Oholost majstorstva

/ 15.10.2009. u 17:28

Komentari: 239
Čitanost: 30200
/
Preporuke: 15780
/

      Иако књиге невелике по обиму, и Проклета авлија Иве Андрића и Гробница за Бориса Давидовича Данила Киша јесу дела које бисмо могли сврстати у романе. Док код Андрића то није спорно, за Гробницу тако нешто готово да нико не тврди јер је сачињава седам засебних прича, чије јунаке у једну целину као да спајају тек дух и силе времена обележеног револуционарним заносом и страдањем. Истина је да се судбине тих јунака каткад дискретно преплићу, толико да постају тихи сведоци међусобних погибељи и злочина, али оне Андрићеве авлије, из које све епизоде отпочињу и у њу се враћају, наизглед нема. У ствари, она се код Киша претворила у простор којим, опакије од Андрићевог Карађоза, господари човек чије се име ниједанпут отворено не спомиње. Као сâм нечастиви тај непоменик (како традиција каткад назива ђавола), то јест Јосиф Висарионович Стаљин, управља животима свих Кишових јунака. Његово разуздано лудило, оснажено слепилом и ломном вертикалом људског духа и меса, јесте основни покретач Кишове прозе.
      Дало би се наћи још подоста сличности између ова два дела, али нисмо их због тога спојили: Проклета авлија, нама најважније, као и Кишова Гробница за Бориса Давидовича, јесте врхунац вештине њеног аутора али и свести да се вештина поседује. А Данило Киш, насупрот уздржаном Андрићу, није се одупрео искушењу да у Гробници овлаш не назначи и похвалу том сопственом литерарном умећу...
       А како то Киш пише? Почнимо редом: најпре, оно за шта су другима потребне странице текста, он успева да дочара у два-три потеза. Као што један Чеховљев јунак примећује, завидећи другом писцу на вештини, довољно је понекад приказати тек месецом обасјане крхотина стакла па да слика ноћи зачас буде готова. Такво начело поштује и Кишова проза, али у њој уместо меланхолично разливене месечине господаре друге боје, од малинове боје чизама тајне полиције до челичних одсјаја реке у коју ће јунак ускоро бити потопљен. Умеће избора детаља, та старински презрена врлина књижевника, код овог модерног писца добила је нову величину. Потом, све судбине његових јунака као да су преписане из једног „божанског архива и записника", из некакве свезнајуће енциклопедије, што значи дате језгровито и кратко, при чему какав уметнути мирис или утисак - смрад рибљег брашна из лучке фабрике конзерви, хладноћа с којом у некадашњој цркви зебу ноге - поништавају сувопарност и хитрину с којом се у свакој енциклопедијској одредници жури ка њеном крају. И најпосле, Киш је композиционо направио чудесни и неумитни колоплет судбина и догађаја, где већ прва реченица Гробнице за Бориса Давидовича, ритуално литерарно заклињање на истинитост приче која ће бити приказана, јесте тек почетак безумног испољавања моћи једне расрђене Историје, неспремне да се заустави до самог краја, до коначног окончања и сâме књиге и живота њених јунака.
       Данила Киша, као великог стилисту, ипак је понајбоље описао он сâм. Један од његових јунака из књиге, доктор Карл Георгијевич Таубе, писао је чланке и реченице у којима, како Киш каже, „као да бејаше уграђен детонатор". Други пак, акцији склонији револуционар, сâм Борис Давидович Новски, писац ватрених уводника и виртуозни журналиста, али и занесењак разарања и бомби, стварао је својим убитачним експлозивним направама кланицу која је носила његов властити печат, „као што рукопис", како изриче Киш, „носи печат мајстора". Та идеја да сред реченица треба створити места на којима ће доћи до експлозије - сасвим безазлене, додуше - запретене енергије књижевног текста, у којој ће се активирати претходно створене асоцијације, представе и емоције, стварајући потом нове, сложеније, још снажније, јесте онај жељени печат литерарног мајсторства који је Киш за себе тражио. Ко год поверује да је пишући Гробницу за Бориса Давидовича аутор сасвим случајно унео у опис њених јунака и тренутни идеал властитог прозног стила, зажмуриће на једну незнатну људску охолост: охолост литерарног мајсторства.

(Овај текст био је објављен у књизи есеја 4.000 знакова у априлу 2007. Данас, после две године а двадесет након Кишове смрти, његово електронско издање има само један разлог: почаст великом писцу.)

postavite na |

Komentari (239)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

antioksidant 19:35 15.10.2009

Re: ovo je jace od mene

Београдски књижевни часопис

proci ce i kriza valjda...

bkc

mirelarado 21:32 15.10.2009

Re: Брајовићево

Predrag Brajovic
једном ја тако узео и писао новелу смештену у барокно доба Београда (остаци те прозе ишчитавају се у Путовању у Белиград), и узмем па направим (барем ја верујем да сам направио) новобарокне српске реченице, а то нико не примети. Јесте, хвалили стил и тад, али ту моју стилску ироничну зачкољицу нико није детектовао. (Барем се сада не сећам, да не грешим душу.)

Хех, како би се то уочило, неопходно је познавати одлике барокног писања, а у нас је познавалаца збиља мало.

drug.clan 19:00 15.10.2009

preporuka

samo da kazem da sam proticao, kliknuo i da nemam sta da dodam ili kazem.

mara92 19:04 15.10.2009

Re: preporuka

Друже,
Па ето - рек'о си...хихихи...(шала, немој да се љутиш, морала сам да напишем)

Predrag Brajovic 20:07 15.10.2009

Re: preporuka

drug.clan
samo da kazem da sam proticao, kliknuo i da nemam sta da dodam ili kazem.

Друже члан, нема шта, скромно, као и сви другови ;-) Хвала.

Blade Runner 19:06 15.10.2009

Umetnik

o umetniku.

Predrag Brajovic 19:21 15.10.2009

Re: Umetnik

Blade Runner
o umetniku.

Хвала ти, Оштрицо Која Трчиш. :)

johnny011 19:28 15.10.2009

moji književni mušketiri...

+ D'Artagnan

... svako na svoj način... redosled nebitan.

Predrag Brajovic 19:36 15.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

Онај најдоњи (изнад Војислава Деспотова, стварно најдоњег, Џони је едитовао коментар) јесте Мирослав Крлежа.

А Војислав Деспотов био је један од ретко аутентичних српских писаца.

johnny011 19:53 15.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

Predrag Brajovic
Онај најдоњи је Мирослав Крлежа.

А Војислав Деспотов био је један од ретко аутентичних српских писаца.

Krleža, naravski.

Voja je bio.... junak!

Predrag Brajovic 20:00 15.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

johnny011
Krleža, naravski.

Нисам питао ;-)

Али се могу заклети да припадници данашње млађе генерације, чак и они значајније заинтересовани за књижевност, не умеју да препознаје једног од највећих писаца некад свима припадајуће СФРЈ, која ће, ако никако другачије, још дуго живети као заједничко поље нашим оскудним балканским књижевностима.

Unfuckable 20:06 15.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

a evo i pisma ovog Drugog onom Prvom, ima zaista blistavo - gorkih misli tu, preporučujem : " Na taj način moja bi se biografija svela na jedino relevantnu istinu da sam se rodio." .
Kada je, pak, o smrti reč - evo teksta koji je Pekić napisao povodom Kišove smrti.

Brajoviću, kakav tekst iz bekhenda, sad više nikome nećeš moći da prodaješ rotkve sa tim Ćao magazinima (pljeskavica included) i belim giljama, malo umrljanim barutom.
Mada, kladio sam se da ćeš istrajavati u blogospisateljskoj apstinenciji bar dok Stošiću ne bude vratilo vip

ninasimone 20:06 15.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

Predrag Brajovic
johnny011
Krleža, naravski.

Нисам питао ;-)

Али се могу заклети да припадници данашње млађе генерације, чак и они значајније заинтересовани за књижевност, не умеју да препознаје једног од највећих писаца некад свима припадајуће СФРЈ, која ће, ако никако другачије, још дуго живети као заједничко поље нашим оскудним балканским књижевностима.

Kome je pripao Selimovic posle razvoda?

drug.clan 20:08 15.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

Predrag Brajovic
johnny011
Krleža, naravski.

