Kanalom što ne protiče

/ 05.10.2009. u 03:46

Komentari: 137
Čitanost: 32443
/
Preporuke: 11352
/

Konačno, stiže dobra vest - pozvan sam na intervju! Moj prvi intervju, Uitman Koledž, mala, privatna škola odlične reputacije. Malo je zavučeno mesto, Uala Uala, sasvim na istoku države Vašington, na granici sa Oregonom, okruženo poljima, vinogradima, rekama i planinama. To mi se dopada, ali mi je potreban i velik grad za punjenje nekih baterija i ova izolovanost me pomalo brine. I Portland i Siatl su na više od četiri sata vožnje, a bliže od toga nema gradova vrednih pominjanja i posećivanja.

%7B5F592970-40A6-4324-A36C-0479C07B39AD%7D.JPG

Izgleda da su ljudi koji vode koledž svesni ovakvih razmišljanja i reakcija kod kandidata, pa mi, usput, za vreme telefonskog razgovora, kažu nešto veoma ohrabrujuće. Na svakih pet semestara provedenih na koledžu, dobija se jedan potpuno slobodan i plaćen semestar za vreme kojeg zaposleni mogu putovati gde žele i raditi šta im je volja. Ovo mi se veoma dopada i budi dodatni interes za poziciju. Dogovor je da stignem tamo u nedelju popodne, večeram sa šefom i nekoliko ljudi sa odseka, a zatim u ponedeljak zvanično i pojedinačno razgovaram sa dekanom, šefom, nekolicinom ljudi sa odseka, i onda održim predavanje kojim bih svima predstavio sebe i svoj rad.

Posle svih meseci čekanja i očekivanja sve mi ipak dolazi iznenadno i prebrzo. Petak je i želim da odložim put za koji dan, da bih imao vremena da pažljivo proučim školu i zaposlene na odseku, da se bolje pripremim za razgovore sa njima. Možda će mi ovo biti jedini intervju, jedina šansa da nađem posao ove godine, bolje je sve uraditi temeljito i natenane, bolje je učiniti sve da se ostavi dobar utisak. Odmah mi kažu da je odlaganje nemoguće, jer su već zakazali intervju sa druga dva kandidata, jedan za utorak i sredu, a drugi za četvrtak i petak, tako da mi jedino preostaje nedelja i ponedeljak. Kažu da je već kasno, da se sezona zapošljavanja mora privesti kraju, i da im je dekan dao samo do sledećeg petka da popune poziciju. Posle sva tri intervjua, kad za sedam dana i treći kandidat pođe kući, imaće sastanak na odseku i izglasaće kome ponuditi poziciju. Dakle sve će se desiti, odlučiti i znati do petka i nema vremena za odlaganje i razvlačenje. To je to.

Odmah kupujem avionsku kartu i do kraja dana razgledam njihovu internet stranicu i razne druge izvore. Odlične kolege, aktivne i priznate, većina dosta mladi, studenti veoma jaki, malo časova, dobre plate, ... neviđeno lepa priroda svuda okolo, i još onaj slobodan semestar na dve i po godine. Već sam sasvim ozbiljno zagrejan za poziciju. Celu subotu provodim u pažljivoj pripremi predavanja i doterivanju slajdova do savršenstva.

Treba da ustanem rano i uhvatim autobus za aerodrom u 6:45, let za Detroit, zatim Siatl, zatim Uala Uala. Po redu vožnje tamo stižem oko 4:30 popodne, što se odlično uklapa sa predviđenom večerom. Nemam sat sa alarmom, ali cimer svakog dana, uključujući i nedelju, ustaje u 6:00 da bi išao u teretanu, a ja svakog jutra čujem njegov sat, jer u to doba već spavam veoma lako. Za svaki slučaj, pre nego što legnem, upitam ga da li i sutradan ustaje rano, što on potvrđuje.

- Da, rekao je, ići ću rano u teretanu, jer posle toga imam neke obaveze, što pitaš?

- Ništa, nema veze, onako.

Mrzi me da objašnjavam, jer mi se već spava, a hoću da se spakujem pre spavanja da bi sve bilo spremno za sutradan.

* * *

Lepo čujem sat i ustajem. Dok sam se istuširao cimer je već nestao. On pravo iz kreveta ide u teretanu i tušira se tamo. Stižem da nešto i pojedem i odlazim na autobus, koji je stajao na pet minuta od kuće, odmah preko reke. Čekam tako dvadesetak minuta, ali autobusa nema. Ja sam na stanicu zasigurno stigao u 6:35 ili i pre toga. Nije valjda prošao ranije? Nemoguće, razmišljam, to se ovde ne događa, svakako nije mogao proći deset minuta pre vremena.

Da li da otrčim do kuće i probam da pozovem nekog? Dok to uradim autobus se može pojaviti. A pitanje je i da li ću naći nekoga. Nedelja je ujutru, dok nekoga probudim, objasnim šta se dešava, dok dođe, ... tako verovatno kasnim. Taksi ne postoji u gradu. Postoji, ali se mora zakazati jedan dan unapred! Cimer je u teretani. Da li da ipak otrčim kući? A šta ako autobus samo što nije? Svaki tren nečinjenja polako obesmišljuje pokušaj odlaska kući i nalaženja nekog drugog prevoza, ali svaki tren takođe topi i nadu u dolazak autobusa.

Čekam još pola sata. Ništa. Ne vredi, propada ceo put. Ne mogu nikako stići danas, a sutra je prekasno. Vraćam se preko mosta i sedam pozadi u dvorište kuće.

* * *

Između kuće i reke prolazi prazan kanal. Sedim na stazi pored, koja je trebalo da služi da njome konji hodaju dok vuku brodiće po kanalu. Zurim u njegovu prazninu. Nikada nije ni bio pun. Građen je negde na izdisaju slavnog doba mreže kanala koji su povezivali gradove na istoku. Gradnja se odužila i u času kad je bio skoro završen u grad je stigla železnica i učinila kanal potpuno neisplativim i beskorisnim.

