B92 Blog

Prema procenama UN na planeti živi blizu 7 milijardi ljudi, a budući da su svi bez izuzetka smrtni, to je lepa prilika mnogima da na smrti profitiraju.

Nauka tvrde da jeste, te da se iza neprozirne koprene smrti krije jedno večno ništa. Crkve govore suprotno i obećavaju večni raj pravovernima, a prete večnim paklom grešnicima. Postoji, doduše, i srednje rešenje, poznato kao večna reinkarnacija.

šta izabrati ?

večito ništa

ili



ili

da cu zhiveti vechno, bez obzira shto ce mi telo jednom umreti.

Da nisu ovi

Potpalublje je i bolje i brže, šteta što nije i vidljivije.

Ma jok. Samo nas ima više Za vidljivost se slažem

Jedan od simbola večnosti

Pa bas i nije neka zarada na ovome, sto je zapravo dobro. Za nekih desetak dana oko 300 ljudi je platilo ovu glupost.

kao ovih dana - kada samo želim da legnem i umrem .... Ne da se ubijem - nemam tih pretenzija... Samo da legnem i umrem.... Nekako mi dosta života.... Dosta mi ljudi oko mene.... Ma,dosta mi svega.... I onda me sestra pozove ili neko drugi.... Odem,izigram se sa Anom,vratim se kući i onda opet u krevet i plači - jer u stvari ne želim da umrem.... Zamisli da me Ana i ne zapamti.... To mi je ono kao najjgora moguća varijanta.... I onda se smirim ,iskuliram... Budem neko vreme Ok... Tj.,budem Ok dok me opet nešto - kao što ima običaj - ne slomi i opet vrtim krug....

Obožavala sam život - mnogo.... Obožavala sam i verovala da ništa neće da se desi ni mojima ni meni još 200 godina... Do 23.09.1998 .... E,od tada baš i ne volim život.... Nekad umem da kažem - da sam od onda živi mrtvac - a nije istina.... Nekad mi je žao - što me nije ubio.... Mnoge,druge stvari mi se ne bi desile .... Al,kako ne bi bilo ružnih,tako ne bi bilo ni lepih.... Ne bi zavolela Nebojšu .... Ne bi ni znala da će Ana nekad postojati.... Da će se desiti neke stvari koje mi evo sada mame suze radosnice....

Život je težak i bez toga - da saznam datum svoje smrti.... Ali,kad bi znala da je sutra - podigla bi sve pare sa računa večeras - otputovala u Novi Sad,pa u Zagreb... Ako bi imala vremena - vratila bi se u Beograd i otišla do sela - da ne umrem sama.... Na žalost ili na sreću - niko od nas to ne zna.... Pa tako da ne želim da stvaram troškove pre vremena .... Malo crnog humora za kraj komentara ....

P.S. dodatak - ništa ne bi imala protiv ako bi mi smrt došla u obliku Bred Pita ili Džordž Klunija.... Ili nekog dooobrog Baje :))))

Život je težak i bez toga - da saznam datum svoje smrti.... Ali,kad bi znala da je sutra - podigla bi sve pare sa računa večeras - otputovala u Novi Sad,pa u Zagreb... Ako bi imala vremena - vratila bi se u Beograd i otišla do sela - da ne umrem sama.... Na žalost ili na sreću - niko od nas to ne zna.... Pa tako da ne želim da stvaram troškove pre vremena .... Malo crnog humora za kraj komentara ....

Jeste tezak ali se ljudi nekako uvek bolje secaju onih mozda i manje brojnih ali srecnih trenutaka

i na svu srecu ne znaju kada ce kraj, jer da znaju zivot bi bio procerdan iscekujuci ga

leopold_lady

vremena .... Malo crnog humora za kraj komentara ....

P.S. dodatak - ništa ne bi imala protiv ako bi mi smrt došla u obliku Bred Pita ili Džordž Klunija.... Ili nekog dooobrog Baje :))))

Vojislav Stojković

Rodne ravnopravnosti radi, podsećam da je smrt ženskog roda:

nije sve u tome, ima ponešto i u žetonima

Pa, još kada bi dolazila češće

Jeste da .... Neka ona meni dođe samo jednom .... Ne bunim se ja ..... .... Mislim,u tom obliku....

l_lady, ja sam mislio na onu dvojicu

Aaaaaaaaaa toooooooooo

i smrt su iste , ne sećamo se početaka !

