Pilgrimage

Pilgrimage (n.), a journey to a sacred place

U poslednje vreme osecam rastuću frustraciju svaki put kada pomislim na eventualni odlazak u Meku i Medinu kupoholičarkog Beograda s ciljem trošenja bilo koje količine novca.

Iz više razloga:

1. strah od finansijske propasti - neki podmukli strah od toga da će kupovina bilo čega, koliko god mi to bilo neophodno dovesti neizbežne propasti...tripujem da sam bahata u svojoj kupovini i da će me zbog toga stići zaslužena kazna. Ovde moram da napomenem da nisam usamljena u ovim strahovima - ima nas još kojima je Kupovina, koje je nekoć bila vrhunski stress relief, sada postala noćna mora.

E, sad, jeste da imam tendenciju da se zanesem u troškarenju, ali to uglavnom predupređujem tako što u kupovinu idem sa najboljom drugaricom koja surovo viče "fuj to!" svaki put kada ja naumim da kupim neku glupost koja mi u suštini ne treba. Mislim da sam tu njenu funkciju prigrlila kao sastavni deo svoje ličnosti i da sam dovoljno razumna u trošenju, ali, strah je i dalje tu.

2. sramotno nesrazmeran odnos cena i kvaliteta robe - zaista mi ne pada na pamet da dam 3.000 dinara za nešto što se jedva kvalifikuje kao džemperak i pritom izgleda kao da će se raspasti prilikom prvog pranja. Takođe, vređa inteligenciju to što u Bg robu, koja je u matičnim zemljama u kategoriji srednjeg kvaliteta, ovde poturaju kao vrhunsku, sa vrhunskim cenama, naravno.

3.  hodočasnice - 3 velika "ne" za vas sve hodočasnice: ne šminkati se kao kurva. ne oblačiti se kao kurva. ne pućiti se kao prokleta šimpanza. Nije seksi, groteskno je.

Moj shopping mojo je u opasnosti od istrebljenja. :(