Dečja nedelja

   U nedelji pred nama od 5-11oktobra u Srbiji će se obeležiti Dečja nedelja.  Svi se slažu da je usvajanje Povelje o pravima deteta  prava stvar, i svi je se obično sete početkom oktobra, što je za svaku pohvalu,ali briga o deci i njihovim potrebama i pravima, postoji tokom čitave godine.

 Vekovima su odgajane generacije dece koja su odrastala bez Povelje, zaštićene ljubavlju i toplinom porodičnog doma, pravičnim autoritetom nastavnika,i izrastale u časne i poštene ljude. Danas i pored donete Povelje koja reguliše prava deteta, mnoga pitanja i problemi dece ostaju nerešeni.

 U Srbiji danas živi oko milion i 400.000 dece do 18 godina, što čini 20 posto ukupne populacije. Tužan podatak da otprilike pola miliona njih živi ispod ili  neposredno iznad granice siromaštva, i da postoje i oni koja se svakodnevno bore za goli život. 

  U našjoj neposrednoj okolini žive  deca lišena roditeljskog staranja,deca ulice,zlostavljena deca, deca koja žive na samoj margini društva, koja se ne retko kriju i od samih ljudi  koji hoće i žele da im pomognu. Veliki broj dece žive u nehigijenskim naseljima, bez vode i struje. Njima je neophodna velika pažnja društva kako bi postali njegovi ravnopravni članovi. Pružimo im preko potrebnu pomoć. 

   Postoje i društveno "nevidljiva" deca, bez dokumenata, koja nisu upisana  u matične knjige rođenih, bez državljanstva, deca koja nemaju zdravstvenu zaštitu jer roditelji ne mogu da im obezbede overene zdrastvene knjižice, deca ometena u psihofizičkom ravoju, deca sa poremećajima u ponašanju, deca koja ne pohađaju osnovnu školu, deca obolela od teških i retkih bolesti... U teškom položaju su i deca iz izbegličkih i romskih porodica. Veliki procenat dece iz romske populacije živi u nehigijenskim naseljima, 20 posto zaostaje u razvoju a ima i onih koji nemaju obrok svakog dana.

    Znate li da postoji izvestan broj mladih, koji nisu ničiji? Bez obrazovanja, bez roditelja i bliže familije, bez dokumenata, neretko mentalno oboleli i bez legalnog zaposlenja. O njima, osim u retkim slučajevima niko ne brine, prepušteni su sami sebi. Neki od njih nisu čak ni statistički podatak.

Pojaviće se najverovatnije u crnim hronikama, kao siva brojka kriminaliteta.

  Veliki broj dece koja nisu obuhvaćena gore navedom statistikom, iako žive sa oba roditelja, često odrastaju u mikrookruženjima u kojima se ljubav i razumevanje zamenjuju sukobima i agresijama različitog tipa. Ovi sukobi i agresije (mnogi njihovi vidovi), ostaju dugo nevidljivi i neotkriveni a često se i prećutno preko njih prelazi, sve dok ne dobiju dramatičan karakter.  S druge strane, sukobi i agresije su i značajan deo makrosocijalnog okruženja u kome deca žive.

Deca trebaju i moraju  da budu od strateške važnosti za našu zemlju, jer su ona jedina naša budućnost.

  Zato i apel svim ljudima, naročito onima na višim instancama - nemojte se baviti samo sobom i svojim foteljama već se setite dece i omladine i, ako niste, upoznajte se sa  njihovim problemima,i pomognite deci kako bi imala srećno detinjstvo i odrastala u što boljim uslovima, i ne samo u Dečjoj nedelji već tokom cele godine, jer sve su nedelje- dečje.