* * *

Posle nekog vremena dolazi cimer. Iznenađen je.

- Šta radiš tu?

- Ništa, propustio sam autobus.

- Kako si mogao da propustiš? Lepo sam čuo da si ustao i otišao na tuširanje kad je zvonio sat. To je bilo u pet.

- Kako misliš u pet?

- Rekao sam ti sinoć, danas sam imao neke obaveze pa sam ustao jedan sat ranije.

Dakle tako. Poranio sam čitav sat. Autobus je prošao kraj stanice dok sam sedeo tu, iza kuće, do kanala neostvarenih putovanja.

= = = = = = = beleske = = = = = = =

Ja odavno imam posao (ovo pišem specijalno za Srđana, da se ne zabrine ponovo).

Dole na slici je prikazano kako izgledaju oni kanali kad su puni. Ona lepa staza pored je da hodaju konji dok vuku teret uz kanal.

I još, ako mi neko zameri što na ovaj datum zamaram sa beznačajnim pričama o neostvarenim putovanjima, oslanjanjima na tuđe budilnike, kanalima koji ne protiču i slično, izvinjavam se.

postavite na |

Komentari (137)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

crossover 03:51 05.10.2009

2nd

Други!

Идем да спавам, сутра ћу да читам.
Ћао.

marco_de.manccini 04:20 05.10.2009

Re: 2nd

Навиј свој будилник!

ivana23 08:08 05.10.2009

***

Nisi imao ni nesto ovakvo...?

marco_de.manccini 08:15 05.10.2009

Re: ***

нешто такво још немам. а и не изгледа ми ни да ћу имати. сада ме на путу буди ipod. сасвим је супер за те ствари.

marco_de.manccini 14:54 05.10.2009

Re: ***

да појасним, ручни сат имам, али нема зврчке ни аларме. само казаљке и датум.

иначе боље да нема ни тај датум.

једном летим преко океана ка европи и померим сат 6 сати напред. после неколико дана враћам се преко океана и (пошто сам давно, давно, чуо да часовнике не ваља померати назад него увек напред, нешто око механизма) ја га опет окренем 6 сати напред и тако он опет показује тачно време.

одспавам устанем и видим да сам преспавао цео дан и да сам пропустио нешто важно.

тек после неколико сати укапирам да ми је датум на сату погрешан (зато што је сат био померен 12 сати напред, датум се променио 12 сати пре времена) и ипак стигнем на време.

crossover 22:48 06.10.2009

Re: 2nd

marco_de.manccini
Навиј свој будилник!

Џаба будилник, успавао сам се. Сањао сам тај канал без воде.

Bili Piton 03:57 05.10.2009

Ovo

Izgleda da su ljudi koji vode koledž svesni ovakvih razmišljanja i reakcija kod kandidata

me podsetilo (sasvim neumesno, ali asocijacije nikad ne spavaju) na uvodni deo iz Kjubrikovog Sajninga, kad Dzek Nikolson dolazi u hotel na intervju, a poslodavac mu priopcava kako je tokom citave zime put do hotela sasvim zavejan te je ovaj skoro potpuno odsecen od sveta, te da li je sasvim siguran da je bas on taj man for the job.

(tu verovatno radi moja licna paranoja, tj. strah da cu se jednog jutra probuditi daleko od ikakve urbane sredine).

Nego, nadam se da si u medjuvremenu kupio sat sa alarmom

marco_de.manccini 04:02 05.10.2009

Re: Ovo

Хвала, хвала, прихватам поређење са Кјубриком у сваком контексту, макар он испао и бољи. А и не видим да је асоцијација неумесна. Оно место јесте изоловано.

Unfuckable 05:59 05.10.2009

Re: Ovo

асоцијација

"ne reci mi dvaput
ne reci mi nikad
generalske zvijezde
za njenu ljubav
medalja na cesti
samotna sjena
izvezene pruge
iznad moga ramena
kanalom što protice
iz srca neona
stigla je večeras
Kulisa od znoja
dolje na svijetlosti
zvuk aviona
hladno se držala
moja hotelska soba"

marco_de.manccini 06:03 05.10.2009

Re: Ovo

знао сам да ћеш први провалити наслов.

Unfuckable 06:05 05.10.2009

Re: Ovo

lepo upotrebljeno, voulem

i, pasuje uz tekst, sasma

srdjan.pajic 07:04 05.10.2009

Re: Ovo

Bili Piton
Izgleda da su ljudi koji vode koledž svesni ovakvih razmišljanja i reakcija kod kandidata

me podsetilo (sasvim neumesno, ali asocijacije nikad ne spavaju) na uvodni deo iz Kjubrikovog Sajninga, kad Dzek Nikolson dolazi u hotel na intervju, a poslodavac mu priopcava kako je tokom citave zime put do hotela sasvim zavejan te je ovaj skoro potpuno odsecen od sveta, te da li je sasvim siguran da je bas on taj man for the job.

(tu verovatno radi moja licna paranoja, tj. strah da cu se jednog jutra probuditi daleko od ikakve urbane sredine).

Nego, nadam se da si u medjuvremenu kupio sat sa alarmom

Ih, zavejan! Pa Estes Park ima vise snowplowing masina nego pola drzave Washington ;-). Nego jesi provalio da se u filmu glavni likovi sele iz Boldera(da, da, mog Boldera) u taj prokleti hotel (Stanley hotel danas).

