Zaduživanje Srbije, kuda idu pare i racionalizacija

Malo mi smeta to što u poslednje vreme, izgovarajući se svetskom ekonomskom krizom koja je svakako pogodila i Srbiju, naši političari samo gledaju kako da se što više zaduže. Pa ko će to da plaća čoveče!? Pre par godina smo moljakali da nam otpišu dugove. Sećate se Pariskog i Londonskog kluba poverilaca? Sad jurimo Kineze, MMF, Ruse i svakog ko ima para da nam pozajmi. Ono što me malo teši u ovoj situaciji je da je većina tog duga u dolarima, a dolar je već dugo u padu, i izgleda da će se taj trend sigurno nastaviti, bar u narednih nekoliko godina. Međutim ti krediti su dugoročni, rokovi otplate po 30 godina, a ko može da zna koliko će dolar vredeti za 30 godina. Sa ovim nivoom zaduživanja ne dao nam bog da počne da raste.

Druga stvar koja mi smeta je da je većina tog zaduživanja namenjena popunjavanju rupa u budžetu. Država treba da smanji troškove i da troši u skladu sa svojim primanjima. Jasno je da nijednoj administraciji, bilo gde u svetu nije lako da smanji troškove. Političari vole da izigravaju Deda Mrazove, rešićemo vaše probleme, daćemo pare za ovo ili ono, to je ono što im donosi glasove. Naravno pritom ne pominju da to nisu njihove pare već da će to platiti građani kroz poreze ili ćemo se zadužiti, a račun ostaviti našoj deci i unucima. Otpuštanje činovnika i radnika u državnim institucijama će sigurno razbesneti veliki broj ljudi. Na žalost njihov broj će verovatno biti veći od broja onih koji će to pozdraviti, a političari ne vole da preduzimaju poteze koji ih mogu koštati glasova. Zaposlenje u državi je takođe jedan od načina da se nagrade članovi stranaka i prijatelji političara, a to je jedan vid korupcije protiv koga se građani moraju boriti svim sredstvima.

Vlada preduzima neke korake u pravcu štednje, najavila je smanjenje broja zaposlenih za 10 do 15%. To svakako nije dovoljno. Teško je i pronaći spisak svih institucija koje se finansiraju iz republičkog i iz budžeta lokalnih samouprava. Mislim da obični građani ne bi ni osetili kada bi većina tih institucija i ministarstava bila ukinuta i svi radnici otpušteni. A i u onim institucijama koje bi ostale, zato što su neophodne, bi mogla da se uradi velika racionalizacija. Prema podacima u štampi od 5. Oktobra 2000. broj državnih službenika se utrostručio. Znači očigledno je da država može da funkcioniše bez dve trećine sadašnjih službenika. Prava racionalizacija bi smanjila broj zaposlenih za bar 75%. To bi samo bio problem za te radnike, ali siguran sam da su mnogi od njih pametni i kreativni ljudi i da mogu da sebi nađu ili stvore neki produktivan posao umesto da obavljaju nepotrebne stvari na račun ostalih građana.

Deo pozajmica takođe treba da ode na infrastrukturne projekte, pominju se mostovi, autoput, metro, železnica, termoelektrane i toplane. To i nije tako loše. Imamo dug, ali bar imamo i most. Ako se zbog mosta smanje saobraćajne gužve uštedećemo vreme, živce i gorivo. A ušteđeno vreme možemo da upotrebimo na zarađivanje novca za vraćanje duga, ili da malo duže spavamo, što je naravno veoma zdravo.