Нисам питао ;-)

Али се могу заклети да припадници данашње млађе генерације, чак и они значајније заинтересовани за књижевност, не умеју да препознаје једног од највећих писаца некад свима припадајуће СФРЈ, која ће, ако никако другачије, још дуго живети као заједничко поље нашим оскудним балканским књижевностима.

to je najvci gubitak nastao ovim raspadom - da napravim izraz za to nacionalisticka palancizacija

Predrag Brajovic 20:16 15.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

ninasimone
Kome je pripao Selimovic posle razvoda?

Питаћемо Украјинце, они имају нека искуства са Микулом Гогољем...

maksa83 20:16 15.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

Али се могу заклети да припадници данашње млађе генерације, чак и они значајније заинтересовани за књижевност, не умеју да препознаје једног од највећих писаца некад свима припадајуће СФРЈ, која ће, ако никако другачије, још дуго живети као заједничко поље нашим оскудним балканским књижевностима.

Jeste znali da je ludi Rundek uglazbio Balade Petrice Kerempuha?

johnny011 20:25 15.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

ninasimone
Predrag Brajovic
johnny011
Krleža, naravski.

Нисам питао ;-)

Али се могу заклети да припадници данашње млађе генерације, чак и они значајније заинтересовани за књижевност, не умеју да препознаје једног од највећих писаца некад свима припадајуће СФРЈ, која ће, ако никако другачије, још дуго живети као заједничко поље нашим оскудним балканским књижевностима.

Kome je pripao Selimovic posle razvoda?

Meni. I tebi.

Predrag Brajovic 20:33 15.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

maksa83
Jeste znali da je ludi Rundek uglazbio Balade Petrice Kerempuha?

Ево, слушам...

Препоручујем да се слуша ствар број 8. Необично, препознају се неке типично српске изреке на кајкавском.

maksa83 20:44 15.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

Препоручујем да се слуша ствар број 8. Необично, препознају се неке типично српске изреке на кајкавском.

Brajoviću, Pitralonu dakle dodajemo i Kevenhiler - moja vezda omiljena.

Predrag Brajovic 20:50 15.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

maksa83
Препоручујем да се слуша ствар број 8. Необично, препознају се неке типично српске изреке на кајкавском.

Brajoviću, Pitralonu dakle dodajemo i Kevenhiler - moja vezda omiljena.

Максо, знаш већ... сад иде она рутина.

Ljuttko 21:22 15.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

Volela bih da se potpisem ispod svakog komentara na ovom blogu, biram, iz razloga skoro identicnih kako ih je poredjao Johnny01 ovde, i dodajem Selimovica. Iz razloga krajnje sentimentalnih, Kis je kod mene na prvom mestu i prica "Crvena marka sa likom Lenjina" koju kao neki tajanstveni zapis, nosim presavijenu nacetvoro u novcaniku.
Nadam se da Danilo Kis, sto je samo - promenio svetom - odnekle gleda i na ova nase vezbe sa recima i da je bar malo zadovoljan.
Brajovicu hvala za esej, to je onaj deo sto bi volela da sam ja umela da napisem na danasnji dan

Predrag Brajovic 22:25 15.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

Ljuttko
Nadam se da Danilo Kis, sto je samo - promenio svetom - odnekle gleda i na ova nase vezbe sa recima i da je bar malo zadovoljan.

Имам један (чудан?) осећај поводом писаца који су ми литерарно драги: осећам као да их познајем, онако, баш изблиза, свеједно када су и да ли умрли. Када се Црњански вратио у Југославију, знам да су многи обожаватељи његовог дела, по упознавању, били разочарани тадашњим понашањем и поступцима писца. Ја сам се, тим Црњанскијевим анегдотама, само смејао... И нисам га мање волео сазнавши за њих.

Doctor Wu 08:08 16.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

sad više nikome nećeš moći da prodaješ rotkve sa tim Ćao magazinima (pljeskavica included) i belim giljama, malo umrljanim barutom.

Ma, pusti, izdajica.

Predrag Brajovic 09:09 16.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

Doctor Wu
Ma, pusti, izdajica.

Мучно је што се човек и у издаји мора непрестано потврђивати; да је другачије, било би ми лакше.

Doctor Wu 09:19 16.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

Мучно је што се човек и у издаји мора непрестано потврђивати; да је другачије, било би ми лакше.

E, sad je kasno. Sad će i gilje morati da budu belje i Ciao još glossyji... Da ne pominjem što ćeš uvek morati nanovo da se dokazuješ kao nacoš. O tome je trebalo ranije misliti.

topcat 00:01 17.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

Ne znam gdje da se ukrcam, pa evo da se, kao netko tko je uhvatio zadnji vlak i upoznao autore sa prostora bivše države, složim s ovim:

Predrag Brajovic

Али се могу заклети да припадници данашње млађе генерације, чак и они значајније заинтересовани за књижевност, не умеју да препознаје једног од највећих писаца некад свима припадајуће СФРЈ, која ће, ако никако другачије, још дуго живети као заједничко поље нашим оскудним балканским књижевностима.

Zamisli, tek koja generacija iza mene ne zna ni ćirilicu!!! ; ))))

Profesore,

Predrag Brajovic 00:16 17.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

topcat
Predrag Brajovic
Али се могу заклети да припадници данашње млађе генерације, чак и они значајније заинтересовани за књижевност, не умеју да препознаје једног од највећих писаца некад свима припадајуће СФРЈ, која ће, ако никако другачије, још дуго живети као заједничко поље нашим оскудним балканским књижевностима.
Zamisli, tek koja generacija iza mene ne zna ni ćirilicu!!! ; ))))

Знам. Дружим се и пословно сарађујем са Хрватима, и док они старији махом знају ћирилицу, међу млађима мрка капа. Пазим, у преписци, да не пошаљем ћирилични мејл, има, бре, да ми се шокира тамо неко згодно девојче од двадесетак година!

А заједнички литерарни простор? Мислим да ће, осим новчаног, он први заживети. Уосталом, већ сада обе скучене књижевности пуштају издушак у правцу оне друге.

KRALJMAJMUNA 19:41 17.10.2009

Re: moji književni mušketiri...

Unfuckable
a evo i pisma ovog Drugog onom Prvom, ima zaista blistavo - gorkih misli tu, preporučujem : " Na taj način moja bi se biografija svela na jedino relevantnu istinu da sam se rodio." . Kada je, pak, o smrti reč - evo teksta koji je Pekić napisao povodom Kišove smrti.Brajoviću, kakav tekst iz bekhenda, sad više nikome nećeš moći da prodaješ rotkve sa tim Ćao magazinima (pljeskavica included) i belim giljama, malo umrljanim barutom.Mada, kladio sam se da ćeš istrajavati u blogospisateljskoj apstinenciji bar dok Stošiću ne bude vratilo vip

Naravno da nisi ti pisao ni ovo prvo pismo (koje je beskrajno duhovito) ni ovaj drugi sjajan oproštajni tekst (kad bih sam mogao za sebe da rezervišem nešto tako

). Ali za to što si oba teksta stavio na Blog daću ti virtuelnu preporuku.
Ne znam da li su ljudi sretali u živo Pekića. Izgledao je, bar onih dana kad je bilo suđenje Danilu Kišu, kao sam nečastivi. Mogu da zamislim kako je bilo Pižonu i njegovom komičnom advokatu (grešna mi duša što ga pokojnog ovako pominjem) u sendviču između Danila koga su se plašili kao đavola i koji ih je seckao na rezance (nije imao advokata, branio se sam) i ćutećeg nečastivog te koji je sedeo u publici iza njihovih leđa.
To je bilo odlično.

antioksidant 20:07 15.10.2009

.

kis kog sam prvi put procitao kod brajovica

ovde

На вест о смрти госпође М.Т.

16.08.1989.
Какав добро обављен посао, Смрти,
какав успех,
срушити такву тврђаву!
Пождерати толико меса, скрцкати толико костију
за тако кратко време.
Потрошити толику енергију,
брзо, као кад се испуши цигарета.
Какав је то био посао, Смрти,
каква демонстрација силе.
(Као да ти не бисмо
веровали на реч.)

