Rog i sveća

/ 16.10.2009. u 12:23

Komentari: 8
Čitanost: 7207
/
Preporuke: 2640
/

Autor: Rodoljub Šabić

Početkom juna, brzo i bez prethodne stručne javne rasprave, utvrđen je i dostavljen Skupštini na usvajanje Predlog zakona o tajnosti podataka. Napravljena je poprilična „gužva". Sticajem okolnosti započeta kritikama koje sam, kao Poverenik za informacije, izneo ocenjujući da je zakon i sa koncepcijskog i sa elementarnog, pravno tehničkog stanovišta ispod minimalnog nivoa. U tome me je podržao i Zaštitnik građana, a potom udruženja novinara, mnogi subjekti iz civilnog sektora, stručna javnost. „Gužva" je posle nekih dva meseca, krajem avgusta, okončana na, za naše prilike, neuobičajen, dobar način - izjavom spremnosti Ministarstva pravde da prihvati kritike koje su iznete, te da Predlog popravi ili ga, ako treba, i povuče iz procedure. Ministarstvo pravde je naknadno i zatražilo ekspertsko pravno mišljenje Saveta Evrope o predlogu.

SE je reagovao angažovanjem vrhunskih poznavaoca ove materije. Ekspertsko pravno mišljenje SE uradili su Ombudsman Austrije, Poverenik za informacije Slovenije i eksperti Međunarodnog instituta Ombudsmana i Centra za ljudska prava Univerziteta u Padovi.

Ovo mišljenje je u potpunosti potvrdilo osnovanost kritika iznetih na račun predloga zakona. Naravno, da sam zbog toga vrlo zadovoljan, mada sam to, sa izvesnošću očekivao. Zaista, sa 100% izvesnošću. Prosto, predložena rešenja su bila takva, neodrživa. Ne znam npr. bukvalno ni jednu jedinu zemlju na svetu u kojoj je nekom palo na pamet da izvrće ruglu elementarne pravne principe proklamujući takvu „kontrolu" nad „bezbednosnim strukturama", koja podrazumeva mogućnost „kontrolisanih" da po potrebi suspenduju ovlašćenja „kontrolora". Takvo normativno „ostvarivanje demokratskih principa" direktno me je asociralo na onu poznatu narodnu pričicu o „prodavanju roga za sveću".

Razume se, od toga šta ja ili drugi pojedinac misli, daleko je važnija činjenica da je iza kritika stala, praktično nepodeljena, cela naša stručna javnost. U konkretnom slučaju stvar se završila, kao što rekoh na dobar i nažalost neuobičajen način - i pre inostranog „sertifikata o neispravnosti" predlagač je ispoljio spremnost da prihvati kritike. Međutim, to se zaista retko događa, mnogo češće je upravo obrnuto iako se kritike najčešće ne tiču sofisticiranih pitanja primene evropskih standarda, nego „rešenja" očigledno suprotnih Ustavu ili čak i najelementarnijim pravnim principima. Takav „manir" otvara pitanje - zar zaista samo uz pomoć stranih eksperata ova država može da prepozna neodrživost i očigledno neodrživih „rešenja", koje pojedini domaći „eksperti", kreatori istih, predstavljaju kao „evropska"?

Naravno da bi odgovor na ovo pitanje morao biti negativan. Samo, za to je nužno da ignorisanje potencijala nezavisnih institucija, profesionalnih organizacija, strukovnih udruženja, civilnog sektora konačno postane osnov za odgovornost, i političku ali i profesionalnu. Jer, taj potencijal može da nam omogući i mnogo više nego što je razlikovanje roga od sveće - i bolje zakone i uštedu onog čega ionako nemamo mnogo - vremena, živaca i novca građana i poreskih obveznika.

postavite na |

Komentari (8)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

apectator 12:49 16.10.2009

Krajnje vreme za odgovornost

Potpuno se slazem sa Vama g,Sabic. Vreme je da "eksperti" pocnu da snose profesionalnu odgovornost,ako ne pre,onda bar kad za to stigne "sertifikat o nesposobnosti" iz Evrope .Nedopustivo je sa kolikom upornoscu neki nasi "eksperti" koje su stranacke nomenklature dovele u poziciju da nam pisu zakone ignorisu misljenja i stavove onih koji su od njih visestruko kompetentniji.Poseba primer je Zakon o informisanju gde nekompetentna "eksperti" Ministarstva za kulturu odbijaju da prihvate ne samo argumente domace javnosti nego i ocene iz upravo objavljenog Izvestaja Komisije EU.Inace veoma mi je dragosto ste Vi ovu stvar sa Zakonom o tajnama isterali do kraja do kraja na pravi nacin.,Cestitam.

