Moja S ...

je sa Kosova... Rođena je blizu Prizrena ,u Srpskoj,pravoslavnoj porodici.... Živela je kao dete u svom selu,išla u školu sa Albancima (još sebe tada nisu nazivali Šiptarima),ali i sa katolicima.... 1967 godine se verila....Venčala se kad je napunila 18 godina.... Pošto je tada moralo da se čeka,da bi brak bio legalan... 1969 godine je rodila u susednom selu,gde se udala starijeg sina.... Pričala sam već o tome.... 1969 godine su došli za Beograd,jer je njen suprug radio u Beogradu.... Negde pred zimu... Živeli kao podstanari,mučili se godinama,1974 god su dobili i drugog sina - koji je rođen u Beogradu (i o tome sam pisala već)... Dvoje male dece,jedna plata,sa sela nikakve pomoći - nikada,pa ni tada.... Sve što su radili i stvarali,radili su sami....

Na Kosovo su odlazili u posete rođacima... Rođaci su jedni druge zapošljavali,dobijali službene stanove,radili u državnim firmama,odlazili u selo- koristili viinograd i sve ono što moji iz Beograda nisu ni znali da ima,niti su stigli ikada da iskoriste....

Dobro su živeli na Kosovu.... Nikakvih problema do 95 - te nisu imali.... Nikakvih.... Gradilo se,radilo,bogatilo...Bog je pogledao moju S.... i njenu porodicu i zahvaljujući radnoj organizaciji u kojoj je njen muž radio - dobili su dvosoban stan....Taman su se izvukli iz podstanara,kad su počele krize,ratovi,vojska jednom,kasnije i drugom.... Od nikoga nikad ništa nisu dobili....Samo ono što je njen muž zarađivao i ona što je nešto malo radila - dok je radila....

98-me su rođaci polako krenuli da dolaze sa Kosova...I kuda,za Beograd... Živeli su na placu (bez struje,vode) moje S i njenog muža neko vreme,a onda su se snašli,pa prodali stan u gradu na Kosovu,pa kupili plac,sagradili kuću (trajalo je neko vreme) i jednostavno ni Hvala rekli - otišli,kao da je sve to normalno,primiti tolike ljude na placu,brinuti da li su gladni,žedni itd.... Pomagati ih novčano..Da bi,kad su dobili svoje zemljište od države Srbiije,ponešto građevinskog materijala i ponešto na otplatu - kad plate ... Okrenuli leđa.... Moja S..i njena porodica za njih više ne postoje... Oni su sagradili kuću,uveli vodu,struju,telefon,a moja S i njena porodica na placu ni ne znaju kad će uspeti da uvedu struju.... Mislite da su ikada rekli - Rođaci,vi ste nama pomogli kad nam je bilo najjteže,evo i mi vama da pomognemo - sada kada možemo ,jer znamo kakvo je stanje.... Ne.... Oni se hvale da su se svi zaposlili u jednoj velikoj firmi (ko čita - znaće koja je to firma,jer ću reći samo da JA ne mogu tamo nikada da se zaposlim) i kako imaju ne znam ni ja šta sve ne.... Moja S... ništa ne kaže.... Ja kažem,jer gledam... Ja kažem,jer vidim da se ljudi u 21 veku - već više od 40 godina muče... I ne mogu da ostvare najjosnovnija prava - koja su zakonima definisana- a neko dođe preko noći i može da ima sve....

Nije stvar samo u materijalnom... Nego i u psihološkom i emotivnom stanju ljudi koji su rođeni ili došli pre 20-40 godina u ovaj grad,mučili se,radili,stvarali nešto - i onda neko ko je to radio na nekom drugom mestu - proda svoju imovinu i preseli se u Beograd plus dobije pomoć.... Jer se vodi kao izbeglica....  

Pošto ljudi koji se bakću sa mnom mesecima,tj od kad sam došla na blog očigledno ne znaju šta znači reč izbeglica i šta znači biti pravi izbeglica - evo vam Vikipedije,da ja ne bi svoje mišljenje više iznosila.... 

Izbeglica Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Izbeglice iz Jermenije za vreme turskog genocida nad Jermenima

Izbeglica je osoba koja je protiv svoje volje raseljena iz svog zavičaja ili mesta prebivališta. Do proširenja definicije izbeglice došlo je 1938., kada su u ovu kategoriju svrstane i osobe sa objektivno utemeljenim strahom od progona zbog etničke i verske pripadnosti ili političkih ubeđenja, da bi se potom ovaj termin proširio i na sve one ljude koji su pobegli iz svojih domova na druga mesta unutar svojih zemalja. Danas se ovaj pojam odnosi na tzv. raseljena lica. Izbeglički status traje sve dok lice ne dobije novo mesto prebivališta ili se vrati kući.

Ovaj članak, ili jedan njegov deo, je izvorno preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“ uz odobrenje autora.

Komentari će ostati otvoreni - do daljnjeg.... Nadam se da će biti konstruktivni ine protiv mene - jer ću ih svakako sankcionisati - na ovaj ili onaj način....