Nikad se nismo upoznale....

ali,imamo zajedničke poznanike.....  Sa jednim njenim prijateljem sam imala platonsku vezu..... Najjbolju i najjlepšu - ikad.... Toliko dobru,da mi je - posle svega ostao jako lepo sećanje i jedna od retkih osoba sa kojom mogu biti u kontaktu - a da sam ikako emotivno bila vezana za njega.....

Nekako sam sa njenim pesmama ovih dana bila okružena.... Slušala ih po stotine puta i bila srećna zbog njene sreće i ljubavi.... Njenog osmeha.... Ni slutila nisam da je u problemu,da je to tako - kako jeste,jer mi se i sada čini neverovatno.... Sećam se njihovih pogleda,držanja za ruke,osmeha......  I uvek sam govorila - hvala Bogu,pa je našla nekog pristojnog,ko je voli i zaslužuje....Jednog dana i ja želim pronaći nekog sličnog - ostvariti takvu vezu i uploviti kao princeza u zagrljaj svog princa..... 

Ne znam šta je bilo,ne znam šta se desilo.... Žao mi je što je tužna.... Žao mi je što je tako - kako je...Nije zaslužila to.... Al,život ne bira.... Sudbina ili šta god .... Ne znam,kako to nazvati.... Ali,da je život često nepravedan i težak i bolan - iako nije delovao da će biti takav - uveravam se svakog dana.... 

Kad bi mogla da joj kažem - rekla bi joj - Izdrži Nina.... 

PREŽIVEĆEMO NINA......  ZNAM DA HOĆEMO.....