песма посвећена Мири Траиловић
август 1989.

fixxerus 20:54 15.10.2009

Re: .

- Ako neko, slučajno, o meni bude govorio, skočiću odande i pobiću vas! – zapretila je , kažu, Mira Trailović mogućim besednicima na njenom odlasku. Protiv “govorancija” bila je i ..., a, mahom usamljen, Danilo Kiš , da je mogao videti ko su mu sve prijatelji i ko će držiti slovo o njemu, zdrav bi svisnuo. ... (B.K. iz jednog kulturnog dodatka, politikinog, onomad)

Predrag Brajovic 21:11 15.10.2009

Re: .

Да, неки пут ти посмртни пријатељи запраљају, fixxerus-е, чак и живот умрлог.

fixxerus 20:20 15.10.2009

vatanje na smrt:.

zveri!, oćeš li mi dolaziti na grob?:

dajj, bre ninela, šta glupariš!?!

lepo te pitam oćeš li? reko mi danas lazar da je još malo i gotovo

kako ti reko, taaj nadrifakin lekar? aj prosvetli me, majke ti

maa uvijo ga uvijo i.. provalio se

oo bože kakav skup jadnix protagonista

nemoj se nerviraš.. neego oćeš mi dolaziti

idi dođavola

doobro bre lepo te pitam nešto i ti sad: ?šta: oćeš ili nećeš?!!

šta sad očekuješ od mene:? ono kao didro + elizabeta od fontane: da se obećamo da se sahranimo jedno kraj drugog možda će nam se prah prožimati, jel to

hmh nije loše kao ideja: ima tu nešto, ali ja te pitam nešto ljudski sada: oćeš li mi doći ponekad, da mi ispričaš kako si, ko te dira, ko te muči, dal me se sećaš, jel si mator jel si debeoxaxa, jebešlištagod..?..

o pobogu: ostavi me na miru

ma čekaj još malo pa ću da te skroz ostavimxaxa, a biće: sigurna sam i neka mira za tebe

nadam se samo da će biti pametnija od tebe i da neće da jede te proklete cigarete i soc od kafe

slušaj: i da mi donosiš uvek puno vode, znaš da volim vodu.. i jabuke.. i tebe, budalice

joooooojj, , , , , , , , mrzim groblja, saxrane, obraćanje mrtvacima, plakanja, budalaštine..

ne kukaj slabiću, ne kukaj, još nije vreme za to, nego daj izaberi neki film kod zvinka, pa idemo da večeramo i da se zagrlimo ko da ništa nije - osim tog zagrljaja.. jel bi hteo?

, , , , , , , ,

uu, kakva si ti plačionastvar, ko bi reko.. neego: aj da zapalimo po jednu - da ubrzamo đavolju rabotu xaxa

bolje da zapalimo ovu tvoju priču o groblju, nego tu glupu cigaretu.. i da znaš: ja ću lično da ti uklešem na spomeniku znak zabranjeno pušenje, tii budalo

bolje bi ti bilo da mi uklešeš.. ma znaš ti već koga.. i da mi otisneš po neki poljubac.. iiii sada više ništa nemoj da mi kažeš: ostavi mi to maštanje, ono mi dođe kao melem.. ono bi moglo da mi obezbedi večnost u tebi i sa tobom.. xa xa xaxaxaxaxax

joooooooooooj redenik smexx: viš kakva si: znaš da ga volim i sad me pališ tu na kurblu enciklopedije mrtvih već pola sata.. sad sam ga tek prepoznao: tii, veštice.. pa zar toliko ne voliš kiša?.

mrzim ga.. zato što smo isti.. xaxa: neego al sam te navatalaaaaa

_______________________________
_______________________________
_______________________________

ex, nesrećo: baš si me navatala

(dijalog uxvaćen 1987. na zvezdari, iznad novog groblja)

ninasimone 20:59 15.10.2009

Re: vatanje na smrt:.

fixxerus
zveri!, oćeš li mi dolaziti na grobkao melem..

fixx, ako nastavis ovako citacemo te ko Kisa jednog dana...vec si me par puta saceko iza krivine i nacisto raspekmezio a ovo... too close to home, sto ljudski, sto generacijski.

bravar92 21:03 15.10.2009

Re: vatanje na smrt:.

Tako je ona, sa tim dragocenim baroknim tovarom, zakoračila
prema meni hodom pripitomljene zveri, s kosom na vetru.

DANILO KIŠ
MANSARDA

PS eto cerez ovoga:)

mara92 21:07 15.10.2009

Re: vatanje na smrt:.

Фиксер,
ех...замало заплаках

KRALJMAJMUNA 20:39 15.10.2009

Svima preporuka

Какав добро обављен посао, Brajoviću.

KRALJMAJMUNA 20:43 15.10.2009

Svima bonus preporuka

A svim komentatorima sam dao po jos jednu preporuku.

njanja_de.manccini 20:47 15.10.2009

Re: Svima bonus preporuka

Svima bonus preporuka. A svim komentatorima sam dao po jos jednu preporuku.

ja ne znam zasto je ovo meni smesno - onako lepo smesno
hvala Velicanstvo

Predrag Brajovic 20:49 15.10.2009

Re: Svima bonus preporuka

KRALJMAJMUNA
A svim komentatorima sam dao po jos jednu preporuku.

Краљу, краљевски си издашан. А ја сам мислио да је један био Хајле Селасије, цар Африке и Азије. Сећам се да ми је отац причао, кад је Хајле оно беше долазио, како су сви ЈНА официри (не знам изнад којег чина) добили од Хајлета дукат на поклон. А ЈНА имала пууунооо официра...

AlexDunja 20:48 15.10.2009

:)

dovoljno kratko. za mene:
što reče kaz.

Predrag Brajovic 09:16 16.10.2009

Re: :)

AlexDunja
dovoljno kratko. za mene:
što reče kaz.

Хвала,

;-)

libkonz 20:59 15.10.2009

Škrt si Brajoviću

samo 4 teksta do sada. Kad bi bio bar jedan mesečno...
Iskreno sam uživao čitajući.

Predrag Brajovic 21:04 15.10.2009

Re: Škrt si Brajoviću

libkonz
samo 4 teksta do sada. Kad bi bio bar jedan mesečno...
Iskreno sam uživao čitajući.

И ја бих уживао. Барем једном месечно. ;-)

bravar92 20:59 15.10.2009

bez naslova

U to vreme, kada mislim da sam je prvi put sreo, grozničavo sam
tražio neke odgovore od života, tako da sam sav bio zaokupljen
samim sobom, to jest pitanjima života.
Evo nekih od pitanja na koja sam tražio odgovore:
— besmrtnost duše
— besmrtnost seksa
— bezgrešno začeće
— materinstvo
— očinstvo
— otadžbina
— kosmopolitizam
— pitanje ishrane i
— pitanje organske izmene materije
— metempsihoza
— život na drugim planetama i
— zvezdama
— starost zemljina
— razlika izmedju kulture i civilizacije
— rasno pitanje
— apolitičnost ili angažovanost
— dobrota ili bezobzirnost
— Natčovek ili Svečovek
— idealizam ili materijalizam
— Don Kihot ili Sančo Pansa
— Hamlet ili Don Žuan
— pesimizam ili optimizam
— smrt ili samoubistvo itd, itd.
Ovi i još desetak ovakvih problema stajali su preda mnom kao
četa ćudljivih i ćutljivih sfinga. I tako, baš kada sam stigao do
problema broj devet — pitanje ishrane — pošto sam osam
prethodnih rešio na ovaj ili onaj način, pojavi se i to poslednje, u
nizu, pitanje: — pitanje ljubavi...
Raščlanjeno na svoje sastavne delove, to pitanje — u konkretnom
slučaju — imalo je ove determinante:
Pitanje: Kakve su boje njene oči?
Pretpostavke: zelene, modre, modrozelene, boje zrelih maslina,
akvamarinske, kao večernje nebo nad Jadranom, nad
Madagaskarom, nad Odesom, nad Celebesam; kao more kod
Brača, kod Rta Dobre Nade itd.
Pitanje: Boja njene kose?
Pretpostavke: smedja, plava, vilinska kosa, kosa vivijane, boje
zrele mesečine, čistog sunčanog lana, sunčanog dana...
Njen glas?
Srebrne harfe, viole sa sordinom, renesansne laute, glas švedske
gitare sa trinaest žica, gotskih orgulja ili minijaturnog klavsena,
violinskog stakata, molskog arpeggia na gitari...
Njene ruke, njena milovanja? Njeni poljupci? Grudi, bedra,
bokovi?
________________

