Onaj koji mi je napravio epiziotomiju na gumi kola...

...na parkingu ispred porodilišta na Zvezdari, dok smo Zorka i ja bile u poseti istom u okviru projekta "Mapa porodilišta":

Od ruke mu ništa ne rodilo,
Ni u polju pšenica bjelica,
Ni u brdu vinova lozica!

Epizio-gumo-tomiju ustranu, ostatak doživljaja vezan za posetu "mom" porodilištu bio je više nego ugodan. A imali smo i religijsko iskustvo. Odmah na početku!

Ovo vam je, verovali ili ne, nekakav, valjda, oltar, šta li, ne razumem se baš najbolje u terminologiju, nasađen na kasicu-prasicu u koju ljudi mogu da ubace, valjda, dobrovoljne priloge, šta li, ne razumem se baš najbolje u terminologiju, za spas duše, valjda, šta li. A ta karakondžula od oltar-kasice-prasice, e to vam je parkirano u prizemlju porodilišta, pored prostorije za otpust beba (vidi gornji levi ugao). Na to smo natrčale čim smo na glavni šalter došle, pre nego što se i javismo gde je trebalo. Posle pitasmo glavnu sestru šta je to, otkud to... a ona kaže da je nekom svešteniku pre izvesnog vremena "dodeljen" prostor u podrumu, za šta, ne zna, od koga, ne zna, zašto, ne zna.

A na oltar-kasici-prasici stoje nekakvi papirići, koje, kao, možeš da uzmeš, valjda, ne razumem se baš najbolje u proceduru, ako ubaciš "dobrovoljni prilog", valjda, u oltar-kasicu-prasicu. A na papirićima vam piše sledeće (zamisli ćirilicu):

***Papirić 1

O VERI

Posvednevno ljudi žive i opšte verom nego ičim drugim.
U gostionici čovek ruča s verom da u jelu nije otrov,
spava u postelji s verom da pod jastukom nisu skorpije,
prima na pijaci banknotu s verom da nije lažna,
kupuje u dućan šibicu s verom da nije vlažna,
iznajmljuje kočiju s verom da će ga kočijaš odvesti tamo kuda treba,
putuje železnicom s verom da je vozovođa normalan čovek,
koji ne misli na samoubistvo. Težak seje žito s verom da će seme nići.
Čobanin goni stado u pašnjak s verom da trava u njemu nije preko noći
usahla. Žena žuri s krčagom na izvor s verom da iz njega voda još teče.
Škola počiva na veri učenika i učitelja.
Država počiva na veri građana u građanina i u vlast.
Brak postoji na veri, u dobronamernosti obe strane.
Prijateljstvo postoji na veri u iskrenost obe strane.
Sveti Vladika Nikolaj Velimirović

***Papirić 2

ŠTA DA RADIMO DA NAM, BUDE BOLJE

Da bi bili srećniji nego što ste držite se ovih pravila:
- mislite o Bogu bar koliko mislite o ljudima,
- bojte se Boga bar koliko se bojite ljudi,
- poštujte Boga bar koliko poštujete ljude,
- molite se Bogu bar koliko se molite ljudima,
- nadajte se u Boga bar koliko se nadate u ljude,
- ištite pomoć od Boga bar koliko ištete od ljudi,
- vržite zakon Božji bar koliko vršite Zakon ljudski,
- blagodarite Bogu bar koliko blagodarite ljudima,
- slavite Boga bar koliko slavite ljude!
BOGOTRAŽITELJ

***

Nakon što zgrešismo ukravši papiriće bez da ostavimo dobrovoljan prilog, Zorka i ja se popesmo na sprat u pratnji glavne sestre Milene Janković, u kancelariju načelnice porodilišta.

Kad mi tamo, a ono međutim... nova načelnica porodilišta (od pre oko mesec dana) - moja mi doktorka koja me je mene porodila, dr Vesna Stojanović.

Auuuuuuuuuuuu....

Gulp.

Obli me ladan znoj u momentu. Pa topao. Pa opet ladan.

Mislim se: Možda je ipak trebalo da šušnem nešto u oltar-kasicu-prasicu...

Osvrćem se da vidim gdi je Slobče, ubeđena da će da iskoči odnekud i ona, da me zajedničkim snagama biju!

Onda ugledah i načelnicu neonatologije, prim. dr Nadu Todorović, te se malo uteših. Mislim se, ako krene moja-doktorka-nova-načelnica da me bije, valjda će dr Nada da me brani, a usput sve gledam dal' je Zorka zauzela busiju...

Međutim, sva sreća te se ispostavi da moja-mi-doktorka-nova-načelnica ima smisla za humor, kao i da se nije mnogo potresla, kaže, kad je sve izašlo na blog, niti se naljutila. Ali, Slobče se baš potresla, jedva su je smirili. I baš mi bi žao. Pokajah se što je imenovah, nju jedinu, kad već nikog drugog nisam. Slobče, oprosti, ako Boga znaš! Kajem se.

Pričasmo šta je bilo, kako je bilo. I zaključismo da se sve svodi opet i iznova i opet i iznova i opet i iznova: na komunikaciju.

I tako se spasih batina, Hvaljen Gospod! I Hvaljena Komunikacija!

Potom smo pričali o raznim promenama koje su odnedavno uvedene. Recimo: boravak na intenzivnoj nezi nakon carskog reza više ne traje 3 dana bez hrane i vode. Sad porodilje tu drže jedan dan, tj. jednu noć (što se računa kao 2 dana), i ujutro već dobiju čaj, i prebacuju se na odeljenje, gde polako počinje normalna ishrana. O, Hvaljen Gospod!

Ekipa medicinskih sestara u porodilištu, a naročito na odeljenju intenzivne nege, je podmlađena. (Pričasmo kasnije na odeljenju s jednom porodiljom koja je baš carskim rezom porođena, i toliko je hvalila sestre sa intenzivne nege, da mi je srce moje ogrejala.) Isto tako, dohrana beba na kaobajagi Baby Friendly odeljenju (koje to, u stvari nije, jer nikad za BF nisu sertifikovani, već zajednički smeštaj bebe i majke zovu Baby Friendly, kao uostalom i u svim ostalim porodilištima širom Srbije, što tek treba da se ispravlja), nije više samo u podne i u ponoć, kao u moje doba, već prema potrebi.

Uveli su predavanja na odeljenju, gde u jednoj sali skupe sve majke s bebama, i onda im neonatolozi objašnjavaju koje su sve testove radili bebama i zašto, i odgovaraju na njihova pitanja, a pedijatrijske sestre objašnjavaju sve o nezi beba i o dojenju. Takođe, imaju jednu sestru zaduženu samo i isključivo za izmazanje i negu dojki porodilja.

Upravo pripremaju i internu anketu o zadovoljstvu porodilja. Osmislili su pitanja, i uskoro kreću da štampaju anketne listiće. Žele povratne informacije, žele da unaprede kvalitet usluga i zadovoljstvo porodilja.

Veliki problem koji imaju (pored činjenice da su odaaaaaavnoooo zreli za kompletno renoviranje) jeste nedostatak posteljine i spavaćica. Kada smo moju-mi-doktorku-novu-načelnicu pitali da li žene donose svoje spavaćice, ili dobijaju bolničku, odgovorila je: "Kažem im ovako: ako u trenutku u kome dođete na odeljenje mi imamo spavaćicu, nećemo vam dozvoliti da obučete svoju. Ako nemamo, reći ćemo vam: a što niste poneli svoju?" Pitasmo i zašto ne bi bilo liberalno, da žene prosto donose svoje spavaćice? Odgovor krajnje logičan: ima žena koje donesu spavaćice od 100% sintetike, i jedino mogu biti sigurni da su u pamuku ako im daju bolničke spavaćice.

Mi smo s naše strane ponudili da kontaktiramo Renault, koji je već donirao posteljinu i spavaćice za porodilišta, da vidimo mogu li oni pripomoći, a oni su to oberučke prihvatili i još napomenuli da njima treba samo platno! Oni sami imaju službu koja šije po merama koje njima odgovaraju!

Posle krenusmo u obilazak porodilišta, ama skoro ništa ne uslikah! Svi porođajni boksovi zauzeti! I baš u trenutku u kome smo ušli u samo porodilište, zaplaka jedan bebac koji se upravo rodio! O, ljubi ga Krugolina, puj, puj, puj! Posle, na odeljenju, opet, samo jedna soba prazna da može da se slika. I to moja soba. Soba broj 8. Ma, navalile žene da se porađaju, ima da zahebemo ovu belu kugu skroz!

Sve u svemu, poseta je prošla odlično, u divnoj atmosferi, a za mene lično je bila izuzetno važna. Jutros pođoh, i od Krleta se oprostih rečima: "Zdravo živo, odoh ja sad da ponovo proživim svoju porođajnu traumu."

Kako sam se nadala, i kako me na samom početku obli hladan znoj, dobro sam se udala.

"Pomirih" se sa mojom-doktorkom-novom-načelnicom, čak se i uslikasmo na kraju, uz dozvolu da nas sve turim na blog. Ali, ono što je najvažnije: videh pozitivne promene i videh želju i volju da se u budućnosti veća pažnja posvećuje poboljašnju komunikacije i potrebama porodilja.

Ma, čisto religijsko iskustvo, kad vam kažem!

Glavna sestra Milena Janković, načelnica porodilišta dr Vesna Stojanović i Krugolina-The-Uplašena