svejedno vredelo je

E pa taj 5. oktobar bio je poprilično sadržajan:

žena prvi put trudna pa kao i svaka kokica uređuje gnezdo, tako da je aktivnost tog dana bilo farbanje radijatora...farbaj naravno ja dok je ona na bezbednoj udaljenosti kod majke, da ne bi na dete nam uticala isparenja od farbe. Možda zvuči folirantski ali nije: jer eto farbam ja te radijatore po stanu, a vreme i nije bilo baš toplo pa prozori mahom zatvoreni, ali zato TV radi (izgubi se poenta ali doći će ona samo ne mogu da je strpam u istu rečenicu). Kanali lokalni i prenose nešto što može i da promeni možda nešto, oseća se neka frka ali opet mnogo puta sam je osećao pa me strah da me opet n izneveri... državne i prestoničke televizije uglavnom ćute (studio B nešto kao prenosio pa prekinuli ko će sve to da popamti). I tako farbam ja malo, više gledam i eto prismuči mi se nešto...srećom žena redovno zove da vidi kako se napreduje pa na vreme zvala hitnu. Mislim nije bilo baš za hitno ali imamo drugara tamo pa eto... a imamo i prijateljicu na internom pa pade jedna infuzija... dok se vratih iz bolnice a ono se ozbiljno zakuvalo. Zovem drugara sa Novog Beograda, i ispadoh som: detetu mu prvi rođendan, čestitamo, šta kažeš sranje ispred skupštine, pojma nemam čoveče, ma ne mogu sad da idem tamo gosti su mi tu, nema kod ništa na TV-u...pričaj šta ima svi te bre slušamo... i eto zvao čovek svakih pola sata, kaže pričaj pola zgrade se skupilo kod mene čekaju šta ćeš da javiš, jel pao konačno...

I eto bilo posle to veče baš slavlje po ulicama Bože kako sam bio srećan, skoro kao kad sam izašao iz vojske, ljubili se po ulicama, ma nek priča ko šta hoće vredelo je tog veselja, jedno od lepših večeri u životu...opet nisam mogao do kraja da se opustim, nikako da čujem da je uhapšen, sklonjen, streljan, nikako da se odigra taj završni udarac, užasno sam strepeo da se ne povampiri i oporavi još jednom.. i tako te noći sedim u stanu i vrtim kanale ne bi li čuo željenu vest: na svim (i prestoničkim) vrteli su se snimci od tog popodneva koje sam već preko deset puta video, ali nikako da vidim i čujem ono glavno. I tako vrteći kanale naletim na lokalnu drugorazrednu televiziju ovdašnjeg uspešnog bilmeza: kao i sve provincijske televizije ganjana j ista šema, želje čestitke, pozdravi, pirat film, prilog o današnjem prometu u vlasnikovom STRu i na benzinskoj pumpi,  intervju sa novom zvezdom na folk nebu, opet pirat, naravno epp i u neko doba naravno pornić. I tako tog 5/6 oktobra 2000 u neko doba rokaju se brate sve u šesnaest, nema veze da li se nešto desilo ili nije, da li se srušila nebesa, bio rat ili puč, vreme je za švedski akcioni, briga mene...

I eto rezime:

žena je tog 5.10 imala platu 80 DEM, drugar iz hitne 70 DEM, ja trista

žena sad ima oko 430 EUR 

vlasnik televizije je sad vlasnik mnogo čega i bitan je baja zbog koga se prepravlja gradsko groblje (umrla mu majka i naravno morala da bude sahranjena na starom gradskom groblju na kom već 10 godina nema mesta ali eto otkine se malo od grobljanske staze da se učini ucveljenom sinu i gradskom dobrotvoru) 

Svejedno Tijana je danas napunila deset godina i od srca nek joj je srećan rođendan