DANILO KIŠ
MANSARDA

PS ne pitajte me zasto bas ovo... naako:)

mara92 21:08 15.10.2009

Re: bez naslova

PS ne pitajte me zasto bas ovo... naako:)

и нека је, баш тако :)

Predrag Brajovic 23:15 15.10.2009

Re: bez naslova

Добродошао, Браваре, у Кишов мали кружок.

bravar92 13:23 16.10.2009

Re: bez naslova

@Mara92 :)))

@Braja
Da ne bude da cepidlacim, ali rod mi nesto ne odgovara:)
Mislim... ispravnije zvuci dobrodosla.
U svakom slucaju - hvala! Zadovoljstvo je moje:)))

Goran Vučković 13:41 16.10.2009

Re: bez naslova

bravar92
@Mara92 :)))

@Braja
Da ne bude da cepidlacim, ali rod mi nesto ne odgovara:)
Mislim... ispravnije zvuci dobrodosla.
U svakom slucaju - hvala! Zadovoljstvo je moje:)))

Kontraprimer za teze o nebitnosti i besmislenosti rodno-osetljivog jezika kod zanimanja

bravar92 09:55 17.10.2009

Re: bez naslova

@Vucko

:)))
vazno je da se jezik zanima:)

Vojislav Stojković 21:22 15.10.2009

Eduard Sam

Eduard Sam, pisac Reda vožnje autobuskog, brodskog, železničkog i avionskog saobraćaja, pre nego je seo za sto, pogledao je na svoj džepni sat koji posebno ceni. Taj mu je sat uvek pokazivao tačno vreme i brisao razliku koja nastaje između fizičke i kalendarske godine. Sat je te noći, u trenutku kad je Eduard Sam seo za sto, pokazivao šesnaet minuta do ponoći. Eduard Sam je sedeo za stolom do pred zoru sutrašnjeg dana, do jutarnjeg građanskog sumraka, koji je pomenutog dana bio oko četiri časa. U tom vrlo jasno hronološkom razgraničenom sledu, u dubinama noći i bića, gde vladaju haotični zakoni asocijacija, u tačno 67 raznorodnih fragmenata, odvija se radnja Kišovog romana Peščanik.

Kakv je bio tok svesti u smo jednom danu, 16. juna 1904.godine, izvesnog Dablinca Leopolda Bluma, nevoljenog supruga, neuspešnog oca, beznačajnog reklamnog agenta, detaljno je opisao Džems Džojs u Uliksu.

Sve dileme u svesti Rodiona Romanoviča Raskoljnikova opisao je Dostijevski (Zločin i kazna), a Dž. M. Kuci postojanost nezaposlenog vrtlara Majkla K. koji u haosu građanskog rata gaji bundeve i slobodom svog izbora izmiče istoriji (Život i vremena Majkla K).

Možda i ne postoji veza između Eduarda Sama, Leopolda Bluma, Rodiona Romanoviča Raskoljnikova i Majkl K, možda je samo ja vidim. To je zato, jer mislim da KIš stoji rame uz rame sa Džojsom, Dostojevskim i Kucijem.

A, tebi Brajoviću, havala na ovom divnom eseju.

njanja_de.manccini 21:27 15.10.2009

Re: Eduard Sam

To je zato, jer mislim da KIš stoji rame uz rame sa Džojsom, Dostojevskim i Kucijem.

Jeremija - pecat

Predrag Brajovic 21:29 15.10.2009

Re: Eduard Sam

Vojislav Stojković
To je zato, jer mislim da KIš stoji rame uz rame sa Džojsom, Dostojevskim i Kucijem.

Судбина писаца из малих литература, ма колико добрих, пречесто је неправедна. Но, не мислим да је Киш био од оних који би се на ту тему јадали...

Ljuttko 21:29 15.10.2009

Tu je on negde

Verovatno vecina zna ali nije naodmet ponoviti
http://www.kis.org.yu/

ivana23 21:32 15.10.2009

Re: Eduard Sam

Vojislav Stojković
Eduard Sam, pisac Reda vožnje autobuskog, brodskog, železničkog i avionskog saobraćaja, pre nego je seo za sto, pogledao na svoj džepni sat koji posebno ceni. Taj mu je sat uvek pokazivao tačno vreme i brisao razliku koja nastaje između fizičke i kalendarske godine. Sat je te noći, u trenutku kad je Eduard Sam seo za sto, pokazivao šesnaet minuta do ponoći. Eduard Sam je sedeo za stolom do pred zoru sutrašnjeg dana, do jutarnjeg građanskog sumraka, koji je pomenutog dana bio oko četiri časa. U tom vrlo jasno hronološkom razgraničenom sledu, u dubinama noći i bića, gde vladaju haotični zakoni asocijacija, u tačno 67 raznorodnih fragmenata, odvija se radnja Kišovog romana Peščanik.

"U tom su se gradu [Subotici], dakle, zbile dve krucijalne činjenice moga života što ih je udesio Bog ili Slučaj: tu su se susreli moj otac Eduard Kiš, viši inspektor državnih železnica i pisac Jugoslovenskog reda vožnje železničkog, autobuskog, brodskog i avionskog saobraćaja, i moja majka Milica Dragićević, crnogorska lepotica, prvi put daleko od svog rodnog Cetinja, u poseti kod svoje sestre. Susret redak, možda jedinstven u ono vreme." (Skladište, 325)

Vojislav Stojković 22:02 15.10.2009

Re: Eduard Sam

Razdvojiti udeo biografskog u nekom delu je teško, čak i nemoguće, jer onaj jedini koji bi to mogao, sam psiac, i on će u jednom trenutku pobrkati, po logici stvari i moći uobrazilje, šta je stvarno,a šta domišljeno u jednom delu, makar to bili memoari, a kamoli kad je reč o literaturi.
( Gorki talog iskustva - Svi geni mojih lektira, str 18).

PS: Na RTS II ide film o Kišu.

shumska 22:16 15.10.2009

vitez tužnog lica

opis poslužavnika negde na početku knjige "Bašta, pepeo". moj prvi susret sa njim, sudar bolje rečeno. susjetka je imala onaj narandzasti komplet njegovih knjiga, ne znam čije je to bilo izdanje.
nisam imala puno godina (literarno zrela za tako velike pisce

) ali sam intuitivno bila sigurna da je u pitanju nešto najlepše napisano na našem jeziku. kasnije čitanje Kiša je i potvrdilo tu misao.
jako lepo prisećanje na diva naše literature, majstorski napisano.
(sad vidim u večerašnjem filmu kako je dobio od francuza nagradu Vitez književnosti i umetnosti i šta je rekao prilikom dodele)

ivana23 22:19 15.10.2009

Re: vitez tužnog lica

Predrag Brajovic 23:25 15.10.2009

Re: vitez tužnog lica

shumska
(sad vidim u večerašnjem filmu kako je dobio od francuza nagradu Vitez književnosti i umetnosti i šta je rekao prilikom dodele)

Мене и даље копка да ли је стварно био изгласан за добитника Нобелове награде (због смрти неуручене), што би се могло ишчитати из једне мутне изјаве Сузан Зонтаг... Ко сретне Сузан, нек се подробно код ње распита.

ivana23 23:29 15.10.2009

Re: vitez tužnog lica

Predrag Brajovic

shumska(sad vidim u večerašnjem filmu kako je dobio od francuza nagradu Vitez književnosti i umetnosti i šta je rekao prilikom dodele)Мене и даље копка да ли је стварно био изгласан за добитника Нобелове награде (због смрти неуручене), што би се могло ишчитати из једне мутне изјаве Сузан Зонтаг... Ко сретне Сузан, нек се подробно код ње распита.

Hoces da se neko od nas zrtvuje, umre... da bi je na onom svetu to priupitao?!
I kako da javi vama dole?