Zipa ga samo:

vishnja92 07:14 05.10.2009

Re: Ovo

знао сам да ћеш први провалити наслов.

amanemoj :)
a sta ako sam se ja pre ulogovala?

sjajna prica, Lorde moj, a izaziva skoro telesnu teskobu.

marco_de.manccini 07:17 05.10.2009

Re: Ovo

a sta ako sam se ja pre ulogovala?

ти ако се не улогујеш у 4 нема те до 7-8. ето тако сам знао.

vladimir petrovic 08:19 05.10.2009

Re: Ovo

Nego, nadam se da si u medjuvremenu kupio sat sa alarmom

Ma jok, ne treba Marku sat budilnik.
Nije takav tip. Hvala Bogu za to.

Čitajući ovu njegovu priču, uvidjam da je sat budilnik ionako bio nepotreban.

Marko, ja i dalje verujem da bi život bez propuštenih prilika bio dosadan.
Jer, što narod kaže, nikada se ne zna zašto je to dobro...

marco_de.manccini 15:01 05.10.2009

Re: Ovo

чини ми се да хоћеш да кажеш да се живот састоји од низа пропуштених прилика? леноновска мисао.

marco_de.manccini 04:27 05.10.2009

nisam mogao da odolim

sesili 08:24 05.10.2009

Re: nisam mogao da odolim

Dobro je što nisi, jer je divna fotogradija, kao i tekst. Ja sam starija (nažalost) i žao mi je što moj sin svakog dana prelazi Gazelu i dugo putuje do posla! Čitajući blogove, vidim koliko je naše dece, naše pameti, rasejano po svetu. Ako im je dobro, a znam i za takve, u redu. Ali... kad naiđu takvi dani, onda nekako mislim da bi im bilo bolje da su ostali uz neke naše kanale. A onda skontam, da je tako - oni bi ostali. Pritisao me nekako ovaj tekst, kao majku. Želim ti svu sreću.

vishnja92 08:39 05.10.2009

Re: nisam mogao da odolim

jel sme trol, odmah?

žao mi je što moj sin svakog dana prelazi Gazelu i dugo putuje do posla!

ja celog zivota - od sedme godine - prelazim Brankov most, i jos uvek mi nije dosta: svakog jutra sam iznova srecna kada se pojavi Grad u bilo kom od svojih oblika. verujem da bi mi zivot bez toga bio posve drugaciji.

sesili 09:01 05.10.2009

Re: nisam mogao da odolim

Upravo tvoj komentar da tekst u tebi izaziva telesnu teskobu, inicirao me je da napišem moj komentar. Ali vi mladi nemate razumevanja za različitosti, a upravo se zbog toga bunite. Meni je, recimo, potrebno pet minuta do posla. Živim u malom mestu. Zato tako razmišljam o svom sinu i svim sinovima kojima su potrebni sati da bi došli do kuće i pomazili se sa svojim detetom. Ako je to tebi glupo, izvini.

vishnja92 09:08 05.10.2009

Re: nisam mogao da odolim

nije mi nista glupo, samo sam se nadovezala :)
(sta cu kad volim taj Brankov most, tako mi nekako zapalo)

a i ne bunim se :)
a i nisam ml... nema veze.

ps: i meni je most osujecujuci - ako ni zbog cega drugog, onda zato sto deca cesto ostanu poslednja u skoli cekajuci me, dok meni krece glavobolja u totalnom mostozastoju.
ali to jos uvek nije dovoljan razlog da ga ne volim.

ode ovo na skroz pogresnu stranu, pardoniram Lorde.

marco_de.manccini 15:13 05.10.2009

Re: nisam mogao da odolim

Па добро, поглед кад се иде преко Бранковог је лепши него преко Газеле.

А иначе, Сесили, не треба бринути много о деци која су расута по свету. Колико сам ја видео, углавном се сналазе добро, уче и раде. Има проблема ту и тамо, али тога се свугде нађе. Већини је највећи проблем, обично, недостатак бурека, ајвара, кајмака или тако нечег ... маме и тате, и неких другова.

Bili Piton 15:37 05.10.2009

Re: nisam mogao da odolim

недостатак бурека, ајвара, кајмака или тако нечег

Pljeskavica-ulicarki, konkretno.

4krofnica 05:31 05.10.2009

*

I još, ako mi neko zameri što na ovaj datum zamaram sa beznačajnim pričama o neostvarenim putovanjima, oslanjanjima na tuđe budilnike, kanalima koji ne protiču i slično, izvinjavam se.

ma idi begaj.. -superiska...a unela sam se, sve mislim prezent tens, pa se pitam covece kako nemas budilnik i da obavezno ides, Back to the nature! al dobro..lepa prica

marco_de.manccini 05:49 05.10.2009

Re: *

нисам ја дуго, дуго, ни кишобран имао, а живео сам у месту за које се говорило

- који дан долази после понедељка у Б?
- још један кишни дан.

bauer. 05:38 05.10.2009

...

Ja sam imao običaj da uredno dođem na posao u sedam ujutro na ovdašnji Praznik rada ili Dan borca. To nisu jako izvikani praznici, ni danas ne znam u koje dane padaju ako ne bih pogledao kalendar. Znam samo da Praznik rada pada u proleće zato što obeležava početak sezone na jezeru (Praznik rada je bio prošlog meseca, samo dva dana po mom povratku iz Beograda. Da sam to znao...

).

Jednom sam čak i napisao plakate da je firma zatvorena zbog praznika, i došao u ponedeljak na posao. Ali to sve nije tako strašno. To su slatke muke, kao kada te budilnik probudi u subotu ujutro, i ti ukapiraš da možeš da nastaviš da spavaš :))

marco_de.manccini 05:45 05.10.2009

Re: ...

празниk рада - први понедељак у септембру. онај други погледаћу.

a оно око буђења што си поменуо, највише волим кад се пробудим ноћу да одем у купатило и много ми се спава, али онда схватим да је тек 2 и да имам још пуно, пууууно.

ЕДИТ. погледао сам и видим да си мислио на Memorial Day. тај је увек последњег понедељка у мају.

иначе, баш ова два, Memorial Day и Labor Day означавају почетак и крај сезоне у којој се сме носити бело.

nsarski 06:42 05.10.2009

put kojim se redje ide

Na celu stvar mozes da gledas i budisticki. Dve price, krace.
Jedan moj drugar/kolega, poreklom iz Bostona, studirao u Amherstu, postdoktorisao u Kelnu, Nemacka (gde sam ga upoznao) je zavrsio u mestu Pullman, Washington. (Lokacija slicna tvojoj, ali prema drzavi Ajdaho), Covek je urbani tip i ceo taj outdoors craze ga ne privlaci ni malo. Ipak, vec godinama tamo zivi i zali za propustenim prilikama. Sada je kasno da se negde otisne.
Nekom prilikom sam imao situaciju da biram postdoc izmedju University of Manoa (Havaji), Univerzitet u Recife-u (Brazil) i Toronta. Neko vreme sam se lomio - ova prva dva su mi delovali egzoticno i privlacno, ali sam na kraju ipak otisao u Toronto. Veliki grad, dobar department, solidna nauka. I nije mi zao, ni danas.
Mozda ti nikakav autobus i nisi propustio.
Ovo sve mozda deluje kao "kiselo grozdje". Sto i jeste.

marco_de.manccini 06:51 05.10.2009

Re: put kojim se redje ide

потпуно си у праву, уме то да буде и пун погодак, у реду је пропустити понеки аутобус. једино не ваља имати такву навику и стално седети до канала који не протиче.

иначе, и ја бих изабрао торонто (мада сам чуо да ко год оде у рецифе никад више не одлази одатле, девојке су тако добре).

antioksidant 09:18 05.10.2009

Re: put kojim se redje ide

у реду је пропустити понеки аутобус. једино не ваља имати такву навику и стално седети до канала који не протиче.

tnx

marco_de.manccini 15:13 05.10.2009

Re: put kojim se redje ide

јрвлкм

antioksidant 17:58 05.10.2009

Re: put kojim se redje ide

јрвлкм

хвала, научио лекцију

реши ми једначину

(унапред се стидим што ћу брзо да заборавим)

marco_de.manccini 18:31 05.10.2009

Re: put kojim se redje ide

не знам на коју једначину мислиш. ако је ”јрвлкм” то је скраћено од ”you're welcome”. ти си кратио са "tnx", па сам и ја мало кратио, да не будем ускраћен.

antioksidant 10:59 06.10.2009

Re: put kojim se redje ide

ти си кратио са "tnx", па сам и ја мало кратио, да не будем ускраћен.

и променио тастатуру па сам ја био овакав

на ту сам једначину мислио

а хвала на (двострукој) лекцији

добар си професор.

један од најбољих који ме није учио.
а научио ме.

srdjan.pajic 06:57 05.10.2009

downwinders-u!

E, salim se, lepo je tu, a i nije bas da se iz Walla-Walla-e vide oni iseceni trupovi atomskih podmornica sa zapecacenim reaktorima koji ce da rade jos koji milion godina a koje odlazu na Hanfordu (Hanford.). Pazi, pa ja tuda prolazim svakog predbozica, evo vec petu godinu, doduse ne bas toliko na istok, nego kroz Pendlton, pa kroz Tri Cities, posto vozim kola kod suprugine familije u Sijetl. He, he, ko zna, mozda zakovrnemo nekad sa 82-jke, pa ti dodjemo u posetu.

Ne brinem se da ces umreti od gladi, vise od dosade, posto mi deluje malo zabaceno.

marco_de.manccini 07:00 05.10.2009

Re: downwinders-u!

бре, никад ме не разумеш, почећу да сумњам да ишта умем д објасним. ти си ми најгори ђак икада. кад сам рекао да одавно имам посао нисам мислио да имам посао тамо. тај аутобус је прошао. али како нсарски горе рече, нека њега, свако својим путем.

srdjan.pajic 07:08 05.10.2009

Re: downwinders-u!

marco_de.manccini
бре, никад ме не разумеш, почећу да сумњам да ишта умем д објасним. ти си ми најгори ђак икада. кад сам рекао да одавно имам посао нисам мислио да имам посао тамо. тај аутобус је прошао. али како нсарски горе рече, нека њега, свако својим путем.

Ma jok, nego sam procitao samo prvi pasus i vec se zabrinuo

marco_de.manccini 07:28 05.10.2009

Re: downwinders-u!

ауу, ти мора да си омиљен код шефа, умеш да се вадиш.

него, лепи онај болдер и естес, признајем. провели смо неколико дана у голдену код некох пријатеља аргентинаца, док смо још живели у небрасци, па смо шетали около.

а у посету можеш кад год хоћеш, само да те опоменем да немамо планину на 1000 км. најближе је изгледа big band, али то је на граници са мексиком, не би имао прилике да употребиш оне вунене гаће.

vishnja92 08:04 05.10.2009

Re: downwinders-u!

ти си ми најгори ђак икада.

:))))))))))))

ovo prerasta u istinsko uzivanje...

srdjan.pajic 16:00 05.10.2009

Re: downwinders-u!

marco_de.manccini
ауу, ти мора да си омиљен код шефа, умеш да се вадиш.

него, лепи онај болдер и естес, признајем. провели смо неколико дана у голдену код некох пријатеља аргентинаца, док смо још живели у небрасци, па смо шетали около.

а у посету можеш кад год хоћеш, само да те опоменем да немамо планину на 1000 км. најближе је изгледа big band, али то је на граници са мексиком, не би имао прилике да употребиш оне вунене гаће.

