Ekologija| Ekonomija| Hobi| Putovanja| Životinjski svet

Planina orlova

albicilla RSS / 12.11.2009. u 10:51

Poskakujem nivom bespućem Fruške gore u potrazi za orlovima. Planina je mnogo poznatija po rizlingu i manastirima, nego po belorepanima, kliktašima i krstašima. A svi su oni tu, samo se trude da ostanu neprimetni.

fotoJovanLakatos.jpg

Belorepan na fruškogorskom hranilištu, foto: Jovan Lakatoš

Kada sam proletos jednoj kanadskoj ptičarki pokazivao ptice oko Beograda, dva mlada orla belorepana sudarila su se nad ribnjakom Baranda. Ribnjak je, izgleda, bio premali za oba. Usledio je impresivan vazdušni duel, dok nije ostao samo jedan. Kasnije, dok smo se vraćali u grad, ona je iz kola opazila još jednog iznad Borče. Kako ih nikada ranije nije posmatrala, pitao sam je po čemu ga je poznala. Rekla je: «Lako, pa rekao si mi da izgleda kao leteća garažna vrata.» Nije nimalo pogrešila: belorepan je četvrti po veličini orao na planeti!

Belorepani se hrane pretežno ribom i barskim pticama, pa se kod nas i gnezde duž velikih reka. I oko Beograda se gnezdi nekoliko parova, što me tera da pomislim na škotsko ostrvo Mull koje je nakon uvođenja orlova doživelo turistički bum praćen sa značajnih 2 miliona funti ubrizganih u lokalnu ekonomiju svake godine. A glavna turistička atrakcija ostrva su belorepani! Koliko Beograd i Srbija sa preko 60 gnezdećih parova ovih ptica godišnje inkasiraju od aviturizma, pitanje je za nadležne.

Predvođen ornitologom Adrianom Berom, u potrazi za orlovima zaputio sam se u srce nacionalnog parka Fruška gora. Zavojiti makadam vodio nas je kroz gustu šumu, sve dublje u planinu. Tu slika već postaje neobična: zašto tražim belorepane u planini ako su to ptice ribnjaka i močvara? Dobro, nisu oni tako isključivi, viđaju se i usred Beograda, nad Dorćolom, Zemunom, Dedinjem, Autokomandom... Valjda su uvideli da su termali, besplatni vazdušni liftovi, mnogo snažniji iznad užarenog asfalta. No ipak, nad gustom šumom usred planine?

IMG_1650.jpg 

Ber je začetnik projekta koji sprovodi nacionalni park, a koji ima za cilj da poveća populaciju orlova u parku, kako belorepana, tako i znatno ređih, globalno ugroženih krstaša (svega tri para se još gnezde u Srbiji!). Otuda se pticama u zimskom periodu iznose uginule domaće životinje, koje nisu za ljudsku upotrebu, čime se pospešuje preživljavanje nepovoljnog godišnjeg doba u kome naročito stradaju u lovu još neiskusne mlade ptice.

Šuma se pred nama otvara. Ulazimo u napušteni kamenolom. Jedva smo parkirali vozila, a već smo ugledali dva belorepana kako kruže nedaleko od litice. S rasponom krila od dva i po metra, zbilja podsećaju na leteća vrata.

fotoLorandVig-1.jpg 

Belorepan na fruškogorskom hranilištu, foto: Lorand Vig 

Primer ovakvog zimskog prihranjivanja nalazimo u Švedskoj 1970‑ih godina. Jedan od ciljeva prihranjivanja je bio da se orlovima pruži hrana koja nije kontaminirana pesticidima, smanji unos štetnih hemikalija i poveća smanjena reproduktivna moć. Drugi cilj je bio da se pticama obezbedi hrana tokom oštre zime i poveća procenat preživljavanja, uglavnom među mladim i neiskusnim orlovima. Uspeh programa je bio ograničen – jedan broj parova je povećao produkciju mladih, dok su drugi ostali jalovi – ali mnogo veći broj mladunaca je preživljavao kritične prve godine života, dostižući polnu zrelost i započinjući sa parenjem, što je spaslo ugroženu baltičku populaciju belorepana. Povećanom preživljavanju mladih belorepana i krstaša nada se i Adrijan Ber.

