ubeđivati da su Nedić,.Draža i njihove uniformisane deformisane formacije sa današnjim obožavaocima i imitatorima i njihovi ideolozi bili na strani antifašizma i da danas nemaju veze sa fašizmom. Znaju Rusi dobro ko se borio sa njima protiv Nemaca a ko je sarađivao i povukao se sa Nemcima Znaju tačno ko je obezbeđivao putne pravce za povljačenje nemačkih divizija iz Grčke, i ratovao protiv partizana.
Hoće li sada neko protestvovati prilikom posete Medvedeva zbog toga što su “jedinice Crvene armije zajedno sa partizanima okupirale Srbiju”, hoće li mu prebaciti za Sremski front.
Šta ako im Medvedev na ta pitanja odgovori kontrapitanjem:"a zašto vi tako uporno želite da rehabilujete kvislinge i zašto se odričete antifašizma"
Hoćemo li mi njih pitati kakvi su to ljudi kad priznaju nešto što su komunisti uradili.
Šta ako se Medvedev zainteresuje kako to da smo u Skupštini izjednačili partizane i četnike, a Rusija nije, niti joj pada na pamet da rehabilituje nekoga ko je bio kolaborant sa Nemcima, pa čak ni Vlasova.
I , šta recimo ako Medvedev izrazi želju da poseti Kuću cveća i priupita zašto su u Beogradu i Zemunu dve glavne ulice nosile ime Tita, a sada promenjene.?

“Drag mi je Platon ,ali draža mi je istina” reče davno Aristotel. A mi imamo ljude pametnije i od Aristotela koji se rukovode logikom da im je antikomunizam draži od istine.

Nije lepo da nam neko sa strane drži lekcije iz naše istorije, a za to smo sami krivi.