unterwegs do " kolevke "

Dok   sam    na   aerodromu  u  Atini   kupovla    za   meine  i  NuNu     „zvrk"  onaj   uvijeni   burek  -pitu  savijacicu   ,  prodje  mi  razgovor  od  letos    koji  sam  vodila  sa  jednim  prijateljem  iz    moga   rodnog  grada     gde    on   tvrdi    da   za  nase  kolace  i  peciva   stranci  nisu   zainteresovani  jer  su  preterano  teski ,  masni  ,  kaloricni  i  jaki  . Spanakopita     je  nista  drugo  nego  pita  sa  spanacem    nista  drugacija  od  nase   zeljanice  ,  onako   domacinski  sa   starim   sirom  i  spanacem  napunjena   i   ispecena  da  krcka  pod  zubima.  Dok    grizem  ovu   „evropsku  „  spanakopitu  „   osecam    culom  ukusa     da  u  njoj  nema  ni  grama   masnoce   apsolutno  ,   a  krcka  ,  a  i   poseduje  „onaj"  ukus    domace   razvucene   savijace  .Hm .Mogla  je   tu   spanakopita   da  se   prodaje  onako    namascena   i  rasklempavljena    kakva   se  uglavnom,  ranije  u  Grckoj  prodavala  ,  ali  ne   ,  ova   je  .  tacno   po   „ evropski   kroj"   ama   ni   gram  manje  ni  vise   .Ova   je  tako  nastimovana   da  kada  je  Irac  proba  ima   da  je  pozeli  ponovo  isto  kao  i  Albanac  ,  Nemac  ili  Grk  .Dok     njome    okrepljujem   dusu     i  telo  izmrcvareno  u  avionu   koji  je  kasnio  iz  Nemacke  zbog  kvara   ,  uskacemo  u  autobus  koji   direktno  vozi  do  Sintagma  placa  u  cijoj    blizini    je  i  hotel  u    kome  cemo  ja  i  NuNu  provesti  nekoliko   dana  .

Nekako  dole  u Grckoj     je   uvek  toplo    ,  mada  oni  u  ovo   doba  godine  za  razliku  od  turista   vec    hodaju     u  kaputima,  debelim  jaknama  i  cizmama  ,  salovima - moguce  i  zbog  trenda   ili   sto   juznjacima    dozivljaj   svoje  klime   nije   uvek  kao   nama   kontinentalcima    ,  te  tako     cete  cesto  u  Nemackoj  cuti     kako   Grci i  Turci  nece  da   rade   te   grube   poslove   tipa    baustele   ,  spoljni  poslovi     kvazi  „biraju"   a  ustvari  od   njih   cete   cuti   pricu  da  im   je  draze  i  smece   sortirati   u  zatvorenim  prostorijama  ,  nego   za   neznamkoju  platu    rmbati  kao  Jugovici  i  Svabe    raus  (napolju)  a propos    ovim   salovima   i cizmama   kojih    se   nagledah  u  Atini  dok   sam  hodala   bosih  nogu   i  bretelica  .Nisam  se  libila   ni    okupati  se  u  Mikrolimanu   (Pireus)  na   nekoj   plazici   gde  se  kako   sam   osacovala   skupljaju  penzosi  ,  igraju  karte   i  Tavle  ,  neguju  „u  zdravom  telu  zdrav  duh"    pokraj  vode  koja   nista    hladnija  nije  nego  Jadran  u  junu  naprimer  .  

Vreme  u  metropolama  jako  brzo   prolazi    i  nemoguce  je   obici    sve   sto  bi  se   volelo  za   ogranicen   broj  dana   ,ali   nekako  „uz     pomoc  trikova"   ja  i  NuNu  smo   uspevale   da   zacrtane   ciljeve   obidjemo   ,a  da  pri  tom  ne   oskudevamo  u  sedenju  po  kaficima   ,  i  da   nasa   nevegeterijanska   tela    izbalansiramo    (odmor-umor)  da  bar   nekoliko  puta   zakacimo  nesto  i  od  noci   .