Pre nekoliko godina, jednog zavejanog januara ugledao sam u istočnoj Srbiji mladog belorepana kako saginje glavu da raskomada zgaženu lisicu … Trajalo je to nekoliko divnih minuta da bi se potom jedan automobil zaustavio pokraj orla koji na to brže-bolje uzleće, vozač izašao i, pod točkovima vec spljoštenu i zaleđenu, lisicu ubacio u svoj prtljažnik. Ukrasti ručak gladnom orlu?! Koliko nisko neko može da padne? Neka lovačka društva umesto članarine još prihvataju repove lisica i kanže jastrebova (koliko lovaca zna da raspozna jastreba, drugo je pitanje...).

Pre nekoliko godina na Fruškoj gori je stradao jedan krstaš. Sleteo je na strvinu lisice koja je stradala pod točkovima, da u teškoj zimskoj magli i sam pogine od udarca automobila. Ovo hranilište treba da ponudi alternativu, teško skrivajući radost i ponos u glasu objašnjava Ber.

U planu je i gradnja omanjeg drvenog zaklona koji bi turistima omogućio da sa 50 metara udaljenosti posmatraju i fotografišu ptice koje dolaze na hranilište. Broj gostiju će biti ograničen – osam plus vodič – a zaklonu će se prilaziti kroz šumu kako orlovi ne bi opazili ljude i bili uznemireni njihovim prisustvom. Kada posete budu omogućene, projekat će ne samo pomoći orlovima, već i doprineti diverzifikaciji turističke ponude nacionalnog parka, Novog Sada i Srbije, te približiti našu prirodnu baštinu široj javnosti.

(Tekst je nastao u jesen 2007)

A šta je posle bilo:

Adrijan Ber više ne radi u nacionalnom parku. Hrana za orlove se i dalje iznosi. Zaklon za posmatrače i fotografe je izgrađen.

Ja sam u nekoliko pokušaja hteo da ga obidjem, ali mi je nadležni predstavnik parka za usluge vodiča i sedenje na tvrdoj klupi s pogledom tražio 100 evra. Kako belorepana mogu videti i sa beogradskih splavova, gde mi je jedini trošak 150 dinara za pivo, nisam se više vraćao u fruškogorski kamenolom. A moglo je bolje... 

 

DSCF3761n.jpg

Atačmenti



Komentari (32)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

loader loader 11:07 12.11.2009

PP

Odličan tekst, kao i obično..

Preporuka i pozdrav
krkar krkar 11:19 12.11.2009

Bem ti državu!

ali mi je nadležni predstavnik parka za usluge vodiča i sedenje na tvrdoj klupi s pogledom tražio 100 evra.

... i ko sve radi u NACIONALNOM parku!!!

Nema druge nego preneti ideju kod Simića u Zasavicu. Lakše promeniti navike orlova nego idiota sa državnom službom!
krkar krkar 11:20 12.11.2009

Re: Bem ti državu!

P.S. A onaj detektiv Tyto je genijalan!
albicilla albicilla 11:22 12.11.2009

Re: Bem ti državu!

P.S. A onaj detektiv Tyto je genijalan!



myredneckself myredneckself 15:24 12.11.2009

Re: Bem ti državu!

