Inferno Rase Livade

Kada sam ga poslednji put videla, 15. okotobra, kod njega u stanu u Zemunu posle privatnih dogovora i planova, pitao me je dok smo se oprastali onako mangupski veselo, kao nekad, kao da je zdrav:
Kako je bilo u Koreji?
Bolje nego u Srbiji!
Pa zar Srbija postoji?
Pa zar Zemun postoji?
Nasmejao se i omdhanuo mi je umorno rukom, okrenuo se na drugu stranu u krevetu, da se ne bi zagrcnuo...
Prisla sam mu i pomilovala ga po kosi a on mi je stegao ruku. Razumeli smo se.
Rasa je bio apokaliptican pesnik i mislilac, pretpostavljam da shodno tome ovaj silazak u inferno zahvaljujuci grobarima na vlasti u karantinu Zemunu zapravo i jeste deo njegovog posthumnog opusa.
Mnogi su me privatno pitali da im kazem gde ce i kada biti njegova sahrana. Nije to lako bilo saznati jos manje izvesti. Stigla sam konacno u Beograd, evo mog izvestaja po recima Ksenije, nase cerke, i Vesne, Rasine saputnice koje su poslednjih dana sve vreme bile uz njega, bukvalno do poslednjeg daha.
Otisao je u snu, mirno sto se kaze, posle duge i teske bolesti okruzen svojim najblizima. Medjutim, kad nam je ostavio svoje telo, jer po njegovim recima, ne mozemo uvek biti telo, nastala je panika. Uvek je neprijatno to osecanje sta se desava sa nasim telima i dok smo zivi, a kamoli kad nas vise nema, citave civilzacije i filozofije su nastale na tom pitanju da ne kazem problemu.
Rasa nije razmisljao o grobnici, jedva je dosao i do stana kao mnogi ljudi u ovoj drzavi, da ne kazem pesnici. Nekako se podrazumevalo da ce se naci mesto gde ga mozemo sahraniti. Nekako je bilo logicno da to bude Zemun, odakle je vrlo retko i nevoljno odlazio, kome je posvetio ceo svoj zivot i opus, voleli to neki ili ne. Taj Zemun koji bas i nema nesto mnogo ljudi koji se njime bave konstruktivno, bar koliko je meni poznato, tikvi na djubreta, neukorenjenoj onoliko koliko je Rasa bio ukorenjen, bas u Zemunu.
Medjutim, niko, ama bas niko, od radikala do DSS-a i DS, do masona, prijatelja i neprijatelja Rase Livade danima nije uspeo da pronadje mesto na zemunskom groblju gde bi mogao da bude sahranjen, ni za pare ni za dzabe. Odgovor je bio: nema mesta, sve popunjeno...I necu sad pominjati imena ko se sve angazovao, a kazu da jeste, odgovor je ostao isti: Zemunski karantin je zatvoren, Rasina dusa unutra zakljucana a njegovo telo u egzilu kao strano.
Onda je neko predlozio da se sahrani u aleji zasluznih gradjana na Novom groblju: tu ili na Orlovaci... Vesna se tada setila da je Rasa rekao da se gnusa te institucije zasluznih gradjana, sta znaci biti zasluzan danas, lezati u masovnoj grobnici sa mafijasima?
Al' eto, moze da se kupi lepa grobnica, ponuda od svega 10-14 hiljada evra...
Ksenija tada pocinje da place, shvata da ne moze to da plati i da nema gde da sahrani oca. Vesna preuzima stvar u svoje ruke ali tada stize jedan telefonski poziv posle niz zao nam je, gde im kazu da odu u Nikolajevsku crkvu na zemunskom groblju, da su oni spremne da mu daju mesto: u patrijarsiji po hitnom postupku potpisuju dekret!
Poslednji put kad je Rasa javno nastupio bilo je bas na tom mestu, pre nekih sest meseci, citao je svoju pesmu Nikolajevska crkva. ( Karantin)
Rasa nije bio vernik ali je imao postovanje prema veri i verskoj bastini. Razdvajao je predstavnike svih verskih zajednica i dnevne politike od filozofije i poezije vera.
Sahrana ce se obaviti u ponedeljak 12 novembra u 13 sati posle opela u 12.30, u Harisevoj kapeli, crkva Svetog Dimitrija, pocetak starog zemunskog groblja...
"Neka bude stid i sram grada Zemuna sto je sve tako ispalo, Vesnina je poruka za ovaj blog.
Zemun kao Rasina zemlja snova ipak ne postoji, od njega su ostali samo groblje i grobari...