Predrag Brajovic 23:33 15.10.2009

Re: vitez tužnog lica

ivana23
Hoces da se neko od nas zrtvuje, umre... da bi je na onom svetu to priupitao?!
I kako da javi vama dole?

Мобилним, мајку му, него како другачије!

mirelarado 23:38 15.10.2009

Re: vitez tužnog lica

ivana23
Predrag Brajovic
Мене и даље копка да ли је стварно био изгласан за добитника Нобелове награде (због смрти неуручене), што би се могло ишчитати из једне мутне изјаве Сузан Зонтаг... Ко сретне Сузан, нек се подробно код ње распита.

Hoces da se neko od nas zrtvuje, umre... da bi je na onom svetu to priupitao?!
I kako da javi vama dole?

Па то је барем лако: мобилним телефоном (установили смо ономад на блогу који је написала Горданац). Само још да нађемо ко ће да се жртвује.

ЕДИТ: Нисам преписивала. Можеш слободно да обришеш, Предраже.

ivana23 23:43 15.10.2009

Re: vitez tužnog lica

Predrag Brajovic

ivana23
Hoces da se neko od nas zrtvuje, umre... da bi je na onom svetu to priupitao?!
I kako da javi vama dole?

Мобилним, мајку му, него како другачије!

Predrag Brajovic 23:52 15.10.2009

Re: vitez tužnog lica

mirelarado
Само још да нађемо ко ће да се жртвује.
ЕДИТ: Нисам преписивала. Можеш слободно да обришеш, Предраже.

Да обришем?
Никад! Ухватили смо те на делу!

Него, имаш ли неке предлоге за жртвењака? ;-)

mirelarado 00:04 16.10.2009

Re: vitez tužnog lica

Predrag Brajovic
Да обришем?
Никад! Ухватили смо те на делу!
Него, имаш ли неке предлоге за жртвењака? ;-)

Добро, добро, ионако смо истомислећа гомила.

Видећу с Умбертом за жртвовање: најстарији је, зна енглески и воли Киша. Мислим, бих ја, али имам још нека посла овде. :)

Vojislav Stojković 05:59 16.10.2009

Re: vitez tužnog lica

mirelarado
Predrag Brajovic
Да обришем?
Никад! Ухватили смо те на делу!
Него, имаш ли неке предлоге за жртвењака? ;-)

Добро, добро, ионако смо истомислећа гомила.

Видећу с Умбертом за жртвовање: најстарији је, зна енглески и воли Киша. Мислим, бих ја, али имам још нека посла овде. :)

Čini mi se da je jedan od VIP autora ovde stalno pisao o samožrtvovanju, smrti u mladosti, harikirijima ... no, ne mogu da se setim koji je.

Možda bi on imao predlog?

sentinel26 21:29 15.10.2009

Podmuklo dejstvo biografije

„Svaka biografija, a pogotovu biografija pisca, ako nije doživela milost uobličenja, jeste nužno redukcionizam: jedinstvena i neponovljiva životna priča jednog jedinog i neponovljivog čoveka u jednom jedinstvenom i neponovljivom vremenu, ono dakle što je čini različnom; a idealna i zanimljiva bi bila ona koja bi sadržala u sebi biografiju svih ljudi u svim vremenima.“ (Gorki talog iskustva, str. 182)

O vraćanju NIN-ove nagrade:
„Naravno, jedna književna nagrada, sa ugledom koji uživa ova koja je meni dodeljena, može podići oko knjige i oko njenog pisca izvesnu, kako se to kaže, prašinu, prašinu koja će se kao sve prašine ovog sveta jednog dana slegnuti, a knjiga će živeti svoj život, usamljenički, slučajni, kao što ga žive sve knjige, a osama oko nje (i njenog pisca) biće tada još veća, tišina još stravičnija.“ (Gorki talog iskustva, 30)

O hajci na njega:
„Nemojmo se zavaravati! Polemika oko Grobnice za Borisa Davidoviča bila je u prvom redu politička. Ko je stajao iza svega toga, tek sad možemo videti, mada sam ja, naravno, od samog početka znao odakle duva Košava.“ (Gorki talog iskustva, 270)

Žak Lang uručuje Kišu orden Viteza umetnosti i književnosti

O slavi :
„Sa šesnaest godina, ako želite da znate, ja sam se izlečio od tih profesorskih pojmova slave, koja se postiže kroz literaturu, od večnosti itd... Delo iščezava u duhu sa smrću. [...] U isto vreme, nije nemogućno da bih, prilikom prelaska reke smrti u Haronovoj barci, voleo sa sobom poneti svoja celokupna dela... pitam se da li bi bilo lakše tako umreti.“ (Gorki talog iskustva, 180)

Drugi o njemu :
„Od onoga što nam je Danilo namro učit će se; što je Danilo činio razumjet će se. U tomu, prednost onih što su ga poznavali i voljeli nikakva je. Ako u prednosti ne brojimo sjetu što ih je dopala da je među se razdijele. “
Milan Milišić, Dubrovnik, 23.10.1989.

sentinel26 21:32 15.10.2009

Re: Podmuklo dejstvo biografije

San Danila Kiša

Predrag Brajovic 22:11 15.10.2009

Re: Podmuklo dejstvo biografije

sentinel26
Danilo Kiš - Obilazak biblioteke u Jerusalimu

У овој својој шетњи, где се ипак назире непријатност што га снимају у оним рутинским (и мени досадним) призорима за сваког писца – књига, библиотека, замишљен поглед, шетња покрај реке, дим цигарете – наречени Д.К. дохвати неку књижурину са полице (тако му је, ваљда, речено да треба, уноси сценску динамику), па узме и шеретски, готово намигујући прочита њен наслов: Аааа... Гешихтедерлитературвисеншафт!? Опа, бато!

Ово му никад нисам заборавио. То, што је разбио ту поданички-богобојажљиву атмосферу око литературе...

sentinel26 22:59 15.10.2009

Re: Podmuklo dejstvo biografije

Predrag Brajovic
Ово му никад нисам заборавио. То, што је разбио ту поданички-богобојажљиву атмосферу око литературе...

Gledao sam večerašnju emisiju o njemu na RTS-2, mogli su i bolje, pošto od njih nikada ne očekujem mnogo, posmatram to na način "poklonu se u zube ne gleda".

Moj utisak je da su ga oni sa onim insertima predstavili upravo kao "bogobojažljivog", ako ne računamo one izjave pisaca izvan Srbije. Moguće i da nemaju ništa drugo.

mara92 19:59 16.10.2009

Re: Podmuklo dejstvo biografije

Гешихтедерлитературенвисеншафт

Историја литературе и науке?
хихихи...много волим Немце због ових њихових сложеница - док напишеш, а и прочиташ/изговориш, зној те облије...
Гледе снимка: какав мајстор!

Predrag Brajovic 20:45 16.10.2009

Re: Podmuklo dejstvo biografije

mara92
Историја литературе и науке?

Не.
Geschichte der Literaturwissenschaft, рецимо. Историја науке о књижевности. Не сећам се тачно шта је било, али нека пооодеебеелааа и паметна књига... (Тако сам упамтио ;-)

mara92 20:56 16.10.2009

Re: Podmuklo dejstvo biografije

Јесте: твој превод је исправан, мени се прешалтовало у глави и ја сам нашла нако "енд" у речи којег ем нема, ем је енглески....тешко мени - отупех...а и халуцинирам...

Predrag Brajovic 21:14 16.10.2009

Re: Podmuklo dejstvo biografije

mara92
Јесте: твој превод је исправан, мени се прешалтовало у глави и ја сам нашла нако "енд" у речи којег ем нема, ем је енглески....тешко мени - отупех...а и халуцинирам...

Ма ја сам едитовао коментар, упореди: био сам накнадно ставио некакав генитив, покушавајући да се сетим шта тачно каже.
(Све ћу да признам, само не халуцинирај!)

jasnaz 21:30 15.10.2009

Kiš njim samim

Sedele su tako pod podignutom nastrešnicom, uvijene u toplu ćebad, pretvarajući se da dremaju, svaka zauzeta svojim mislima. Vetar je šumio u granama hrastova. S vremena na vreme otvarale su oči, krišom jedna od druge, i poglêdale uvis, pored očevog ramena, u svod od lišća kroz koji su prolazili kao kroz tunel. Katkad bi vetar ubacio poneki list na njihovo kožno sedište. List bi odseo, uz lako grebanje, kao kakav miš.

