Kreteni, budale, glupaci i ludaci

     Kad su Aleksandru Leviju, mom dragom prijatelju, kolegi i sapatniku u svemu čime se bavim, i meni ponudili da prevedemo Fukoovo klatno, roman Umberta Eka, prvo što smo uradili bilo je da ga ponovo pročitamo.
     Odmah smo shvatili da smo se upustili u zahtevan i naporan poduhvat. Morali smo da uronimo u svetove o kojima do tada nismo mnogo znali, da se upoznamo s kabalistima, alhemičarima, Templarima, masonima, ezoteričarima i varalicama svih boja, ali i sa filozofima, istoričarima, fizičarima i drugim naučnicima, umetnicima... Ukratko, gotovo da nema tvorevine ove naše civilizacije koju je Eko zaobišao. Bilo je to početkom dvadeset i prvog veka, Internet nije bio od onakve pomoći od kakve je danas, stoga smo objašnjenja mnogih pojmova tražili od svakovrsnih stručnjaka. Kako je vreme odmicalo, naša omiljenost među prijatreljima i poznanicima naglo je opadala. Neprestano smo zapitkivali ovo i ono, tražili da nam se preporuči neko ko zna, na primer, kako su se zvale mondenske muške frizure uoči Drugog svetskog rata. Prilično smo se namučili, ali ovo nije jadikovka. Trud se, naime, isplatio, barem tako ja osećam. Naučila sam mnogo i zavolela sam Fukoovo klatno. Jer, o čemu god da se govori, postoji velika verovatnoća da je Eko u ovom romanu nešto o tome već rekao. Čak i o tome zašto volim Klatno: „Onaj ko piše rad o sifilisu na kraju zavoli i bledu spirohetu." Bleda spiroheta je, razume se, bakterija koja izaziva sifilis.
     Poslednjih nekoliko dana mnogo razmišljam o ljudskoj gluposti, o tome koliko je ona opasna i da li joj se treba suprotstavljati, ili naprosto ne obraćati pažnju na nju. Uverena sam da je glupost pogubna i da može da izazove mnogo zla. A onda sam se setila: uvek se mogu osloniti na Fukoovo klatno! U odlomku koji sledi urednik u jednoj izdavačkoj kući objašnjava mladom saradniku kako prepoznaje, između ostalih, glupake kada mu ponude neki svoj rukopis za objavljivanje. Razgovor se odvija u kafeu.

     „Na svetu postoje kreteni, budale, glupaci i ludaci."
     „Ko preostaje?"
     „Vi i ja, na primer. Ili, bez uvrede, bar ja. Ali sve u svemu, kad bolje razmislim, svako od nas spada u neku od ovih kategorija. Svako od nas je ponekad kreten, budala, glupak ili ludak. Da kažemo da je normalan onaj čovek kod koga su srazmerno pomešani svi ovi sastavni činioci, odnosno idealni tipovi."
     „Idealtypen."
     „Čestitam. Znate i nemački?"
     „Natucam, koliko mi treba za bibliografije."
     „U moje vreme, ko je znao nemački nije morao ni da diplomira. Ceo život bi proveo kao neko ko zna nemački. Mislim da je danas tako s kineskim."
     „Ja ne znam dovoljno nemački, zato ću da diplomiram. Ali, da se vratimo na vašu tipologiju ljudi. Šta je genije, Ajnštajn, na primer?"
     „Genije je onaj kod koga jedan činilac vrtoglavo raste hraneći se ostalima."Otpio je gutljaj i rekao: „Dobro veče, lepotice. Jesi li ponovo pokušala da se ubiješ?"
     „Nisam", odgovori ona u prolazu, „sad sam u kolektivu."
    „Svaka čast", reče Belbo, a onda se ponovo obrati meni: „Moguće je izvršiti i kolektivno samoubistvo, zar ne?"
     „A šta je s ludacima?"
     „Nadam se da niste suviše ozbiljno shvatili moju teoriju. Nije mi namera da preuređujem svet. Objašnjavam ko se u izdavačkoj kući smatra za ludaka. To je ad hoc teorija, u redu?"