Krize su stvorene za lakovernost i naravno brzo bogaćenje.

na internetu. Ostalo mi još ovoliko koliko sam prešla do sad. Nije lošo:)
Čak sam dobila i par saveta kako da produžim život za još pet godina.
Otprilike da se odreknem svega što me trenutno usrećuje.
Ne pada mi na pamet.

Pre par godina sedela sam u stanu svog tadašnjeg dečka, sadašnjeg bivšeg, kada je u sobu uletela njegova nesnosna mama i oduševljeno nam obznanila da je primila mejl od sina predsednika neke afričke države, koji je proneverio silne pare i sad traži njen broj računa kako bi te pare oprao. Ona bi dobila neku proviziju, naravno.
Odmah sam počela da joj objašnjavam da je u pitanju prevara, jednostavno, znala sam to jer sam mnogo pametna ali ona je kategorički odbijala da poveruje. Ušla je u korespondenciju da dotičnim likom, otvorila račun, dala mu broj tog računa kao i pitajboga koje još sve lične informacije, a potom, dobila mejl od njega u kojem joj on javlja da mora hitno da uplati par desetina hiljada evra na taj račun jer banka ne pristaje da izvrši transakciju ako na računu ne postoje sredstva. Ona, naravno, nije imala tu svotu. Palo joj je na pamet da pozajmi, ali nekako se sve na kraju namestilo tako da ipak od svega toga ništa nije ni bilo. A mogla je žena da završi u dugovima.

Videla sam ovu prevaricu o datumu smrti i bila sam zaintrigirana ali sam, poučena prethodnim iskustvima, odlučila da ipak obuzdam svoju znatiželju. Kad, eto, sad saznah o čemu je reč.

Hvala i preporuka!

Што се мене тиче, преваранти са тог сајта не би се овајдили. Уопште ме не занима када ће смрт доћи. Поред свих неизвесности у животу, само је смрт сигурна... као смрт. Биће неког пролећа, лета, јесени, зиме, свако једном закашље ружно, како каже песник.

Његове бриге окончаше се изнебуха, што најавише неколики знаци. Најпре се (након дуготрајне суше) у даљини изнад једног брда указао облак, лаган као птица; потом, ка југу, небо ружичасто као леопардова чељуст; онда големи дим који рђом покри ноћни метал; затим панично бекство животиња. Јер, поновило се оно што се збило много векова пре тога. Рушевине светилишта бога ватре прогутала је ватра. У зору без птица, чаробњак виде да се кружни пожар обрушава на зидове. На тренутак помисли да спас потражи у води, но онда разумеде да то смрт долази да овенча његову старост и разреши га обавеза. Ступи на ужарене патрљке. Ови не угризоше његово месо, већ га помиловаше и преплавише без топлоте и сагоревања. С олакшањем, понижен и ужаснут, схвати да је и сам тек привид, да га то неко други управо сања.
(Завршетак приповетке Кружне рушевине.)

Todo lo que es dado saber a los mortales
Por todo el continente anda mi nombre
No he vivido
Quisiera ser otro hombre.

(Italik je moj - voleo bih da sam neko drugi)
Borhes, Emerson

Mene to ne tangira , nego Vojo , ima li negde da gledaju u Plecku?
Na netu , mislim ..

Na netu ima svega

Uostalom, šta je to večnost?

Prelazak materije u energiju i energije u materiju.
Mozda ja kao foton jednog dana obasjam neku lepu malu zelenu na nekoj zelenoj plazi zelenog mora

Vojislav Stojković

Promeni sliku ili je linkuj, obrisace je moderacija.

Vojislav Stojković

A što ne bi, npr. obasjao plavušu?

Vidis...
Sa ovom "rezervom" mi ni vecnost ne bi tesko pala.

Ne. Samo hoću da znam da li su Karagaća & drugovi najzad oslobodili Beograd.

Ne. Samo hoću da znam da li su Karagaća & drugovi najzad oslobodili Beograd.

Doctor Wu

Ne. Samo hoću da znam da li su Karagaća & drugovi najzad oslobodili Beograd.

pa jos ni ustanak nije podignut, do oslobodjenja predstoji dug i trnovit put ....