E, iako sam ispao glup u drustvu dozvoli da primetim - super ti je pricica, mislim sad kad sam je procitao do kraja

. Sto rece gore neko, neke autobuse mozda i treba propustati, a onaj za Walla-Walla-u je verovatno bio dobar kandidat. Mada, ko ce to unapred znati? Hm, 1000 km od Big Band-a (planina), gde li to moze da bude? Znam da si negde u Teksasu, ako se ne varam, jel oko San Antonia?

A Bolder i okolina su fenomenalni, barem za one koji ne pate za velikim gradurinama. Sad sam se nesto bacio na one male vikend-ture motociklom, ima tih nekih puteva koji su na mapama prikazani sivkastom bojom, pa retko ko tuda prolazi, ali su za motorce pravo uzivanje. Narocito sad kad zute aspeni a jesenji dani su prelepi.

marco_de.manccini 18:36 05.10.2009

Re: downwinders-u!

Znam da si negde u Teksasu, ako se ne varam, jel oko San Antonia?

е, пола године и више се спремам да пишем о главном граду тексаса, сан антонију, али никако немам храбрости. велика је тема и има много огранака, па никако да смислим којим ћу.

srdjan.pajic 20:17 05.10.2009

Re: downwinders-u!

marco_de.manccini
Znam da si negde u Teksasu, ako se ne varam, jel oko San Antonia?

е, пола године и више се спремам да пишем о главном граду тексаса, сан антонију, али никако немам храбрости. велика је тема и има много огранака, па никако да смислим којим ћу.

Pa eto, kreni od Alamo-a

. Bio sam u SA nesto kratko, na proputovanju, nisam bas neki ljubitelj gradova, sta da radim...

bauer. 21:12 05.10.2009

Re: downwinders-u!

пола године и више се спремам да пишем о главном граду тексаса, сан антонију

odkad je to san antonio glavni grad teksasa

a ona rupa od ostina?

marco_de.manccini 21:30 05.10.2009

Re: downwinders-u!

одвајкада. сан антонио је град најстарији. остин је измишљен после, много после. чак је и хјустон био главни град пре остина. а и нека села.

jasnaz 07:56 05.10.2009

taman

Čekaj me i
ja ću sigurno doći
Samo me......

A taj je
tu
sasvim kako jeste

dok ti sediš na margini i gledaš se kao nekog
ko je bacio kamenčić u prazno korito i
čeka:
krugove

_______________________
dobar dan dobri 051009 dane

marco_de.manccini 08:07 05.10.2009

птичица на време и на месту

код мене је више нешто као лаку ноћ добри 041009 дане, видећемо шта носи 051009 кад се пробудимо.

jasnaz 08:20 05.10.2009

051009 на време и на свом месту

: ako i ovaj potrošimo -samo- sećajući se onog :
stvarno smo promašili.

__prijatna noć__

vladimir petrovic 09:20 05.10.2009

Re: taman

Zanimljiva fotografija.
Ne znam zašto, ali mislim i da će Milan Novković primetiti.
Jer i njemu i meni se bila svidela tvoja prethodna fotka

jasnaz 10:57 05.10.2009

(sebično skrivajući izvor)

ali mislim i da će Milan Novković primetiti

jeste

&lepo što je i tebi

Milan Novković 14:22 05.10.2009

Re: taman

ali mislim i da će Milan Novković primetiti

Jasnine fotke nije moguće ni preskočiti ni zaobići

mikimedic 08:49 05.10.2009

Moj covek

On pravo iz kreveta ide u teretanu i tušira se tamo.

samo sto ja idem u 1 popodne

marco_de.manccini 15:19 05.10.2009

Re: Moj covek

шеташ неистуширан до подне по граду па онда идеш у теретану? ајме.

petarjjj 09:39 05.10.2009

Awesome

Veoma lepa i frustrirajuća priča o propuštanju, i slike takođe.

Ranije se dešavalo da promašim sat, pa čak i dan. (unapred normalno)

Pa se setih da navijem više satova, mobilni i TV, i da to dislociram po stanu.
Ako me jedan ne bude digo onda će četiri učiniti svoje, makar ih gađao (osim televizora, ipak je skup).

Otada nema omaške.

marco_de.manccini 15:22 05.10.2009

Re: Awesome

ја немам храбрости да укључим више од једног сата. кед се први огласи игноришем га јер знам да има други. кад се други огласи размишљам ”је л’ ово беше први или други, мора да је први” и тако оде све у пропаст.

sinergija92 16:10 05.10.2009

Re: Awesome

petarjjj
...makar ih gađao...

dunja73 09:50 05.10.2009

--

Valja li ovaj kanal za kajak?

marco_de.manccini 15:24 05.10.2009

Re: --

онај празан који је ишао близу моје куће није. а они пуни јесу добри за рекреацију, али не и за трке (обично су доста уски и кривудају).

Vojislav Stojković 09:52 05.10.2009

Kvaka

Nemam sat sa alarmom....
To sam razumeo, ali zar nisi imao baš nikakv sat? Ili, zar nisi mogao bilo koga drugog da pitaš? Ili, zar po suncu ili po bilo čemu drugom nisi mogao da zaključiš baš ništa?
Dakle, u čemu je kvaka?
Ili, ja mnogo zakeram, a reč je o kreativnoj slobodi pisca priče?

marco_de.manccini 14:05 05.10.2009

Re: Kvaka

јеремија, људи у журби умеју да обраћају пажњу на мале ствари, а да занемаре велике.

кад мислиш да знаш да си устао у 6:00 и да треба да стигнеш на аутобус у 6:45 онда гледаш само у малу казаљку а велику игноришеш.

сад видим да је и ивана горе помислила да би ручни сат помогао (не као аларм, али чисто да се утврди време). помогао би, да, ономе ко зна да гледа у сат.