Akropolis   je  u  cetvrtak   bio   divan  .Dok  smo  se   peli  gore   sve   je   mirisalo na   neki  cetinar    ,a   uprkos   smoga     „kolevke   civilizacije"   osecao  je   se  i   jod  u vazduhu  i   ja  sam    imala     osecaj    da    sam  negde   ,    tik   uz     vodu  .Gore   smo  se   izvalile  na   kamene    ploce   i  uzivale   u  pogledu  na  Atinu  .  Dan  je   bio   kao  izmisljen  i  more    se  plavelo    u  daljini  ,  Atina   je    bljestala   svojom  belinom  na   suncu  .  Nekako  smo  uspele   da   „iz  visine"    pohvatamo  konce   i  slozimo  puzlu    prepoznavajuci    delove  koje  smo  prethodno  obilazili  kao   Kolonaki  , Plaka  , Monastiraki  , Gazi  ,Psiri  .

Zevsove  Temle   se   odlicno  vide  sa  Akropolisa  tako  da   zbog  novog  Akropolis Muzeja   koji  nam  je  uzeo  dobrih  pola  dana   ,  Zevsovu  zaostavstinu   smo  nazalost  samo   posmatrali  sa   visina  Akropolja   . 

http://sh.wikipedia.org/wiki/Akropolj_(Atina)

U  Akropolis  Muzeju  naprimer   ne postoji   vodic  koji  bi  vas   proveo  i  davao  objasnjenja  na   nemackom  ili  engleskom  . Postoji   neka   knjiga  -prirucnik  koju  vam  oni  savetuju  da  kupite  za  5 € i  tu  je  malo  nesto  na  engleskom.  Od  nemackog  ni  traga  ni  glasa  .Evropa  ,  oder  ?  Ne  razumem  ,  zaista  .  Ako  u  Postojinskoj  Jami  postoje  vodici  na   nemackom , engleskom,  poljskom, srskom, hrvatskom  ,slovenackom  ...nije  mi  jasno  kako  Takva  jedna   znamenitost  moze  da  manjka  u  istom  ?  Tu  su  moja  ocekivanja  bila  puno  veca  ,  ali   sa  obzirom  na  ceo   istorijat  muzeja  ,  ma  ne  znam  ..jednostavno  vise  smo ocekivali  i  to  je  to  . 

http://en.wikipedia.org/wiki/Acropolis_Museum

Stigle  smo  cak  i  do    Korinta  da  skoknemo   i  da   pogledamo    cuveni    "Korintski  kanal"   koji  odvaja  kontinentalni  deo  Grcke  od   Peloponeza  .

Tu   osim  kanala  nemate  nista  drugo  bitno  ni  videti  ,ali  sam  kanal   (poznavajuci    njegovu   istoriju  gradnje)  kao   takav  je  interesantan  .Dok   sam   prelazila   pesacki  most  koji   je  napravljen   od   metalnih   ploca    i  postavljen  paralelno  sa   ulicom  koja   vodi  u  grad  Korint  direktno  ,  vibracije   bi  se   prenosile  od  svakog   automobila   na   pesacki   most  ,  a  kroz   metal  na  moje   noge  koje     bi   podrhtavale   zbog   panike   tela    koje  nose   i  njegove     visinske  fobije    . NuNu   je  sve  zivo   i  nezivo   fotografisala    dok  joj  je   lice    bilo  belo    kao  u   minikeca  (tako  je  moja  nana  zvala  neke  bele  svece    ne  znam  da  li  se  jos   tako  zovu  ) 

http://sh.wikipedia.org/wiki/Korint

Jako  sam  se  nesigurno  osecala  uvece  u  gradu  .  I  NuNu  . Preskakanjem  iz  metroa  u  trolu  iz  trole  u   autobuse  na   4    frke  smo  naletele  .  Na   Monastarikiju      su  se  batinali  neki  tipovi  ,  a    i  popa  pravoslavnog   sam  u  guzvi  ugledala  kako  posmatra   i  penje  se  na  prste  da  bolje  vidi  . Kasnije  istog  dana   ,  nekog  klinca  na  Omonia  placu   je  neki  stariji  tip   samarao  i  gurnuo  ga  niz  stepenice .Sutradan  sam  gledala  kako  zena  iz  kioska  juri  nekog  lika  koji je  najverovatnije  nesto ukrao  pa  bezi. 

