Izveštaj sa poslednjeg okruglog stola Ministarstva zdravlja

Autor: Zorka Kovačević (Spartanka_Afrodita)

Pre par dana Gi Majka Hrabrost dobila je zvanični poziv od Ministarstva zdravlja RS da danas, 9. oktobra 2009. godine učestvuje na okruglom stolu pod nazivom "Јаčanje odgovornosti i unapređenje efikasnosti zdravstvenog sistema Srbije".

Kao teme koje će na okruglom stolu biti dotaknute i disktivane navedene su:

Aktuelno stanje i izazovi - Prof. Dr Tomica Milosavljević, Ministar zdravlja

Menadžment u sistemu zdravstvene zaštite - Mr sci med Tomislav Stantić, državni sekretar

Uloga informacionih tehnologija u zdravstvenom sistemu Srbije - Nada Teodosijević, konsultant za informacione tehnologije

Procena zdravstvenih tehnologija - Dr Dragana Atanasijević, jedinica za koordinaciju projekata Svetske banke

A zatim će uslediti diskusija.

Ovo je poslednji u nizu okruglih stolova koje Ministarstvo zdravlja organizuje od avgusta 2009. a čiji je cilj organizovanje opsežnog konsultativnog procesa kroz javne debate na razne teme u vezi zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, gde se pozivaju najznačajniji partneri kako bi se sakupile informacije za izradu Predloga strateškog dokumenta - Plan razvoja zdravstvene zaštite za period 2010 - 2015. godine.

Ovom prilikom ne bih ulazila u koncept okruglih stolova, jer oni to najčešće nisu, pošto se često svode na suvoparna i ne baš informativna izlaganja panelista koja često i nemaju mnogo veze sa temom okruglog stola (izuzev izlaganja ministra, koji je za razliku od drugih uvek koncizan, jasan, aktuelan i ima poentu - bez obzira koliko se mi slagali ili ne sa svime što prezentuje). Okrugli stolovi ili javne debate podrazumevaju razmenu mišljenja različitih strana, a ne prezentacije ex cathedra nakon kojih uslede žalbe, pitanja, negodovanja i ispovesti vezana za lična pitanja ili šta date pojedince u svojstvu predstavnika institucija/organizacija tišti prvenstveno upućena ministru gde kao deca očekuju da im on da odgovore na sva pitanja i da na licu mesta reši stvari koje su i sami mogli da urade, ali preferiraju da se žale i kukaju, pri čemu to što pitaju po pravilu NEMA NIKAKVE VEZE SA TEMOM okruglog stola. Nisam sigurna kako će ovakvi nazovi okrugli stolovi doprineti sakupljanju informacija za pravljenje gore navedenog strateškog dokumenta, ali svakako govore o neozbiljnosti učesnika i neshvatanju sopstvene odgovornosti i uloge kada predstavljaju određenu instituciju na jednom ovakvom skupu. Sa naše strane, ovu skupovi su vrlo korisni jer ne samo da čujemo informacije koje inače ne bismo dobili na drugi način, Branka nikad ne propusti da postavi prava pitanja (koja se TIČU TEME) i traži informacije koje su za nas relevantne i interesantne, već nam pruža priliku i da se lično uverimo ko sve predstavlja lekare, ministarstvo, lekarsku komoru, sindikate medicinskih radnika, razne stručnjake, savetnike, državne sekretare i kako oni nastupaju, rezonuju i kako se odnose prema određenim pitanjima.

Elem, krenem ja jutros na okrugli sto, još uvek ne znajuči da će Branka biti sprečena da mi se pridruži i čim sam stigla, penjući se uz stepenice čujem kako odjekuje glas Tomice Milosavljevića. Čujem da mu se glas ukršta sa nekim ženskim glasom i još uvek sa iluzijom da i Branka dolazi pomislim kako to liči na njen glas i da njih dvoje razgovaraju. Shvatim po dinamici razmene reči da je u pitanju žustra diskusija i nasmešim se u sebi misleći "Sreli su se na stepeništu, Branka ga je nešto pitala i sad ćemo imati okrugli sto pre okruglog stola". Na moje razočarenje nije bila Branka već gomila novinarki i kamermana koji su okruživali Tomicu i blokirali prolaz ka sali tako da je šestoro-sedmoro nas (učesnika okruglog stola) stajalo zarobljeno na stepenicama dok su novinari saletali Tomicu Milosavljevića sa pitanjima. Tako smo mi bili prinudni svedoci i te komunikacije, a broj čekajućih na stepenicama se u narednih 10 minuta utrostručio. Već iz pitanja koja su mu novinarke postavljale i načina na koji je na njih odgovarao videlo se da je u borbenom raspoloženju. A pitanja koja su mu postavljana ticala su se slučaja žene u Kragujevcu koja je obolela od novog gripa, smrti deteta u Valjevu (što ga je posebno uzbudilo), dopisu koji je Poverenik za informacije uputio Kliničkom centru Srbije povodom obdukcionog nalaza u vezi smrti novorođenčeta... Na svako pitanje odgovarao je dosta vatreno, odsečno i opširno, a na ovo poslednje je odgovorio da je to komunikacija između dve institucije, Poverenika za informacije i KCS, i da treba dati šansu KCS i videti da li će da odgovori, a ako odgovor ne usledi onda ima mesta da se on kao ministar umeša.

Kad je okrugli sto napokon počeo usledila su izlaganja panelista od kojih ću ja obratiti pažnju samo na prva dva, jer druga dva iako interesantna su isuviše specifična i usko fokusirana, a i tematski nije im mesto ovde.

U svom uvodnom izlaganju ministar zdravlja je nastupio vrlo vatreno započinjući sa svojim negodovanjem što je danas preko cele naslovne strane jednih dnevnih novina osvanuo naslov "Doktori ubili dete u Valjevu!" (ovo inače nije tačan naslov, ali ga je ministar tako preneo). Ponovo se obrušio na medije koje je optužio da prenose vesti na takav način da ako se prate naslovi u poslednjih nedelju dana ispada da su lekari najgori, a da to nije tačno. Zatim je izjavio: "Doktor nikad nikog ne ubija!" i dodao "Ali doktor ne može ni da izleči. Doktor leči, priroda izleči." Zatim je nastavio: "Nijedan doktor ne zaslužuje da jedan novinar napiše taj i taj doktor ubio je tog čoveka ili dete. Zdravstveni sistem je jedna od najboljih oblasti koje Srbija ima. Mi se po tome takmičimo u Ligi šampiona. To nije neka treća liga, već svetska liga sa najboljima." Malo nakon toga je izjavio: "U bolnicama se umire. I mi treba da budemo svesni toga. Uvek je tako bilo, i pre 5.000 godina i danas. Samo sada se mnogo manje umire. Mnogo više se dobija izlečenje", a onda je podvukao: "Neistina je da su doktori ubili dete u Valjevu!"

Ministar je nekoliko puta ponovio svoje negodovanje i neodobravanje zbog natpisa u medijima i načinu njihovog izveštavanju u vezi lekara i onoga što se dešava u zdravstvenim ustanovama insistirajući da treba da postoji odgovornost za propuste i greške i da lekari nisu izuzeti od toga, a da će se o tome da li propusti i greške postoje odlučivati prema zakonima i propisima ove zemlje i kroz institucije sistema a ne na ulici ili medijima. U vezi toga, ja bih imala dva komentara uz ogradu da neću da ulazim u to šta se i da li se desilo u Valjevu. Prvi je, da je to sve lepo i legitimno (i u nekoj drugoj zemlji bi bilo i normalno) da se o propustima i greškama zdravstvenih radnika odlučuje na osnovu nalaza i istraga za to nadležnih institucija, a prema propisima države. Međutim, do sada se pokazalo da su te institucije neefikasne i nesposobne da primenjuju propise ove zemlje, a da postojeći mehanizmi služe da zaštite lekare u svakoj situaciji i otkolone mogućnost bilo kakve odgovornosti, da a priori favorizuju lekarsku stranu u odnosu na pacijente. Kad tako funkcionišu institucije i mehanizmi, nekorektno je pozivati se na njih kao na put do "pravde i istine", jer oni pružaju sve samo ne to. Bilo bi mnogo bolje da ministar reformiše date institucije i mehanizme pre nego što se pozove na njih jer ovakvi kakvi su ne služe interesima javnosti i pravičnosti već interesima lekara. Drugi komentar odnosi se na njegovo insistiranje da se ne objavljuju zaključci i izjave o događajima pre nego što se utvrdi stvarno stanje stvari, a da sam već unapred (pre tih utvrđivanja) izjavljuje "Neistina je da su doktori ubili dete u Valjevu!" Takva vrsta nedoslednosti je opasna i podriva kredibilitet onoga što govori.

Kada je došlo vreme za diskusiju, javila se jedna gospođa iz Novog Sada (ne znam da li je doktorka ili sestra ili nešto treće, ali stalo je prisutna na ovim okruglim stolovima) koja je po dobrom starom običaju diskutanata "otvorila srce" ministru i tražila da ih zaštiti od novinara i javnosti, da su lekari ugroženi, da je prethodnoh dana lekara hitne pomoći pretukao pacijent kojem je izašao da pruži pomoć i da lekar ima telesne povrede i da je to svakodnevna pojava (ali nema uvek oblik fizičkog obračuna i sa telesnim povredama) i da nijedan medij nije izvestio o tome a jeste o slučaju u Valjevu i da je to sramotno, da ministar treba da spreči medije da ih tako ocrnjuju i da je strašno nervira sva frka koja se digla oko zakona o javnom informisanju, jer iako ne zna da li on ograničava slobodu medija kao što se priča, niti je to mnogo interesuje, ako sloboda medija podrazumeva ovakve natpise u novinama ona je protiv toga! I još je pitala da li će biti otpuštanja u zdravstvu. Na ovo pitanje, ministar je reagovao dosta sabrano, rekavši da je on pripremio otvoreno pismo javnosti baš povodom ovakvih natpisa u medijima koje nam je zatim pročitao a koje se manje-više svodi na rečenice navedene u prethodom delu i da smatra da je to dovoljno što se njegove reakcije tiče, da nema potreba da radi i preduzima nešto više. Zatim je izjavio: "Ako ćemo nas 28.000 da dozvolimo da brišu patos nama - pa onda neka brišu! Ako jedno drušvo nema poštovanja za doktora, popa, učitelja i sudiju - to društvo ima ozbiljan problem", zatim je nastavio: "Moramo shvatiti, poverenje je poljuljano. Mnogi u našim redovima su kukolji i to poverenje su poljuljali. Takođe, nama kao struci nedostaje brzine, hrabrosti i efikasnosti da se sa tim kukoljem izborimo i obračunamo", zatim je naveo da on kao ministar neće da radi ništa više povodom toga kada se ne oglašavaju i ne reaguju Srpsko lekarsko društo i Lekarska komora Srbije koji kao stručna i profesionalna tela treba da se brinu o ugledu i stanju u struci, da on ne može da radi i njihov posao, a da oni shvataju da je njihov posao da budu potivni bilo čemu što radi Ministarstvo čak ako je to i u njihovu korist. Podsetio je sve da su kao struka pod reflektorima javnosti, okruženi sa svih strana, da se budno i vrlo pažljivo motri na svaki njihov potez i da u tom smislu treba da postanu svesni odgovornosti za svoje postupke. Takođe, rekao je da su pritisak i očekivanja javnosti veliki pre svega zato što se u njih i njihove kapacitete ima veliko poverenje.

Povodom otpuštanja ministar je izjavio da neće biti otpuštanja u zdravstvu, jer je Ministarstvo zdravlja već izvršilo racionalizaciju i tek kad je izvrše i druga ministarstva i institucije može se razgovarati o dodatnim racionalizacijama. On je naveo da je broj zaposlenih u Ministarstvu zdravlja danas za 20 ljudi manji nego što je bio 2005. (mislim da je rekao da je sada zaposleno 361, ali nisam sasvim sigurna), da on nikoga nije doveo ni zaposlio, već je zatekao stalne sekretarice i vozače. Takođe, rekao je da bi tokom 2010. godine trebao da se primenjuje novi sistem vrednovanja rada zdravstvenih radnika, po sistemu nagrađivanja i stimulacije. Taj sistem podrazumeva da visina plata neće biti zagarantovana, već će se bazirati na ostvarenim rezultatima, pa će se za zaposlene u primarnoj zaštiti odrediti koeficijenti koje oni moraju ispuniti da bi dobili platu u određenoj visini, ako taj koeficient (koji će biti prosek na nivou Srbije) nije zadovoljen plata će biti manja, ako je premašen plata će biti veća. Konkretno, prosek za doktora opšte prakse u Srbiji je da ima 893 kartona. Što se tiče bolnica i specijalističkih ustanova one će morati da definišu radne norme. Da bi se to sprovelo potrebno je izmeniti određene zakone ali i doneti neke nove propise koje on očekuje da će biti doneti. On je naveo da su problem i ona mesta gde ima veliki broj nemedicinskog osoblja, da su to mahom zabačena mesta poput Trgovišta gde je zdravstvena ustanova jedina "firma" koja kako-tako radi i koja obezbeđuje redovne i stabilne prihode svakog prvog u mesecu, pa je svako gledao da se zaposli ili da nekog zaposli u zdravstvenom centru. I šta bi sad značilo da se takvi centri zatvore i da se kaže vi sad pošto vas je samo par hiljada nećete imati zdravstveni centar u vašem mestu nego idite u to i to mesto toliko udaljeno pa se lečite. Ministar je izjavio da se neće zatvoriti nijedan zdravstveni centar jer je to pozitivna diskriminacija. Kao ilustraciju naveo je primer: "To je isto kao da vi sad vozite YUGO pa se parkirate i odnese vam ga pauk a onog audija što stoji pored vas niko ne dira." Kao potvrdu da je racionalizacija u svim oblastima i institucijama pod Ministarstvom zdravlja već izvršena naveo je i podatke: da zdravstveni fond ima 30% manje zaposlenih od PIO fonda, da zdravstveni fond koristi samo 1,5% od doprinosa građana dok druge institucije koriste znatno više. Na kraju je dodao da ekonomisti nisu doktori i obrnuto, a da on kad govori od zdravlju ne zna baš sve, a da kad govori o ekonomiji nije da ne zna baš ništa.

Gđa Dragica Dašić, koja se sledeća javila za reč a predstavlja Sindikat medicinskih sestara i tehničara, izrazila je zahvalnost ministru za sve što čini i što ovakve skupove organizuje, a najviše za "odbranu belih mantila" i upitala ga zašto se 50 medicinskih sestara koje su višak u DZ Palilula ne bi preraspodelio u Gradsku bolnicu Zvezdara koja ima manjak od 300 sestara. Ministar je na to odgovorio da te sestre u DZ Palilula imaju ugovor o stalnom radnom odnosu sa DZ, a ne sa gradskom bolnicom i da se ne mogu tek tako premeštati, da su mnoge sestre iz bolnica prešle da rade u domove zdravlja što zbog objektivnih okolnosti (narušenog zdravstvenog stanja, ograničenih radnih sposobnosti i sl) pa se one i ne mogu negde drugo premeštati, ali da ima i izvestan broj onih koje su prešle da bi bile u "zavetrini" jer je u domovima zdravlja posao lakši. Takođe, da grad Beograd ima kao osnovač ingerenciju nad mrežom domova zdravlja i bolničkim centrima i da je u njhovoj nadležnosti da reše problem istovremenog viška i manjka određenog kadra u tim istitucijama, kao i da on o tome ima nameru da razgovara sa gradonačelnikom, koji je za to glavi i odgovoran, dok su tamo neki administrativni službenici kojima gradonačelnik poverava vršenje poslova u određenoj oblasti zaduženi samo za sprovođenje njegovih odluka. Nakon toga ministar je otišao, čime je i dalja rasprava izgubila na značaju i kvalitetu sadržaja.

Za kraj, da ne ostanem dužna informaciju o nečemu što je spomenuo drugi panelista Mr sci med Tomislav Stantić. On je rekao da Ministarstvo zdravlja uz podršku Evropske Unije sprovodi već par godina projekat „Obuka za menadžment u zdravstvu", namenjene onima koji jesu ili planiraju da budu rukovodioci i koje će do kraja 2009. završiti oko 70 sudenata. Kao osnovni nedostatak i razočarenje u realizaciji ovog programa naveo je da i pored napora Ministarstva da ih animira najveći broj onih koji se nalazi na najvišim i visokim menadžerskim pozicijama nije bio zainteresovan ili je odbio da pohađa ove studije. Meni je ova informacija bila zapanjujuća! Ponavlja se onaj dobro poznati manir: ako sam lekar ja sam bog, ako završim medicinski fakultet ne moram nikad više ništa da učim.