Peti parkić u Zvezdarskoj šumi

Feđa Dimović

Svi smo bili ubeđeni da posle Petog parkića nema više šanse da se slična svinjarija ponovi na teritoriji Beograda. Ova borba građana Zvezdare trebalo je da predstavlja neku vrstu presedana po kome će se ravnati svi budući urbanisti i neimari. Delovalo je kao da su nadležni konačno shvatili da u ovom gradu stanuju živi ljudi koji i te kako imaju svoje mišljenje i hrabrosti i snage da se za njega izbore. Zastavica koju smo u ime pobede zajedno poboli na uglu ulica Stanislava Sremčevića i Despota Olivera, trebalo je da osvetli put kroz betonske lamele beznađa u kojima vlada zakon jačeg i bogatijeg.

Opština Zvezdara je tih dana bila Meka demokratije gde su se držali kratki kursevi građanske inicijative bez i jednog centa strane donacije i velikih misli izlizanih njuški koje nam svakodnevno prodaju muda za bubrege. Bilo je fensi biti deo ove priče, što su na kraju shvatili i političari, koji su prve zavete biračima upravo položili na ruševinama košarkaškog terena i panjevima posečenih platana.

Ova atmosfera naterala je i poznatu dramsku spisateljicu Biljanu Srbljanović, da kao kandidat za gradonačelnika izgovori i svoju prvu i najveću laž u kampanji - da mnogo voli da sluša Beogradski sindikat, bez obzira što nas je do juče etiketirala kao velike poštovaoce lika i dela „Bečkog molera". I Vučić i Obradović su pokazali svoju privrženost ekologiji, a onda su nastavili dalje da nas zagađuju svojim glupostima.

Bili smo mnogo naivni što smo verovali da možemo izlečiti državnog kleptomana tako što ćemo ga zaključati samog u prodavnicu. Džabe se uzdamo da će ga kamere i ogledala sprečiti da isprazni sve rafove. Ta pokvarena, bestidna ljudska priroda nas svaki put iznova iznenadi i dočeka nespremne. Iza svakog Petog parkića dođe i Šesti parkić, samo iza petog nikad ne dođe i šesti oktobar....Po svemu sudeći, kolektivno otrežnjenje je trajalo veoma kratko, tek do sledeće veće pijanke. Ovog puta piknik je zakazan u Zvezdarskoj šumi.

Imajući u vidu da je praksa da se vesti o lopovlucima i brljotinama koje se u Beogradu dešavaju na lokalnom nivou gotovo nigde ne objavljuju, smatram da je potrebno da ovu priču upotpunim sa nekoliko suvih informacije. Naime, u GO Zvezdara u toku je usvajanje novog nacrta regulacionog plana za park-šume Zvezdara kojim se predviđa smanjenje šumskog fonda, odnosno srpski rečeno seča jednog dela Zvezdarske šume. Nacrt je izradila Komisija za planove Skupštine grada Beograda, a potpisuje je sekretar Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Milan Vuković. Namera gradskih moćnika je da se krčenjem deo Zvezdarske šume pretvori u gradsko građevinsko zemljište koje će navodno pripasti KBC Zvezdara, Institutu „Mihajlo Pupin", a na iskrčenom zemljištu planira se i izgradnja komercijalnog gerijatrijskog centra, tornja/vidikovca visine 35 m, kao i srpske pravoslavne crkve. Ovom planu oštro se protivi udruženje građana „Zaštitimo Zvezdarsku šumu" koje smatra da je potpuno nedopustivo sečenje i jednog jedinog stabla, bez obzira na opravdanost proširenja bolnice ili izgradnje crkve.

Zvezdarci traže da se plan povuče iz procedure, da skupština GO Zvezdara zatraži od Zavoda za zaštitu prirode naučno snimanje celokupnog detaljnog stanja Zvezdarske šume, da se detaljni regulacioni plan uskladi sa rezultatima tog popisa i da Zvezdarska šuma, jednom za svagda, dobije status zakonom zaštićenog nacionalnog parka.Građani su po uzoru na svoje komšije iz Petog parkića pokrenuli niz akcija alarmiranja javnosti, kao što su potpisivanje peticije, deljenje letaka, blogovi, radionice, protestne šetnje kroz šumu, kao i mnoga pisma koje su uputili na adrese nadležnih institucija i nevladinih organizacija. Zainteresovani mogu da se o svemu informišu na detaljno uređenoj internet stranici www.zvezdarskasuma.blogspot.com koja počinje citatom Mahatme Gandija: "Ono što činimo šumama širom sveta, samo je odraz onoga što činimo sebi i jedni drugima".