A  noc  u  kolevki  civilizacije    ? 

Policija     koja   sparta  gradom  ,  Afrikanaca  je  toliko  puno  i  prepuno  ,  oni  svakom  prilaze  ,  zapitkuju  ,  nude  ovo  ili  ono  ,  prostitutke   setaju  ,  murija  ih   drzi   na  oprezu   non  -  stop .Usli  smo  u  jednu  ulicu   koja  je   bila  prepuna   naroda  u  vecernjim  casovima  i  odjednom  su    se  pojavila  policajska   auta  ,  za  sekund   ulica  je  bila  prazna  .

Dozivele  smo  da  naprimer  vozac  autobusa  u  samom  centru  zaustavi  autobus  i  izadje  napolje  da  telefonira  ,  presla  sam  i  sama  x  puta na   crveno  mada  to  stvarno  nikada  ne  radim  ,no  i  sama   bejah  iznenadjena   kako  to  dole   sve   funkcionise  .  Sretale  smo  izuzetno  srdacne  i  ljubazne   osobe  ,a  i  one  manje    ljubazne   kao  sto  je  slucaj   sa  taksistima  koji   u  samoj  Atini  furaju  neke  njima  samo  znane  tarife  ,  dok  je  unutrasnjost  duplo ,ako  ne  i  troduplo   jeftinija  .

Pored  opsteg  saobracajnog  haosa  , primetile  smo  da   nema   nekih  vecih  zastoja   i  da  sve    nekako    tece   -  krece   se   ,verovatno  zbog  dobro  organizovane  podzemne  zeleznice   koja  je  u   nekom  tip-top  stanju  i   izgleda   sjajno   i  udobno   .  Dnevna   karta  je  za  sav   prevoz  3  €  , a postoji  i  ona   kraca   koja   vazi  satipo   i  kosta  1  €  .

Sedeli smo  u  kaficu  ,  za  susednim  stolom  je  sedeo  decko  sa  ogromnim  psom  ,  stvarno  ne  znam  koja  bi  to  rasa  mogla  biti  ,  uglavnom   pas  je  lajao     samo  na  "njih"   prodavace     svega  i  svacega   ,  od  tasni   plagijata,  preko  marama   pepito  dezena  koje  se   reklamiraju  kao  "Arafat ,Arafat  "  baterijskih  lampi  ,  megafona, cveca  ,  muzike  ,suvenira   do  prodavaca    i  prodavacica  "ljubavi  "

-Ne , njegov  pas  nije  slucajno  lajao  ,  njegov  pas  je    jako   dobro  izdresiran  ,  ima  Tu  toga  koliko  hoces  -  rekao   nam  je   nas  poznanik  koji   zivi  u  Atini   .

I  tako  ..Bilo  je   lepo  . Moglo  je  i  duze  potrajati  ,ali  ,    vreme,  vreme  ..

Da  ,  probala  sam  i  "kajmaki"    sladoled  sa  mastikom  (ukusom  anisa)  koji  se   servira  uz  kolac  po  izboru  , i   uz   casicu  mastike  ,   gde  nas  je   konobarica   unapred  upozorila   da  ce  nam   se   specijalitet   toliko   dopasti  ili    cemo  biti  od  onih  koji   posle  testiranog   "nikad  vise"  prokomentarisati      i  nazalost  ,   meni  se   nije   dopalo  .