_____________________

....i: kao što mnogi ovde rekoše: šteta je što te ne čitamo češće!

Predrag Brajovic 23:10 15.10.2009

Re: Kiš njim samim

jasnaz
....i: kao što mnogi ovde rekoše: šteta je što te ne čitamo češće!

Да поновим: штета је што не читам сам себе чешће.

miloradkakmar 23:16 15.10.2009

Re: Kiš njim samim

Predrag Brajovic
jasnaz
....i: kao što mnogi ovde rekoše: šteta je što te ne čitamo češće!

Да поновим: штета је што не читам сам себе чешће.

"Предраг Брајовић је дипломирао књижевност и пише."

Bravo za tekst.

Predrag Brajovic 23:26 15.10.2009

Re: Kiš njim samim

miloradkakmar
Predrag Brajovic
jasnaz
....i: kao što mnogi ovde rekoše: šteta je što te ne čitamo češće!

Да поновим: штета је што не читам сам себе чешће.

"Предраг Брајовић је дипломирао књижевност и пише."

Bravo za tekst.

Хвала, Милораде, на болдовању.

Bojan Budimac 21:33 15.10.2009

A

da li je neko gledao film Fövenyóra iliti Peščanik?

Mene se dojmio.

cult 22:21 15.10.2009

Prvo

njegovo delo koje mi je palo pod ruku bila je Mansarda.
Od prve slike (gladni psi u mraku koji se stide dok zvacu koscice od sljiva) te uvuce u svoj svet i ne pusta godinama.
Fabulan, mastodonti na plafonu, ajilongam....
i onda redom: Peščanik, Bašta, pepeo, Grobnica...
Ne znam ima li koga od pisaca na nasim jezicima koji mogu da stanu uz rame njemu i Andricu.

Predrag Brajovic 23:09 15.10.2009

Re: Prvo

cult
Ne znam ima li koga od pisaca na nasim jezicima koji mogu da stanu uz rame njemu i Andricu.

Ако их нема (а ја мислим да ипак има), надамо се да ће их бити. Постоје ту и неке забуне: Црњански је изразито модеран писац (ма шта то значило) – с тим што ја та његова модерност скривена иза трубадурски певљиве реченице и историјских сижеа.

mara92 20:01 16.10.2009

Re: Prvo

Црњански је изразито модеран писац (ма шта то значило) – с тим што ја та његова модерност скривена иза трубадурски певљиве реченице и историјских сижеа.

Е, хвала милом Богу да ово каже стручно лице...ја то упорно тврдим да би "попила" подигнуте обрве, зачуђене погледе или оно овлаш: "Немаш појма"...
волим Црњанског, ако нисам рекла, ево, да кажем

Lionsgate 23:33 15.10.2009

Neprijatelje ubijao talentom ...

Ocekivani teskt na danasnji dan od Brajovica, preporuka... mada zajednicka drugarica mnogo toga (pametnoga) ima da kaze na ovu temu

I da dam link za sjajan tekst M.Jergovica sa naslovom "Neprijatelje ubijao talentom, a njega ubio njihov antitalent"

Predrag Brajovic 23:47 15.10.2009

Re: Neprijatelje ubijao talentom ...

Lionsgate
Ocekivani teskt na danasnji dan od Brajovica, preporuka... mada zajednicka drugarica mnogo toga (pametnoga) ima da kaze na ovu temu.

Не мислиш ваљда да би она боље од мене ово урадила!!!

(Лавова и моја заједничка другарица је Ивана Миливојевић, стручњак за Киша и Џојса, и ја кад нешто о овој двојици не знам, питам њу.)

Узгред, Лаве, када сам писао о Кишу, гледао сам да пронађем нешто што други нису видели или закључили. И онда сам смислио да га кудим. Најлакше је, уосталом, критиковати. ;-)

Lionsgate 00:06 16.10.2009

Re: Neprijatelje ubijao talentom ...

Не мислиш ваљда да би она боље од мене ово урадила!!!

Ko zna, mozda si ti sad prvoligas

И онда сам смислио да га кудим. Најлакше је, уосталом, критиковати. ;-)

Originalan partijski metod, mislim na KPJ, prva tacka dnevnog reda "Kritika druga Korchagina"

crossover 00:31 16.10.2009

Проветравање

Јутрос, око подне, док сам се спремао за посао, онако бунован, чујем на радију глас Мирка Ковача који прича о томе како је плакао док је писао некролог за Данила Киша. Прво што сам помислио је, е јбг, то је данас, сад ћемо морати мало да се стрпимо за блог о Милошу од Хипербореје. Ипак, морам да признам, сада, вечерас, није ми више толико жао.

Predrag Brajovic 00:50 16.10.2009

Re: Проветравање

crossover
Јутрос, око подне, док сам се спремао за посао, онако бунован, чујем на радију глас Мирка Ковача који прича о томе како је плакао док је писао некролог за Данила Киша.

Ух, не вуци ме за језик... Одгледао сам емисију о Кишу на телевизији. О писцу је говорила махом генерација његових литерарних врсника. А међу њима, неки су били заборавили да је то омаж Кишу, а не... Уосталом, одувек сам сматрао да је непристојно изговорати реченице типа: "Ја, crossover и nsarski пили смо тог дана заједно кафу..." Некако то ја требало би да стоји макар помало позади. Барем у трену кад се прави емисија посвећена и у славу оном кога више нема.

crossover 01:49 16.10.2009

Re: Проветравање

Predrag Brajovic
О писцу је говорила махом генерација његових литерарних врсника. А међу њима, неки су били заборавили да је то омаж Кишу, а не...

Мучно, заиста, сујета је гадан ђаво. Него, натрчах на оног док сам још био ошамућен наглим буђењем па ми те његове речи цео дан звоне у глави. Некако ми га је било жао, што је плакао... кад је Киш умро.

gordanac 06:08 16.10.2009

arhajska verzija...

...oholosti...
Jer mi je čuveni "arhajski osmeh" uklesan "na večno" na skulpturama iz najranijih perioda za sada nađenih po Mediteranu (i tako sličan istom onom osmehu na licima skulptura nađenih istočnije, mnogo istočnije od Mediterana, i zapadnije, mnogo zapadnije od Mediterana) uvek bio "slikovna asocijacija" za ovu tvoju rečenicu:

Predrag Brajović:
...Дало би се наћи још подоста сличности између ова два дела, али нисмо их због тога спојили: Проклета авлија, нама најважније, као и Кишова Гробница за Бориса Давидовича, јесте врхунац вештине њеног аутора али и свести да се вештина поседује. А Данило Киш, насупрот уздржаном Андрићу, није се одупрео искушењу да у Гробници овлаш не назначи и похвалу том сопственом литерарном умећу...

Taj izbor da se statičnoj figuri ukleše osmeh najbolje mi opisuje "oholost majstorstva". Ono što je zanimljivo je da ga ja (za razliku od tebe) vidim i kod Andrića, samo je reč o drugačijoj vrsti "neprilagođenosti" koja je ojačavala istim tempom kao što je jačalo i "majstorstvo", i kod jednog i kod drugog.

Otprilike kao razlika između dva arhajska osmeha na ove dve skulpture:
- prva je okamenjen lik umirućeg ratnika, a druga okamenjeni lik žene
Raskošan talenat, kad-tad, prozvede i - arhajski osmeh.

Predrag Brajovic 09:35 16.10.2009

Re: arhajska verzija...

Зрно артистичке охолости, која је, у ствари, код највећих уметника она дечачки прерасла вера у себе, може се пронаћи код свих најбољих писаца, сликара, режисера... Ја мислим да сам Киша "ухватио" на делу како сам себи пише похвалу. Не верујем да би се љутио што га цинкарим.

(Мислим да има, негде, оно његово: "Скромност је особина подлаца.'')

mara92 20:05 16.10.2009

Re: arhajska verzija...

Гоцо,
Ово су - рекла бих Етрурци клесали...врло занимљив свет су иначе били...писмо им још нико није дешифровао, те тако и ови загонетни осмеси...

mirelarado 20:26 16.10.2009

Re: arhajska verzija...

