AleXandar Lambros
Propaganda je za demokratiju ono što je nasilje za diktaturu - negde sam pročitao ovo, pojma nemam ko je rekao, al ko god da je rekao, dobro ga je sročio. E sad, postoji propaganda, koja (s pravom) računa s prosečnom pameću stanovništva, a postoji i demagogija (definišimo je kao "propaganda dok se ne usereš od slatkog") koja računa na ozbiljno oštećenje mozga biračkog tela, da se poslužim ovim političkim korektnim izrazom, mada, zapravo, mislim na debilitet.
Mada daleko od toga da je demagogija nekakav srpski specijalitet, ne može se ipak poreći da je ova jedna od disciplina u kojima obilujemo šampionima svetskog kalibra. Ja lično, ranije bih na svetsko prvenstvo iz bullshitinga, da nacionalne boje brani, poslao Aleksandra Draga Antonela Vučića, bez trunke razmišljanja.
Koji bi mu žiri, pitam vas, odoleo kad bi sa svojim napućenim „made to praise the Lord" usnicama krenuo da tugaljivim but yet muževnim glasom lamentira nad sudbinama nezaštićene nejači, nezbrinutih izbeglica, gladnih i ugnjetenih, nezaposlenih i neplaćenih, odbačenih i ugoženih (minus pederi, praise the Lord), postradalih i okrvavljenih, posrnulih i bolesnih, prevarenih i opljačkanih, izneverenih i od svih napuštenih? I taman kad bi ste se našli na ivici suza (ili nervnog sloma), nastupio bi zaokret u režiji najboljih PR agencija koje je ova zemlja iznedrila - Vučić bi s mojsijevskim, starozavetnim gnevom pravednika zagrmio da opravda svoje junačko, srpskototemsko prezime -
„A strašljivima i nevjernima, i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je dijel u jezeru što gori ognjem i sumporom" ....
To kad dođe na vlast.
I, kako i doliči jednom pravom kabareu, da ne kažem cirkusu, Aleksandar Draga Antonela Vučić će za closing act odabrati jednu plesnu tačku. To što ima dve leve noge i osećaj za ritam ko gluvi morž samo je plus. Kak ne kužite? Koji to pravi muškarac zna da igra? A nećemo valjda dozvoliti da nama vlada neka muzikalna seka persa? Drugo, ako je spreman da se tako izblamira pred milionskom publikom zarad osmeha nade jednog deteta kako li je tek spreman da se žrtvuje za naciju?
Dojmovito, dojmovito.
I mada je Aleksandar Antonela rođeni talenat, nema spora, u poređenju s predsednikom Smorisom deluje ko najobičniji amater. Sa sedima počešljanim tako da estrogen proradi svakoj prosečnoj srpskoj očajnoj domaćici, Smoris će šmekerskim cat walk pokretima najpažljivije svoj profil i ležeran osmeh izlagati fotoobjektivima sedme sile. Imidž je sve.
A onda, ovim redom, slede:
- Naglašavanje privrženosti evroatlantskim integracijama
- Još jedno naglašavanje (šta je već u datom trenutku aktuelno)
- Isticanje
- Lično zalaganje
Nakon čega sledi slovo o neophodnosti (čega već) te principijelnosti i neodustajanju od ciljeva i evropske budućnosti, pa kraći osvrt na produbljivanje odnosa i jačanje saradnje, te podsećanje na ostvarene grandiozne rezultate a sve to u najnepovoljnijem geopolitičkom i ekonomskom trenutku od kako je sveta i veka ....
E sad, ako se neko iz publike baš i doseti da uzvikne RES, NON VERBA, predsednik će mu dostojanstveno i odlučno odbrusiti - Nećete mu, valjda, vi soliti pamet kako će da vodi državu?! Nije Srbija tamo neki Sudan pa da mu vi delite savete šta će i kako će .... Imamo mi zakone!
Je l' javni tužilac podneo prekršajnu prijavu protiv predsednika koji je srknuo šampanj u svojoj loži na stadionu (a po slovu Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama)? Jeste. Niko nije iznad zakona u ovoj zemlji. Kad se tako bez pardona postupa s predsednikom, kuku lele, šta li će tek da bude sa poganima i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama?
Blago glupima, njihovo je carstvo nebesko.