I oko Beograda se gnezdi nekoliko parova, što me tera da pomislim na škotsko ostrvo Mull koje je nakon uvođenja orlova doživelo turistički bum praćen sa značajnih 2 miliona funti ubrizganih u lokalnu ekonomiju svake godine. A glavna turistička atrakcija ostrva su belorepani! Koliko Beograd i Srbija sa preko 60 gnezdećih parova ovih ptica godišnje inkasiraju od aviturizma, pitanje je za nadležne.

ne znam šta je to, naš nemar, lenjost, neumeće...
no unatoč svemu, kad god se popnem iz NS na planinu orlova, divno je gledati ka gore i možda uhvatiti Haliaeetus albicilla u letu, come rain or come shine

predivan post, kao i obično
albicilla albicilla 18:43 12.11.2009

Re: Bem ti državu!

za belorepane konkretno, lakse ces ih videti na futoskom ribnjaku, ili u potrovaradinsko / koviljskom ritu
myredneckself myredneckself 19:41 12.11.2009

Re: Bem ti državu!

albicilla
za belorepane konkretno, lakse ces ih videti na futoskom ribnjaku, ili u potrovaradinsko / koviljskom ritu

hvala, i na arkanj se ide na pecanje, pa...
Jelica Greganović Jelica Greganović 16:48 12.11.2009

One naše

vrane li su gavranovi, crno svakako, još uvek ratuju sa galebovima, iznad centra grada...da ti malo dođeš ovamo da vidiš u čemu je fabula radnje, deru se ko popareni.
albicilla albicilla 16:52 12.11.2009

Re: One naše

nikad dosadno s tim ticama?

(crnjanski ih je uvek zvao ticama, nikad pticama)
Jelica Greganović Jelica Greganović 18:54 12.11.2009

Re: One naše

Čuj dosadno...ne dozvoljavaju da ih zaboraviš, dreče li dreče, svakodnevni sukobi avijacije...tice, naravno
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 07:22 15.11.2009

Re: One naše

albicilla
nikad dosadno s tim ticama?(crnjanski ih je uvek zvao ticama, nikad pticama)

Kažu, Crnjanski je rekao da su dve najružnije reči, zbog tog đavoljeg p ispred t i š, u srpskom jeziku ptica i enica, i zato je govorio tica i šenica.
Kad sam ovde da priznam, uvek pročitam vaše tičije tekstove, ali kako nemam šta pametno da dodam onda ne komentarišem.
albicilla albicilla 10:08 15.11.2009

Re: One naše

Kažu, Crnjanski je rekao da su dve najružnije reči, zbog tog đavoljeg p ispred t i š, u srpskom jeziku ptica i pšenica, i zato je govorio tica i šenica.


ja cuh da se sve do vuka karadzica samo tica i govorilo, a da se njemu "pravilnije" cinila ptica, i nuto reforme...

a u kakvu se vezu "p" s djavolom dovodi??
background noise background noise 17:01 12.11.2009

Sad ti 'oces komentar a?

E pa evo:

Jeste Fruska Gora poznata po rizlingu ali je pravo blago frankovka, narocito ona iz Banostora, porodice Sijacki!

Ja tol'ko znam, a za ptice imamo tebe...

albicilla albicilla 18:44 12.11.2009

Re: Sad ti 'oces komentar a?

pravo blago frankovka, narocito ona iz Banostora, porodice Sijacki!




ne zvuci kao vino, pre rakija? kajsija mozda?
Jelica Greganović Jelica Greganović 18:53 12.11.2009

Re: Sad ti 'oces komentar a?

Frankovka je zapravo vrsta grožđa. Sad, šta oni cede od nje na Fruškoj gori...
myredneckself myredneckself 19:45 12.11.2009

Re: Sad ti 'oces komentar a?

background noise
E pa evo:

Jeste Fruska Gora poznata po rizlingu ali je pravo blago frankovka, narocito ona iz Banostora, porodice Sijacki!

Ja tol'ko znam, a za ptice imamo tebe...


bn, kad će već jednom taj post o vinima ?
background noise background noise 22:06 12.11.2009

Re: Sad ti 'oces komentar a?

Vidi srce moje crveno kao vino, ja sam background noise i uloga mi je da gundjam , komentarisem, dosadjujem, pevam prateci vokal evenutalno. Gde pristaje background noise da nesto saopstava, onda nije ni noise ni background.

Osim toga, nisam sommelier pa cu za sad sebi dozvoliti samo da ponekad nabacim ponesto kad se ukaze prilika.

Jeco, cede od nje ono sto idrugi pametni ljudi, vino Frankovka pomalo divlje, ne kotira se mnogo visoko ali je u stvari sjajno. Po njemu su poznati Cesi ( u stvari Moravci ). Kod nas je ima na FG kao i u Vinci kod Topole.

background noise background noise 22:15 12.11.2009

Re: Sad ti 'oces komentar a?

A pisao sam ti u jednom komentaru da sam video ogrooomnooog orla na FG, kad mi je preleteo iznad auta. Ostali smo zabezeknuti, za njegovim krilima kao da je ostala tisina.
miloradkakmar miloradkakmar 23:16 12.11.2009

Re: Sad ti 'oces komentar a?

...za njegovim krilima kao da je ostala tisina


Tako si lepo ovo rekao da sam odmah video tišinu.
albicilla albicilla 23:59 12.11.2009

Re: Sad ti 'oces komentar a?

background noise
A pisao sam ti u jednom komentaru da sam video ogrooomnooog orla na FG, kad mi je preleteo iznad auta. Ostali smo zabezeknuti, za njegovim krilima kao da je ostala tisina.


znam, secam se, ali ako je bio na putu u gustoj sumi, tesko mi je da zamislim da je belorepan.... jedino ako je na putu bila neka zgazena zivotinja, a da se odozgo videla, da ga privuce

nekako imam predstavu da se gnezdi blize rubu sume, ili na izdvojenom drvecu, te da je preveliki i otuda nezgrapan da manevrise medju granjem

sad, to ja mislim, ali nisam to nijednom orlu jos rekao, ko zna sta oni misle?
background noise background noise 19:10 14.11.2009

Re: Sad ti 'oces komentar a?

Ma ne mislim ni ja da je bio belorepan, bio je to moj prvi orao dovoljno blizu pa mi je samim tim bio najveci na svetu.

Secam se samo velikih krila, raspon kao dve sirine automobila i koščate glave gorštačkog plemića.
albicilla albicilla 21:06 14.11.2009

Re: Sad ti 'oces komentar a?

background noise
Secam se samo velikih krila, raspon kao dve sirine automobila i koščate glave gorštačkog plemića.


da nije i japanski mac nosio?


background noise background noise 22:19 14.11.2009

Re: Sad ti 'oces komentar a?

Ne, nosio je plasht . . .
albicilla albicilla 10:05 15.11.2009

Re: Sad ti 'oces komentar a?

background noise
Ne, nosio je plasht . . .


a nije bio divovski slepi mis??
NNN NNN 03:53 13.11.2009

Prva trojka

Belorepan je najveći orao u Evropi i 4. u svetu,
ali prva trojka je tek impresivna (i ne zna se ko je veći jer može da se gleda dužina, raspon krila, masa, pa i koliki plen love):
- Filipinski majmunar (moj skromni doprinos srpskoj nomenklaturi ptica )
- Harpi(j)a
- Stelerov morski orao

Da li si video nekog od njih u divljini (za Filipinca ti ne bih poverovao )?
albicilla albicilla 08:02 13.11.2009

Re: Prva trojka

Belorepan je najveći orao u Evropi i 4. u svetu,


gde si nasao taj podatak? ja sam ga cuo u nekom dokumentarcu, pa ga rado citiram, ali u stvari ne znam po kom kriterijumu su birali: rasponu krila, duzini od kljuna do repa ili tezini? za 1. mesto u evropi je ocigledno - u svim kategorijama, ali za svet ne znam...