stasava 12:54 16.10.2009

Re: Krajnje vreme za odgovornost

Prihvatili su kritiku jer su znali da nisu u pravu. Zasto su onda tako radili otpocetka? Ili je to nase lakonski-ako prodje, proslo je.

mladen.mladen 13:58 17.10.2009

uf

uvek moram psihicki da se pripremam kad citam Vase postove.. obavezna implementacija standarda i zakona svih vrsta u okviru EU dovoljan su mi razlog da opciju naseg ulaska posmatram kao jedinu normalnu za nas.

ne vredi pricati o nasim ekspertima u bilo kojoj oblasti. onim pravim posao nije, i ne treba da bude, da se bore za osnovne stvari. oni ostali nece imati sta da traze ako jednom slucajno pridjemo EU i pocnemo da uvodimo red pod obavezom.

sentinel26 14:33 17.10.2009

Ministarstvo finansija i tajnost podataka

Čitajući razna saopštenja Ministarstva finansija naišao sam na ovo naredno i mislim da sadrži jedan nedostatak koji će omogućiti voluntarističko tumačenje sa štetnim posledicama, pa bih volio čuti vaše mišljenje o istome.

Načelo čuvanja poslovne tajne u poreskom postupku

"Povreda službene tajne ugrožava interes poreskih obveznika i javni interes Republike, koji pretežu nad interesom za pristup informacijama od javnog značaja koje predstavljaju službenu tajnu, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene ovim zakonom

Prema članu 7. st. 1. do 5. Zakona o oreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007 i 20/2009 - dalje: Zakon) propisano je da se službenom tajnom u poreskom postupku (dalje: službena tajna), u smislu ovog zakona, smatraju se i čuvaju kao službena tajna:

1) svaki dokument, informacija, podatak ili druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih su službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku došla u poreskom, poresko-prekršajnom ili sudskom postupku;

2) podaci o tehničkim pronalascima ili patentima, kao i svi drugi podaci o tehnološkim postupcima koje primenjuje poreski obveznik, do kojih su službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku došla u poreskom, poresko-prekršajnom ili sudskom postupku.

Povreda službene tajne ugrožava interes poreskih obveznika i javni interes Republike, koji pretežu nad interesom za pristup informacijama od javnog značaja koje predstavljaju službenu tajnu, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene ovim zakonom.

Službenu tajnu dužna su da čuvaju sva službena lica i druga lica koja učestvuju u poreskom, poresko-prekršajnom i sudskom postupku.

Obaveza čuvanja službene tajne odnosi se i na lica iz stava 1. ovog člana kada im prestane radni odnos, odnosno svojstvo u kojem su došli do saznanja o dokumentima, činjenicama, odnosno podacima iz stava 1. ovog člana.

Obaveza čuvanja službene tajne je povređena ako se dokumenti, činjenice, odnosno podaci iz stava 1. ovog člana neovlašćeno koriste ili objave.

Dakle, saglasno navedenom, neovlašćeno korišćenje ili objavljivanje dokumentata, informacija, podataka ili drugih činjenica do kojih Poreska uprava dolazi u poreskom, poresko-prekršajnom ili sudskom postupku povodom poreske stvari ugrožava interes poreskog obveznika i javni interes Republike, koji pretežu nad interesom za pristup informacijama od javnog značaja koje čine službenu tajnu i zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti imovinsko-pravne posledice po sredstva budžeta u vidu naknade štete zbog neovlašćenog odavanja službene tajne, kao i krivično-pravne posledice za službena lica koja neovlašćeno odaju službene tajne. "

Izuzeci
"Sa druge strane, kao izuzeci, predviđeni su određeni oblici iznošenja, korišćenja ili objavljivanja dokumentata, informacija, podataka ili drugih činjenica do kojih Poreska uprava dolazi u poreskom, poresko-prekršajnom ili sudskom postupku povodom poreske stvari za koje se smatra da ne predstavljaju povredu obaveze čuvanja službene tajne.
Ovi izuzeci su taksativno pobrojani u stavu 6. člana 7. Zakona, te će se smatrati da obaveza čuvanja službene tajne nije povređena:
1) radnjom sa kojom se poreski obveznik pismeno saglasi;
2) ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak ne mogu povezati sa određenim poreskim obveznikom;
3) ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak iznose tokom poreskog, poresko-prekršajnog ili sudskog postupka;
4) ako se radi o poreskom identifikacionom broju (dalje: PIB) poreskog obveznika;
5) ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak koriste od strane nadležnog organa u postupku otkrivanja krivičnih dela ili prekršaja;
6) ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak, u skladu sa odredbama člana 157. ovog zakona, dostavljaju ovlašćenom licu poreskog organa strane države u postupku razmene informacija i pružanja pravne pomoći;
7) ako se poreskom jemcu omogući uvid u podatke o poreskom obvezniku, bitne za regulisanje obaveza koje proističu iz njegovog odnosa prema poreskom obvezniku;
8) ako su određeni dokument, činjenica, odnosno podatak u vezi sa postojanjem poreskog duga, kada je upisana zaloga kao mera obezbeđenja naplate poreza."

