Будућност 1. Србија 2058...

svetapredsednik RSS / 31.10.2009. u 10:32

 

           Година је 2057. Србија и даље испуњава услове постављене пред њу како би напокон постала пуноправни члан европске уније.  Сарадња са Хагом и проналажење посмртних остатака Ратка Младића су највећа препрека овим интеграцијама. Наше власти енегрично поричу да се гроб дотичног налази у Србији, међутим став Албанске владе је неумољив(Албанија и све остале државе западног Балкана су одавно чланице ЕУ,укључујући и Косово, које је додуше као најновија од Америчких држава у Европи имало посебан статус). У Србији полако сазрева сазнање. Сазнање да можда никада неће ући у Европску унију.....

            Исте те године, резигнирана подељеношћу Српских грађана, као и сазнањем да ће врата ЕУ можда заувек остати затворена за Србију, група ентузијаста и политичких неистомишљеника одлучује да направи политичку организацију која ће угрозити партијску државу и систем и грађанима омогућити да све своје различитости каналишу у једном смеру - одустајању од чланства у Европској унији и коначном окретању своме дворишту. Партија је добила и име какво јој по њеним екстремним становиштима и припада - Национал-анархистичко-монархистичко-демократска партија(НАМД).

            Испрва схваћена као безазлена шизофрена баљезгарија неколицине неподобних, партија успева да опстане првих годину дана и у 2058. креће у озбиљније политичко ангажовање. Придобијајући људе најразличитијих политичких опредељења за властиту идеју помирења, вођи НАМД-а спроводе план политичке деконструкције свести грађана и постепено ослобађају људе од страха од неуласка у ЕУ. Наиме, истраживања су показала да су анксиозност у Срба у последње три деценије највише изазивали високи званичници ЕУ који су захтевали хиљаду истигх глупости, немогућих за испуњење, успут стално давајући подршку нашим напорима да превладамо проблем са Косовом и раскрштавању са ратном прошлошћу. Ови захтеви су код становништва Србије изазивали страх и нелагодност која се манифестовала кроз затварање у властите станове и собе и непрестано гледање 34. серијала Великог брата. Барем те године. Било је и тежих случајева, као кад су например 2043. побеснеле бабе преузеле контролу над гробљем у Пожаревцу захтевајући да се под хитно ексхумира Слободан Милошевић, некадашњи председник Србије. Народ једноставно више није имао чему и коме да се окрене и тако изгубљен је обитавао у међупростору неиспуњених демократских тежњи, националистичких аспирација, медијских манипулација и свакојаких психичких конфротација.

            2058. била је година која је изузетно помогла уздизању Национал-анархистичко - монархистичо - демократске партије. Наиме у Русији је дошло до смене политичког система и она је поново постала царевина. На престо је доведен унук некадашњег председника ове државе Михаил Путин 3. Ово је било од велике важности јер је омогућило монархистичкој струји унутар НАМД-а да оствари добре односе са Русима. Велика царевина на истоку је мислећи да ће преко Србије успети да дестабилизује Европску унију свесрдно помагала НАМД који је отворено почео да се залаже против Европске уније.

              Користивши се својом вештом дипломатијом НАМД је на своју страну придобијала и исток и запад. Проблем за односе са САД је представљала чињеница да је Косово постало 67. америчка држава неку годину раније, а да је Србија желела да тај део територије остане у њеном саставу. Националистима унутар партије је то представљало трн у оку, али негде баш у том периоду унутар САД се одпочиње процес коначног преузимања власти од стране Анти белачке коалиције, снаге која је у суштини представљала организацију са јединим циљем да се све бело истреби као суштински различито од обојеног, мање интелигентно и уопште психо-физички инфериорније од црног. На изборима у САД те године побеђује управо та политичка опција и велики број белих Американаца бежи у Европу у своју 67. државу Косово, уплашен од могуће одмазде афро-хиспано американаца. Шушкало се о логорима на Аљасци, али те приче су још увек тада биле непроверене.  Ставивши се на страну АБ-коалиције НАМД је показао да са Косовом неће имати добре односе ни у будуће.

             Са треће стране, анархистичка струја унутар НАМД је пронашла савезнике у Јужној америци која је одавно постала једна територија, то јест држава са помало компликованим називом Јужно Америчке Социјалистичке  Сједињене Државе. Лево оријентисани вођи Национал-анархистичко-монархистичко-демократске партије су лако нашли заједнички језика са Јужном Америком и у том тренутку позорница је била спремна да на нју изађе нови играч.

              Имајући у виду екстремна становишта своје политичке опције, врх партије је одлучио да је најбољи и најбржи начин доласка на власт у Србији револуција. Искористивши прославу нове године како би непријатеља, то јест владајућу гарнитуру политичара киборга затекла неспремну НАМД је извела државни удар заводећи у првом тренутку војну хунту по угледу на јужноамеричке режиме из прошлог века. Преузимање власти је протекло без превише турбуленција и притисака од стране ЕУ с обзиром да је НАМД већ раније обезбедила подршку  великих сила на светској сцени.

              У првој години своје владавине НАМД је прекинуо преговоре са ЕУ, затворио границе за увоз робе и почео да прави аутархично друштво. Свера економије је препуштена социјалистички орјентисаној струји унутар партије, сфера идеологије националистичкој, а сфера историјског континуитета монархистима. Демократе унутар партије служиле су да објашњавају како је сасвим демократски да све ове стране сарађују и постоје унутар једне организације. Користивши Русију и њене интересе на овом делу Балкана, као и заоштрене односе САД и Косова, Србија успева да вештом дипломатијом добије атомску бомбу од стране белих американаца који су побегли из САД у замену за признавање независности Косова. Једноставно, белим американцима пребеглих из САД је Косово представљало једино уточиште. Србија пристаје и од тог тренутка постаје атомска сила и важан фактор на Европској и светској сцени. Убрзано се позива у све европске иснституције, врата ЕУ су јој широм отворена, само се чека њена ратификација неког ништавног документа. Нема везе што су јој границе затворене за увоз робе из ЕУ, нема везе што нема Младићевог скелета, нема везе што није било геј параде.... Србија са атомском бомбом је фактор о којем је у том тренутку ЕУ требала озбиљно да размишља. И размишљала је. Али прекасно. Србија је преузимала улогу светског лидера и промена какве нико није могао ни да замисли. А НАМД је постајала весник новог друштва и новог света....

           



Komentari (0)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana