Literatura

Zid ili Oblici metafore*

/ 17.11.2009. u 01:13

Komentari: 165
Čitanost: 32812
/
Preporuke: 10257
/

Император који је изградио Велики кинески зид, Ћин Ши Хуанг, остао је упамћен, како нас подсећају енциклопедије и Борхес, и као онај који је спалио готово све књиге настале пре њега. Намена највећег бедема на свету била је једноставна - да спречи препаде номадских племена са севера, док је у пепелу књига требало да нестане претходна историја. Овом последњем хтењу радо су се приклањали многи владари широм света, а Велики кинески зид, никад до краја остварена чежња о граници непрелазној за номаде, варваре или туђе војске, доцније се појављивао у разним обличјима. Неких три стотине година касније, на тлу данашње Британије, настао је Хадријанов зид, грађевина која је означавала досег римског царства и била препрека ратоборним шкотским племенима. Граница коју је он исцртао и данас је видљива.

Међу многобројним двадесетовековним градитељским подухватима један неугледни зид, онај Берлински, приграбио је у свом добу сумњиву славу првенства. Томе је свакако допринела и његова преокренута логика: он није био начињен да заустави упаде нежељених и ратоборних странаца, већ је онемогућавао да се изван њега побегне. Та „добровољна" самоизолација откривала је слабост једног идеолошког раја. Иза Гвоздене завесе - што је географска досетка двојице противника, Гебелса и Черчила - постојање пребега тумачено је као опасна омашка о властитој исправности. Јер из Раја се, наиме, не бежи.

Како год било, данас су зидови који раздвајају два супротстављена света изгубили физичку структуру. Уз ретке изузетке, они се најпре појављују преображени у равнодушну администрацију или просту моћ технологије и надменост новца. Свеједно, подела је опет непорецива; на једној страни остају они који су називани номадима, варварима, примитивним или историјски залуталим народима, а на другој... На другој су Јелисејска поља, сређене државе и цивилизације, и уљуђено лице самозаљубљености. А време као да не круни ове бедеме.

Но метафора зида давно је закорачила изван ових међа. Mодерни теоретичари настанка универзума данас говоре о Планковом зиду, граници после које престаје да важи доступна физика. Иза њега, који означава непојамно мали део секунде по стварању, што значи не тако далеко од Бога, сва наша сазнања о важећим законима васионе постају узалудна. И никаква вест оданде не допире. Истина, можда је ова граница само још једна пројекција нашег недораслог ума, али на њој смо се обрели својом вољом. И потом смо тамо застали, немоћни попут неких варвара и освајача.

Зид је, дакле, и онде где га не видимо. Онај највећи стоји испред нас самих. Нису га изградиле никакве саможиве цивилизације и државе нити божанска надмоћ, а његов градитељ не сећа се свог труда. Он је, равнодушно речено, наша личност. Унутар њега влада себична гравитација која нас, несигурно, држи на окупу; све што дотле допре изобличено је њеном снагом. Чак и кад се капије благонаклоно отворе, кроз њих пролазе само одабране војске и номади. А најчешће, као иза Планковог зида, нисмо сигурни шта се тамо догађа. И слепо подржани силама које не распознајемо нити признајемо, стигнемо, ипак, да проживимо свој век.

Можда би раскошну повест једне метафоре ваљало окончати још пре њеног настанка. Јер само ту зида, напокон, нема.

* Овај текст је, у облику коментара, својевремено помало скрајнуто био исписан на овдашњем блогу Гордане Чомић. Није стигао да буде штампан у књизи којој је требало да припадне; не сећам се тачно ни да ли је био објављен у неким новинама или часопису. Сасвим неважно: за оне који га први пут буду читали његова предисторија је небитна. Они други су га, верујем, већ заборавили. Зашто га сам се сетио? Недавно се славила годишњица рушења Берлинског зида, сећање на трен у коме је једна граница ишчезла. Њен нестанак уливао је наду, крај постојања једне грађевине-симбола требало је да буде нови почетак. Наизглед парадоксално, смрт оног претходног уливало је веру у оно ново што настаје. Али историја управо почива на таквим обртима. То је њен омиљени сиже. Сасвим без илузије да упокојивши властиту прошлост постајемо неко други, сасвим без илузије да нас та олако одбачена „туђинова" смрт чини бољим, на трен сам поверовао да ипак има људи који нас и са једне и са друге стране зида и историје одиста разумеју. Можда је то данашњи разлог овог текста?

postavite na |

Komentari (165)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Gospodja Klara 13:35 17.11.2009

Re: U zid an

Ne znam sta da uradim.