Predrag Brajovic
Зрно артистичке охолости, која је, у ствари, код највећих уметника она дечачки прерасла вера у себе, може се пронаћи код свих најбољих писаца, сликара, режисера...

Мало ко се по охолости може мерити с Дантеом. Био је генијалан песник, свестан властитог мајсторства и није се трудио да то сакрије. Тако већ у IV певању Пакла, у Лимбу, где су душе безгрешних, који су живели пре Христовог рођења, среће највеће античке песнике Хомера, Хорација, Овидија и Лакана, поред Вергилија, који му је туристички водич кроз Пакао и дословце каже: "И ја бејах шести сред толике мудрости". Без имало зазора себе је сврстао међу оне који су тада сматрани песничким великанима.

gordanac 09:24 17.10.2009

Re: arhajska verzija...

Predrag Brajovic
Зрно артистичке охолости, која је, у ствари, код највећих уметника она дечачки прерасла вера у себе, може се пронаћи код свих најбољих писаца, сликара, режисера... Ја мислим да сам Киша "ухватио" на делу како сам себи пише похвалу. Не верујем да би се љутио што га цинкарим.

(Мислим да има, негде, оно његово: "Скромност је особина подлаца.'')

Možda je i on, ali mislim da je drug Goethe :"Samo su podlaci skromni" (a taj tek ima mestašca sa dokazima "oholosti majstorstva"

)

Predrag Brajovic 09:56 17.10.2009

Re: arhajska verzija...

gordanac
Predrag Brajovic
Зрно артистичке охолости, која је, у ствари, код највећих уметника она дечачки прерасла вера у себе, може се пронаћи код свих најбољих писаца, сликара, режисера... Ја мислим да сам Киша "ухватио" на делу како сам себи пише похвалу. Не верујем да би се љутио што га цинкарим.

(Мислим да има, негде, оно његово: "Скромност је особина подлаца.'')

Možda je i on, ali mislim da je drug Goethe :"Samo su podlaci skromni" (a taj tek ima mestašca sa dokazima "oholosti majstorstva" )

Могуће да сам, у Кишову корист, опљачако друга Гетеа, али не верујем ни да је друг Данило о подлаштву и скромности другачије мислио, ако је судити по оним његовим често понављаним реченицама о национализму:

"Национализам живи од релативизма. Не постоје опште вредности, естетичке, етичке, итд. Постоје само релативне. И у том смислу, у првом реду, национализам јесте назадњаштво. Треба бити бољи само од свога брата или полубрата, остало ме се и не тиче. Скочити мало више од њега, остали ме се не тичу. То је оно што смо назвали страх. Остали чак имају право да нас достигну, да нас престигну, то нас се не тиче. Циљеви национализма увек су достижни циљеви, достижни јер су скромни, скромни јер су подли. Не скаче се, не баца се камена с рамена да би се достигао свој сопствени максимум, него да би се надиграли они, једини, слични а тако различни, због којих је игра и започета."

gordanac 10:07 17.10.2009

Re: arhajska verzija...

mara92
Гоцо,
Ово су - рекла бих Етрурци клесали...врло занимљив свет су иначе били...писмо им још нико није дешифровао, те тако и ови загонетни осмеси...

Arhajski osmeh jeste mnogo zanimljiva tema, meni je u ovom slučaju - asocijacija, ali je zanimljivije (naravno) čitati interpretacije znalaca i gledati kako s prilično teškoća pokušavaju da objasne zašto i otkuda taj osmeh uklesan na licima, kao da se pitaju "pa, kako mora da su živeli kad im je padalo na pamet da nam ostavljaju ta zauvek osmehnuta lica'!". Kao da to nije najprirodnija stvar na svetu. I kao da se isti takav osmeh ne javlja na licima u kamenu (ili drvetu ili slonovači ili zlatu ili srebru) širom planete imnogo pre i mnogo posle VI veka pre nove ere u koji se datiraju kurosi i kore sa arhajskim osmehom. (Baekje smile, ili paradoksalna zanimljivost poput činjenice da je prva nuklearna proba Indije imala naziv "Smiling Buddha", (oholost majstora?), ili činjenice da ga se može naći na licima širom planete, od Mediterana i Persije pre 40 vekova, prako dalekog Istoka, afričke kulture, starosedeoca Južne i Severne Amerike, Australije, neolita,...gde god, sve do Gioconde i njenog zagonetnog osmeha koji je baš pravi - arhajski i istovremeno i "oholost majstora" )

"This is how John Fowles describes the archaic smile in his novel "The Magus" (Chapter 23): "...full of the purest metaphysical good humour [...] timelessly intelligent and timelessly amused. [...] Because a star explodes and a thousand worlds like ours die, we know this world is. That is the smile: that what might not be, is [...] When I die, I shall have this by my bedside. It is the last human face I want to see.""

gordanac 10:31 17.10.2009

Re: arhajska verzija...

Predrag Brajovic
gordanac
Predrag Brajovic
Зрно артистичке охолости, која је, у ствари, код највећих уметника она дечачки прерасла вера у себе, може се пронаћи код свих најбољих писаца, сликара, режисера... Ја мислим да сам Киша "ухватио" на делу како сам себи пише похвалу. Не верујем да би се љутио што га цинкарим.

(Мислим да има, негде, оно његово: "Скромност је особина подлаца.'')

Možda je i on, ali mislim da je drug Goethe :"Samo su podlaci skromni" (a taj tek ima mestašca sa dokazima "oholosti majstorstva" )

Могуће да сам, у Кишову корист, опљачако друга Гетеа, али не верујем ни је друг Данило о подлаштву и скромности другачије мислио, ако је судити по оном његовим често понављаним реченицама о национализму:

"Национализам живи од релативизма. Не постоје опште вредности, естетичке, етичке, итд. Постоје само релативне. И у том смислу, у првом реду, национализам јесте назадњаштво. Треба бити бољи само од свога брата или полубрата, остало ме се и не тиче. Скочити мало више од њега, остали ме се не тичу. То је оно што смо назвали страх. Остали чак имају право да нас достигну, да нас престигну, то нас се не тиче. Циљеви национализма увек су достижни циљеви, достижни јер су скромни, скромни јер су подли. Не скаче се, не баца се камена с рамена да би се достигао свој сопствени максимум, него да би се надиграли они, једини, слични а тако различни, због којих је игра и започета."

Nacionalizam, taj i takav koji je i drug Danilo video (i osetio na sopstvenoj koži) živi od isprazne namrgođenosti, od stava da si dobar i bolji samo ako dokažeš da je neko drugi loš i gori, "utočište hulja" (rekao bi Oscar Wilde "Patriotism is the virtue of the vicious" ) i tlapnja da se, verbalizovan, ponavljan i pretvaran u neupitnu "svetinju" svaki nacionalizam može interpretirati tako da se sakrije prezir i prema drugima i prema sebi samom. A takvi ponekad budu i ljudski stavovi kojima se određuje samog sebe negativno u odnosu na bilo koji i kakav - nacionalizam. Tako da izgleda da nije u pitanju ŠTA, već KAKO, ali ljude mahom mrzi da prave tu razliku, razumljivo.

Srela sam mudre Jevreje koji, s osmehom (arhajskim?) saopštavaju pravovernim antisemitski nastrojenim hrišćanima "lako je prezirati ono što si bio i jesi, teško je prihvatati ono što si bio i jesi".

I srela sam razne druge ljude koji sopstveno, pristojno i jednostavno samopoštovanje prema navikama, ritualima, poreklu i mestu kom (bez svoje volje) pripadaju takođe zovu - nacionalizmom, tražeći da se pravi razlika između samopoštovanja kao pozitivnog određenja sebe samog i nacionalizma koji je (skoro uvek) negativno određenje drugih u odnosu na sebe samog.

Lakše je, izgleda, biti isprazno namrgođen i negativno određen nego arhajski osmehnut i pozitivno objašnjen. Ono prvo ljudima, izgleda, deluje "ozbiljnije". Jes`, paz` da nije.

Milan Novković 13:12 17.10.2009

Re: arhajska verzija...

