O opremi (3)

Gotovo nista ne moze da vam tako efektno upropasti uzivanje u planinarenju kao par neodgovarajucih cipela. Pocev od generalne neudobnosti i nepotrebnog zamaranja, kvasenja, pregrevanja pracenog smrzavanjem, mrskih zuljeva, pa do klizanja, uboja i uganuca koje je vasa cenjena cipela trebalo da spreci.

Iako u principu na gotovo sve dnevne treking ture mozete ici u najobicnijim patikama sa malo boljim djonom, ukoliko planirate da se planinom zanimate cesce od jednom ili dvaput godisnje, a narocito da kampujete u prirodi, nije lose investirati kintu u par dobrih planinarskih cipela. Tehnologija njihove izrade je, slicno kao kod ostatka opreme, znacajno uznapredovala u poslednjih desetak godina. Opet zahvaljujuci sintetickim materijalima, pre svega goreteksu, od koga se pravi ulozak za gotovo sve ozbiljnije  planinarske cipele. Kao i kod jakni, goreteks membrana stiti stopala od spoljasnje vlage, a istovremeno omogucava luftiranje. Zbog toga su ovakve cipele primetno udobnije od klasicnih koznih planinarskih gojzerica, u cemu prednjace cipele sa tzv. XCR goreteksom (Extended Comfort Range).

Spoljasnjost planinarske cipele se pravi od nekoliko vrsta materijala. One namenjene dnevnom tumaranju po brdima su obicno od sintetickog materijala, slicno vecini modernih patika. Sasvim su ok za sve krace hajkove, i u kombinaciji sa goreteks membranom odrzace vam noge suvim i toplim. Ovakve cipele su obicno vrlo lagane, elasticne i udobne za nosenje cak i uz sasvim tanke carape. Vrlo je vazno da im je "jezik" zasiven sve do vrha gojzerice, jer inace nema govora o vodonepropustljivosti. Dobra cipela mora solidno da prelazi preko clanaka, cime nam cuva nogu od uganuca i krljanja ako se krecemo po surovom kamenjaru ili gustom zbunju. Mehanicki je najtvrdi deo oko zgloba, a rub cipele je obicno od sasvim drugog materijala, znatno mekseg i cesto sa "V" prorezom na sredini, da se omoguci slobodano kretanje tetive i donjeg dela potkolenice. Potrebno je da spic cipele bude solidno oblozen gumom, posto je taj deo najcesce na udaru i vrlo brzo se aka. Postoji zona na svakoj cipeli koja trpi glavni deo savijanja pri hodu, otprilike santimetar do dva iza prstiju i to je mesto koje ce se obicno prvo raspasti. Svaka vrsta ojacanja koja tu postiji ukazuje da je proizvodjac obratio paznju na ovaj problem.

 

 

 

 

 

 

 

 

U pricipu, sto je teren po kome cemo se kretati meksi, to je potrebna tvrdja cipela. Sledece u kategoriji su gojzerice, koje se jos uvek prave od koze, bilo klasicne, bilo prevrnute, prave ili vestacke. Cipele od koze su vodootpornije od sintetickih, narocito kada je koza solidno impregnirana. Prevrnuta koza je takodje ok, izgleda lepo, mada nesto lakse upija vodu. Gojzerice obicno imaju tvrdji djon od cipela za treking, tako da se mogu koristiti i po blatnjavom terenu, po neutabanim stazama sa rastinjem kao i po snegu. Sama koza pristojno "dise", tako da su gojzerice pravljene od koze uglavnom bez goreteks membrane. Bolje gojzerice imaju useke na djonu koji sluze da se za njih nakace dereze (metalni kramponi za kretanje po ledu i snegu). Gojzerice su znatno robusnije od cipela za treking, ali i primetno su teze i zaista ih nema potrebe vuci na lake hajkove.

Konacno, najozbiljnije cipele za sneg i led se danas prave prakticno iskljucivo od tvrde plastike, sa uloskom slicnim onom u skijaskim cipelama. Nezgodne su za hodanje po obicnom terenu i sa njima se obicno u paketu nose lakse treking cipele (access boots), za upotrebu na manjim nadmorskim visinama, prilazima na uspon i uobicajeno muvanje po logoru.

