Femme Fatale - Mata Hari

- nesumnjivo najlepša žena sa početka dvadesetog veka, kurtizana, egzotična plesačica, (anti)heroina, dvostruki agent Nemačkog carstva i Francuske Republike, jedna od najintrigantnijih ličnosti relativno bliže prošlosti, čiji život, a i smrt i dan danas predstavlja misteriju  -

Сутра се навршавају 92 године од када је у зору, 15. октобра 1917. године, у Венсану (Vincennes) шуми недалеко од Паризa стрељана Маргарета Гертруда-Гритје Целе (или Зеле на холандском) или Мата Хари како ју је цео свет знао...

Ко је била Мата Хари заиста? Ко је била неодољива жена која је заводила готово сваког мушкарца којег би упознала? Само куртизана? Егзотична играчица и немилосрдна, амбициозна, славе гладна манипулаторка? Опасни агент Немачког царства или двоструки агент којег се најбоље било решити на задовољство свих "заинтересованих страна"...

Гритје, како је породица звала Маргарету је рођена у Холандији 7. августа 1876. године у имућној породици. То јој је омогућило да похађа ексклузивне приватне школе. Међутим, све се мења када јој је отац банкротирао, а недуго затим родитељи јој се и разводе. Она одлази да живи код кума у Лајден и похађа школу за учитељице, из које је кум исписује након сазнања да флертује са управником.

Некако у то време, проналази оглас у којем холандски официр шкотског порекла Кембел Рудолф Џон МекЛиод (нисам сигурна како бих изговорила  MacLeod) тражи жену...11. јула 1895. Маргарета се удаје за МекЛиода, колонијалног официра Краљевине Холандије. Брак је био склопљен из рачуна и ту љубави није било.1896. родиће им се син Норман Џон. Првог маја 1897. године породица се укрцава на брод "Принцеза Амалија" и путује на Јаву...

Неки извори тврде да је Џон МекЛиод (МекЛеод) био насилне природе, алкохоличар, а уз све то и добрих двадесет година старији од Маргарете. Имао је бројне љубавнице међу локалним становништвом, а и Гритје му није остала дужна - у једном тренутку га је и напустила и прешла да живи код опет, холандског официра.

У међувремену се посветила интензивном изучавању локалног плеса, те се придружује локалној трупи. МекЛиоду се ипак враћа.

1897. године се први пут представља уметничким именом Мата Хари, што на малајском у буквалном преводу значи "око дана" или "око јутра" и синоним је за "сунце".

1898. године у овом несрећном браку родиће се и Јохана Луиза, а негде у то време, поводом неког јубилеја холандске краљице Вилхелмине, приређена је оперета у којој је Мата Хари добила главну улогу - прву и праву. Пар се затим сели на Суматру, где је мајор МекЛиод био прекомандован, али проблеми не престају. Трагедија која је вероватно докрајчила сваку везу међу супружницима је била смрт сина Норман Џона. Постоје разне верзије о смрти од сасвим извесне, да је дете умрло од колере коју је добило од послуге, до тога да је храна била намерно отрована, па до сасвим бизарне теорије како је мали Норман умро од последица компликација сифилиса (добијеног од родитеља)!!!! Неки извори наводе како је, независно од званичне истраге, Мата Хари сама истраживала ко би могао да науди њеном детету и да је наводно, сумњајући на баштована, једноставно узела пиштољ и убила га...

Пар се вратио у Холандију 1902. године, када се разводе и Мата Хари одлази у Париз да окуша срећу као егзотична плесачица. 

Пут до звезда заиста је трновит и то је најбоље на својој кожи осетила Гритје. У Граду светлости, скоро без новца, зарађивала је као модел - позирајући углавном нага, а наступала је и у циркусу - изводећи тачку на коњу (Lady MacLeod). 

Очајна, спремна на све, измислила је сопствену прошлост: представљала се као принцеза са Јаве коју је мајка као девојчицу наводно оставила у храму, како би цео живот посветила неком божанству и плесу (нека верзија јаванских весталки). У то време, чак и у Паризу - центру света, уметничкој престоници свакако, то је било право освежење, заиста егзотика, нешто што је палило машту не само уметничком свету, већ и имућним и утицајним круговима којима забаве никада није било доста.

