Hladan tuš ....

Ne volim rođendan.... Pred rođendan me svake godine neko ostavi.... Sa nekim se rastanem,posvađam....  Budem bez nekih ljudi sa kojima sam mislila da ću biti za ceo život... I nekako se sve taj dan svede na tugu.... Ne znam da li zaista imam crnu magiju (što rekla Ciganka) bačenu na sebe ili su samo takve okolnosti i izbor loših ljudi oko mene .... Ko će ga znati ???

Nije mi žao što su neka prijateljstva nestala,što su neki ljudi otišli iz mog života.... Žao mi je što je način na koji se to desilo ili bolan ili totalno bez veze,a najjčešće i jedno i drugo.... 

Dokazalo se da - onaj ko je od početka moj je moj za ceo život - a onaj ko nije nikada neće ni biti.... Ma koliko se oboje trudili da ostvarimo kakav-takav odnos (bilo prijateljski,bilo emotivni).... Ne znam zašto to dopuštam.... Valjda se nadam da ću jednom loše proceniti,da ću pogrešiti,da će se desiti nešto pozitivno.... Iako se ne dešava - skoro nikad.... Nada i želja da bude bolje nego što jeste i kad sve lađe potonu ostaje....  

Ima veza koje i kad su raskinute nikada se sasvim ne raskidaju.... Tako sam ja i dalje (a i on za mene) vezana za jednu svoju davnašnju simpatiju .On je jedini čovek sa kojim ja posle zaljubljenosti i zaista teške priče,koja nas je oboje protresla,mogu da budem apsolutno uz njega 100 % .... Možda je tu i Nebojša - ali s Nebojšom to nije definitivno definisan kraj - pa da mogu realno da procenim - koliko mogu da sutra budem uz njega.... Uz ovoga zaista mogu 100 % .... Ja znam da sam u nekom problemu,da mi treba pomoć,da mi treba hitno prenoćište,da mi treba posao,a da nigde nikog drugog ne mogu da pitam - mogla bi njemu da se obratim i znam da bi u svim tim situacijama naišla na otvorena vrata,razumevanje i pomoć.... Možda ne bi dobila sve što mi zaista treba - ali bi dobila trud i ko zna - možda čak i više nego što očekujem.... 

On je u problemu sada...I ja sam uz njega srcem,dušom,jezikom.... Znam da će biti onako kako treba da bude i da tu ja ne mogu mnogo da utičem i da promenim.... Ali,neću da stojim i bez reči posmatram šta se dešava i da ćutim.... Možda ću stvoriti neka doživotna neprijateljstva,ali nije me briga.... Jednostavno - znam da on vredi i znam da to radim zbog njega.... Jer,i on bi isto uradio za mene.... 

Što jedan moj prijatelj meni svako malo ponavlja - nije nam dozvoljeno da menjamo neke stvari.... Ali,nam je dozvoljeno da pokušamo,da se potrudimo,da uradimo nešto - ne samo da sedimo i budemo nemi posmatrači.... Pogotovo ako znam da zbog jednog zaista moram da sedim,ćutim i gledam kako mu se život ruši i pravim se da mi nije stalo,da ga nikad nisam upoznala,videla,volela,itd  - za drugog ne moram....  Sticaji okolnosti su drugačiji....

Pa,srećan mi rođendan .... :)))