BACK TO THE FUTURE

Beogradski sajam knjiga & podočnjaci & želja da prekratim tu jbn kafu sa njim. Znam, on nema loše namere. Ali ne, on ne zna, da ja, nemam nameru da se menjam.

,, Ti treba da poslušaš mene. Piši za decu... ja bih mogao tako da te probijem da pišeš za decu’’

,, Da me probiješ !?! ’’

,, Da.’’

,, Interesantno’’

,, Znam toliko ljudi koji su zainteresovani za takvo štivo’’

,,COOL’’

,, Potraga za izdavačem... nije ti potrebna...imas mene’’

,, !?! ali ja imam svoju izdavačku kuću samim tim i izdavača, samim tim i svoje knjige... samim tim i svoju publiku...Samim tim i svoj stil..Samim tim i svoje ime... Zašto bi me probijao????’’

,,A zašto ne pišeš za decu ???Pa nema lepše stvari nego kada ti se dete nasmeje posle čitanja knjige’’

,, Zašto ne pišem za decu? Pa jednom sam pokušala... Napisala sam stih DA LI JE TO ZEKA IZA GRMA, ILI GA PUBERTET DRMA, UKUSNA JE ŽVAKAĆA GUMA...IZA GRMA... I odustala sam...’’

Smeje se.

,, Mislim da bih ja mogao mnogo da učinim za tebe, ako bi malo spustila loptu. Izbaci sex, izbaci psovke, i prilagodi romane deci od 13, 14 godina. Mani se promiskuiteta!’’

,,13, 14 godina?  Pa to nisu deca, to su teenageri koji već čitaju moje knjige i sa loptom i sa... u erekciji’’

,, Evo opet ti!  ’’ govori, grize zanokticu. Iza usana požutelih od kafe kriju se veštački zubi, koji me plase. Nastavlja a ja ne prestajem da mu zurim u zube.

,, Veruj mi.. spusti loptu. Zašto imaš potrebu da šokiraš iznova i iznova?’’

,, Zato što... ja nigde ne vidim loptu u vazduhu. Ja zapravo ne vidim ni loptu Ja iskreno ne razumem ni zašto misliš da meni treba probijanje ?’’

,, Znam da me razumeš, samo si ponosna, ali ja ti želim najbolje. Znaš kakve bi promocije mogli da organizujemo po školama, vrtićima...’’

Dajem sve od sebe da ne umrem od smeha, ali jače je od mene. Pucam. Pravim se da kašljem, ne bih li sakrila smeh, ali krecu mi suze koje urnišu i fabulous Diormatic na mojim trepavicama

,, Šteta je da te ljudi pamte po nečemu, a ti možeš mnogo bolje. Nisi ti Bukovski. Ti si Hemingvej!!!’’

Tek sada mi ništa nije jasno....

,, A šta tek spremam u trećem romanu... auuuuuuuuuu’’

Palim cigaretu. Gledam u facu konzervativnog čoveka željnog mog klimanja glavom i mojih promocija po vrtićima.

,, Pričajjjj... tematika, stil, sve’’

Cooliram ga. Navaljuje.

,, Prećutaću ti. Believe me, ne želiš da znaš... Reći ću ti samo... Ostajem ista!’’

,, Auuuuuuuuuuuuuuuu, opet Beograd, prostitucija... sponzoruše, droga?’’

Ćutim i gledam ga. Čujem samo bla, bla od tog njegovog monologa. Odlutale misli prekida mi njegova rečenica

’’ Uostalom.... 20 vek je...sponzoruše su demode’’

Da. To je ono što mi je trebalo da čujem...

Pakujem stvari u torbu, mislim na svoje promiskuitetne likove i smejem se bez trunke srama. Shvatam koliko volim svoj život. Razmišljam o tome, koliko dugo nisam čula reč ''demode''. Shvatam koliko volim sebe. Shvatam koliko volim ljude koji me vole.Shvatam da ni jedan vrtić, škola ili zeka peka iza grma ne mogu da zamene ono što sada imam i za šta živim.

,, Odoh.... mislim da je Nebojši pukao kondom, a ono kao nije neki zonfa da napravi bebu kad je već gej. Ispao bi skandal, a i ono truba je da se ufura u tu priču kad se već autovao... Ma da te ne davim’’

,, Čekaj,ko je sad Nebojša?’’

Mislim se u sebi... PRIČITAČEŠ!

Koračam najvišim šriklama po izlizanom sajamskom tepihu, smejem se...

Ponekada je zaista cool, vratiti se 100 godina unazad, ali samo na par minuta. Čisto da shvatimo koliko smo ispred...