Promene....

Svima se dešavaju .... Nekada su lepe,nekada manje lepe,nekada su čak i užasne.... Nekada su nestvarne,nekada očekivane,nekad bolje,nekad gore nego što smo mislili da će biti....  Svima se dešavaju u životu....

Mene lično promene plaše... Ne toliko - što će se desiti,nego kako ću ih ja podneti... Hoće li i mene promeniti (bilo u negativnom ili pozitivnom smislu) ? Da li će,posle tih promena koje se dese moja ličnost ostati dosledna sebi ili ću poleteti do nekih visina - sa kojih ću strmoglavo pasti,ako nemam realnu osnovu kraj sebe (majku,oca,brata,prijatelje)....  Hoću li moći da se nosim sa svim tim stvarima koje promene donose ? Hoću li postati uobražena,sujetna (i više nego što jesam)?Hoću li imati malo vremena za ljude koje volim i koji vole mene.... 

Znam da nije realno očekivati da će ceo moj život biti zatvoren u ova četiri zida i da će jedini izlasci koje ću imati biti vožnja sa Nenadom kolima po gradu .... Odlazak kod Nevene... Petra i Jelene.... Izlasci i šetnje sa Aleksandrom.... U moj život će dolaziti novi ljudi,upoznavaću ih,sa nekima možda i raditi i sarađivati.... Sa nekima i izlaziti....To je normalno - to se svim meni bitnim ljudima u životu dešava.... I da nemaju vremena za mene i da su zauzeti i da dosta rade....Jasno mi je....I razumem ih.Znam da će i oni razumeti sutra mene....

Samo - ne znam da li sam sada trenutno spremna za tako nešto....Ko zna,možda nikad neću biti apsolutno spremna - ali znam da su promene neminovne.... I sigurno me neće pitati :"Jel možemo sada da se dešavamo?Jel gospoica sada spremna?" .... 

Udahni duboko,udahni duboko.....