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 414-00-87/2009-04 od 3.7.2009. godine)

Nedostatak: Ko je taj koji procenjuje kada taj "interes" čuvanja tajne "pretežei" nad interesom za pristup informacijama od javnog značaja i kako se odredjuje ta granica.

Očigledno je da će da dodje do "sukoba interesa" i koji organ bi bio nadležan da "presudjuje".
Izuzeci ne mogu da budu merilo za odredjivanje granice jer su to faktička stanja i postupci koja nastaju nezavisno od volje organa.

Freedom of Information 09:15 19.10.2009

Re: Ministarstvo finansija i tajnost podataka

sentinel26
Čitajući razna saopštenja Ministarstva finansija naišao sam na ovo naredno i mislim da sadrži jedan nedostatak koji će omogućiti voluntarističko tumačenje sa štetnim posledicama, pa bih volio čuti vaše mišljenje o istome.

Žao mi je što zbog nekih obaveza nisam na vreme pogledao komentare na blogu, zbog čega odgovaram sa zakašnjenjem. Ukratko, mišljenje Ministarstva finansija koje ste dobro zapazili je samo jedan od različitih pokušaja organa vlasti da izbegnu obaveze koje imaju prema javnosti. Rekao bih prilično nespretan, ali na žalost, ne bez štetnih posledica, zbunjujući.
Obaveze prema javnosti ne mogu se anulirati samo formalnim činjenicama, npr. tako što će se paušalno za unapred neodređene informacije predvideti da predstavljaju tajnu. Jer, bez obzira na taj status u svakom konkretnom slučaju mora se ceniti da li se iza njega krije legitiman interes, te da li je taj interes preteže u odnosu prava javnosti da zna.
Što se tiče procedure, prvi je dužan da to ceni, kao prvostepeni organ vlasti od koga ste npr. zatražili određenu informaciju. Potom, kao drugostepeni, po Vašoj eventualnoj žalbi to je dužan da ceni Poverenik za informacije. Njegova odluka je konačna i obavezujuća za prvostepeni organ.
Pozdrav, RŠ

sentinel26 10:34 19.10.2009

Re: Ministarstvo finansija i tajnost podataka

Freedom of Information
sentinel26
Čitajući razna saopštenja Ministarstva finansija naišao sam na ovo naredno i mislim da sadrži jedan nedostatak koji će omogućiti voluntarističko tumačenje sa štetnim posledicama, pa bih volio čuti vaše mišljenje o istome.
Žao mi je što zbog nekih obaveza nisam na vreme pogledao komentare na blogu, zbog čega odgovaram sa zakašnjenjem. Ukratko, mišljenje Ministarstva finansija koje ste dobro zapazili je samo jedan od različitih pokušaja organa vlasti da izbegnu obaveze koje imaju prema javnosti. Rekao bih prilično nespretan, ali na žalost, ne bez štetnih posledica, zbunjujući.
Obaveze prema javnosti ne mogu se anulirati samo formalnim činjenicama, npr. tako što će se paušalno za unapred neodređene informacije predvideti da predstavljaju tajnu. Jer, bez obzira na taj status u svakom konkretnom slučaju mora se ceniti da li se iza njega krije legitiman interes, te da li je taj interes preteže u odnosu prava javnosti da zna.
Što se tiče procedure, prvi je dužan da to ceni, kao prvostepeni organ vlasti od koga ste npr. zatražili određenu informaciju. Potom, kao drugostepeni, po Vašoj eventualnoj žalbi to je dužan da ceni Poverenik za informacije. Njegova odluka je konačna i obavezujuća za prvostepeni organ.
Pozdrav, RŠ

Da, samo što oni svim silama pokušavaju obje funkcije da zadrže za sebe.
Davanjem ovakvog mišljenja pokušavaju da fiksiraju granicu navodne generalne ocjene javnog interesa, tako da organizacione jedinice - filijale "ne moraju" da se upuštaju u proceduru - čime vrše praktičnu opstrukciju zakona.

ivanm1 08:03 18.10.2009

Na sve strane

se dogadjaju nekakve provere licnih informacija za koje ne znate zasto se dogadjaju tamo gde se dogadjaju niti sluzbenici koji vam traze informaciju znaju zasto je traze.

Primer: u avgustu u banci covek trazi da mu se odobri dozvoljeni minus.
- Lepo, dobrodosli, sedite, dajte nam broj veseg racuna, hvala, da li ste popunili obrazac?
- Jesam izvolite, video sam na vasem sajtu sta je sve potrebno pa sam unapred overio sve sto je potrebno u firmi.
- Aaaaa, lepo, lepo, odlicno, dajte da vidim (gleda pa kuca nesto u racunaru)... nije dovoljno.
- Sta nije dovoljno?
- Da li ste doneli prijavu poreza na dohodak gradjana ili resenje o tom porezu? Bilo sta, uplatnicu da ste platili taj porez?
- To se prijavljuje u martu, placa do juna-jula, zavisi kad stigne resenje. Sad je avgust.
- Da,naravno ali za proslu godinu.
- Zasto bih to donosio u banku?
- Pa treba, po vasoj zaradi u poslednja tri meseca vi kvalifikujete se za naplatu poreza na dohodak gradjana.
- Jasno da se kvalifikujem ali zasto je to potrebno banci? I posto sam se pripremao i informisao za ovo unapred, gde to pise da treba?
- Ne pise nigde ali treba. Pravilo banke.
- Ali zasto, pobogu? Sta ce to banci? I kakve veze ima zarada za poslednja tri meseca u maju, junu i julu sa zaradom od prethodne godine?
- Ako nemate nista od toga mozete da potpisete izjavu.
- Da li mi onda, sa takvom izjavom odobravate dozvoljeni minus?
- Da.
- I ako vas slazem u izjavi necete da mi ukinete dozvoljeni minus?
- Necemo.
- U cemu je onda smisao?
- Pravilo banke.
- Dajte da pisem izjavu.

Odobrili coveku minus a ja se raspitao pa se ispostavilo da je od banaka trazeno (minfin ili poreska uprava) da proveravaju svoje klijente umesto njih.

Tesko je osporavati pravo drzavnih institucija da svasta traze. Neko je vec rekao, ako prodje - proslo je. Nazalost, u takvim institucijama uglavnom rade amateri i lenjivci koji imaju vlast da traze da drugi rade za njih. Osporavam pravo, u ovom slucaju, banke da takav zahtev prihvati i da ga sprovodi. Dok smo mi dole (banka) takvi, dotle ce i oni gore (minfin ili poreska uprava) biti takvi kakvi su.

sentinel26 09:23 18.10.2009

Re: Na sve strane

ivanm1
Odobrili coveku minus a ja se raspitao pa se ispostavilo da je od banaka trazeno (minfin ili poreska uprava) da proveravaju svoje klijente umesto njih.
Tesko je osporavati pravo drzavnih institucija da svasta traze. Neko je vec rekao, ako prodje - proslo je. Nazalost, u takvim institucijama uglavnom rade amateri i lenjivci koji imaju vlast da traze da drugi rade za njih. Osporavam pravo, u ovom slucaju, banke da takav zahtev prihvati i da ga sprovodi. Dok smo mi dole (banka) takvi, dotle ce i oni gore (minfin ili poreska uprava) biti takvi kakvi su.

Nažalost ovo je potpuno tačno.

Lično sam bio prinudjen da sa nekoliko preduzetnika podjem u banku i pitam ko je kada i kojim propisom njima dozvolio da od klijenata traže poreska rešenja i dokaze o tome da li porez na dohodak gradjana plaćaju paušalno ili po ostvarenim rezultatima..
Nekome može biti smiješno, oni te dokaze traže i početnicima koji tek otvaraju tekuće račune.
Svaki put su odustajali.
Naročitu podvalu klijentima - preduzetnicima banke serviraju sa tzv. "paušalnim računima" - kakvi ne postoji nigdje na svijetu.
Tajnom "instrukcijom" ministarstva finansija i poreske uprave neke banke su se "obavezale" da poreskoj upravi dostavljaju podatke o prometu na računu za sve svoje komitente (preduzetnike - komplet ) - što one i čine.

U dvije OJ poreske uprave sam lično vidio te "izveštaje".
Što je još žalosnije i opasno, izveštaj jedne banke je bio (matematički ) netačan !

Sa tim izveštajima se postupa kao sa podacima dobijenim od NBS iako ona sa time nema nikakve veze niti je "odobrila" nekom odlukom takvu nezakonitu operaciju.

O tome sam hteo da pišem nešto više ali sam uspeo da pribavim dokaze da su se tim "operacijama" bavile tri banke i za dvije da se nijesu time bavile. Obzirom da ih ima kao pljeve, odustao sam.