Druga vazna komponenta svake planinarske cipele je djon. Ono sto je firma Gore za jakne i uloske, Polartek za polare, to je Vibram za djonove. Ova italijanska firma vec sedamdesetak godina pravi najbolje djonove za sve zivo, od papuca do plasticnih cipela za zimski alpinizam. Ako se upustite u kupovinu cipela, primeticete da sve ozbiljnije kompanije imaju iskljucivo Vibram djonove na svojim modelima, lako prepoznatljive po ovom zastitnom znaku ugraviranom u svaki djon. Tajna dobrog djona je pre svega u gumi koja se koristi za izradu, a koja sama po sebi pruza maksimalno adheziono prijanjanje po stenju. Podjednako je vazan i oblik djona, to jest sara i konacno ivica djona. Kod sare u principu treba birati djonove koji imaju oko 50% popunjenost (povrsina brdasaca naspram totalne povrsine djona). Gusce od toga ne valja, jer se brzo napuni blatom. Redje takodje ne valja, jer je losije prijanjanje a i djon se brze aka. Klasicna skola misljenja smatra da sara treba da ima generalno oblik strele, usmerene ka periferiji djona, kako na prednjem delu tako i na stikli. I konacno, djon treba da ima ostru i izrazenu ivicu, jer je to ono sto vas drzi na nogama pri kretanju po neravnom terenu, a narocito ako dodjete u situacija da morate malo da se popnete ili da sidjete niz kakvu stencugu ili strmu kosinu.Vrlo je bitna ostra i izrazena ivica izmejdu pete i sredine djona, jer je ona glavna kociona povrsina koja vas spasava od cestog padanja na dupe kad se krecete nizbrdo.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovo su neke klasicne odrednice, medjutim, kad pogledate Vibram djonove videcete da je njihova tehnologija sare toliko uznapredovala da je ove detalje prilicno tesko prepoznati i njihovi noviji djonovi izlgedaju sasvim sasavo. Srecom, nema potrebe da se zavlacite u detalje - koji god Vibram djon je na vasoj treking gojzerici, sasvim sigurno je ok, jer je prilagodjen nameni same gojzerice.

Svi djonovi se u principu vremenom trose, kao gume na automobilima i kad se pojedu, mogu se zamentiti u specijalizovanim radnjama za relativno razumne pare. Pojedini modeli cipela imaju penast ulozak izmedju gumenog djona i koznog (ili sintetickog) dela u koji guramo nogu, sto ih cini nesto meksim za hodanje, ali vrlo cesto otezava zamenu istrosenog djona.

Od svih pobrojanih vrsta, jedino plasticne alpinisticke cipele pruzaju 100-% vodonepropustljivost. Sve ostale cipele ce pre ili kasnije poceti da cure. Kozne gojzerice su nesto zgodnije jer se koza moze solidno impregnirati, bilo gotovim sredstvima koja se mogu naci u svakoj planinarskoj radnji, bilo u kucnim uslovima, pecenjem u rerni, u parafinu i vosku (nikako ovo ne probati na cipelama sa goreteksom!). Impegnacija obicno traje barem nekoliko planinarskih tura, nakon cega se mora osveziti. Nalazost, impregnacija cesto smanjuje propustljivost goreteks membrane, tako da se noga u impregniranim gojzericama vise znoji.

Dok ste na terenu, potrebno je da obratite puno paznje na to da vam se gojzerice ne pokvase kada nisu na nogama. To se najcesce desava ako ih izujete ispred satora pa ih zaboravite, te ih dohvati kisa. Takodje, ako ih ostavite u travi preko noci, jutarnja kondenzacija (rosa) ce ih uciniti skoro potpuno neupoterbljivim. Nazalost, gojzerice koje su napravljene da dobro odbijaju vodu (narocito one sa goreteks membranom) se obicno tesko suse i potrebno je vise sati cvarenja na jakom suncu da bi ponovo dosle u ok stanje. Zato je dobro izvaditi uloske, ostaviti cipele ispod nastresnice satora da se malo prosuse a onda ih smotati u nekakvu kesu ili uneti u sator , pod uslovom da se niko od stanara ne buni. Logorska vatra je sasvim ok za susesnje, ali paljevine se prilicno cesto desavaju. Ako vam gojzerice ipak ostanu malo mokre iznutra, a napolju je lep (topao i suv) dan, mozete ih efikasno osusiti upravo na nogama. A ako dan nije lep, svejedno, nemate izbora.

