BELGIJA

Vest objavljena danas, 8.11.2007 / Izvor Beta/.

Oko 43 odsto frankofonog stanovništva Belgije smatra da je počeo raspad zemlje jučerašnjim usvajanjem zakona...

Pročitavši ovu vest navrla mi sećanja.

Sredinom 80-ih stigao mi poziv od Radio Brisela, da budem gost solista na Javnom snimanju sa njihovim Big bendom, pa još da u programu budu sve moje kompozicije. Ovakva vrsta poziva ne dolazi često, pa sam sa zadovoljstvom prihvatio i počeo pripreme.

Jednog dana stigne i ugovor. Sve vrlo precizno navedeno: četiri dana probe, peti dan koncert, te i te kompozicije...

    O Belgiji sam do tada znao ono osnovno: gde se nalazi, sa kim se graniči, broj stanovnika i te stvari.

Kako iz ugovora sem onog osnovnog nisam ništa razumeo, jer je bio pisan na meni nepoznatom jeziku, odlučio sam da zamolim jednu izuzetno šarmantnu damu, jedinu Belgijanku koju sam poznavao u Beogradu, da mi prevede šta u ugovoru piše. Bacila je pogled na papir i rekla: „To je jezik onih glupih Friceva koji ja ne govorim"!

   Opa bato!Tek posle ovoga sam malo dublje zavirio u enciklopedije i saznao neke stvari, na koje do tada nisam obražao pažnju, niti su me interestovale.

     Ja sam znači gost Flamanskog radija i njihovog orkestra. Dobro, u krajnjoj liniji mi je svejedno. Važno je da koncert dobro odsviram, i da bend korektno izvede moje kompozicije.

    Pred sam polazak neko mi reče, da u komunikaciji nikako ne koristim francuski i nemački jezik, nego samo engleski. Kako su mi naknadnim saznanjima neke stvari bile jasnije, shvatio sam da je savet na mestu.

    U Brisel sam stigao predveče, i taj dan nisam imao obaveze. I šta ću, gde ću, nego na Grand Place.

     Izašao sam iz hotela i krenuo nasumice na jednu stranu, rešen da nekog  upitam za savet. Dolazi mi u susret elegantni stariji gospodin sa kučetom. Po savetu obraćam se na engleskom.

„Izinite gospodine, da li znate gde je GrandPlace"? Ovaj me odmeri od glave do pete i reče: „Znam".

I produži.  Naravno da je pitanje idiotsko. Šta ima da pitam da li zna. Pa sigurno da zna.

   Odmerim sledećeg prolaznika i preformulišem pitanje:" Izvinite gospodine, možete li mi pokazati kako da dodjem na Grand Place".

„Naravno gospodine. Idite ovom ulicom do kraja. Kada tamo dodjete, videćete spomenik sa jednim idiotom na konju. Skrenite levo i prva ulica desno". Zahvalim se i krenem u tom pravcu. Na kraju ulice bio je zaista neki spomenik, ali ko je bio „idiot" na konju, nisam zapamtio.

    Tokom narednih dana bio sam u nekoliko situacija,u kojima sam sve više otkrivao podeljenost izmedju Flamanaca i Valonaca. Već sledećeg dana bila je prva.

    U pauzi za ručak moj domaćin Johan podje sa mnom, da mi pokaže gde je restoran. Bio je tipa samoposluge. Platio sam na kasi i sačekao Johana, koji je uzeo potpuno isto što i ja. Platio je duplo više od mene! Nisam naravno izdržao da ga ne pitam o čemu se radi. Objasnio mi je, da smo mi došli u restoran koji pripada valonskom delu, i da je tu za njega kao Flamanca sve duplo skuplje, dok ja kao stranac ne podležem tome?!

    Posle ovih dogadjanja mislio sam da više neće bti prilike za nešto slično, ali nije bilo tako.

Drugog ili trećeg dana u toku probe u studio upada Johan. Nije sačekao ni da završimo stvar koju smo probali, pridje orkestru i reče nešto na flamanskom. Nakon par sekundi tišine, odjednom ceo orkestar ustade, prekide se proba, poče žustra diskusija medju muzičarima, od kojih su neki bili baš žestoko napaljeni.

    Ja se povukoh u ugao studija i čekam da bura prodje. Ne osećam se prijatno, jer ne znam o čemu se radi. Da nije izbio rat? Da nije zbog mene neka frka?

    Toga dana proba nakon ovoga nije ličila ni na šta. Grešilo se, koncentracija je totalno popustila.

Nakon probe uhvatim Johana da ga pitam o čemu se radi? Kaže mi, da je jedan valonski političar rekao,

e sad šta je rekao od kud znam posle toliko godina, ali se sećam da mi ni tada nije bilo jasno o čemu se radi.

    Sutra u smirenoj situaciji ponovo pitam Johana da mi malo razjasni stvari. On mi kao ilustraciju  ispriča šta se dogodilo one godine, kada je Belgija pobedila na Pesmi Evrovizije.

Trebalo je kao prvo,odrediti salu gde će se izbor obaviti. Ekipa tehničara je obišla nekoliko mogućih mesta i rekla koje sale ne dolaze u obzir. Za jednu je posebno istaknuto, da ni u kom slučaju ne dolazi u obzir.

Počele su rasprave po štampi, na radiju i televiziji. Argumenti su bili. pevač je Valonac, dakle ta sala mora biti u valonskom delu. Da pevač  jeste Valonac, ali je kompozitor Flamanac, pa prema tome...

I igri su bili i pisac teksta i aranžer.

Na kraju je došlo do kompromisa. Odredjena je ona sala, koja ni pod slučajno nije dolazila u obzir iz tehničkih razloga. Da li vam je ovo nešto poznato?