BEOGRAD….NISAM DOVOLJNO COOL…

Sigurna sam da su mnogi ljudi vec pisali na ovu temu, i ja stvarno ne bih da budem dosadna ali...Veoma dugo sam se opirala sajtovima, stavovima, misljenjima, opravdavajuci to cinjenicom da nista ne mogu da izmenim ako napisem dve tri reci na nekom blogu. Vremenom je to postalo tesko, iz prostog razloga, sto su me neke stvari duboko pogadjale, zivela sam dugo napolju,  imala sam zelju da nesto kazem, ponekad potrebu, PA MAKAR U PRAZNO a onada  sam pocela da  zavidim  ljudima koji imaju hrabrosti da napisu nesto...na kraju sam shvatila da ipak nisam toliko cool da me sopstvena nemoc da bilo sta izmenim zaustavi od toga da ipak nesto skrabucnem... to je kao ona varijanta sa glasanjem, znam da ne mogu bilo sta da promenim, kazem sama sebi da mi ne pada na pamet da glasam a onda utrce uspanicene drugarice sa varijantom ovo je lose ali ovo drugo je katastrofa, crna Jelena moras da glasas, manje od dva zla, itd ...onda glasam i...NISTA!!!

          A doduse, znala sam da ce biti nista, pa prema tome nema sta da se nalazim iznenadjena ( uvredjena i ostalo), sve sam to vec apsolvirala... uredno sam prosla sve faze i to na vise kontinenata: da se kidam i nerviram , da letim kuci pod sankcijama  preko Madjarske nekom snj avio kompanijom, da vidim moj Beograd u paklu,  da prezivim bombardovanje Beograda viseci na telefonu sa majkom koja odbija da ode u skloniste,  konacno da sebi kazem necu vise da citam novine "samo se nerviram nista se ne menja, kakvo glasanje kakve gluposti, ( a kamoli blogovi)" ali eto, desava se... stvarno nisam uopste COOL!

          Zvuci kao slager "Beograd nekad i sad" ali ja vec neko vreme ponovo zivim u Beogradu u slageru koji vise ne postoji, ustvari. Ovo je verzija u kojoj se desavaju gadosti neopevanih razmera kao onaj pop sto tuce narkomane u svom lecilistu iz pakla, ona nesrecna prva gej parada, ova sad neodrzana i njene posledice, divljacko ubistvo Francuza, oni neredi, ocigledno namesteni.

           Jadni Beograd se gusi u primitivizmu, tajkunima, generalnoj intelektualnoj nemastini, losoj muzici i tranziciji kojoj nema kraja.

 Ja sam bila klinka ali se dobro secam pravog Beograda, pre mraka, pre tranzicije, Beograda pre. Ako se jos neko seca molim Vas recite mi kako da se vratimo ka  tamo. Mislim tamo negde, in that general direction. Sta treba da uradimo, ima li neko neku ideju, plan? Nesto?

Ozbiljno pitam?