Први, прави продор на француској друштвеној сцени направиће наступом у музеју богатог индустријалца Емила Гимеа (Emile Guimet, француски не знам, те зато и наводим име у оригиналу)  који је био и својеврсан скандал, јер је Мата Хари наступила у готово прозирном костиму, а до краја наступа је остала готово без ичега (што ће постати и "лајт-мотив" њених наступа током читаве каријере). Иако скандалом, каријера је свакако почела, а и родила се легенда, која живи и даље...Мата Хари је врло брзо наступала на забавама у најзначајнијим "кућама" и "салонима" (Ротшилдових, за почетак)...

Била је слободног понашања, промискуитетна, флертовала је са свима. Свесна свог смртоносног шарма - обилато га је користила. Иако су је сматрали најлепшом женом света, она то по својим физичким карактеристикама можда и није била, али је имала харизму која је зрачила, памет коју је итекако знала да употреби, а мушкарци су "падали" један за другим... 

Путовала је по целој Европи, боравила у Египту, зиме проводила на ексклузивним местима, међу елитом и аристократијом, наступала је свуда, па и у париској "Олимпији", Фоли Бержеру...Легенда о њој ширила се невероватном брзином иако тада, наравно, није било телевизије, интернета, па чак ни телефон није био толико чест елемент покућства. Но, слабо се помиње детаљ како је узалудно покушавала да посети ћерку која је живела са оцем: изгубила је старатељство и никада га није повратила. Због тога је често путовала у Холандију, међутим, безуспешно.

Негде око 1910. зенит у уметничкој каријери полако пролази и појављују се прве критике. Пребацивало јој се да је егзибиционизмом стекла славу, а да, заправо и не уме да игра, те да јој недостаје права "уметничка тежина" (додуше, ово баш и није без основа прим.аут.). Но, Мата Хари и даље наступа широм старог континента.

Међу бројним љубавницима, свакако један од најпознатијих је Вилхелм од Хоенцолерна, крунски принц Немачког царства, који ју је обасипао поклонима и уопште, омогућавао врло луксузан живот. 

Мата Хари је повремено одлазила у Холандију, што због наступа, а што због (како ауторка овог текста жели да верује) у безуспешним покушајима да оствари какав-такав контакт са Луизом...

Велики рат се полако приближавао и сви су то знали, а опет, у Паризу се, привидно, живело као и пре: богати су били богати, сиромашни сиромашни; први су гледали како да се забаве и да се што више забаве, а ови други - као и свуда уосталом, гледали су да преживе...

Рат није спречио Мата Хари да и даље путује, наступа, флертује, заводи широм Европе. Имала је холандски пасош и често је, сада због рата, до Холандије, морала да путује преко Шпаније и Енглеске.

Легенда не наводи када је макар и отприлике почела да ради за немачку обавештајну службу (како год се то тада звало). Немачки извори помињу да је стил живота на који је била навикла изискивао велике трошкове и да јој је неколико пута дата повећа сума новца. 

Током 1916. њена непрестана путовања и везе са високо рангираним официрима Алијансе су већ привукла пажњу "надлежних" који су почели више и озбиљније да се баве њеним животом и прикљученијима.Средином те године, када је преко Шпаније, стигла у Енглеску, била је задржана на испитивању, јер је користила пасош на име Гертруд Бенедикс. Остало је забележено да је изјавила да заправо ради за француску обавештајну службу, што служба никада није потврдила - додуше ни демантовала (иста логика важи и дана данашњег и важиће и за вјеки вјеков). 

Овде морам да направим и малу дигресију. 1916. године савезницима нису цветале руже на бојном пољу, штавише, немачке трупе су продирале све дубље у француску територију и губици су били велики. Историчари се слажу да су две битке такорећи пресудиле исход Првог светског рата: битка на Вердену (Верденска битка) и битка на Соми. Прва је трајала од 21. фебруара до 18. новембра 1916., а битка на Соми од 1. јула до такође, 18. новембра 1916. Верден (Вердан, како хоћете) је месташце на североистоку Француске и то је био директни дуел француске и немачке армије. Фронт је морао да се одржи или би Француска пала (тврди се да је ту погинуло негде око 250 000 војника, а рањено пола милиона). Битка на Соми је заправо започела као британско-француска офанзива којом је требала и морала - по сваку цену, да се пробије немачка линија која се протезала 40 километара и на тај начин, заправо, одвуку немачке снаге са Вердана. Само првог дана битке на Соми погинуло је грубо процењено 20000 британских војника!!! На обе стране, страдало је око милион и по људи!!! Победама, које су дошле у новембру и које су крваво плаћене, сломљен је Западни фронт и ратна срећа почела је да се осмехује савезницима. 

Зашто ово помињем? Па, први пут су као најновије војно средство и најсавременије наоружање уведени ТЕНКОВИ. Планови и пројекти су били најстрожије чувана тајна - сламчица спаса за савезнике и џокер из рукава који је трупе требао да извуче из крви и блата огромног фронта и битака којима се крај није назирао...Мата Хари је изгледа начула да се нешто кува те је баш те критичне године путовала и то управо преко Енглеске...вероватно се неко од њених бројних љубавника излетео (ехм, шта женско може да уради!) и она је изгледа наумила да сазна шта се то тачно спрема...Непроверени извори кажу да је по Енглеској тражила места где би то нешто ново могло да се производи...по повратку у Париз током тих критичних месеци 1916. није се дуго задржавала него је одлазила у приморска места, тобож да мало промени средину, а тврди се - да се лично увери и види о чему је реч. Било како било, тенкови су одрадили своје, људство наравно, највише, али опет, тврди се да су приликом сламања отпора Немаца у њиховим рововима пронађени нацрти тенка, као и детаљна упутства како поступати, то јест, савезници су из извештаја официра са терена сазнали да су Немци знали за тенкове; податке су добили пар недеља пре него што су се тенкови појавили на Соми, те су имали и митраљезе, калибра 37 мм (што је ваљда било неуобичајено онда, а моје знање о оружју је прескромно те не бих да елаборирам)...

Било како било, 13. фебруара 1917. године Маргарита Гертруде Целе, алиас Мата Хари, ухапшена је у париском хотелу Plaza Athéné, под оптужбом да је шпијун Немачке. Један од доказа на суђењу била је наводно пресретнута порука немачког војног аташеа из Мадрида који је хвалио корисне активности агента Х21 (латинично H21). Има ту једна занимљива теза: тврди се да је шифра била проваљена и да су Немци то знали, а порука је наводно послата јануара 1917. године.

Друго, поменула сам већ у тексту теорију по којој је Мата Хари била двоструки агент и да је жртвована. Мада, уобичајена је пракса да проваљене агенте нико не познаје, нити су ичији сарадници и уопште влада мото "немамо појма ко је та особа").

Суђење је завршено и Мата Хари је осуђена на смрт стрељањем. Пресуда је извршена 15. октобра 1917. године у зору. Но, ту се мит не завршава. Стрељању је присуствовао - осим стрељачког вода и официра, лекар и њен адвокат. Неки тврде да је Гритје послала пољубац егзекуторима, други да је раширила капут и показала потпуно голо тело, а трећи опет, да је стоички и без речи гледала смрт право у очи.

Њено тело није преузела породица, па је поклоњено Музеју анатомије у Паризу где је балсамовано: глава је била одвојена од тела. Међутим, прво је 2000. године утврђено да је глава нестала, а одмах затим, да нема ни тела!!!!

НАПОМЕНА: Досије Мате Хари је строго чувана тајна. Похрањен је у неком од архива у Француској и одређено је на суђењу да се ознака тајности и чувања на сигурном скине 100 година након пресуде, дакле, 2017!!! Једва чекам...

....

Питам се, ко је била та жена? Ко се крио иза маске егзотичне плесачице? Несрећна мајка? Хладнокрвна и безосећајна особа? Опасна шпијунка? Егзибициониста? Неко ко је хтео много и превише? Неко ко се поиграо са много моћним и опасним људима?

...