Ovo je zanimljivo pitanje, iz vise razloga.
Prvo, u jednom opstem smislu, nasa igra sa zivotom je Igra saradnje, i to, specificno, igra zvana iterisana (tj. mnogo puta ponavljana) Zatvorenikova Dilema. Kljucna predpostavka ove igre je da se ne zna koliko ce igra trajati. U tom slucaju, optimalna strategija je kooperacija, a to znaci altruizam, razum, i sve ostalo. U suprotnom, ako se tacno zna kada ce se igra prekinuti, optimalna strategija je nestaradnja - dakle, ja cu da uzmem svoje, a vi gledajte sta cete. Ili, "posle mene potop".
Sta bi se desilo da znamo tacan datum?
Hm, ovo zavisi od toga o kom se datumu radi.
Zamislimo, recimo, da se otkrije da postoji veliki asteroid koji se priblizava Zemlji velikom brzimon, i unistice sve nas za, na primer, 20 godina. Ovo se, uzmimo, pouzdano zna. Kako bi tada ziveli par narednih decenija? Hm, verujem da bi najveci broj ljudi zanemario dugorocne planove, zaboravio bi na obavezu da svet ostavi "buducim generacijama" jer one nece ni postojati. Zagadjenje planete - pih, to ne postoji. (Mnogi se desnicari u USA rukovode ovim nacelom, jer se i onako zna da ce Armagedon i Drugi povratak Hrista da se desi "uskoro", pa i nije bitno da nas Zemlja prezivi. Taj death wish je jedna od najbizarnijih karakteristika ove ideologije. I pogubnih po planetu - oni, naravno, i ne pomisljaju da mozda nisu u pravu u svojim procenama.). Svet bi izgledao mnogo drugacije nego danas.
Zamislimo, u drugoj krajnosti, da ce zivot nestati za dva dana. Tada bi, rekao bih, cela ova stvar o haosu jos vise bila potencirana. (U granicnom slucaju, zamislite kako se ponasaju putnici u avionu kojima pilot saopstava da su sve masine otkazale i da im za par minuta sleduje neminovna smrt).
U svakom slucaju, sto dalje u buducnost postavimo taj hipoteticni datum, situacija bi bila mirnija. Racimo, skoro je sigurno da ce se Sunce ugasiti za neku milijardicu godina, ali niko se ne ponasa kao osudjenik na smrt.
Dakle, cinjenica da mi ne znamo datum svoj kraja (osim sto ga procenjujemo otprilike) upravo i dovodi do ustrojstva sveta kakvog ga poznajemo.
Mi ne znamo. Da li neko zna? Pa, da se drzim Dzeremajinih hipoteza - mozda Bog?
Hm, ako on zna, dobro je da nam taf datum nije rekao. Osim, mozda, onima koji imaju direktnu SMS vezu sa Svevisnjim.
Eto DOKAZA. (A ja te, Dzeremaja, trazim po sajmu).

nsarski

ali ovo se odnosi na kolektivnu smrt, ono pitanje koje je mnogo zanimljivije je sta bi bilo kada bi svaki covek znao svoj datum smrti koji ne predstavlja kolektivnu smrt i koji ne predstavlja kraj sveta vec uobicajen poredak stvari

Kako bi se onda ljudi ponasali?

Ubili bi se, pa bi za*ebali sistem

drug.clan

nsarski

ali ovo se odnosi na kolektivnu smrt, ono pitanje koje je mnogo zanimljivije je sta bi bilo kada bi svaki covek znao svoj datum smrti koji ne predstavlja kolektivnu smrt i koji ne predstavlja kraj sveta vec uobicajen poredak stvari

Kako bi se onda ljudi ponasali?