I najbolja gojzerica vam moze zadati muke na terenu, narocito ako je ganc nova. Pre svega, dobro ih je nositi na nogama par dana jos dok ste kod kuce, da se malo razrade a i da bi videli da li u kalupu postoji neko mesto koje nas moze nazuljati. Takodje potrebno je da ocenite da li vam je ok njihova tezina. Cipele treba da su solidno zategnute oko zgloba a relativno labave oko donjeg dela stopala i iznad njega. Labava gojzerica ne stiti nogu a mozete je i izgubiti u blatu, dok preterano zategnuta sputava pokrete, izaziva zuljeve i hladna je!

Postoji krs boziji proizvodjaca dobrih gojzi, evo samo da pomenemo glavne LaSportiva, Scarapa, Garmont, Trezeta, Meindl, Raichle, Lowa, North Face, Asolo, Koflach, Zamberlend i jos mnogo drugih. Cene im se krecu od stotinak dolara, pa navise.

Gojzerice se ne kupuju naslepo (preko interneta ili tako sto navatate prijatelja da vam ih donese), dakle nikako bez probe u radnji. Pre svega, treba da sa sobom ponesete dodatni par carapa koje cete upotrebiti prilikom probanja. U svakoj ozbiljnoj radnji koja prodaje gojzerice postoje povrsine pod uglom (strme ravni) po kojima mozete da hodate do mile volje sa buducim parom cipela na nogama i da ispitate kako prijanjaju, koliko su precizne, kako se ponasaju pod opterecenjem i da li smetaju kad hodate "uzbrdo" i "nizbrdo". Cipela treba da vam ravnomerno prijanja uz celo stopalo, tako da ne skliznete "na priste" pri hodanju nizbrdo ili na pete na uzbrdici.

Danas se prodaju odlicni ulosci za gojzerice (insole) koji vam podupiru unitrasnjost pete, sto je od velike koristi ljudima sa pomalo ravnim stopalima. Takodje, postoje ravni ulosci cija je jedina svrha da popune zapreminu gojzerice sa vasom nogom u njoj. Tu treba imati na umu da se zapremina nasih nogu menja sa naporom i da stopala umeju manje ili vise da "oteknu", tako da je dobro uzeti velicinu koja je za pola broja veca od one koju nosimo na uobicajenim cipelama, mereno sa sve debelim carapama na nogama i po potrebi izbaciti neki od ulozaka za popunu.

Ako kupite goreteks cipelu, nije lose da cim je donesete kuci, napunite kadu sa vodom, udjete u cipele i stanete u kadu taman do crte malo ispod zasivenog jezika. Odstojte neko vreme u kadi i obratite paznju na eventualno curenje. Cipele su obicno pod garancijom sve dok ih prvi put ne prosetate po terenu, tako da mogucnost zamene treba iskoristiti ako je potrebno.

Dobra gojza, narocito kozna ce vam trajati vrlo dugo, mozda i desetak - petnest godina, uz povremenu promenu djona i  uloska i zato ne treba cicijasiti na njima. Ako su vam stvarno dobre, vec posle par tura cete prestati da ih osecate na nogama, a najtuzniji dan u planinarskoj karijeri ce biti onaj kad dodje vreme da ih zamenite novim. Sinteticke gojzerice se obicno pocepaju ili raspadnu i pre nego sto im propadne djon i tu u principu nema neke nade za popravak, jer je zbog goreteks membrane svako zasivanje prakticno nemoguce.

Najveci neprijatelj gojzerica je vlaga - pre nego sto ih odlozite u orman, postarajte se da su oprane i potpuno suve, inace ce u njima svasta poceti da raste. Kozne gojzerice treba konzervisati odgovarajucom kremom ili sprejem koji ce spreciti da se osuse i ispucaju. Takodje, izvadite ulozak i operite ga ili zamenite novim na pocetku manjevise svake sezone. I pre svakog izleta bacite pogled na savove, ne biste li uocili ostecenje konca kojim su zasiveni, a koje se lako sredi lepkom za djonove, samo ako se otkrije na vreme.

Carape

Stvar je vrlo slicna kao sa rukavicama. Prvi sloj treba da bude tanka sinteticka carapa (liner), tkana kapilarno, kao akivni ves, a cija je jedina svrha da upija vlagu (znoj). Drugi sloj moze biti bilo koja deblja carapa. Za treking su vrlo popularne carape od merino vune i danas ih posebno prave sa pregibima i zadebljanjima tamo gde je potrebno, to jest gde se najcesce javljaju zuljevi. Carape treba da su uvek lepo slozene i zategnute oko noge jer naborana carapa ume da vec posle prvog kilometra proizvede zuljeve koje cemo dugo pamtiti. Rebeka dobacuje savet preko ramena: nikad ne zapocinjite dan na terenu sa mokrim caparapama na nogama! Dakle, na teren treba nositi vise pari, jer kao i kod ostatka odece, kada se pokvase na nogama brzo postaje hladno. Slicna stvar je i sa pertlama - imajte uvek rezervni par u nekom budzaku, makar da ih uvalite prijatelju, ako se nadje u nevolji.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Sitnice zgodne za imati

Za kraj ovog nastavka, evo par reci o nekoliko dodatnih stvarcica, koje ne spadaju direktno u obucu ili odecu, ali ce vam uciniti zivot na terenu laksim. Rec je o gamasnama (gaiters). Gamasne postoje verovatno koliko i planinarenje - to su navlake za nogavice koje pokrivaju donje ekstremitete, sve od gornje povrsine gojzerice pa do ispod kolena. Cilj im je da zastite nogavice od kvasena, bilo kada bazamo po snegu (prtimo) bilo kada se provlacimo kroz vlazno zbunje ili jutarnju rosu. Elem, pantalone, sem ako su od goreteksa i dobro prijanjaju uz gojzericu, strasno vole da se pokvase. Kolicina vode koju pantalone akumuliraju je tolika da posle izvesnog vremena krene da se cede - pravo u cipele. Osim toga, ako je iole dublji - i sneg mnogo voli da se uvlaci u nogavice. Tako da je sav nas trud i trosak da noge odrzimo suvim doveden u pitanje. Moderne gamasne se prave od dva materijala - donji deo koji je posebno skrojen tako prekriva gojzericu, izradjen od balistickog platna (najlona) ili jos bolje (skuplje) od kordure. O korduri ce biti malo vise reci kada budemo pricali o rancevima. Gonji deo je nesto meksi i podseca na shell - dakle impregnirana sintetika spolja a goreteks membrana iznutra. Namena i finkcionisanje su identicni kao kod shell-a, sto je vec objasnjeno pre par nastavaka. Gamasne se pricvrscuju specijalnim kaisem ispod djona gojzerice i obicno za jednu od pertli i zatvaraju se oko nogu cicak-trakom sa strane. Mozda ce vam se uciniti da je upotreba goreteksa ovde preterana, ali ako se potpare, kamasne gube svoju osnovnu srhu i znoj ce vam se slivati u cipele.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Gamasne pravi opet krs bozji kompanija, kao sto su Black Diamond, Mountain Harwear, REI, Outdoor Research, itd. i sve su ok. Jedini problem koji gamasne mogu da imaju je pucanje kaisa koji ih drzi za cipelu, ali to se zaista retko desava. Ipak, taj detalj treba sacnuti pri kupovini. Za hard core zimski alpinizam, umesto gamasni koriste se navlake za gojzerice, koje ih potpuno obuhvataju, zajedno sa celim potkolenicama, i imaju samo otvor na djonu, tako da se mogu zakaciti dereze (kramponi), krplje (snowshoes) ili skije. Za letnje dane postoje mini-gamasne, koje su obicno pravljene od vrlo tankog i laganog platna, i sezu samo do malo iznad zglobova. Njihova je jedina svrha da sprece upadanje sitnog kamenja u cipele dok se akamo po terenu.

Konacno, uz gojze nije lose uvek imati ovaj fenomenalan izum, koji se na Engleskom jeziku zove "mole skin" (krticje krzno). To je zapravo parce od par mm debelog sloja pamuka i jednom samolepljivom stranom, kao flaster. Ova stvarcica ce vam kad-tad spasiti zivot na terenu, ako vam se pojave zuljevi. Kad zagusti, a pre nego sto prokrvarite, svajcarcem oblikujte to parce flastera tako da ostavite rupu oko nazuljanog mesta i zalepite ga gde treba. Posle ovoga na zulj mozete potpuno da zaboravite.

 

 

 

 

 

U sledecem nastavku pricamo o rancevima, podloskama, vrecama za spavanje i satorima.