Priča.....

U mraku polupraznog bioskopa njih dve su nešto šaputale.Ćutala je,čekajući da se još jedan srceparajući film završi.Svetla su se palila,Marina i Nataša su i dalje pričale.Ana ih je pogledala odmahujući glavom.Bez reči su krenule iz bioskopa,smeuljići se.Rastale su se sa Marinom.Ka Terazijskom prolazu stajao je kordon policije.Ana nije ni slutila da će Nataša tako da reaguje.

"Pička ti materina.Pederu!!!Hajde skini taj šlem ako smeš" ,vikala je prilazeći jednom policajcu. 

"Idemo kući" - Ana je govorila

"Neću da idem dok ove pičke ne izezam",vikala je Nataša

Ana je uhvatila za ruku i rekla "Polazi kući,ili ćeš ići sama.Šta su ti oni skrivili?Vidiš da mirno stoje.Da hoće mogao bi da te umlati".

"Pičke jedne,pičke",vikala je Nataša

Ana je uhvatila za ruku i povela.Na licu mladića koji je u uniformi stajao ispred nje opazila je zahvalnost i pogled koji će je pratiti dok je živa.

Studentski protest se završio... Nataša i Ana više nikad nisu bile drugarice,kao pre njega...Drugačije orijentisane.Ana ka ostvarenju svoga cilja,a Nataša ka nekim viši ciljevima.Da ih je neko pitao godinu dana pre,ne bi nikad rekle da će se tako razdvojiti.

Anu politika nikad nije zanimala.Znala je da razlikuje dobro od zla,znala je šta valja za nju,a šta ne...Politika joj nikada nije bila izgovor da nešto uradi ili ne uradi.Naivno je mislila da su Studentski protesti u stvari protesti studenata njenog fakulteta,jer nije bilo grejanja te zime... Oduvek praktična,mislila je samo na stvari onako kako su joj se prikazivale.Nikad nije išla u dubinu,tražila neke skrivene reči,misli,dela... Za nju je to bilo naporno.Nataša je za razliku od nje u svemu videla zaveru,svi su imali nešto protiv,svi su bili potkupljivi.... Kako je vreme odmicalo,ciljevi su im bili različiti,snovi su im bili drugačiji i drugarstvo je neminovno dovedeno u pitanje.... Možda da su imale neke jače korene,ne bi bilo prekinuto...

Rastanci su uvek bolni za obe strane- čak i onda kada jedna ne priznaje to.Ponos,sujeta,malo rivalstva,mišljenje da nas sa nekim drugim ljudima čeka nešto bolje,da ćemo mi biti bolje bez određenih ljudi ... Sranje.... Svima je teško - priznali ili ne.Nataša je nastavila svoju borbu.Ana je nastavila da živi kao što je živela do tada.Sretale su se nekad u prevozu,nekad u kraju - živele su i žive u istoj ulici.... Okretanje glave na drugu stranu - nikad nije bio njihov izbor - javile bi se i popričale uvek....U Ani je ostajao gorak osećaj - kad bi se rastale....Nikad nije znala kako je Nataši bilo... 

Nataša je završila fakultet,zaposlila se.Ana se još traži u nekim stvarima.Ne želi da postane kliše ovoga društva i pliva u svim vodama,trudeći se da ostane čista - koliko god može.... 

Ana je njega upoznala sasvim slučajno.Odlazeći kod drugarice u Novi Sad.U "njenom" Novom Sadu ,u ulici kojom je svake godine prolazila bar jednom - stajao je i smejao se sa društvom... Prošla je,kao i uvek što prođe...Dobacio je :"Vidi male"... Nikada se nije okretala,ali taj put se okrenula i susrela sa njegovim zelenim očima i osmehom ...Nije znala ko je on.Nije mogla da zna.Krenula je dalje,a onda čula reči koje će joj ponekad odzvanjati u sećanjima :"Uobražena.... Mora da nije iz Novog Sada".Uradila je ono što nikad ne radi,okrenula se i rekla:"I nisam.Ja sam iz Beograda."...Momci su počeli da se smeju,da joj dobacuju Beograđanka.... Nastavila je ponosno držeći glavu visoko svojim putem....Sustigao je.Uhvatio za ruku i rekao:"Nemoj da se ljutiš.Malo smo se šalili.Popij sa nama piće."Pristala je.Ni sama ne zna zašto.Da li zbog njegovih zelenih očiju,da li zbog osmeha,pristala je... 

Veoma brzo je shvatio da ona nema pojma ko je on.To mu je odgovaralo.Nije jedna od ostrašćenih u trenutku,a nije ni partijski nastrojena... Za nju će biti samo običan momak iz Novog Sada.Bar neko vreme.

Rekao je da se zove Mirko,da je završio ekonomiju na Novosadskom univerzitetu.Da radi kod oca,koji ima firmu.Da voli da se druži,izlazi.Razmenili su brojeve telefona.Ana,koja je inače zaljubljive prirode,nije mnogo razmišljala o njemu. Ispitni rokovi su stizali.Nije sebi imala kad da dozvoli da mašta.Čuli su se nekoliko puta nedeljno,ali to je bilo sve.Sve dok jednom nije nazvao i rekao da će poslom doći u Beograd.Želeo je da se nađu,da prošetaju...

Našli su se u Knez Mihajlovoj.Tu joj je bilo najjlakše da se nađe sa njim.Reka ljudi se kretala tom ulicom tih dana.Uhvatio je za ruku i povukao u obližnji haustor.Rekao je ko je....Bila je u šoku.Niije povezala,a njegovo ime je toliko puta čula do tad...Znala je samo jedno - da moraju što pre da se sklone,jer ako ih vide,ni kordon koji je blizu stajao ne bi mogao da ih spase.Priljubila se uz njega i skrenula ka Zelenom vencu,gde je bilo manje ljudi i gde su mogli lakše da se promuvaju.Bila je ljuta,bila je besna...Pomislila je na sav onaj narod koji ga nije trpeo.Iako nije mislila isto kao oni,bilo joj je teško što je lagao.  Najjgore od svega - što je počela da oseća nešto prema njemu... Preplavio je osećaj straha i brige.... Kako će se vratiti u Novi Sad.On je tešio,smirivao,ljubio.... Govorio da će svo to ludilo jednom proći...

Nataša je s druge strane bila u prvim redovima - za smenu vlasti.Aktivirala se u svemu što je mogla.... Anu je otpisala - kao nepopravljiv slučaj.O Mirku su pričane laži i stvarana negativna propaganda.... Da je tatin sin,da je loš,da je iskoristio sve svoje veze da završi fakultet,dok se ,oni,normalni studenti muče sa uslovima...Ana se držala podalje od svih tih priča i stvari.Svoje mišljenje je zadržavala za sebe... I ćutala, Sa Mirkom je prestala skoro svaku komunikaciju,što iz straha,što iz besa,,,,

I bi,onako kako je Mirko rekao... Strasti su se smirile... Prošle su dve godine,zemlji je pretilo bombardovanje....Ana se ponekad čula sa Mirkom.Jednom su se i videli.Dopratio je do kuće.Iz autobusa je izlazila Nataša i videla ih.Rekla  je:"Znala sam...Tačno sam znala da si NJIHOVA" ... "Nisam ja ničija."Odgovorila je Ana....Nadala se da će na tome ostati....Ali,nije."Prodana dušo!Ćutala si kad god smo pričali o Mirku.Izdala si nas." Brojanje do 10 nije išlo :"Nikog ja nisam izdala.Sami ste izdali sebe.Umesto da ste učili,popadali ste godinu skoro svi.Za šta?Za pravdu?Za bolje sutra?Pogledaj gde si danas... "Mirko je ćutao... "Ti,glupačo...Misliš da će ti dati posao,da će ti obezbediti bolji život."... "Nataša,misli šta god želiš.Idi svojim putem,je idem svojim."Svađa umesto da se završi,postajala je sve gora.... "Zato si onda onog policajca zaštitila.Zato što si njihova!".... "Zaštitila sam ga,jer je čovek ! A ti si krenula na njega,jer si znala da ne sme da ti uzvrati.Jer ti se moglo.Ja sam svoja Nataša!Samo svoja.Bila i ostala."... "Lažeš.Šta tražiš sa Mirkom onda!".... "Mirko može da ti potvrdi kako smo se i gde upoznali.I daj,prekini više.Dosadila si"...Rastale su se.... Tada je i Mirka videla poslednji put....

Godine su prolazile.U Novi Sad je išla,kao i svake - bar jednom godišnje.... Svratila kod drugarice,prošetala....Ljubav prema Novom Sadu nije nestala....  Ovih dana čuje priče da će se Nataša udati za Mirka.... Zašto je to ne čudi? Zakleti ideološki neprijatelji - zajedno će imati dom i porodicu.... Odavno se nije čula sa njim....Da ga ne vidi u novinama i ponekad na ekranu - zaboravila bi kako izgleda.... Ana je sama i još uvek svoja... I spremna kao i tih 90-tih da zaštiti one koje treba od onih od kojih ne bi trebala da ih štiti....  Još uvek razlikuje dobro od lošeg.... I,ima neke druge prijatelje - kao što je i ona,anonimne.... Obične.... A opet njoj bitne....

(Priča napisana dana 20.10.2009 godine .... U njoj ima istine,ali ne mogu reći da je cela istinita - pisac je dodao,a možda i nije  ponešto - kako ko protumači.I,da,pisac zna šta je istina,a šta malo dodato)....