Cooliraj, 90% stvari se reši samo od sebe.

stari92 13:35 17.11.2009

Još jedna cigla u zidu (manje))

ili pusti Flojde,možda upali !

D)

Kazezoze 13:58 17.11.2009

Re: Još jedna cigla u zidu (manje))

stari92
ili pusti Flojde,možda upali !

D)

ja upravo slusham ciglu u zidu, al' verzija je jednog egipatskog benda koji se zove misrijat i mnogo mi se svidja istochnjachki zvuk , pogotovo oud...

Milan Novković 13:42 17.11.2009

Na brvnu

Зид је, дакле, и онде где га не видимо. Онај највећи стоји испред нас самих. Нису га изградиле никакве саможиве цивилизације и државе нити божанска надмоћ, а његов градитељ не сећа се свог труда. Он је, равнодушно речено, наша личност. Унутар њега влада себична гравитација која нас, несигурно, држи на окупу; све што дотле допре изобличено је њеном снагом. Чак и кад се капије благонаклоно отворе, кроз њих пролазе само одабране војске и номади. А најчешће, као иза Планковог зида, нисмо сигурни шта се тамо догађа. И слепо подржани силама које не распознајемо нити признајемо, стигнемо, ипак, да проживимо свој век.

Dokaz da sve strategije, pa i moja omiljena "glavom kroz zid", imaju ograničenja.

Nije uvek jedna glava dovoljna.

Da bi mi prijatelj pomogao, pošto je zid nevidljiv, ja predlažem prosto pomagalo, brvno, topologiju kao najvećeg majstora u korišćenu poluge

njanja_de.manccini 15:02 17.11.2009

Write Something on My Wall ...

... When once a person sent a letter, signed and sealed -- or in Dickinson's case unsigned and sealed -- now one gets electronic messages, instantly replied to, without what Anne Carson called the eras of distance in between. Imagine the difference between the pencil's mark on the paper, the sound of it moving, the licking of the strip of envelope, the sealing. There is only the tactile touch of fingertips on keys to send someone a message or better yet, that odd performance of intimacy, to "write" on "their" "wall." A wall which is riot a wall, and not theirs -- it is public, and if you write on anyone's wall, helpful announcements race around the world at the speed of information to alert hundreds or thousands of others that you have done so.
The incorporeal corps (or is that "corpse?"

of your "profile" is mot a private body any longer but a public one, one with its own sophisticated apparatus for sensing public movement and information in the slightest of degrees. Alex has written on your wall. Farrah has tagged you in a photo. Chelsey and Bernard are now friends.
Can we carry the metaphor of this back into the corporeal world? Why not speak a line of poetry, a single line -- hold it in your memory, in your body and mouth and then to sing it in the world? There is a line I carry in my head from Sappho's Gymnasium by T Begley and Olga Broumas -- perhaps it is even closer to my point that it is a line written by two people, a line that has passed between bodies, a communal line. The poem in its entirety, from the sequence "Vowel Imprint," runs like this:
transitive body this fresco amen I mouth
Don't just look at it on the page; say it. Say it now, I beg you. And say it the way I've heard Broumas recite it: the consonants mere excuses, tent pegs; open your mouth on the vowels and let your breath into the universe. The body is a functioning unit, a machine in service of energy that is neither created nor dispersed but is in eternal state of transfer. On this point a poet, a vedantic philosopher and a physicist would each be in harmonious agreement. It's not science fiction after all but a fact of the physical universe: matter -- dark matter and anti-matter included -- is neither created nor destroyed...

Kazim Ali - Write Something on My Wall Body, Identity, and Poetry

zar ne mislite da se brisu i polako nestaju svi vidljivi i nevidljivi zidovi izmedju nas u ovom modernom svetu?

Milan Novković 15:23 17.11.2009

Re: Write Something on My Wall ...

zar ne mislite da se brisu i polako nestaju svi vidljivi i nevidljivi zidovi izmedju nas u ovom modernom svetu?