Ovo je dobro pitanje, ali svodljivo, donekle na ono sto sam gore rekao. Ima mnogo ljudi i danas koji se ponasaju kao da znaju datum svoje smrti. Mozda ne precizno, ali ocekuju da nece jos dugo trajati. Recimo ljudi tipa Arkan & co. ne mogu bas ocekivati da ce umreti u dubokoj starosti, na krevetu, okruzeni praunucima. Takodje, ima ljudi koji su se docepali vlasti i moci na "kvarno", i, makar podsvesno, znaju da nece na takvom polozaju ostati vecno. Oni se ponasaju mnogo nerazumnije od prosecnog sveta, i, rekao bih, rukovode se stihovima poznate klasicne i neorenesansne pesme - "uzmi sve sto ti zivot pruza, danas si cvet a sutra..." I ovo je destruktivno po ostatak sveta koji datum svoje "smrti" ili istinske smrti samo moze da nagadja.
Slicno ponasanje se moze primetiti i u banalnijim okolnostima. Recimo, otisli ste 15 dana na prelepo letovanje negde. Znate tacno kada ce se zavrsiti. Vi svoja uzivanja ne odlazete, vec pokusavate sve sto vam prija da ispunite. Rostilj na plazi za sedam dana? Neeee, bolje veceras...Itd. (O ponasanju pojedinaca i pojedinki kada se, na kratko, nadju u nekom letnjem raju knjige su napisane i filmovi snimljeni).

Ovo je dobro pitanje, ali svodljivo, donekle na ono sto sam gore rekao. Ima mnogo ljudi i danas koji se ponasaju kao da znaju datum svoje smrti. Mozda ne precizno, ali ocekuju da nece jos dugo trajati. Recimo ljudi tipa Arkan & co. ne mogu bas ocekivati da ce umreti u dubokoj starosti, na krevetu, okruzeni praunucima. Takodje, ima ljudi koji su se docepali vlasti i moci na "kvarno", i, makar podsvesno, znaju da nece na takvom polozaju ostati vecno.

Nisi uzeo u obzir nadu koja sve kvari i sve popravlja. Ipak se svi nadaju da ce jos koji dan duze i da ce im za to trebati nesto ....

PS. Ovi nasi politicari se ponasaju kao da ih je neko obavestio da ce na vlasti biti doveka

Ovi nasi politicari se ponasaju kao da ih je neko obavestio da ce na vlasti biti doveka

Ne bih rekao.Moj je utisak da se ponasaju bas suprotno.
Drug Marsal je mislio da ce na vlasti biti doveka, i slabo je privatno zastedeo za svoje potomstvo. Sve one vile i kuce nisu bile njegove licno.

nsarski

Ovi nasi politicari se ponasaju kao da ih je neko obavestio da ce na vlasti biti doveka

Ne bih rekao.Moj je utisak da se ponasaju bas suprotno.
Drug Marsal je mislio da ce na vlasti biti doveka, i slabo je privatno zastedeo za svoje potomstvo. Sve one vile i kuce nisu bile njegove licno.

ajd da preformulisem, ponasaju se kao da znaju da im se nece nista desiti ma sta radili

ponasaju se kao da znaju da im se nece nista desiti ma sta radili

ahm, pa očigledno koriste zaštitu, to je

Unfuckable

ponasaju se kao da znaju da im se nece nista desiti ma sta radili

ahm, pa očigledno koriste zaštitu, to je

al uz zastitu je uzitak manji ?!

ovima - nije, u tome je keč : treba otkriti koju to zaštitu koriste, to je majka svih pitanja
Osim toga ja sam čvrsto ubeđen da taj neko, ko je delio vreme za ovozemaljski život, ima popriličan smisao za šalu

Unfuckable

Osim toga ja sam čvrsto ubeđen da taj neko, ko je delio vreme za ovozemaljski život, ima popriličan smisao za šalu

Мислиш смисао за црни хумор?

Ovi nasi politicari se ponasaju kao da ih je neko obavestio da ce na vlasti biti doveka

Čovek (u univerzalnom smislu) negde duboko u sebi nosi primarni strah. Taj primarni strah mnogi poistovećuju sa strahom od smrti, ali nije baš tako. Taj primarni strah je, ustvari, strah od beskonačnosti, prošle (pre rođenja) i buduće (nakon smrti). Čoveka taj primarni strah žulja kao što školjku žulja zrnce peska....Školjka ono što je žulja oblaže sedefom i pravi BISER (postoji neka tradicionalna povezanost tipa biser=suza, zato bisere uglavnom žene same sebi treba da kupuju...)!
A šta radi čovek? Čovek svoje zrno koje ga žulja pretvara u METAK, a metak=moć=novac, daju mu privid da će zahvaljujući toj MOĆI baš ON biti nekako izuzet od te neizvesne i zastrašujuće beskonačnosti koja ga čeka.......

P.S. Naši političari, da mogu, svoj metak ne bi trošili "samo" na Mesec, ma oni bi i Sunce gađali kakvi su! Sva sreća da ne mogu....
Mali prilog:

Мислиш смисао за црни хумор?

mislim.

Da pojasnim : po ljudima se, skoro pa vidi koliko im je nabaždareno da će da "teraju" - i dok jedni besomučno grabe "sve od života" kao da su već u zaustavnom vremenu, drugi se drže one da je "život vrlo smrtonosna pojava" izbegavajući sve što bi moglo da im ga ugrozi na bilo koji, pa i statistički beznačajan način.
I onda neko od takvih (drugih) samo do'vati pa se izvrne jedan dan, bez obzira na sve mere predostrožnosti.

I onda neko od takvih (drugih) samo do'vati pa se izvrne jedan dan, bez obzira na sve mere predostrožnosti.

Iliti, ...
"Rodi me majko sretnog, pa me baci na djubre"!
u medjuvremenu ja cu se "doraditi" (izbezobraziti) - da usmrdim ostalo smece oko.

Unfuckable

drugi se drže one da je "život vrlo smrtonosna pojava" izbegavajući sve što bi moglo da im ga ugrozi na bilo koji, pa i statistički beznačajan način.
I onda neko od takvih (drugih) samo do'vati pa se izvrne jedan dan, bez obzira na sve mere predostrožnosti.

Зато тог комедијанта (живот) и не ваља схватати сувише озбиљно.

upravo tako Mirela.
mali problemi nastaju tek kada on samog sebe shvati previše ozbiljno.

Šta je na kraju?

Na kraju neba, na kraju mora, na kraju puta?
Šta je na kraju deca bi htala da znaju?
Zato jedu, zato spavaju,
Zato rastu brže od kaputa.

Šta je na kraju srede? Četvrtak.
A šta - na kraju četvrtka? Petak.
Na kraju svih krajeva?
Uvek je jedan novi početak.

Krajevi se potroše,
počeci uvek traju.
Početak - eto šta je na kraju!

немош касти, госн Војо, тема
затекне ме . . . зарад недорека
баш жустро сам ка старости суно
па се цуња макар нада нека

вечни живот ,мамљиволи звучи
(пајош секса кад би немањкало)
вредило би рецепт измислити
небили се . . . завазда трајало

но стварност је посве реалнија
кратко јеси . . . . а заувек ниси
о тананој нити – здес случајан
судбина нам неизвесна виси

Ко живи - тај умире

Drugim recima, zivljenje je opasno po zivot...

Питали једном неког Енглеза, стогодишњака, како му је успело... А он одговори:

- Свакога дана радио сам две тешке физичке вежбе. Ујутру устајао из кревета, а увече одлазио у кревет.

Memento mori

Pesmice, koja si prema meni nemilosrdna;

imam pojedinačno telo, nepromenljivo u bilo šta,

do srži sam jedanputna.




....... i neko lišće

Ah, da... umalo da zaboravim: upravo zato što ne znamo tačan dan svoje smrti, imamo osećaj da ćemo živeti večno, bez obzira što je taj osećaj pogrešan.

A, da li je? Uostalom, šta je to večnost?

Može se igrati na kartu trošenja života, ili na kartu stvaranja života. Jedna obezbeđuje privremenost, druga trajnost.

Jeste li primetili da infantilni, oštri i kratkovidi ljudi najčešće govore o momentalnim zadovoljstvima, kao o nečemu što u onom relativno kratkom, najproduktivnijem razdoblju života treba iskusiti u što većoj količini? Sa druge strane, oni malo zreliji i umniji ljudi će pre govoriti o neophodnosti uvažavanja života, o umerenosti, o traženju načina da se izađe iz besmisla i da se makar nazre mogućnost prisajedinjenja sa večnim.

Ova tema je, naravno, podesna za sve moguće forme odgovora - od haiku simbolike, do hiljada i hiljada strana filigrantskog razmatranja.

Ali, i kad se samo postavi kao tema, makar se ništa ne razmatralo - pokazuje prisutnost čovekove težnje za ...