Ostavimo po strani vrtlog propisa i nadležnosti, kao i trulež korupcije koji čini podlogu ove i svake slične operacije. Pođimo od zdravog razuma i najprizemnijih potreba svih živih bića. Čist vazduh, nezagađena voda i po koja korica hleba su osnov da kasnije kupujemo automobile, veš mašine, televizore i navijamo za svoje omiljene fudbalske klubove. Po svim procenama Beograd ima nedovoljni procenat zelenih površina, a vazduh je prilično zagađen i prepun smoga. Ne treba biti genije pa zaključiti da je krčenje Zvezdarske šume jedna od najidiotskijih ideja gradskih vlasti, i da su ovog puta prevazišli sami sebe. Glupo je uopšte pominjati šta znači jedna ovakva šumetina u širem centru Beograda. Neko je jednom lepo rekao da ako su šume pluća jednog grada, onda je Košutnjak levo, a Zvezdarska šuma desno plućno krilo Beograda. Ono što nije rečeno je da su bahati političari karcinom koji je debelo zahvatio oba plućna krila.

Jedna od glavnih tema tek održang 64. zasedanja Generalne skupštine UN-a bile su sve učestalije klimatske promene i potreba očuvanja životne sredine. Za to se založio i predsednik Tadić, koji je prilikom svog obraćanja Generalnoj skupštini ponovo predložio da se u Beogradu oformi regionalni centar za praćenje klimatskih promena. Kakav apsurd! Možda su gradski majmuni upravo smislili da ovaj regionalni centar izgrade u Zvezdarskoj šumi, pa su brže bolje dovatili sekire kako bi ostvarili zamisao svog šefa!? Možda će upravo Institut „Mihajlo Pupin" dobiti zadatak da izvrši praćenje posledica globalnog zagrevanja, pa će taj posao prepustiti nekoj od brojnih "zavisnih" firmi koje je su osnovane u okviru Instituta? Najbolje bi bilo da građevinske radove obavi preduzeće „Monterra", vlasništvo Dragana Kopčalića, koji se izgleda već dokazao kao iskusan drvoseča.

Po priči Zvezdaraca, ovaj nekada visoki funkcioner DS-a i blizak saradnik Zorana Đinđića, je negde 2004-2005 smutio dozvolu da iskrči deo šume na potezu između ulica Viteza Karađorđeve zvezde, Milana Rakića i Jovanke Radaković. Na tom mestu nikli su stambeni blokovi sa prelepim pogledom na Zvezdarsku šumu. Ako je verovati komšiluku, bilo je to za vreme prvog mandata sadašnjeg predsednika opštine Milana Popovića. Iako se nedavno formalno zalagao da se problem Petog parkića reši pozitivno po građane, a suprotno nameri investitora, interesantno je da se novi veliki atak na prirodu ponovo dešava tokom njegove straže.

Čak se ni gradonačelnik Đilas, kao jedan od veoma zaslužnih ljudi za očuvanje parka, nije uključio u odbranu Zvezdarske šume. Dok njegovi ljudi prekrajaju šumu i oštre testere, on bezbrižno „pušta golubove" u svom kabinetu. Šta ako se sve ovo dešava samo da bi Dragan pronašao Gutu koja se nestašno sakrila u krošnje zloćudne šumice? Što kaže čukundedin čukununuk Milan Krko-babić dok je krko palačinke u šatou, „u skupštini grada ne živi Deda Mraz", ali zato žive lažljivi Pinokio i njegov ćale Đepeto drvodelja.

Ostaje da sačekamo da vidimo na koju će se stranu drvo saviti. Bilo bi dobro da svako ko može pomogne da status zvaničnog kandidata za članstvo u EU 2109. ne dočekamo pod gas maskama. Sve vreme mi promiču slike apokaliptičnog Beograda koji podseća na jednu scenu iz filma „Dvanaest majmuna" Terryja Gilliama. Onu kad naučnici šalju Bruce Willis-a da izađe na zagađenu zemljinu površinu radi prikupljanja bioloških uzoraka. U našem slučaju nije teško zaključiti ko bi bio Bruce Willis a ko cenjeni naučnici.

Fascinira me činjenica da u dvadeset prvom veku, kada se čovečanstvo bori za svaku vlat trave, nekom kretenu uopšte pada na pamet da prokrči jedan prirodni rezervat koji čini da ljudi u gradu ne dišu na škrge. Da li postoji bilo kakva odgovornost prema budućim generacujama za jedan ovakav zločin? Svi smo se složili da je ovih dana bilo nužno osuditi nasilje pojedinaca na ulicama Beograda. Hoćemo li imati snage i pameti da se izborimo sa nasiljem koje preti svima nama i koje u tom smislu nikoga ne diskriminiše?

Ustav garantuje svakom čoveku pravo na zdravu životnu sredinu i nameće državnim organima odgovornost za njenu zaštitu. Zakon predviđa mogućnost da se na području cele ili dela opštine može sprovesti referendum o nekom pitanju koje se odnosi na potrebe i interese stanovnika tog dela teritorije. Ubeđen sam da bi slučaju Zvezdarske šume građani bili jednoglasni da se ona sačuva. Ali i Ustav i Zakon su samo nekoliko listova papira za čiju proizvodnju je, takođe, potrebno poseći par stabala. Zato 'ajmo svi sekire u ruke i pravac Zvezdarska šuma! Haj ho haj ho...! Ima drva još puna Šumadija.

http://www.borba.rs/content/view/9564/94/