Skoro sigurno, ali, kao što kažeš, polako.

Meni se ponekad čini da se brišu brže nego što se to stvarno dešava, da bih onda, u nekom trenutku, samo postalo očigledno da se nagomilala kod ljudi potreba da se postavi neki novi zid, pa ga postavimo.

Još jedna pojava mi je interesantna. Zidovi se brišu u relativnom smislu više nego u absolutnom - mi drugačije reagujemo online na ove zidove pa se, pomalo menjamo i na izveštačen način, zateknuti starim zidom, a onda stvarno počinjemo da se menjamo. Ovo za zidove koji su kompleksna "posledica" ne pojedinca nego nedefinisane grupe.

Prilagođavamo se novoj situaciji gde imamo ozbiljniju povratnu spregu od onih sa "one" strane zida

Internet sa novim, ogromnim socijalnim propusnim opsegom mu dođe kao katalizator, pomaže nam da preskočimo "energetsku" barijeru na dva načina - ili da smanjimo barijeru ili da i sami "porastemo" pa nam lakše da je preskočimo

mirelarado 15:39 17.11.2009

Re: Write Something on My Wall ...

njanja_de.manccini
zar ne mislite da se brisu i polako nestaju svi vidljivi i nevidljivi zidovi izmedju nas u ovom modernom svetu?

Стално ми је на уму да се ускоро очекује пад оног невидљивог зида који већ дуго, предуго опасује моју земљицу. У његовом подизању, разуме се, највише смо сами учествовали, али подупирали су га и споља. Има сигурно оних који ће рећи да за њих тај зид никада није ни постојао, али се прибојавам да ће бити и оних у чијим ће главама и даље опстајати...

crossover 15:50 17.11.2009

Re: Write Something on My Wall ...

mirelarado
Стално ми је на уму да се за који дан очекује пад оног невидљивог зида који већ дуго, предуго опасује моју земљицу.

Још боље ће да падне ако набавиш апгрејдовану верзију аусвајса са новим кернелом - Пасош v2.0.

njanja_de.manccini 16:25 17.11.2009

Re: Write Something on My Wall ...

Prilagođavamo se novoj situaciji gde imamo ozbiljniju povratnu spregu od onih sa "one" strane zida

zanima me sta budi u tebi kad dobijes alert na svoj ekran: "Someone has written on your wall" ?
dali kazes u sebi zadovljno - "amen" i onda opet dobijes zelju da sebe predstavis na tom zidu - "I mouth"?

Kazim u svojoj knjizi na kraju kaze: As Dickinson found sequence ravelling out of sound, as Pip noticed in the infinity of space and in the timeless passage of a day and a night adrift, we may find our best spiritual, intellectual and emotional nourishment in the spaces between bodies and their existences, in the conflicted, confused, and vexed spaces of the oral and ecstatic, the profaned and profound, the queer and the difficult. Our very language of the intellect has assumed qualities of the body, and with this perhaps our chance to become ourselves, to become human, has increased a thousandfold.
Friend me. Write something on my wall.

Milan Novković 16:59 17.11.2009

Re: Write Something on My Wall ...

Kazim u svojoj knjizi na kraju kaze

Ja mislim da on preteruje u raslojavanju tela i duha.

Onomad su pričali da bez tela i čula svest ne bi mogla da postoji. Više ne pričaju, ali ja u današnju priču ne verujem potpuno. Tj verujem da bi nam svest ostala da nam sad neko ukloni telo, ali, isto tako verujem, da se nikad ne bi pojavila da u početku nismo imali telo.

Možda grešim, nisam se nikad potrudio da nađem te knjige i članke koji su ovu tranziciju u mišljenju onih koji bolje znaju obajsnile, a koje ja nisam pročitao.

Ja mislim da je uzbuđenje prostije prirode, čak možemo da zanemarimo i ego i identitete - mi smo, evolutivno, vanredno radoznali. Posmatraj samo prosečno dete.

I, što svesno, što podsvesno, osećamo da je zadovoljenje radoznalosti pliće u situacijama gde imamo potpunu kontrolu nad onim što nam zadovoljava radoznalost, neautonomnim. Osećamo da situaciju možemo da obojimo i to nekontrolisano radimo čak i kad pružamo otpor porivu. Mi smo jedini autonomni entitet u situaciji i neminovno se, na kraju, ponavljamo. Pored onog artikulabilnog znanja o sebi postoji i neartikulabilno, ali ga i dalje osećamo.

