NAJAVA OLUJE....

Retki su trenutci kada mogu da se opustim...jos su redji kada sam
destruktivno raspolozen.....oni koji me znaju u tim trenutcima se
sklanjaju od mene.....jedan covek-vojska...ratnik se budi u meni.....
osvrcem se i trazim pusku....posmatram horizont....trazim oluju.....
stojim sam na strazi...sam izmedju smaka sveta i svega ostalog....
u tim trenutcima me nije briga za sebe...nesebicno nudim svoj zivot
 u zamenu za par stranica istorije...vecnost u necijem secanju....
Neprijatelj je nevidljiv....neopipljiv....odnos snaga porazavajuci.....
svestan sam da cu ovu bitku izgubiti....ono sto bi druge nateralo
u panican beg mene cini jos sigurnijim da ce ovu borbu pamtiti.....
neka beze....ja ostajem....osecam da postajem celina....spojen sa
zemljom dok gledam u nebo.......prvi znakovi oluje su na horizontu....
hladan i postojan kao kamen....dovoljno pametan da ne srljam nego
da cekam.....ovoga puta ja biram gde.....dovoljno glup da ignorisem
vristanje i povike iza mene....da ignorisem znake oluje koja nailazi...
bice to majka svih oluja.....hvata zalet.....kao predator koji polako
kruzi oko svoje zrtve odmeravajuci slabosti.....samo ova zrtva nece bezati...
Krajickom oka pratim situaciju......prvi udari vetra mi sibaju lice.....
odeca mi leprsa kao zastava......smesak na mom licu govori da sam
konacno srecan...pocelo je..to sam hteo...to sam trazio...
I kao sto je odjednom poceo tako i naglo prestaje ...vetar kao da je
propao...kao blef koji nije upalio....a onda....Sledeci udar mi je u trenutku
zaustavio srce.....pluca su izgubila vazduh...silina koja me je zamalo
naterala da koraknem u nazad......zamalo....ali nije...jer nazad za mene
ne postoji...kao ni napred...samo ovde..samo sad i ovde....otvorenih usta
dok mi lice sece hiljadu malih seciva,uzimam vazduh.....sirim ruke i
izazivam....mogu da podnesem jos....zelim jos......kao da me je cula
oluja ubacuje nove elemente u borbu......kapljice kise sa bolom osecam
na rukama i licu ....na grudima i ramenima.....nesto tako malo,kao kapljica,
ume da bude bolno kod ovakvih naleta vetrova...
osecam da najgore tek dolazi.....opet osmeh i podignuta obrva....ovoga
puta ja ostajem tu i na nogama....usamljen u ovoj titanskoj borbi....
I onda finale.....sunce se gasi......gromovi udaraju oko mene...vetar,kisa
i led seku moje telo....lice ...ruke....oluja se dize iznad mene ...visoko.....
udara me sa svih strana.....osecam kulminaciju.....moji misici napeti preko
granica tresu se u poslednjem pokusaju da se suprotstave ovoj sili...
ovom neprijatelju....osecam kraj......krik koji ispustam cuje se daleko.....
iznenadjuje  i mene....sece talase oluje ispred mene...i.....sa poslednjim
tragovima mog krika oluja se stisava.....prestaje u trenutku......ja i dalje
stojim.....krvav i iscepan....ali stojim.....par trenutaka ...a onda padam na
zemlju......u meni j ostalo jos zrno zivota.....iskra koja ce se ponovo rasplamsati......
osecam tragove sunca na svojoj isecenoj kozi....nazirem tragove svetlosti ocima
koje se ni jednog trenutka nisu zatvarale.....prihvatam bol kao davno
izgubljenu ljubav.....srecan sto konacno mogu da zaplacem.....