Gordana, ja imam slično mišljenje i više puta sam ga izneo pa neću ponvljati. Baš me interesuje šta misliš o skromnima kao poladcima - sitna provokacija :)

O Nacionalizmu sam pre skoro 20 godina pročitao I. Berlinov esej, pa još sitnicu-dve i ostade mišljenje.

Samo, od tada mi je postalo interesantno posmatrati kako elita voli da stavi crno-bele naočare kad su neke stvari u pitanju.

Interesantno utoliko što je jedan od zadataka elite da nas nauči kako tamo gde mi (polu)slepi vidimo crno belo postoji ceo jedan šareni svet.

Otkud onda crno-belo slepilo elite u momentima gde znaju da su površni i čine štetu?

U par rečenica - ja sam zaključio da pojava ide do agresije kao dela ljudske jednačine. Većina nas se trudi, neko više neko manje, neko naglašeno neko tiho, da je stavimo pod kontrolu, što u kavez, što tiho ispraznimo na razne načine.

Ali se periodično, u vremenu i ontologiji, zamaramo i treba nam gromobran, varnica, brzo pražnjenje.

johnny011 13:43 17.10.2009

Re: arhajska verzija...

gordanac
Nacionalizam, taj i takav koji je i drug Danilo video (i osetio na sopstvenoj koži) živi od isprazne namrgođenosti, od stava da si dobar i bolji samo ako dokažeš da je neko drugi loš i gori, "utočište hulja" (rekao bi Oscar Wilde "Patriotism is the virtue of the vicious" ) i tlapnja da se, verbalizovan, ponavljan i pretvaran u neupitnu "svetinju" svaki nacionalizam može interpretirati tako da se sakrije prezir i prema drugima i prema sebi samom. A takvi ponekad budu i ljudski stavovi kojima se određuje samog sebe negativno u odnosu na bilo koji i kakav - nacionalizam. Tako da izgleda da nije u pitanju ŠTA, već KAKO, ali ljude mahom mrzi da prave tu razliku, razumljivo.

Srela sam mudre Jevreje koji, s osmehom (arhajskim?) saopštavaju pravovernim antisemitski nastrojenim hrišćanima "lako je prezirati ono što si bio i jesi, teško je prihvatati ono što si bio i jesi".

I srela sam razne druge ljude koji sopstveno, pristojno i jednostavno samopoštovanje prema navikama, ritualima, poreklu i mestu kom (bez svoje volje) pripadaju takođe zovu - nacionalizmom, tražeći da se pravi razlika između samopoštovanja kao pozitivnog određenja sebe samog i nacionalizma koji je (skoro uvek) negativno određenje drugih u odnosu na sebe samog.

Lakše je, izgleda, biti isprazno namrgođen i negativno određen nego arhajski osmehnut i pozitivno objašnjen. Ono prvo ljudima, izgleda, deluje "ozbiljnije". Jes`, paz` da nije.

Odličan komentar Goco. Vidim da se Milan fino nadovezuje.

Ono što, bar na ovom mestu, niko ne pominje jeste ono što je po meni osnovni problem srpskog društva - nedostatak definisanog bazičnog sistema vrednosti. To je, svakako, tema koja zaslužuje mnogo više od maleckog trola na blogu o D. Kišu, ali to je koren svega. Da mi, kao društvo, u celokupnom 20. veku nismo imali jasan konsenzus o osnovnim vrednostima.

Predrag Brajovic 14:33 17.10.2009

Re: arhajska verzija...

johnny011
Odličan komentar Goco. Vidim da se Milan fino nadovezuje.

Ono što, bar na ovom mestu, niko ne pominje jeste ono što je po meni osnovni problem srpskog društva - nedostatak definisanog bazičnog sistema vrednosti. To je, svakako, tema koja zaslužuje mnogo više od maleckog trola na blogu o D. Kišu, ali to je koren svega. Da mi, kao društvo, u celokupnom 20. veku nismo imali jasan konsenzus o osnovnim vrednostima.

Одлично, johnny011: ове твоје речи значи да ћеш сигурно свратити код мене "на текст" и следећи пут, када намеравам да покушам мало претумбати нашег "најнационалнијег" писца Црњанског.

Иначе, оне горње вехементне Кишове реченице писане су у једној прилици када је термин "национализам", из те специфичне перспективе, изгледао понешто другачије него што га ми данас доживљавамо. (Наравно, историјске паралеле су неминовне, и оне постоје.) Цитиране реченице, у међувремену, постале су мантра многих, и помало затрпане свим оним што нам се догодило; тај његов текст је далеко дужи, и осим што је политички, он ништа мање није ни литераран.

johnny011 14:58 17.10.2009

Re: arhajska verzija...

Predrag Brajovic
Одлично, johnny011: ове твоје речи значи да ћеш сигурно свратити код мене "на текст" и следећи пут, када намеравам да покушам мало претумбати нашег "најнационалнијег" писца Црњанског.
Иначе, оне горње цитиране вехементне Кишове реченице писане су у једној прилици када је термин "национализам", из те специфичне перспекитиве, изгледао понешто другачије него што га ми данас доживљавамо. (Наравно, историјске паралеле су неминовне, и оне постоје.) Реченице су, у међувремену, постале мантра многих, и помало затрпане свим оним што нам се догодило; тај његов текст је далеко дужи, и осим што је политички, он ништа мање није ни литераран.

Sa zadovoljstvom prihvatam poziv, Predraže :)

Složili se ili ne, važno je da dijalog postoji. Bez toga, nema nam napretka.

gordanac 16:06 17.10.2009

Re: arhajska verzija...

Milan Novković
Gordana, ja imam slično mišljenje i više puta sam ga izneo pa neću ponvljati. Baš me interesuje šta misliš o skromnima kao poladcima - sitna provokacija :)

O Nacionalizmu sam pre skoro 20 godina pročitao I. Berlinov esej, pa još sitnicu-dve i ostade mišljenje.

Samo, od tada mi je postalo interesantno posmatrati kako elita voli da stavi crno-bele naočare kad su neke stvari u pitanju.

Interesantno utoliko što je jedan od zadataka elite da nas nauči kako tamo gde mi (polu)slepi vidimo crno belo postoji ceo jedan šareni svet.

Otkud onda crno-belo slepilo elite u momentima gde znaju da su površni i čine štetu?

U par rečenica - ja sam zaključio da pojava ide do agresije kao dela ljudske jednačine. Većina nas se trudi, neko više neko manje, neko naglašeno neko tiho, da je stavimo pod kontrolu, što u kavez, što tiho ispraznimo na razne načine.

Ali se periodično, u vremenu i ontologiji, zamaramo i treba nam gromobran, varnica, brzo pražnjenje.

Mislim da je "skromnost" u citatu (bez obzira da li je drug Goethe ili drug Danilo) upotrebljena kao metafora za "veštačku vrstu skromnosti, odglumljenu skromnost, namernu neupadljivost" - više snishodljivost, licemerje, ona situacija kad se "svemu povlađuje" s nadom da će se iz tog povlađivanja izvući kakav sitan dobitak, nekakva pripadnost grupi koja prihvatanjem daje "zaštitu", koje daje lažno osećanje sigurnosti i ojačava tlapnju o sopstvenoj "ispravnosti".
Moj drug Desimir Tošić je takve zvao "sredonjama" (stara reč moravske Srbije, tako mi je rekao).
"Skromnost" koja onemogućava ili sprečava takmičenje, volju za uspehom, volju za napredovanjem, za razvojem, takva "skromnost" jeste nešto čemu su podlaci skloni, jer podlaci ne trpe bolje od sebe, ne trpe da se "štrči" rečju, delom, stavom, ponašanjem, voljom,...šta god.
Kontekst u kom je drug Danilo govorio o tome je kontekst sapetog, jednopartijskog društva bez političkih sloboda gde je takva "skromnost" bila ideološka, "uravnjujuća" i naredbodavna, nametana kao model poželjan i prihvatljiv u društvu, pri čemu su oni koji su nametali taj model često bivali najbolji "manekeni" rečenog citata o vezi skromnosti i podlosti.
Drug Danilo je, kao svako ko je bio i ostao duboko "neprilagođen" - "štrčao". I video (verovatno) koliko je mnogo podlosti u skromnosti koja mu je nametana zbog toga, eto tako ja mislim.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Predrag Brajovic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi