Dubai u 5 slika

Prošle nedelje sam putovao službeno u Dubai. Pošto nisam putovao za svoje pare srazmerno tome nisam imao neka preterana očekivanja od puta tj. baš me bilo briga da li ću uspeti da vidim nešto ili ne. Nisam se ni nešto posebno pripremao za put u smislu da pročitam šta treba tamo obavezno videti itd. Pošto sam išao tamo da radim, pretpostavljao sam da ću imati malo vremena za razgledanje što se i potvrdilo. Ipak, uspeo sam da ugrabim po neko slobodno veče da pogledam sam grad pa ću ovde da iznesem svoje utiske o tome.

"Grad"

Kao prvo, teško može uopšte da se priča o nekom konceptu grada onakvim kakvim ga mi, Evropljani, zamišljamo. Ako i postoji, grad se nalazi na lokaciji koja se zove Dubai Creek i čine ga nekoliko džamija, muzej, nekoliko "sukova" tj. arapskih pijaca i sve to podjednako raspodeljeno na dve obale kanala koji se uliva u more. To je "staro" jezgro grada. Ja sam posetio jedan "suk" tj. pijacu i to onaj gde se prodaju materijali tj. razni štofovi. Taksista pojma nije imao gde se taj suk nalazi pa sam mu rekao da me ostavi kod muzeja što je i učinio. Čim sam izašao iz auta, pitao sam prvu ljubaznu indijsku porodicu koju sam sreo gde se nalazi "textile souk". Oni su pokazali rukom svuda unokolo i rekli "to je to". Da budem iskren odmah sam se razočarao pošto sam očekivao nešto malo tradicionalnije umesto blokova zgrada sa prodavnicama tekstila u prizemlju ispresecanih ulicama pod pravim uglom. Ulice su u tom delu dosta prljave, malo mračne, sve deluje dosta bedno i presreću vas likovi koji hoće da vam prodaju kopije Rolex satova. Nema tamo nikakvog kriminala ali sve jedno, daleko je od onog sjaja Dubaija koji se reklamira na CNN.

Osim tog "centra" grada, pored koga se odmah nalazi i aerodrom, Dubai se rasprostire još nekih 30 ili 40km na zapad. Zapadno od centra se nalaze biznis četvrti Dubaija kao što je, na primer, Dubai Internet City gde se nalazi kancelarija moje firme. Nekoliko paralelnih ulica vodi od centra na zapad a najveća je ulica "Put Šeika Zajeda" koja je zapravo auto-put od jedno 12 a povremeno i 17-ak saobraćajnih traka. Ta "ulica" u večernjem špicu nakon posla bude zakrčena pa, da bi prešao 20km ili 30km od kancelarije do centra, potrebno je često više od sat vremena stani-kreni vožnje. Znam da ovo ne zvuči naročito strašno u odnosu na saobraćajne gužve u Beogradu ali ono što fascinira u odnosu na Beograd je činjenica da je propusna moć ovih ulica mnogo mnogo veća pa opet postoje saobraćajne gužve. Ovo dosta svedoči o jakom lošem urbanističkom planiranju Dubaija koji je savršeno novi grad pa loše planiranje ne može da se pravda nikakvim istorijskim nasleđem i slično.

Ovo je bilo uopšteno o gradu a sada moje impresije :)

Fly Emirates

Retko dobra avio kompanija. Uživao sam u svih 12 časova koje sam ukupno proveo u njihovim avionima. Jeftiniji od Lufthanse (ovo za one koji plaćaju iz svog džepa) a nude neuporedivo više od svih ostalih. Iako sam bio u "economy" klasi, imao sam mnogo bolje uslove nego što nude neke kompanije u svojoj "business" klasi. Kao prvo, moderna sedišta, udobna i sa dosta mesta za noge. Ispred svakog putnika nalazi se interaktivni displej gde možeš da gledaš filmove, serije, izabereš muziku koju ćeš da slušaš preko slušalica koje ti besplatno daju. Čak možeš i, koristeći kreditnu karticu, da telefoniraš ili pišeš SMS ili Email direktno preko telefona koji je integrisan u sedište. Na svim letovima Emirates-a služi se pun obrok a bira se jedno od 3 glavnih jela iz menija. Od pića plaća se jedino šampanjac dok je vino vrlo pristojnog kvaliteta (Australija i Novi Zeland u mom slučaju) i besplatno je, kao i svi ostali napitci. Dezert služe posle obroka i non-stop prolaze i serviraju vam piće, ako želite. Toaleti su im čisti i uredno servisirani i, uopšte, u avionu sve odlično fukncioniše. Pilot na početku leta saopšti koje jezike govori osoblje aviona što ostavlja jako dobar utisak da se brinu o putnicima. Sve ovo što sam opisao odnosi se na "economy" klasu dok su ostale dve, "business" i "first" class još bolje.

Vrućina/hladnoća

Šef mi je pre puta rekao da je u Dubaiju još uvek "prilično vruće". Šta ovo tačno znači uverio sam se čim sam izašao iz zgrade terminala 3 aerodroma u Dubaiju. Iako je bila ponoć, temperatura je iznosila 33 stepeni celzijusa. Momentalno sam počeo da se znojim zbog velike vlažnosti u vazduhu. Posle nekoliko minuta hodanja po parkingu, šofer hotela me je doveo do auta, seli smo u auto, uključio je klimu na -15 stepeni i ja sam momentlano počeo da se smrzavam. Ovo je kontrast koji prati čoveka sve vreme u Dubaiju. Na ulici je prevruće, preko dana su temperature prošle nedelje (kraj septembra) bile blizu 40, tako da ulicom niko ne hoda već su svi u autu. U zatvorenim prostorijama i automobilima klimatizacija (tj. hlađenje) je uključena na maksimum pa svi nose košulje sa dugačkim rukavima. Dakle, ako putuješ u Dubai, zaboravi na majce i košulje sa kratkim rukavima. To jedino ima smisla uveče tj. noću i to ako nije prevruće pa može da se sedi u bašti restorana. Ja sam ovo probao jedno veče i, naravno, oznojio se kao prase do kraja večere.

Permanentno gradilište

Još jedan razlog što nikog ne možeš da vidiš na ulici je što je Dubai zapravo jedno veliko gradilište. Malo malo pa je neka raskrsnica zatvorena, neka ulica je blokirana stubovima zabetoniranim u asvalt, neosvetljena, nedostaje trotoar, vozači voze dosta divlje itd. Zelenila ima malo i to samo uz enormno trošenje vode za polivanje. Uopšte, na resursima se tamo ne štedi pa su struja a naročito benzin mnogo jeftiniji nego u Evropi. Sve u svemu, džaba što mi ovde u Nemačkoj sortiramo đubre za reciklažu (dobro, ja baš i ne) i kupujemo "zelenu" struju od elektro-distribucija kad oni dole arče resurse sve u 16. Bolje bi nam bilo da batalimo i uživamo dok ima resursa jer ionako će drugi da ih potroše umesto nas.

Dakle, kako izgleda tipična zgrada u Dubaiju, bio to hotel, biznis zgrada ili apartmanski kompleks? Pa, na parčetu pustinje stoji ta zgrada. Okolo zgrade svuda pesak koji ujedno predstavlja i parking prostor. Od ulaza u zgradu, ako je sreće, vodi betonirani puteljak do ulice na kojoj nema trotoara. Ako nema tog puteljka onda preostaje da se prođe kroz pesak kako znaš i umeš a najbolje zamišljajući da nosiš peraja na nogama jer tako nakupiš najmanje finog belog arapskog peska na svoje cipele.

Shopping

Ovo je nešto što su skoro doveli do savršenstva. To i nije čudo jer tamo nema šta drugo da se radi vikendom osim da se bleji u šoping centru. Oni su ogromni i ima ih mnogo. Ja sam posetio par njih, jedan sa halom sa ledenom podlogom za klizanje (bilo je dosta klizača) a drugi sa skijaškom stazom (bilo je dosta skijaša). U ovom prvom ima i ogroman morski akvarijum "kroz" koji može da se prođe tunelom uz plaćanje ulaznice. Što se tiče brendova, zastupljeno je apsolutno sve što ste ikada negde videli, od Galerie Lafayette pa do Marks&Spencera i Birkenstocka. Cene nisu nešto niže nego u Evropi, ja sam poredio elektroniku i došao do zaključka da je povoljnije kupovati istu u Nemačkoj. Jedino je dobro što kod Arapa čak i u šoping centru možeš da se cenkaš pa tu eventualno možeš da smanjiš cenu malo. Ja sam se cenkao za foto-aparat ali je na kraju ipak bio i dalje skuplji nego u Nemačkoj pa ga nisam kupio. Zaposleni su uglavnom strahovito uslužni (svako poređenje sa Evropom je isključivo na štetu "stare dame") pa to kupovinu čini jako prijatnom, osećaš se kao gospodin. Naravno, u šoping centru je strahovito hladno tj. klimatizovano, toliko da vam se naočare zamagle kad izađete na ulicu da uhvatite taksi.

Imigranti

Prave Arape starosedeoce realno možeš da sretneš jedino u porodičnom šopingu i oni nose tradicionalnu odeću koju bih, jelte, najlakše opisao rečju "čaršavi". Žene im nose isto to, samo u crnoj varijanti i često skroz pokrivenog lica ali na to se brzo navikneš pa ne obraćaš pažnju. Sve ostale ljude koje srećeš - taksiste, sladoledžije, prodavce tekstila, prodavce lažnih Rolex satova kao i radnike u šoping centrima, hotelima i firmama - sve su to imigranti privučeni mogućnošću da se zaradi dosta novca za kratko vreme. Taksi najčešće voze Indijci i Filipinci dok one, malo više high-end poslove, na primer u IT, obavljaju uglavnom Evropljani. Nekako Engleze dosta cene pa su oni često neki menadžeri u građevinskim poslovima. Ima tu naravno i naših koliko hoćeš - barem jedno polovina stanovništva SFRJ je emigrirala u poslednjih 20 godina pa nema šansi da ne sretneš "našeg" čoveka gde god da odeš, pa tako na primer i našu stjuardesu u avio kompaniji Emirates.

Dakle, privučen odsutsvom poreza na dohodak, sjatio se tu mnogi Indijac i Filipinac, Grk i Francuz i naravno vrli Balkanac, sve verujući da će brzo da zaradi pare i vrati se tamo odakle je došao. Međutim, sa kim god sam pričao i pitao ga koliko još planira da ostane tamo, odgovor je bio "Insha'Allah..."

Priče iz emigracije - http://blog.udarnik.net