Mozda je čovek čoveku vuk, ali je sam sebi zasigurno samo magarac.
хтео сам ту рефлексију. примећујем да је желим све више. и на малим шетњама, а и на оној великој
Nadam se da si je želeo i u tim trenucima koje je sudbina izabrala za tebe bez ikakvog pitanja
да ли су рефлексије на том путу потребне?
marco_de.mancciniу среду сам био подвргнут једној процедури, веома малог ризика, али која је ипак захтевала пуну анестезију. успут, поломљен ми је зуб (ваљда од оне цеви коју ти гурну у душник да помогне дисање под анестезијом), али ћу, свеједно, за пар недеља бити као нов. наравно, сада у кратким паузама између омамљености изазваних лековима имам прилику да јасно разумем плиткоћу моје магареће фазе у којој ретко размишљам о лепоти свега што ме окружује. па ипак, радујем се повратку у ту фазу. то ипак јесте нормално. дисати пуним плућима док их имаш. трчати док те ноге носе. схватити лепоту емпиријски, доживљајем, животом. путовати. да ли су рефлексије на том путу потребне? кад сам последњи пут шетао по сан антонију ја сам фотографисао пар цветова. изгубио сам део чари те шетње на техникалије око шкљоцања, недостатка батерије, неразумевање како изоштрити слику на малим растојањима, ... можда сам ипак требао да само шетам и дишем? нико ме није терао да застајкујем. хтео сам ту рефлексију. примећујем да је желим све више. и на малим шетњама, а и на оној великој. хватам се да покушавам да будем мање магарац. не верујем да ће ми успети. јер то је тако људски. бити магарац. дисати без цеви у зубима. и путовати. док има пута.
radojicic92да ли су рефлексије на том путу потребне? evo tebi i onom Pajicu izlozbica aj' ozdravi brzo pozdrav od magarca edit +Kaze
Hvala, hvala kolega, ako moze i jedan ram za onu medicinsku sestru gore, molicu!