     „U redu. Sad ja častim."
     „U redu, Pilade, molim te, manje leda. Inače piće ide pravo u krvotok. Elem. Kreten ne govori, on bali, guši se. Ne ume da jede sladoled nego ga lepi na čelo, toliko nema koordinaciju. Prolazi naopako kroz okretna vrata."
     „Kako uspeva?"
     „Njemu to polazi za rukom. Zbog toga i jeste kreten. On nas ne zanima, lako se prepoznaje i ne dolazi u izdavačke kuće. Da ga zanemarimo."
     „Zanemarimo ga."
     „Budala je već složenija. To je društveno ponašanje. Budala uvek priča izvan čaše."
     „U kom smislu?"
     „Ovako."Pokazao je kažiprstom na šank, tik pored svoje čaše. „On želi da priča o onome što je u čaši, ali obrni okreni, priča o nečem izvan nje. Ili, što se kaže, to je onaj koji se uvek blamira, čoveka kojeg je žena upravo ostavila upitaće kako je vaša lepa gospođa. Je li vam jasno?"
     „Jeste. Poznajem takve."
     „Budala je vrlo tražena osoba, naročito u otmenom društvu. Jeste da sve dovodi u nepriliku, ali daje povod za ogovaranje. U pozitivnom vidu postaje diplomata. Priča izvan čaše i kad se neko drugi izblamira, pa tako skreće razgovor na druge teme. Ali nas ne zanima, nikad nije stvaralac, uvek prenosi tuđe misli, tako da ne donosi rukopise izdavačima. Budala ne kaže da mačka laje, nego priča o mački kad drugi pričaju o psu. On greši u pravilima za vođenje razgovora, a kad debelo pogreši, onda je to vrhunski. Mislim da spada u ugroženu vrstu, budući da je nosilac prevashodno građanskih vrlina. Njemu je potreban salon gospođe Verdiran, ili čak dom Germantovih. Je l' vi studenti još uvek čitate te stvari?"
     „Ja čitam."
     „Budala je bio Žoašen Mira. Jednom je vršio smotru svojih oficira i ugledao jednog sa Martinika koji je bio sav iskićen odlikovanjima i upitao ga: 'Vous êtes nègre?' Oficir odvrati: 'Oui mon général.' A Mira će: 'Bravò, bravò, continuez!' I produži dalje. Razumete? Izvinite, ali večeras proslavljam istorijsku odluku u svom životu. Prestao sam da pijem. Jeste li za još jedno piće? Nemojte da odgovorite, inače ću se osećati krivim. Pilade!"
     „A glupak?"
     „A da. Glupak se ne ponaša pogrešno. On pogrešno razmišlja. To je onaj ko kaže da su svi psi domaće životinje, da svi psi laju, ali su i mačke domaće životinje, što znači da i one laju. Ili da su svi Atinjani smrtni i da su svi žitelji Pireja smrtni, što znači da su svi žitelji Pireja Atinjani."
     „Što je i tačno."
     „Jeste, ali slučajno. Glupak može da kaže i nešto što je ispravno, ali iz pogrešnih razloga."
     „Može da se kaže i nešto što je pogrešno, samo da su razlozi ispravni."
     „Pa naravno. Zašto bismo se inače toliko mučili da budemo razumna bića?"
     „Svi veliki čovekoliki majmuni potiču od nižih oblika života, ljudi potiču od nižih oblika života, dakle svi ljudi su veliki čovekoliki majmuni."
     „Nije loše. Već ste na pragu da posumnjate da nešto nije u redu, ali potrebno je još truda da dokažete šta i zašto. Glupak je krajnje podmukao. Budalu ćeš odmah prepoznati (o kretenu da i ne govorimo), dok glupak razmišlja gotovo kao ti, postoji samo sitna, skoro neprimetna razlika. On je majstor za paralogizme. Izdavačkom uredniku nema spasa, morao bi da izgubi čitavu večnost. Objavljujemo knjige mnogih glupaka, jer nam u prvi mah deluju ubedljivo. Izdavački urednik ne mora da prepozna glupaka. To ni akademiji nauka ne polazi za rukom, zašto bi moralo izdavačima?"
     „To ni filozofiji ne polazi za rukom. Ontološko učenje svetog Anselma je glupo. Bog nužno postoji kao biće sa svim savršenstvima, uključujući i postojanje. Brka postojanje u mišljenju sa postojanjem u stvarnosti."
     „Da, ali je i Gonilonovo pobijanje podjednako glupo. Ja mogu da zamislim ostrvo u moru i kada to ostrvo ne postoji. Brka pojam slučajnosti i pojam nužnosti."
     „Sukob dvojice glupaka."
     „Svakako, a Bog se ludo zabavlja. Odabrao je da bude nezamisliv samo da bi pokazao da su Anselm i Gonilon glupaci. Kakav uzvišeni cilj stvaranja, štaviše, samog čina kojim Bog biva po svojoj volji. Sve u cilju razotkrivanja kosmičke guposti."
     „Glupaci su svuda oko nas."
     „Nema nam spasa. Svi su glupi, osim vas i mene, ili bez uvrede, bar osim vas."
     „Čini mi se da to ima veze s Gedelovim dokazom."
     „Ne znam, ja sam kreten. Pilade!"
     „Ali ovu rundu ja častim."
     „Posle ćemo podeliti. Epimenid Krićanin kaže da svi Krićani lažu. Kad to kaže on koji je i sam sa Krita, pa dobro poznaje Krićane, onda je to istina."
     „To je glupo."
     „Sveti apostol Pavle. Poslanica Titu. Čujte sad ovo: svi oni koji misle da Epimenid laže moraju da veruju Krićanima, ali Krićani ne veruju Krićanima, stoga nijedan Krićanin ne misli da Epimenid laže."
     „Da li je to glupo ili nije?"
     „Odlučite sami. Rekao sam vam da se glupak teško prepoznaje. Glupak može čak i da dobije Nobelovu nagradu."
     „Čekajte da razmislim... Neki od onih koji ne veruju da je Bog stvorio svet za sedam dana nisu fundamentalisti, ali neki fundamentalisti veruju da je Bog stvorio svet za sedam dana, stoga niko ko ne veruje da je Bog stvorio svet za sedam dana nije fundamentalista. Da li je to glupo, ili nije?"
     „Bože dragi, moram da priznam... Ne bih znao. Šta vi kažete?"
     „Glupo je u svakom slučaju, čak i da je tačno. Krši jedno od pravila silogizma. Ne možemo da izvodimo opšte zaključke iz dve pojedinačne premise."
     „A šta ako ste vi glupak?"
     „Bio bih u dobrom i vekovnom društvu."
     „E pa da, okruženi smo glupošću. A njihov logički sistem je drugačiji od našeg, pa je možda zbog toga naša glupost njihova mudrost. Celokupna istorija logike sastoji se u pronalaženju prihvatljive definicije pojma gluposti. To je nesagledivo polje. Svaki veliki mislilac je glupak za nekog drugog mislioca."
     „Duboka misao. Sad je dva po ponoći, Pilade uskoro zatvara, a još nismo stigli do ludaka."
    „Evo, upravo sam došao do njih. Ludak se odmah prepoznaje. To je u stvari glupak, koji ne zna smicalice. Glupak pokušava da dokaže svoju tezu, njegova logika jeste nesuvisla, ali ipak postoji. Ludak se ni ne trudi da bude logičan, njega protivrečnosti ne zaustavljaju. Po njemu sve može da bude dokaz za sve. Ludak ima neku fiks-ideju i sve na šta naiđe može da bude potvrda za nju. Ludak se prepoznaje po tome kako nehajno shvata obavezu da se nešto dokaže, kako je podložan otkrovenjima. Možda će vam izgledati čudno, ali svaki ludak, pre ili kasnije, dohvatiće se Templara."