Sajam lova i sramote

Prdavac je i ona nesrećna kraljevska prepelica, ako se još ko seća odbeglog doroslovačkog grofa preporoditelja made in Italy, za koga se vezuju razne ptičije afere.

odbeglog doroslovačkog grofa

grof pobeže za Rumuniju, a bilo ih je dosta koji su kritikovali vlast što otera "investitora" iz Srbije. Hiljade pobijenih ptica nisu ničija briga, na žalost.

Kakvo poređenje!

Žešće ime ima taj prdavac.
Mada, najordinarnije seljaštvo mi je da držim nešto preparirano u kući (izvinjavam se seljacima).
Mislio sam da budem vegetarijanac, iz moralnih razloga, ali ne ide...

dusanovaiivanovamama

mogu imati prepariranu zivotinju u kuci? Bilo da je ptica, medved, jelen, a kamoli zakonom zasticene zivotinje i to na sajmu. Bas uzas.

I ja sam to pomislila. Kakvo je zadovoljstvo i za kakvu "hvalu" držati u kući, ako ćemo pravo, leš?
Ili ja ne shvatam pravila otmenosti?

selica_nena

dusanovaiivanovamama

mogu imati prepariranu zivotinju u kuci? Bilo da je ptica, medved, jelen, a kamoli zakonom zasticene zivotinje i to na sajmu. Bas uzas.

I ja sam to pomislila. Kakvo je zadovoljstvo i za kakvu "hvalu" držati u kući, ako ćemo pravo, leš?
Ili ja ne shvatam pravila otmenosti?

Ti dobro shvataš pravila otmenosti, ne brigaj, oni koji nemaju pojma šta je to drže ovde mrtve životinje u kućama.

A da se godinama olako prelazi preko pomora retkih ptica kod nas - to je istina i sramota za sve koji to moraju da spreče, pre svega za inspekciju. Onda za sudove.

Znam da su deca iz komšiluka išla na Tisu da pecaju, jedan štap i više izlet nego pecanje ali su ih najurili inpektori...nemaju dozvolu. Ta dozvola se plaća...može biti da je u pitanj baš to šta se plaća? Baš me zanima koliko revnosno jure one koji hiljade ptica iznesu iz zemlje, naravno, prvo ih potamane da ćute u gepeku a sve da bi "turizam" mogao da cveta?

dakle ja bih dozvolio lov ali samo ako u dva sata vremena od trenutka ubijanja zivotinje istu i pojedes

Ja bih ga dozvolio samo ako lovci ne nose oruzje. Pa neka uhvate medveda goloruki. Mislim, treba i zivotinjama dati priliku da uzvrate. Stavis coveka i zivotinju sa istim sansama da pobede, pa kom obojci...

P.S. Ova izlozba je samo ilustracija divljastva sadrzanog u homo sapiensu.

nsarski

P.S. Ova izlozba je samo ilustracija divljastva sadrzanog u homo sapiensu.

pokolj zaštićenih ptica u srbiji odavno već nije neka vest, pa to nikoga i ne čudi, a predstavnike ministarstava poljoprivrede (lov) i životne sredine (žs) to slabo zanima.

Zna li se koliko je među njima strastvenih lovaca?

ako ne gresim, ovo je prvi saziv vlade od 1945 na ovamo gde nijedan ministar nije lovac

ahahhahahahhahahahah sjajno! ima nade! ,))))

selica_nena

pokolj zaštićenih ptica u srbiji odavno već nije neka vest, pa to nikoga i ne čudi, a predstavnike ministarstava poljoprivrede (lov) i životne sredine (žs) to slabo zanima.

Zna li se koliko je među njima strastvenih lovaca?

Zna se

krkar

Da se ne izgubi energija (samo) na blogu, predlažem:

1. Ti napravi spisak organizacija koje su uključene u kršenje zakona (LU "Srndać", Novosadski sajam...

2. Napravi spisak zakona i uredbi relevantnih za ovaj slučaj tj. Sl. listova...

3. Kaži nam u ime kojeg fizičkog ili pravnog lica podnosimo prijavu (mislim da ne možemo u ime apstraktnog, neregistrovanog, entiteta "blogeri sa B92" ali možemo kao neka od ptičarskih organizacija

4. Zamolićemo blogera ovdašnjeg Niccola da pripremi prijave u pravnoj (birokratski) prihvatljivoj formi

5. Da se pozabavimo time da mediji sve prenesu

Konkretno akcija

I zasto se to zove "sport"? Mislim, sta je tu sportski?

jednom sam sedeo sa Dušanom Kovačevićem i on je, onim svojim mirnim odsutnim glasom, pitao:
- pa ne znam da li ste primetili ali meni je veoma zanimljiv taj fenomen lovaca... nije mi nikada bila jasna ta fela ljudi.. volim redovno da ih opletem u svojim pisanjima... koja je to strast da ides i pucas u zivotinje?

mladen.mladen

koja je to strast da ides i pucas u zivotinje?

Mozda je seksualno? Ili ono, u prilici si da gledas zivo stvorenje kroz durbin i da odlucis o njegovom zivotu ili smrti, a pri tome ne moras da snosis posledice. Nesto kao instant bog? Jos ako je cilj neka retka vrsta zivotinje, pa gde ima vece srece?

Pitao sam jednom davno nekog lovca o tome i on kaze da je taj "lovacki" instinkt nesto sasvim normalno sto mi ljudi imamo i da je zato sasvim ok da ga zadovoljavamo. A ja se mislim, e sto bi tebe trebalo poslati u dzunglu da tamo zadovoljis instinkt a i prehrambene potrebe nekog jaguara.

Jednom mi dopao saka neki americki lovacki casopis/katalog - bog te maz'o koja je to industrija ubijanja. E, nema sta nema! Od onih kuglica za vazdusnu pusku do delekometne protivavionske artiljerije modifikovane za lov na krupnu divljac. Ali tek one price likova koji organizuju, recimo, lov na pume. I to rade tako sto zajedno sa musterijama i gomilom pasa poteraju pumu i nateraju je da se popne na drvo koje okruze kucici. I onda musterija, koja je to zadovoljstvo posteno platila, pridje i sa zemlje puskom ubije prestravljenu macku, zaglavljenu u krosnji. Bem ti ja takav sport!

Evo moje pume za kraj, dakle retka zverka:

srdjan.pajic

I zasto se to zove "sport"? Mislim, sta je tu sportski?

Nebitno je zove li se sport, da ne ulazimo u diskusije jesu li lov i šah sportovi ili ne.

Lov sam po sebi nije ništa loše, naprotiv. Dobar lov pomaže prirodi. Za dobar lov neophodan je sistem vrednosti koji može postojati samo u normalnim i organizovanim društvima, zato i jeste vrlo redak. Ali postoji.

Bio sam lovac 15 godina, od svoje 18. Puno sam išao u lov - i u celoj svojoj karijeri nisam ubio ništa nepotrebno, ništa iz iživljavanja, ništa samo zbog toga što sam bio tehnološki superioran. Zato što su me tako učili ljudi koji su lov shvatali kao jedinstvo čoveka i prirode.

Lovio sam najviše divlje svinje, sa zemlje, nikad sa čeke. Zatim jarebice, zbog rada sa psom (ukupno sam u životu upucao 10 jarebica ako i toliko, digao sam ih na hiljade). Guske u preletu, poneku patku. Kao početnik desetak fazana, zeca kad naleti. Muflone u planini...

Za sve to vreme sam se naradio lovačkih akcija, prihranjivao divljač, brojao je, spasavao od poplava, radio selekciju, prenosio gnezda i jaja... Dakle niej lov samo pucanje.

Meni je lov bio uvod u prirodu, u razumevanje prirode i mesta čoveka u prirodi. I kad sam ja bio lovac bio sam u veeeelikoj manjini, većina lovaca bili su kasapi i ubice, od Italijana koji su dnevno za zelene šuške ubijali po 2000 gugutki po grupi, do beogradskih lovaca koji su u Pančevačkom ritu skidali i krave, traktore i seljake.

Nikad na pušku nisam stavio optiku, nikad nisam pucao kad nisam siguran, nikad nisam pucao u pticu na zemlji, zeca koji sedi, bilo šta u lovostaju, bilo koju zaštićenu vrstu.

Ne lovim više jer mi je usled selidbi bilo vrlo nepraktično (držanje i prenošenje oružja, dozvole...). Kera nemam već godinama, ni uslove da ga držim. A iskreno rečeno ne mogu, matoriji i džangrizaviji, da trpim budale kojih je u lovu preko 90%.

Lov sam zamenio posmatranjem i snimanjem ptica. Nije adrenalinski isto ali je sjajan kontakt sa prirodom.

Ima na blogu kolega sa kojim sam zajedno lovio i nadam se da će se i on ovde uključiti da nešto kaže.

albicilla

nisam sklon da se slozim da
Dobar lov pomaže prirodi.ali jesam da dobro organizovan i kontrolisan ima minimalan stetan uticajproblem nije samo u ubijanju samom, vec npr zimski lov pataka ptice rasplasuje sa mesta na kojima se odmaraju i hrane, pa one trose kalorije na let, umesto da ih cuvaju mirujuci i obnavljaju hraneci se, pa su u losijem stanju da se nose sa ostrom zimom, nego sto bi to inace bileto se u svetu resava zonama u kojima je lov zabranjen i tokom sezone lova, upravo da se divljac oporavi, ali kod nas toga nema, izumemo li stroge rezervate prirode unutar nacionalnih parkova, ali oni su zasticeni iz drugih razloga i najcesce ne sluze ovoj svrsiako u britaniji hladni talas (u prevodu, oko nule) potraje dve nedelje, lov na patke se suspenduje da bi se one povratile

Ne želim da ti protivrečim jer ti kao stručnjak o uticajima znaš puno više. Posebno se ograničavam na krupne sisare: jelensku, srneću, kozju i svinjsku divljač.

Mislim da nema sumnje da je svima jasno da su se generalno areali svih vrsta lovne divljači smanjili, i u ukupnoj površini i u veličini pojedinih staništa. Posebno se smanjio broj predatora najvišeg nivoa, što negativno utiče na prirodnu selekciju, tako da se pare i primerci koji u potpuno prirodnim uslovima (štagodtoznačilo) najverovatnije ne bi došli u priliku da se pare. To opet rezultira širenjem slabijeg genetskog materijala ... i u konačnici slabljenju potencijala vrste da preživi.

Upravo tu je uloga lovaca ogromna, eliminisanjem nekvalitetnih primeraka ("sanitarni izlov" ). U dobro organizovanim sistemima to spada u lovačku obavezu i vrlo se pažljivo sprovodi. Tako je generalno bilo i kod nas pre rata.

Osim toga, lovci imaju (trebalo bi da imaju) vrlo značajnu ulogu u utvrđivanju broja i kvaliteta jedinki određene vrste na određenom staništu, među prvima uočavaju neuobičajene pojave (pad brojnosti, prekobrojnost, neobično ponašanje) i ukazuju na sve poremećaje.

Sve ovo, naravno, u dobro organizovanom i vođenom lovstvu. Takvo je kod nas, u celoj ex-YU, uglavnom bilo do pre rata. Sada je i zakon lošiji a ponašanje, lovačka i opšta etika itd su na daleko nižem nivou.

A što se engleskog pristupa tiče - potpuno podržavam. Tako nešto radilo se pre rata i kod nas, kad opadne brojnost neke vrste u nekom području uvodio se višegodišnji lovostaj dok se populacija ne oporavi.

Lovio sam najviše divlje svinje, sa zemlje, nikad sa čeke. Zatim jarebice, zbog rada sa psom (ukupno sam u životu upucao 10 jarebica ako i toliko, digao sam ih na hiljade). Guske u preletu, poneku patku. Kao početnik desetak fazana, zeca kad naleti. Muflone u planini...