Može se igrati na kartu trošenja života, ili na kartu stvaranja života. Jedna obezbeđuje privremenost, druga trajnost.

"Bolje tri dana k'o Lav, nego celog zivota k'o Ovca".

Isposlovicase, davno, davno u Italiji.

"Bolje tri dana k'o Lav, nego celog zivota k'o Ovca".

Isposlovicase, davno, davno u Italiji.

Duhovito. Ali, poseduje uslovnu istinitost, jer, kao i sve mudrotvorine, fuinkcioniše samo na nivou određene grupe ili sistema vrednovanja stvari gde je dovoljno zastupljen neki stav (u ovom slučaju "jednom se živi, pa..." ).

Ne.
Nek laje(m) dok traje(m)...

Iz ovog života živ neću izaći. Zašto bih ga onda shvatao ozbiljno?

privukao me naslov bloga jer sam i ja resila test, na sasvim indentican nacin. Uvatila me zuta minuta kao i leopold lady i onako mazohisticki uzmem da ga resavam svesna da ce me odgovor uznemiriti (kao i vecina smrtnika ono carpe diem zloupotrebljavam). Posteno sve to popunim i kad sam videla CENU sms poruke (300d) zakljucim da su mi je uznemirenost rezultatom obrnuto srazmerna ceni sms. Elem, dok traje - traje, do tada radujem se svakom danu i uzivam u njemu. A kad dodju Bred I kluni po mene (ne bi ih odvajala) sa zadovoljstvom cu im se pridruziti, uzivajuci i dalje, naravno.

Mi smo samo jedna crtica - Dash.
Na nasoj nadgrobnoj ploci, krstaci, urni, ... stoji samo

CRTICA

Ispred nje je nas datum rodjenja, iza isto datum; "napustanja"
ovozemaljskijeg.

15. Maj 2041

"Dosapnuse" mi tako.

Meni je to odvratno dugo. Enormno.
Previse!

Pre desetak godina, kupio sam ogromnu; od najfinijeg srebra okruglu plocicu.
Danima sam hodao po Houstonu; da nadjem gravera.

Zena je vikala da sam "lud i ponekad paranormalan".
Kcerka je vikala "super ti je to - sto hoces", treba da uradis tako; iako joj je bilo samo "7".

Lupise mi na nju; "zastitni znak"- Prvo slovo imena, datog mi; a, da me ne pitahu i ostale generalije datumske.

Ponekad se "zakitim" oko vrata; debelim srebrnim lancem i plocicom na njoj. Zavucem je duboko; od nezvanih pogleda.

i mene namamili na taj oglas. Ispunila test, rezultati (podrazumevano) uznemiravajući i pošaljem poruku. U neprijatnoj strepnji iščekujem odgovor, kad ono - Nemate dovoljno kredita za ovu transakciju. Molimo dopunite svoj nalog.

E što mi nešto bi drago, a posle mislim - šta ima veze da l' je sutra ili za sto godina, ako to vreme potrošim uludo.

кад је александар питао тамо код њега шта би урадили да сазнате датум своје смрти ја сам рекао да бих се одмах убио да би доказао да су лажови. на то је алекдандар указао да је мoжда паметније сачекати да тај датум прође па тако доказати. ех, па то је позната ствар да је први доказ увек најгрубљи, најтежи и помало маши суштину, тек после се ствари испеглају, разјасне и дођу елегантни приступи.

ДОЋИ ЋЕ СМРТ И ИМАЋЕ ТВОЈЕ ОЧИ

Доћи ће смрт и имаће твоје очи –
ова смрт што те прати
од јутра до вечери, бесана,
глува, као давно кајање,
или глупа навика. Твоје очи
биће реч испразна,
неми крик, тишина.
Видиш те очи свакога јутра
кад се у себе уносиш,
у огледалу. О надо мила,
тога дана сазнаћемо и ми
да си живот сâм, да си ништавило.

Смрт за свакога поглед има.
Доћи ће смрт и имаће твоје очи.
Биће као да си се отарасио неке навике,
као да си у огледалу спазио
како израња неко мртво лице,
као да слушаш непомичне усне.
Неми ћемо у провалију сићи.

Аутор песме је Чезаре Павезе. Треба ли напомињати да се убио?

Пошто нико неће... ево ја ћу.

Стотка!