Pokušavam da razumem....

al mi ne ide....

Dve glave više mogu da shvate i da sagledaju stvari iz drugih uglova - pogotovo ako je jedna realna,emotivno ili bilo kako drugačije nepristrasna.... Vi ćete sada biti moja druga,treća itd glava i pomoći ćete mi da shvatim - ili se bar potruditi da iznesete svoje mišljenje.... 

Vaspitavana sam da je ljubav najjvažnija i da je pored poverenja i požrtvovanja,vernosti,kao i apsolutne slobode ličnosti (i ako je u vezi ili braku sa drugom osobom) , mogućnosti da se radi i zaradi,da se doprinese kućnom budžetu,ali i ostavi dovoljno novca za sebe i ne daj Bože situacije... Takvi su mi roditelji,takvi su rođaci i prijatelji kod kojih sam odrastala....Ja druge modele ponašanja nisam imala prilike da vidim....Takvi su roditelji mojih prijatelja... Neki su možda malo konzervativniji,neki su liberalniji - ali,u granicama nekog moralnog načela ...I u situacijama i stvarima koje su van svega toga što znam,uz šta sam odrasla - ja ne mogu da se snađem.... Pokušavam da se snalazim,ali ne ide....Mogu da razumem šta je bol,šta je tuga,šta je radost,sreća... Nemam problem sa tim.... Imam problem sa sobom.... 

Uzeću jedan primer (koji znam)... Čovek je oženjen neko vreme,ima dvoje dece....U braku kao i kod svakoga ima uspona i padova... Žena mu je dobra,lepa,pametna,posvećena deci... Ona je završila fakultet,ali ne radi.On radi  više - da bi mogao da svojoj porodici obezbedi sve.I sve deluje savršeno,a nije...Ona je nezadovoljna jer nije profesionalno ostvarena,a on je nezadovoljan je ne može da joj omogući da se zaposli (znamo u kojim vremenima živimo)...Koliko znam,ne vara je.Ne vara ni ona njega.I kad bi htela - ni sama ne zna kako bi se snašla,jer nema mnogo vremena ni za samu sebe,a ne i za nekog sa strane...Frustrirani oboje.I to traje par meseci....Za ljude koji su se uzeli iz ljubavi,stvorili porodicu i imaju takav odnos kakav njih dvoje imaju - normalno bi bilo da prežive krizu.... Nisu.Na žalost.Ona ga je ostavila,sudski dobila jedno dete,on dobio drugo dete.Sreću se jer "moraju"... Koliko znam (ako znam sve) oboje se još uvek vole....Zašto su se rastali? 

Drugi primer...U braku su 10 godina.Imaju decu.On gleda nju da vara sa svim ženskim osobama koje mu se nađu na putu.Čak i one sa kojima je vara,vara....Ona to sve zna,ali ćuti i pravi se da se ništa ne dešava.I njihov brak opstaje - iako je on za nas kreten,ona je i dalje sa njim....Zašto su oni zajedno?

Treći primer vam je poznat - jer je vezan za mene... Dvoje se zaljube i zavole.... Zbog takve situacije kakva je - ona ga ostavlja,odlazi,traži nekog drugog i misli da će bez njega biti srećna.Sačuvala mu je porodicu i dom.... Ponosna na sebe - jer,nije kriva za nečiju tugu,suze,bol,patnju - na sebe prihvata sve to... Jer,smatra da je ona sama totalno nevažna - s obzirom na tri njemu važnija bića.... I traga za srećom,luta,i pravi greške.... U nadi da će naći nekog boljeg,da zaslužuje ljubav,da zaslužuje sreću - zakopava se sve dublje i dublje.... I nada se,pokušava da sa nekim koga neko vreme zna ostvari neki kontakt i da stvori nešto.... Ali - šta.... I on je zauzet.... I šta ona da radi ? Da čeka nekog ko nikad neće doći?Da pravi glupost?Da poludi i da oprosti nekome kome nikad ne bi do kraja života oprostila - samo da ne ostane sama?

Ja razumem devojke koje se odluče da budu ljubavnice nekome.Zaista razumem.One ne razmišljaju...One misle samo kako njima da bude dobro i svesne su svoje situacije....I tako mogu biti sa jednim,dva,tri,pet - oženjenih muškaraca (ili zauzetih) i njima neće biti ništa neobično i da budu od istih tih ostavljene,da se blamiraju,da se kriju,da se čak i svađaju sa njihovim ženama i devojkama i prave probleme .... Čak da idu i do toga da se ti muškarci razvedu i ožene njima.... Ja to nikad u životu ne bi mogla.... Iako nekog volim ,iako ga volim najjviše na svetu - ne mogu.... Jer uvek sebe stavim u kožu druge osobe (apsolutno me nikad ne zanima kakve su one - mogu biti dobre ili loše) i pomislim - zamisli da se meni to desi,da volim nekog,da živim sa njim,imam decu i da me on vara ...  Kako bi meni bilo?Šta bi ja uradila ?.... Ceo život znam da će me varati muž....Toga sam bila svesna i kad sam imala 12 i sada kad imam 35 godina... Jer,ne postoji apsolutno veran muškarac ... I ako me ne bude fiizički varao,varaće me emotivno - što mi je još gore ili će maštati da me vara.... Za razliku od mene - ima žena koje misle da su jedine svom mužu i najjvažnije itd itd - apsolutno ubeđene i sigurne - čak i kad je dokazano da nije tako....

Mislila sam da će moj život biti jednostavniji,lepši,bolji - a eto,on se zapetlja još više.... Da sam želela - ne bi mi se desilo.... Ovako ja ne znam.... Ne razumem.... Jesam li ja toliko loša - da me Bog toliko ne voli.... Možda i jesam....I onda mi kažu - pazi šta želiš,možda ti se osrtvari.... A ja ceo svoj život želim samo jednu stvar - koja nikako da mi se ostvari... !!!

- Jedno izvinjenje svima - nisam baš ovih dana pri sebi - i nešto ne čitam nikoga.... Valjda ću biti usjkoro bolje.... Pa ću vam posvetiti pažnju i nadoknaditi propušteno....