Od Stare Knjiže, pa malko naniže,
Gde Tisa uspori, diči cu salaš na bregu.
Mozda im pobegne, kad žito polegne,
tu...gde se jarebice legu,
Možda kad sneva, meni dospeva...

Puno sam išao u lov - i u celoj svojoj karijeri nisam ubio ništa nepotrebno, ništa iz iživljavanja

da li ovo možete pojasniti? ne razumem uopšte. pokušavam, ali, ne ide...
?

shumska

Puno sam išao u lov - i u celoj svojoj karijeri nisam ubio ništa nepotrebno, ništa iz iživljavanjada li ovo možete pojasniti? ne razumem uopšte. pokušavam, ali, ne ide...?

Da ne raspravljamo o izrazu koji je možda nespretan a možda i nesretan. Suština je:

Nikad nisam pucao "onako", da bih pucao. Što znači da nikad nisam pucao sa veće daljine od one koja garantuje da se životinja može prvim metkom ubiti, da se ne muči i da se ne gubi divljač (vezano za karakteristike terena, divljači, oružja i municije).

Nikad nisam pucao neplanski, na nešto što je slučajno naletelo (svi primeri koje navodim su iz stvarnog života i mog iskustva). Jednom ja mlad lovac, lovimo iza dolme ta Tisi kod Padeja, naleti divlja mačka, kolega je ubije sa nepunih 50m metkom 8x57, "jer nije imao trofej mačke". Takve stvari nikad nisam radio.

Nisam lovio za trofeje. Lovio sam za lov i za hranu. Za rad sa psom na jarebice desetine puta sam završio lovački dan sa po 1 ili 2 ispaljene patrone. Na svinje (verovatno najzahtevniji lov kod nas) sam išao isključivo sa zemlje, u pogonu. Ko zna nešto o prirodi divlje svinje zna koliko je to opasna životinja. Pa kad se nađeš na njenom terenu, u uslovima koji njoj odgovaraju daleko više nego tebi - nije to baš samo ubijanje.

Nikad nisam ubio ništa nedozvoljeno, divljač u lovostaju, mladunce, nikad nisam nesportski pucao (ptice na zemlji, ženka sa mladuncima, iz kola, korišćenjem svetla...). Nikad nixam pucao ako nisam bio siguran da ću to što ubijem moći i da nađem i odnesem.

Kod pravih lovaca postoji vrlo razvijen etički sistem koji pre svega poštuje prirodu i životinje a ja sam imao sreću da sam od takvih učio i većinom sa takvima lovio.

krkar

shumska

Puno sam išao u lov - i u celoj svojoj karijeri nisam ubio ništa nepotrebno, ništa iz iživljavanjada li ovo možete pojasniti? ne razumem uopšte. pokušavam, ali, ne ide...?

Da ne raspravljamo o izrazu koji je možda nespretan a možda i nesretan. Suština je:

Nikad nisam pucao "onako", da bih pucao

Ma Krki, slusaj, meni se cini da se ovde sukobe dva veoma razlicita koncepta i dzaba se trudis da dobijes razumevanje. Jedan koji zastupamo mi hipici, motaci dzointa i tree-huggers-i, po kome zivotinju nema razloga ubiti ni pod kakvim uslovima i tvoj po kome postoje racionalni i filozofski razlozi da se lovi. Ti sasvim sigurno ne spadas u onu trecu grupu bolida koji ubijaju samo zadovoljstva radi a koju sam ja imao na umu gore.

Evo, priznajem da sam mozda samo malo manje motac, jer mislim da postoji izuzetak, a to je kad ti je zivot ugrozen, o cemu je davno bilo rasprave na nekom od blogova. Znaci, kod mene u Bolderu svake godine se desi bar jedan napad pume na hajkera, koji se najcesce zavrsi lose po samu pumu, jer je u tom slucaju zaista love da je ubiju, posto se smatra da takva zivotinja predstavlja opasnost po sve (hajker se izvuce sa par plasticnih operacija). To obicno rade park rendzeri ili ljudi kojima je to posao, iz Animal Control-a. Postoji naravno i slucaj kad neka zivotinja oboli od besnila i kada je odstrel jedino resenje. Sve je to ok.

Ali meni se cini da, pored racionalnih razloga koje navodis, ti tu osecas i neko zadovoljstvo, mozda ne toliko u cinu ubijanja, nego u tome da si na neki nacin "pobedio" u toj utakmici sa zivotinjom. Verujem da je to slicno kao kad se ja penjem na planinu i mucim se ko pas, da bih na kraju osetio zadovoljstvo sto sam je "porazio". Ali to je zapravo unutrasnja moja borba sa samim sobom, jer ja sam tu gost, prolaznik, koji je dosao da se oproba na planini koja tu odvajkada stoji i stajace i kad ja odem. A borba sa zivotinjom, kad ti ne treba da se nahranis, niti te ugrozava, i koje posle toga vise nema, jebem li ga, malo mi je tesko da ukapiram taj trip.

I znam da lovci uvek krenu da se vade kad im se to ubijanje utrlja u nos - eto pomazu odrzanje ekosistema, zimi idu pa hrane zivotinje, bla, bla, sve je to lepo, ali sve to moze da se radi i bez ubijanja i ubiti je tesko za razumeti.

Da se ja za nesto pitam, ja bih zabranio municiju, a na te puske natakario kamere sa mocnim zoom objektivima, evo moze i crosshair da ti je ucrtan ako volis pa lovi miki, do mile volje i onda deli "lovinu" sa nama ovde na blogu.

Nije Krkar usamljen sa ovakvom lovnom etikom ali jeste manjina izrazita.
U uređenom društvu lov je uređen, redukovan i kontrolisan. Važi i obrnuto, gde i mi spadamo.
Kakvi nas vode takav nam i lov. Kakav lov takav i sajam. Prostakluk i pohlepa bez granica.
Saradnja sa lovačkim organizacijama ? Tamo je zanimljivo samo 'uzmi sve što ti život pruža', druge teme smaraju.

Ali meni se cini da, pored racionalnih razloga koje navodis, ti tu osecas i neko zadovoljstvo, mozda ne toliko u cinu ubijanja, nego u tome da si na neki nacin "pobedio" u toj utakmici sa zivotinjom. Verujem da je to slicno kao kad se ja penjem na planinu i mucim se ko pas, da bih na kraju osetio zadovoljstvo sto sam je "porazio". Ali to je zapravo unutrasnja moja borba sa samim sobom, jer ja sam tu gost, prolaznik, koji je dosao da se oproba na planini koja tu odvajkada stoji i stajace i kad ja odem. A borba sa zivotinjom, kad ti ne treba da se nahranis, niti te ugrozava, i koje posle toga vise nema, jebem li ga, malo mi je tesko da ukapiram taj trip.

Odgovorih sinoć ali zahvaljujući kiši izgubi se odgovor :(

Potpuno si u pravu. Jedan od najvažnijih elemenata lova (u mom slučaju) upravo je taj da pobediš životinju na njenom terenu, tamo gde ona prirodno pripada a ti si uljez. Tu je sam čin pucanja nebitan ali i neizostavan, koliko god ovo delovalo kontradiktorno. U "pravom lovu", kad si sve uradio kako treba i došao u priliku da pucaš - imaš i potrebu da pucaš. Ako nije sve "kako treba" - ne pucaš. Desilo mi se da sedim u logoru i naleti srndać, trofejni, došao uz vetar, stao začuđen. Ja taman uzeo pušku da čistim, stoji srndać na 30 metara, meni jedinom puška u ruci i - ne skinem ga. Oko mene 3-4 kolege zagraju "kretenu, pucaj", ja mirno podignem pušku i sačekam da srndać ode. Spustim pušku. Razumeo me jedino moj dobri, odavno pokojni, Dule od koga sam naučio skoro sve što znam o lovu.

Kao mlad bavio sam se malo i streličarstvom u nadi da ću jednog dana ići u lov lukom i strelom kao neki, malobrojni, koje sam poznavao. Nažalost kod nas to nije bilo zakonom dozvoljeno pa sam odustao od namere, ali tek je to pravi lov.

Lov ti nekako dođe kao tvoje planinarenje - uvek pobeđuješ sebe i još nekoga ili nešto. U lovu su to planina ili šuma, vreme, vetar, sama životinja... Ti dovoljno znaš o planini da bi shvatio koliko je teško prići muflonu na 50-70 metara, da predvidiš gde će da stane, da te ne vidi, ne čuje i ne oseti... Ti neprilagođeni uljez a on car planine.

Od lova sam odustao iz praktičnih, ne iz etičkih razloga. Usput mi se trefila jedna Ona kojoj je posao bio zaštita prirode i od koje sam puno naučio. Išla i ona nekoliko puta sa mnom u lov, kaže da je i ona ponešto naučila. Sad sam lov zamenio posmatranjem i snimanjem sova. I drago mi je što ne učestvujem kod nas u ovom haosu.

albicilla

nadam se da se sa lovcima krkarevog profila (a znam da nije jedini ovde na blogu) nešto može da se uradi na uspostavljanju kontakata i, nadam se, saradnje između ptičarskih organizacija i lovačke organizacijene mislim da bi ta saradnja ikoga učinila srećnim: jedni bi bili nezadovoljni jer je postignuto premalo, drugi jer su dali previše ustupaka, a i jedni i drugi bi od kolega bili kritikovani da šuruju sa 'neprijateljem'; ali bi to svejedno bio korak napred u odnosu na sadašnje stanje

Nažalost, i ti si idealista. Ja ni dok sam lovio nisam imao mnogo istomišljenika, ugavnom su nas gledali kao budale.

Lov je kao i društvo i uvek je bilo ogromnih razlika u ex-YU: Vojvodina i Slavonija, gde se uglavnom lovila ptičja, srneća i svinjska divljač (sad ne govorim o zatvorenim lovištima koja su posebna priča) bile su organizovane prilično dobro dok nije uletela para zvana lovni turizam i Italijani koji su željni pucanja do besvesti i ubijanja čegabilo. Alava lovačka društva i Lovački savez Vojvodine koji se ubrzo proalavio, baš kao i firme koje su Italijane dovodile (uglavnom Lovoturs i Generalturist) razbucali su red u Vojvodini u nekoliko godina.

Na jugu Srbije uvek je vladao potpuni haos. Dosta sam lovio jarebice po Merošini, Vučju, Bojniku... i znam da tamo niko živa zeca nikad video nije. Seljak je seljak - ako ga ne rebneš po džepu on će da divla a tamo država nije funkcionisala i zato je svaki seljak smatrao da ima pravo da ubije sve što mu izađe pred pušku. Slična je situacija bila i oko Beograda gde je pritisak velikog broja lovaca na maloj teritoriji bio ogroman.

U centralnoj i zapadnoj Srbiji bilo je malo bolje ali je stanje uglavnom zavisilo od lokalnih šefova šumskih gazdinstava i predsednika lovačkih organizacija. Lovio sam puno po Rudniku pa sve do čačka, tamo je generalno bilo OK jer su i ljudi bili OK. Najbolja je situacija bila u centralnoj Bosni, Lici i Gorskom Kotaru, Sloveniji i Dalmaciji.

Socijalistički lov je, začudo, dosta uspešno rešio suštinsku dilemu lovstva, sukob interesa između elitističkog i populističkog lova. Sada je situacija najgora moguća jer i elita i plebs traže prava bez obaveza. Naravno, riba uvek od glave smrdi.

albicilla

Razumeo me jedino moj dobri, odavno pokojni, Duleda nije taj dule nekada pisao za zov?

Ne verujem. Ali je bio starinski lovac i gospodin od glave do pete, u svemu.

Lovio sam najviše divlje svinje, sa zemlje, nikad sa čeke. Zatim jarebice, zbog rada sa psom (ukupno sam u životu upucao 10 jarebica ako i toliko, digao sam ih na hiljade). Guske u preletu, poneku patku. Kao početnik desetak fazana, zeca kad naleti. Muflone u planini...

...i svima lepo

Džaba trud Krkar, ne razumeju oni to.
Lov je ljudsko zanimanje starije i od najstarijeg zanata.

albicilla

drug.clan

i oni to nazivaju sportom - ubijanje iz zabave

strasno

mnogo bi se moglo izmeniti organizovanjem

naime lovaca u srbiji ima oko 70-80.000 i dobro su organizovani

protivnika lova u srbiji sigurno ima bar pola miliona, znacajno i uticajno biracko telo - ali nisu nikako organizovani

a ovi vegeterijanci i slicni sto se kao bore za prava zivotinja koje ljudi opravdano ubijaju zbog hrane ili da bi se zastitili samo odvracaju energiju od stvarne borbe protiv navike ubijanja iz zabave i cine tu borbu tezom

background noise

obzirom da se kod nas ocigledno nece sankcionisati jer policija ima pametnija posla da drema po kafanama,

Pričao mi je ihtiolog NS (Albicilla ga sigurno zna) kako ga je policija maltene hapsila kad je došao do patrole i legitimisao se kao državni funkcioner za zaštitu prirode i tražio od njih da izađu na teren i reaguju na krivolov strujom...

Mada, po pitanju edukacije dosta je urađeno na obuci carinika, znam ekipu koja je radila te kampanje i nekoliko puta sam na granicama pitao, znali su ponešto o režimu za ptice, zaštićenim vrstama...

Pa drago mi je da ima pomaka, zamisli da ih nema. Jasno je da je sanksionisanje veoma vazno ali i da obicno samo drustva blagostanja takve pojave sankcionisu na adekvatan nacin a ni ona uvek.

Procitao sam i tvoj komentar o lovu, nisam iz te price ali beskrajno uzivam u ribolovu ( catch and release se podrazumeva izuzev u posebnim slučajevima ).

Ali te sajmove zaista ne volim a prirodom posla sam ih posetio ( sajmovi lova i ribolova ) mnogo ( sto u zemlji sto preko grane ).

Ima nekog nepodnosljivog prostakluka, neka senka lebdi nad halom, neko pitanje na svim licima, neizrečeno...

podseti me kako jedan "ozbiljan" gospodin rece u jednom drustvu, kako ne valja imati lipu ispred kuce jer privlaci munje On je posekao jednu u selu. Na moje pitanje ko ju je posadio, rece njegov deda, a na moje pitanje sta mu je bio deda, rece da je bio seljak, i sad da me neko ubedi, seljak koji sadi najlepse i najmirisnije drvo ispred svoje kuce je bio lud, a ovaj njegov unuk koji je posekao drvo 50 godina staro pametan?

Nadam se da su im misevi nakon toga pokazali sta je nesreca i steta.

Hoće, hoće a tako im i treba.

Nama sove žive u parku ispred kuće, zmiju beloušku sam izbacivala iz dvorišta lopatom ( na lopati) jer je moj pas napao a ona se sunčala lepo na stepeništu, pa sam se trudila da je izbacim u park i prirodu da je ne ozledi. Ništa ljudi ne znaju, miševi će im se nakotiti pa kada se toga budu rešavali plakaće za nekom životinjkom koja je to radila umesto njih.

U petak uveče opet frka u dvorištu a ono jež, oko kilo ipo, ne znam odakle je došao ali ga opet ovaj moj mali nanjušio i nadigao galamu. Jež se skupio pa mali ništa nije mogao da mu uradi, ja ga metlicom na đubravnik i opet lepo u park...a što je bio sladak, tanke njuškice i crnih sjajnih okica...ode u slobodu. Taj park je jedna mala šumica, divota za sitne životinjice a imamo i naše rode, podigle su tri rodića kao i svake godine i ne vidim ih više, valjda otišle na more da se sunčaju?

Sve što raste htelo bi da raste
Neka raste i treba da raste...nije to samo dečija pesmica.