Samoubistva ....

Dugo vremena pokušavam da definišem priču o samoubistvima.... Sada će mnogi reći da sam zacrnila sasvim,ali mislim da je to velik problem....

Ponekad ponegde,kada neko neki događaj opiše napišem neki komentar na te statistike ili na sreću koju imaju oni kojima je život spasen.... 

Neću o statistikama.... Niti gde su aktuelna samoubistva i pokušaji istih.... Mogli bi statističkim podacima da polemišemo,ali ljudi nisu brojevi... Meni bar ...

Ne znam šta ljude tera na samoubistvo... Zar je moguće da ne mogu da nađu neko rešenje...Svi imaju probleme... Svi se nesrećno zaljubljuju...Svi manje - više jednom (neki i više puta) ostanu bez posla.... Svima se sr*nja dešavaju .... Da li se zato svi treba da odluče na samoubistvo ??? Ne.... 

Samoubistvo kao rešenje - ne donosi ništa dobro.... Ubiješ se i šta onda? Problemi ostaju,..Samo roditeljima,braći,sestrama i bliskim ljudima napraviš haos od života.... Pogotovo ako su oni tu,uz tebe,a ti nisi pokušao da im objasniš da ti nije dobro,da ti nešto smeta u životu i da imaš problem....  I onda im još napraviš pored griže savesti i bol i tugu,koja nikad ne prolazi....

Neki problemi se čine nerešivim,ali nema problema koji je nerešiv.... Ma šta se desilo i ma šta predhodilo odluci za samoubistvo.... 

Ona priča svašta,ona nema pojma.... Da li ? Ja sam u poslednjem trenutku odustala...Sekundu ili dve - ne bi bila ovde,ne bi sr*ala,ne bi smarala,ne bi pametovala.... Sve mi se bilo nakupilo,delovalo je da sam bez izlaza.Nikome nisam rekla - samo sam želela da me više nema,da nestanu bolovi,tuga,patnja.... I u tim sekundama sam čula unutrašnji glas koji me pitao - Dobro,odlučila si...Ne želiš više da živiš,jer te nepravda boli,jer je sve tako kako jeste.Hoćeš li da dozvoliš da ON pobedi ?.... Naravno,nisam želela da dozvolim da ON pobedi.... Da nisam odustala,već bi bila ko zna koliko pod zemljom,a on bi i dalje imao sve ono što sada ima i živeo kako sada živi,možda čak i bolje - jer ja ne bi bila živa i ne bi govorila sve što govorim.... I,da,pobedio bi....

Da li mi je posle toga nekad palo na pamet da pokušam ponovo ? Ne.... Shvatila sam da mi je život dat i da će mi biti uzet kad bude trebalo - da to nije na meni da odlučim,a sem toga,počela sam da cenim život i da uživam u njemu,da gledam stvari pozitivnije,da budem ono što jesam.... I da uživam,ne opterećujući se sa NJIME ili bilo kime.... Doživela sam veliku ljubav,sada doživljavam još jednu - koja ne znam kakav će kraj imati,ali kakav god kraj da ima - ja sam već sve preživela,preživeću i to.... I neću odustati ni od života,ni od ljubavi.... Nikada .... Iako će nekima delovati da ću odustati od ljubavi...To samo dok ne prođe patnja,bol i tuga se ne stiša ....