... O komunikaciji - verbalna osnova

 Mika Antić - Horoskop - "Ćutanje ove knjige ostavljam u amanet mom sinu Vuku sa prevelikom molbom da nikada ne pristane na čopor.

Stoje dva kineza na mostu i gledaju ribice koje se praćakaju u vodi.
- Vidiš kako su ribice srećne dok plivaju i praćakaju se u vodi. - prvi će.
- Ali kako znaš da su ribice srećne, kada ti nisi ribica? - upita ga drugi.
- A kako ti tačno znaš da ja ne znam kada ti nisi ja? - odgovori drugi."

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 

... Pa, da li bi pažljivo odabrane reči i pravilno kreiran obrazac definisale, ono šta hoću da kažem, kvalitetnije?

Od svih bića na planeti, samo čovek ima mogućnost komunikacije artikulisan verbalnim putem - govorom. Iliti, mi smo jedina životinja koja još i priča. Veliko je pitanje šta to stvarno i pričamo.

Naše misli se nekako reflektuju kroz ono šta pričamo. Nekako je deo na kome može mnogo da se radi.

Da bismo upošte mogli da sklopimo rečenicu, moramo da stvorimo neku unutrašnju reprezentaciju toga šta želimo da kažemo. Uprošćeno, moramo da imamo neku sliku ili zvuk ili osećaj vezan za informaciju koju tražimo sem ako nam ta informacija nije na dohvat ruke. Npr, ne morate da se setite ničega kada bih vas pitao koja je sada godina. Odgovorili biste iz topa.

Ali, ako bih vas pitao, kao što vas i pitam, koja je bila boja vašeg prvog bicikla, morate da ga se setite. Kako god, morate da ga se setite. Ili ćete ga prvo videti, ili čuti zvonce, ili ćete se setiti kako ste pali sa njega. Ili možda od svega po malo.

Moj prvi bicikl je bio zelen i, jelte, na tri točka što ga je ustvari formalno činilo triciklom. Imao je driiiing-driiiing zvonce i crvene punjene točkove od gume. Lanac je išao na zadnje točkove tako da su pedale bile na normalnom mestu, i nisu bile vezane za prednji točak, te ga je bilo lakše voziti. Bio je napravljen za dete od 3-4 godine.

Gornja rečenica može da posluži i kao primer transformacije jezika nazad u sliku, zvuk ili osećaj. Da biste dekodirali ono što sam opisao, dozvolili ste sebi da napravite predstavu tog tricikla. U jednom ili više gore spomenutih reprezentativnih sistema. Tačnije, ako se malo bolje skoncentrišete, shvatićete da ste verovatno iskoristili od sva tri pomalo.

Primer je ustvari toliko prost da ako ga uradite više puta, lakše ćete primetiti šta radite sa mislima.

Što nam daje za pravo da zaključimo da, uglavnom pri sećanju i takoreći uvek pri kreiranju, koristimo naše (de)kodere - reprezentativne sisteme - da bismo ili nešto formulisali u jezik ili razvezali iz jezika.

Sledeći primer je možda jednostavniji. Svi znamo za izraz - spava kao zaklan. Sada zamislite kako taj izraz zvuči strancu u bukvalnom prevodu. A stranac, šta ćeš, neupoznat sa našim običajima. Neko se ne bi baš mnogo naspavao ovde.

Podrazumevanje je veliki deo komunikacije. Bez toga komunikacija ne bi mogla da ide tako glatko. Kada mi kažeš da si gladan, ja ne moram baš mnogo da razmišljam o tome kakav je to osećaj. Znam ga iz prve. Možda postoji razlika između toga da li bih mogao da pojedem slona ili sam ipak pre za salatu, ali je osećaj isti. Takođe, kada si pospan. Kada ti se kija.

Takođe, kada si uzrujan. Ili možda i ne baš. Evo, ja kažem da sam uzrujan. To mora da vam nešto znači. Sa druge strane, uzujanost može da bude vrlo različita od gladi. Mogu da na različite načine budem uzrujan. Mentalno, fizički, zbog dobre ili loše stvari, samo malo nervozan ili baš uzbuđen zbog toga. Znate ono kako se kaže - ma nemoj da se uzbuđuješ zbog toga. Dakle, postoje razlike. Podrazumevanje briše te razlike i čini ih lakšim za prenos i razumevanje.

No, kao što smo rekli u prethodnom tekstu, samo smo mi odgovorni kakvu ćemo poruku poslati u okruženje. Pa kako onda stvarno komuniciramo?

Dosta puta u komunikaciji naši filteri reaguju i uključuju se kada nešto govorimo. Što znači da problem u komunikaciji nastaje negde između naše reprezentacije i kodiranja poruke u verbalno - u filterima. Tri najčešća filtera su:

• Generalisanje - čuje se po sledećim rečima - svi, uvek, stalno, niko, nikada
• Iskrivljenje - kada izvrnemo ili drugačije predstavimo ono što jeste
• Brisanje - kada izostavljamo podatke ili informacije

U prevodu, reprezentacija, prvo izbrisana za deo informacija koji smatramo nepotreban, pa onda izvučena is cele slike a samim tim i izvrnuta jer je samo deo celine, pa na kraju i generalizovana jer znamo da nisu svi detajli baš bitni, izlazi kao poruka do našeg sagovornika. Mislite da nije uvek?

Čovek može da se pita pa šta onda.

Pa ništa.

Pitanje je da li smo u konverzaciji spremni da damo malo više energije da bi razumeli. Da li nam je ta konverzacija važna ili ne. Jer ako jeste, i ako ne razumete a vi pitajte.

Osnovne reči koje koristimo u kvalitetnijoj konverzaciji za dobijanje više informacija je - tačno, precizno. Kada nešto ne razumete a vi pitajte - A kako to tačno misliš? A kako si to tačno uzrujan? A kako to tačno vidiš? Jel baš tačno tako zvučalo? A jel možeš to precizno da mi objasniš? A da ti to meni precizno nacrtaš?

Teraju te dve reči na razmišljanje, zar ne? Precizno i tačno. Teraju, teraju....

A kako baš tačno te reči?

Probajte. Iskustvo čuda čini.

Evo probajte ovo... Pročitajte sledeću rečenicu naglas.

* Ja * tebi * mogu * reći * način * da * to * sada * uradiš.

Pošto je pročitate jednom naglas, sada umesto samo jednog znaka * recite reč samo i pročitajte rečenicu onoliko puta koliko znakova ima, tako da svaki put zamenite drugi znak.

Rečenica svaki put ima sasvim drugačije značenje, u zavisnosti od toga gde ste rekli samo.

Ili što bi rekao naš drug kinez sa početka teksta - A kako ti tačno znaš da ja ne znam kada ti nisi ja?

To je snaga reči. Slanja ali i razumevanja poruke.Što nas dovodi do zaključka, koji opet svi nekako znamo, da što više reči znaš to ti je mogućnost sporazumevanja sa više ljudi povećana.