што се тиче гледања у сунце, као градско дете тек ту нисам имао шансе да ишта паметно закључим. осим тога, у то време нисам устајао тако рано да бих могао да препознам сат. сада бих можда могао, клинци ме буде не касније од 7:00, радним даном, недељом и државним празником.

Predrag Brajovic 09:57 05.10.2009

Неправда

Прво:

Ех, шта је неправда у животу. Он је некоме испуњен занимљивим анегдотама, а неком не...

arianna 10:11 05.10.2009

Re:

lepa priča, i evo jedan digitalni on line sat , nadam se da će biti od koristi

marco_de.manccini 14:11 05.10.2009

ко ти је крив што си сав на месту?

нема ту неправде, те анегдоте се зараде.

треба почети од малих ногу, прво губиш блокове, кецеље и рукавице на путу до и од школе, онда додаш личне карте, возачке, новчанике, наочаре за сунце, ... онда почнеш да губиш дане, недеље ...

кад тад изгубићеш и један сат у невреме и ето весеља.

stari92 14:31 05.10.2009

Не жали-имао си шта да пропустиш.

Грђе је немати пропуштене прилике,јер их није ни било.

Немати сећање гора je солуција.

А,ал га реко' у 15:31 _?!_

marco_de.manccini 15:28 05.10.2009

Re: Не жали-имао си шта да изгубиш.

ариана, ја за проверу тачног времена користим овај дигитални сат.

marco_de.manccini 15:33 05.10.2009

Re: Не жали-имао си шта да изгубиш.

не жалим, стари, да сам жалио још бих седео онде и зурио у канал што не протиче.

stari92 08:00 06.10.2009

Zadnja Pošta .. (B.B.))

Stajala je na peronu stanice,tik uz poštansko sanduče.
Za nju je vreme stalo još onog dana,davne godine,a k'o juče da bi.
Ne,nije više plakala. Jednostavno su tekle,i stale.
Isplakana,znala je da postoji jak razlog nedolaska.
Nisu je više doticale ni pošalice novopridošlih i odlazećih učenika.
Nisu joj smetale ni vežbe i igrokazi,školskih priredbi,tipa Čekajući Godoa,Poštar uvek zvoni
dva pat,..
Nije primećivala da po njoj navijaju satove,obeležavaju doba u rokovnicima,dnevnicima,..
Sve svoje profesionalne obaveze je obavljala mehanički,jer u njen svet nije puštala ni zrno
,,sada''. Postojao je samo On. Taj vragolasti,nasmejani,razbarušeni profesor ..
Pravdala je kašnjenje na intervju na milion načina.Odugovlačila je,kao član komisije,odluku
o prijemu kandidata,slažući,s blagim rumenilom na obrazima,da mora pažljivo da vaga.
..
Sve neispričane priče,sve reči,Njemu,upućene,govorila je okružena poljima,travi i pticama.
Jednom,jednom će doći Njemu.Termin fikcija u njenom sistemu poimanja imao je sasvim
drugo značenje. Ono frojdovsko ''negde je već postojao (i postoji)neko ko misli i govori kao ti''
one jungovske poruke kolektivne svesti,da dolazi On,nije moglo da izbriše ništa,jer je znake
na putu kroz nepregledna polja,Zelena polja Doma mog,tako dobro poznavala.
..
Verovala je,u trenucima slabosti,da ako postoji,njena dvojnica srećna sa Njim-želela im je to.
Jer,na kraju,to su Oni,na neki način.
..
Njen biološki sat je otkucavao poslednje trenutke Kore.
Molila se i prizivala Mojre da joj još jednom razdele vreme,prostor i sudbinu,za promenu u
normalnu fazu Melaine. Želela je svim bićem da bude normalna žena iz doba Velike Majke.
Sklad,harmoniju,proporcionalnost svog očuvanog čvrstog tela,nabubrele grudi do prsnuća
odmeravala je pred ogledalom,ovlaš,dok je ionako urednu,dugu,bujnu kosu,rasne crnke/))
brinete,dovodila do perfekcije.
Nisu je mrsili.A trebalo je.
Spreman je pokrivač za neuleglo mesto u postelji,njenog,svinutog gnezda.
I odjednom Znak. Pravi. Niotkuda doletela zaslepljena ptica lupnu o staklo prozora.
Strese se par puta,baci pogled ulevo,možda tek tren udesno,i vinu se ka oblacima Juga.
..
Da,bio je to znak da sve bonuse,slobodne semestre (bojala se krenuti,jer možda će doći),
sva svoja odricanja uloži u Put ka konačnoj promeni.
Jer,mora da postoji negde i Njegov dvojnik koji na Nju čeka.
Spakovala je najnužnije,ali i dugo čuvanu CV aplikaciju,da mu,ako Ga bude srela srećnog,
okruženog bliskima,ispriča priču o naivnosti njenog pokušaja da zaustavi vreme.
Smejaće se dok gledaju stare slike,a njegova ćela refleksijom razbija sumrak,smiraj dana.
Sa zidova dečije sobe,poklon,njena najlepša ulja na platnu,rasipaće uhvaćene trenutke
lepote,veseli cik boja,mirise,sada dalekih polja.
..
Poslednji put je bacila pogled,kriomice udesno ka raspukloj staničnoj zgradi i sandučetu,i
konačno hitro pogleda ulevo ka novim vidicima i horizontu koji je iščekuje sa osmehom.
--------------------------------------------------------------------------
Neki čudni,iznenadni,nikad viđen vetar u ovim krajevima,izvuče iz napuklog ugla post-stanice
požutelo Obaveštenje,koje je nekad,davno,domaći severac skinuo i zameo u ugao post-stanice.
,,Javno izvinjenje / Obaveštenje
Grubom greškom radnika na prijemu i distribuciji pošte,došlo je do zamene fotografija,aplikacija,
više kandidata, te ...
U skladu sa modernizacijom i tehnološkim napretkom u komunikaciji - Zatvara se Ured P.J.-''
www. --..--..
..

njanja_de.manccini 16:03 06.10.2009

Re: Zadnja Pošta .. (B.B.))

Srela ga je.

Tamo na putu gde ima polja i Sunca i radosti. Gde ima nade...

Al nije bio srecan, bio je ranjen

Pricala mu o vremenu kad je htela da zaustavi vreme.

I rana se zalecila.

Dali je to on ili je njegov dvojnik nije bitno... jer je On. Vlasnik reci koje miluju (eh!)

Ona se raduje svakom trenu i odgaja decu...Njemu pomaze. On dise.

Videla je proslost, stala i progutala. I krenula...Gde vodi ovaj put?

Brise prasinu i sređuje gnezdo i nadje racun, pisma i brdo necega. Fotografija nasmejanog

kolektiva i na margini dopisano neuko

poruka kafe kuvarice - E,došo neki novi kolega-dobro parče, samo malo čudan-

posle nastave luta poljima zagledan u daleko i ko da nekog čeka.

By Dr. S&Nj

marco_de.manccini 17:03 06.10.2009

Re: Zadnja Pošta .. (B.B.))

само се ви зајебајите.

из неког разлога сетио сам се једне приче.

жали се човек рабину да му је комшијина мачка појела сир. где је мачка, пита рабин, и донесу му је. колико сира ти је појела, пита он, а човек каже један килограм. измери рабин ону мачку, а она тешка један килограм. ето, нашао сам твој сир, каже рабин, али где је сада мачка?

niccolo 10:56 05.10.2009

Dešava se...

Dakle tako. Poranio sam čitav sat.

Jesam li već pričao kad sam tako sa namerom da kupim karte za ložu u Madlenijanumu uzeo karte za parter i onda se našao ispred Madlenijanuma sa prijateljem sa kojim sam išao dan pre nego što se uopšte održavala predstava a kada smo sutradan ponovo došli ispostavilo se da karte uopšte nisu za predstavu koju smo nameravali da gledamo nego za jednu drugu?

marco_de.manccini 15:36 05.10.2009

Re: Dešava se...

Коначно један мој друг на блогу, а не сви ови организовани. Има нас бре са расутом пажњом, што уводимо случај у свој живот и животе око себе, треба неко и то да ради, ево нама није тешко.

niccolo 09:11 06.10.2009

Re: Dešava se...

Pa da, bez nas bi bilo dosadno...(a ovaj moj prijatelj se još bunio zbog cele stvari)

drug.clan 11:49 05.10.2009

change

kada smo kod vukojebine moram da vam kazem svoja iskustva.

ziveo sam ja po raznim gradovima i po raznim zabitima (za koje je Uala Uala centar sveta) i moje iskustvo kaze da preferencije zavise od doba i statusa i nikako nisu nepromenjive, ono sto vam odgovara sa 20 vam gotovo sigurno smeta sa 60 i obrnuto (ljudi treba da se sele).

ima jedna prica koja nije direktno povezana ali mi nekako ide uz ovo. Prica kaze da ljudi koji zive u hong kongu (mali grad po povrsini) rade toliko puno da pored stana koji imaju negde u gradu iznajmljuju "fijoke" u "fijoka hotelima" blizu posla da uvece i u sitne sate ne bi morali da gube vreme da odlaze kuci sa posla vec ih gurnu u fijoku do ranog jutra kada se vracaju na posao. Da li oni uzivaju u prednostima velikog grada?

marco_de.manccini 15:40 05.10.2009

Re: change

ја сам мислио да су те фијоке по јапану. (а биле неке и у сајнфелдовом стану).

srdjan.pajic 15:40 05.10.2009

Re: change

drug.clan
kada smo kod vukojebine moram da vam kazem svoja iskustva.

ziveo sam ja po raznim gradovima i po raznim zabitima (za koje je Uala Uala centar sveta) i moje iskustvo kaze da preferencije zavise od doba i statusa i nikako nisu nepromenjive, ono sto vam odgovara sa 20 vam gotovo sigurno smeta sa 60 i obrnuto (ljudi treba da se sele).

ima jedna prica koja nije direktno povezana ali mi nekako ide uz ovo. Prica kaze da ljudi koji zive u hong kongu (mali grad po povrsini) rade toliko puno da pored stana koji imaju negde u gradu iznajmljuju "fijoke" u "fijoka hotelima" blizu posla da uvece i u sitne sate ne bi morali da gube vreme da odlaze kuci sa posla vec ih gurnu u fijoku do ranog jutra kada se vracaju na posao. Da li oni uzivaju u prednostima velikog grada?

Pa zavisi da li u tim fijokama imaju biciklisticku stazu ili planinu.

marta l 12:07 05.10.2009

Kanalom što ne protiče

kanali...kada ih primetim, a ima ih svugde, i ucini mi se da prave stvari proticu negde drugde, tada znam da je vreme da se dize sidro i ide...
ja sam sacekala autobus, preletela pola sveta i uredno navila sat pred to vazno jutro. samo, nisam pomerila vreme ...
odzvonilo bi mi u podne da me nije u zlo doba probudilo disanje na skrge

njanja_de.manccini 14:58 05.10.2009

Re: Kanalom što ne protiče

i ucini mi se da prave stvari proticu negde drugde, tada znam da je vreme da se dize sidro i ide...

uh marta ovo je onako do koske.

marco_de.manccini 21:42 05.10.2009

Re: Kanalom što ne protiče

Велики поздрав великом и неустрашивом дизачу сидра, Марти.

jassystar 13:05 05.10.2009

Kanalom što ne protiče

METAfora: 05.10.2009.
Pa da posedimo još malo u dvorištu kuće. Što da ne. Kud još, i da nam se žuri na put. Kamo bi išli.

Preporuka ko kuća za tekst, i slike, takođe.

marco_de.manccini 17:17 05.10.2009

Re: Kanalom što ne protiče

ја сам се већ извинио што се баш данас сетих. не знам како и зашто, случај је тако хтео.

иначе, све је то судбина, па нисам ја крив што сам се ослањао на друге да ме буде.

(да ме буде!)

jassystar 20:10 05.10.2009

Re: Kanalom što ne protiče

(да ме буде!)

Ma dok ima svih nas (ovde), biće i (novih), prilika (za blogorazgovaranje

jucaibin 14:28 05.10.2009

compliments

lepa prica...volela bih da i ja umem tako da se opustim, da cekam da nekome zvoni sat u vreme u koje meni treba...;-)

marco_de.manccini 17:37 05.10.2009

Re: compliments

хвала.

све је мешавина тензије и опуштања. треба помало од обоје.

mirelarado 14:48 05.10.2009

Дубоко у нама

Читајући твоју лепу причу о пропуштеној прилици, Марко, одмах ми је на ум пао Зено, главни јунак недавно спомињаног Звевовог романа, који тако, стицајем читавог сплета наизглед случајних околности не оде на сахрану блиског рођака. Фројдовци би рекли да то заправо није случајно, као што се чини. Зено је, наиме, несвесно завидео том рођаку који се оженио девојком за којом је овај чезнуо. Слично гледам и на ову твоју пропуштену прилику: није ти се, заправо, ни ишло. Све се одиграло исувише брзо, нису ти дали довољно времена да се припремиш, итд.
Стога и не треба много жалити за пропуштеним приликама, да нам у тој загледаности у неповрат не би промакла она права, јединствена Прилика која се не пропушта.

njanja_de.manccini 14:56 05.10.2009

Re: Дубоко у нама

podsvest je cudna rabota. ko zna sta je marco imao na pameti.
svi mi imamo propustene prilike i one treba da nam budu ustvari podsecanje da budemo zadovoljni onim sto imamo. jer sve se desava sa nekim razlogom. nikad ne znas zasto je to dobro. ja sam dugo zalila sto marco nije odlucio da ostane u ny drzavi sve dok mi on nije reko da ovaj drugi put je ispao bolji jer je nas.

marco_de.manccini 17:22 05.10.2009

Re: Дубоко у нама

мирела, у праву си, и ишло ми се и није. имало је добрих страна, имало је лоших, такви су избори у животу.

са ове тачке гледишта, уала уала није никада била моја, није могла бити моја. али тад ми је требао посао и све изгледа другачије изблиза.

mirelarado 20:30 05.10.2009

Re: Дубоко у нама

marco_de.manccini
и ишло ми се и није. имало је добрих страна, имало је лоших, такви су избори у животу.

са ове тачке гледишта, уала уала није никада била моја, није могла бити моја. али тад ми је требао посао и све изгледа другачије изблиза.

Тачно тако. Важно је да се потом крене даље, јер нова прилика ће увек доћи. Чека негде иза окуке:

ddsonik 16:33 05.10.2009

Propustena prilika

je u mom slucaju isto sto i neka nova sansa. A propustano je svasta, sto zbog budilnika, satova, telefona...kao da je i bitno. I dalje ne mogu da se zalim

Lepo ispricana prica.
Budilnici, mobilni, rucni satovi...bez njih se moze ziveti,a i ne mora bas uvek da se zna koliko je sati i koji je dan - svako od nas ionako ima neki svoj unutrasnji casovnik

preporuka i pozdrav

marco_de.manccini 17:34 05.10.2009

Re: Propustena prilika

хвала.

е тај унутрашњи часовник, имао сам као мали, могао сам устати кад хоћу.

ево укратко приче жан-пола који је пропустио трку свог живота због посебног дугмета за јачину аларма и за јачину гласана радију.

ЕДИТ. у тој епизоди је крамеру отказао унутрашњи часовник због спавања у кади пуној ледене воде. савршено!

miloradkakmar 17:00 05.10.2009

Vreme

Kanal - budilnik - autobus.
Ustao si protiv kanalisanog vremena.

PS Jutros sam ostavio komentar i preporuku, ali vidim da ga nema ili sam to hteo kada su mi unuku doneli.

marco_de.manccini 17:25 05.10.2009

Re: Vreme

нисам брисао, милораде, то си се ти помео око унуке па си пропустио. нека. а што се овога тиче

Ustao si protiv kanalisanog vremena.

устао сам пре времена!

Milan Novković 22:49 06.10.2009

Lighting up the past

устао сам пре времена!

Blade Runner 17:01 05.10.2009

Takve stvari

se dugo pamte. Ja čuo za Wala Wala od mog sina. Kad je bio mali gledao neki crtać (Artur) i bilo mu interesantno ime grada.

marco_de.manccini 17:38 05.10.2009

Re: Takve stvari

и мени било интересантно. још ми је. много гледам цртаће.

marco_de.manccini 19:00 05.10.2009

а канал?

него, неки од вас су ме помало тешили, па није тако страшно, такав је живот, вероватно је тако и требало да буде и све те лепе речи (хвала!), а нико да се забрине о мом другу, каналу.

ја и он смо, обоје промашивши време, завршили један поред другог. он се вукао и развијао споро и стигао касно, па је, прегажен временом, постао потпуно неупотребљив, док сам ја такође промашио време, био пребрз и наиван, преоптимистичан и нестрпљив.

можете ли да замислите канал којим никада није потекла вода? канал који је требао да буде жила куцавица за људе у крају, да их прикључи и приближи другима дрема, већ преко сто година, опхрван травом и митовима о неоствареним путовањима.

моја мала мука је никаква у поређењу с тим.