- Filipinski majmunar (moj skromni doprinos srpskoj nomenklaturi ptica )
- Harpi(j)a
- Stelerov morski orao


poslednjeg je vec jovan lakatos, prvi covek na svetu koji ga je slikao na gnezdu, u ohotskom moru, krstio belopleci belorepan. pridev je samoobjasnjavajuci, a belorepan jer pripada istom rodu, haliaeetus. ja cu se drzati tog imena. inace, proporcionalno velicini glave, taj ima najveci kljun medju orlovima. (najcrnje mi je kad africkog belorepana, aka african fish eagle, prevedu kao orla ribara. em se ne zove tako, em je ribar sasvim druga i nimalo srodna vrsta)

posle ta 4 mora da ubrzo sledi i (africki) crowned eagle, jos jedan sumski orao specijalizovan za krupan plen, majmune. ima i cubu, kao juznoamericki i filipinski rodjak. to je masivan dugorepi orao. "majmunari" su od reda vrlo dugacki (kljun-rep), posto im je rep kormilo, takodje i masivni, dok su belorepani, kao ptice otvorenih terena, malo manje masivni, a veoma dugih i cesto sirokih krila

i, ne, nisam ih posmatrao
NNN NNN 14:29 13.11.2009

Re: Prva trojka

gde si nasao taj podatak?
Pa od tebe
Šalim se (mada ima tu i istine), znam da su ogromni orlovi iz roda haliaeetus (morski/belorepi), a Stelerov* ili Štelerov je naziv pod kojim ćemo ga mi sa jeftinijim ulaznicama tj. mi koji (uglavnom) ne znamo latinske nazive naći na internetu i u stranoj literaturi kao Steller sea eagle.

Ima velikih orlova i iz roda aquila: klinastorepi (je l' to naše ime? - wedge-tailed - Aquila audax), pa njegov rođak (golden) suri orao (2. "naš" najveći?).

A 100 puta sam pominjao bradana koji je veći od svih orlova, prosto, jer je lešinar, ali je nekako baš baš lep (za većinu ljudi lešinari nisu nešto preterano lepe ptice).

*Steler mi je lakši za pamćenje zbog Stelerove morske krave, gigantska morska krava (oko 8 m i 10-ak T) koji je ovaj nemački biolog otkrio 1741. a potuno je istrebljena 1768. (ljudima je trebalo samo 27 godina da potpuno izlove jednu vrstu)!!!
albicilla albicilla 15:24 13.11.2009

Re: Prva trojka

njegov rođak (golden) suri orao (2. "naš" najveći?).


po rasponu krila, od nasih:
1 belorepan
2 suri orao
3 krstas

a ako gledamo samo prave orlove, tj. rod aquila (kod rimljana se taj naziv samo na surog odnosio), prva tri su:
1 suri orao
2 krstas
3 orao kliktas

onako napamet, surog imamo, ne znam, 50-ak parova, kliktasa samo 15-ak (i sve manje), dok se krstas jedva drzi sa oko 3 para

inace, pravilno je Štelerova
NNN NNN 17:44 13.11.2009

Re: Prva trojka

Hvala!!!

Pretpostavio sam da je naše ime za rod aquila - pravi orlovi ili samo orlovi.

A u vezi Štelera - kucao sam sinoć jako kasno, pa me je mrzelo da brljam po literaturi da proverim, a sve vreme sam se dvoumio (mogao sam da kucam sa eng slovima, a ne na našoj latinici ).

Osim na odličnim i informativnim tekstovima, pre svega bih ti se zahvalio što me motivišeš da posle 100 godina pogledam neku stručnu literaturu (ne samo u vezi ptica, nego životinja uopšte).
albicilla albicilla 18:17 13.11.2009

Re: Prva trojka

background noise background noise 19:32 14.11.2009

Re: Prva trojka

A jel belorepan nije pravi orao? Molim te malo objasni.
albicilla albicilla 21:10 14.11.2009

Re: Prva trojka

background noise
A jel belorepan nije pravi orao? Molim te malo objasni.


pa... jeste orao, ali ne pripada rodu aquila, "pravim orlovima", vec rodu haliaeetus, "belorepanima"

Arhiva