Drugi autonomni entiteti nam zadovoljava potrebe na dublji način, što autonomniji, inteligentniji, kreativniji utoliko bolje.

Ma kako priroda, npr, ume da bude veličanstvena, naterani da budemo sami u veličanstvenoj priorodi ili sa nekim u dosadnom okruženju mi, u proseku, biramo društvo.

Žeđ za nepredvidljivim je, po meni, osnovni razlog iako, naravno, postoje i svi ostali razlozi.

njanja_de.manccini 17:18 17.11.2009

Re: Write Something on My Wall ...

Žeđ za nepredvidljivim je, po meni, osnovni razlog iako, naravno, postoje i svi ostali razlozi.

ostali razlozi mozda postoje samo kao izgovor, osnovno je to slazem se sa tobom: Žeđ za nepredvidljivim.

The Brain is wider than the Sky
For put them side by side
The one the other will contain
With ease and You beside
The Brain is deeper than the sea
For hold them Blue to Blue
The one the other will absorb
As Sponges Buckets do
The Brain is just the weight of God
For Heft them Pound for Pound
And they will differ if they do
As Syllable from Sound

(Dickinson)

njanja_de.manccini 17:32 17.11.2009

Re: Write Something on My Wall ...

Има сигурно оних који ће рећи да за њих тај зид никада није ни постојао, али се прибојавам да ће бити и оних у чијим ће главама и даље опстајати...

mirela uvek ce biti zidova koje mi sami podizemo, ali ja mislim da se ti zidovi mogu lako srusiti, samo treba dobre volje. evo ja sam podigla mentalni zid izmedju mene i jednu grupu kolega koji su se mesali u moj posao a nisu nikako smeli, niti su imali ikakve potrebe. srusice se taj zid znam, al sad je tu jer mu je vreme. treba ljudi da nauce limite.

Ivana Knežević 15:20 17.11.2009

Zamke metafore

Zidovi su mnogo vise ljudi zastitili od nevremena i nevolje nego sto su ih utamnicili.
Na zidovima je stvarana umetnost; mnogi su i sami umetnost.
Gradjenje zidova je na istoj ravni kao pronalazenje tocka.
To sto su od zidova gradjene metafore (i realnost) razdvajanja ili od tocka tenkovi, ne umanjuje njihovu velicinu i znacaj.
Bez celijske membrane ne postoji zivot.
I nikome nije zaista potrebno da zaviri u svaciju kucu, daleko je potrebnije postovati tudje zidove. A to se svodi ne na zidove vec na granice.

I da dodam: dobar tekst, Predraze.

margos 16:30 17.11.2009

Re: Zamke metafore

A ja da dodam:
sjajan komentar. Da sam umela - a nisam, ja bih ga napisala.

Hvala, Ivana:)

myredneckself 16:41 17.11.2009

Re: Zamke metafore

понекад правимо зидове јер нас често повређују у животу, а повређивања наравно нису никад пријатна.
онда правимо зид, јер тражимо себи уточиште, ушушканост. једног момента схватимо да нам је тесно унутар зидина са свим тим својим лошим искуствима, и да нас та искуства не смеју спутавати да стичемо нова, и да нам треба слобода. ако и требају зидови, онда са што више врата

a некад су се зидови рушили и од децибела

ninasimone 17:40 17.11.2009

Re: Zamke metafore

Ivana Knežević
Zidovi su mnogo vise ljudi zastitili od nevremena i nevolje nego sto su ih utamnicili.
Na zidovima je stvarana umetnost; mnogi su i sami umetnost.

Moj krug kredom, sto bi rekla Isidora Sekulic ('de nam je VP

)

Gradjenje zidova je na istoj ravni kao pronalazenje tocka.

Aferim. Da ih nema, trebalo bi ih izmisliti.

mirelarado 18:04 17.11.2009

Re: Zamke metafore

Али и та заштита, сигурност коју зидови пружају, само је још једна метафора. Питајте оркане, земљотресе, поплаве, о човековим рушилачким направама да и не говорим.

Бранко Миљковић, Критика метафоре

niccolo 18:07 17.11.2009

Re: Zamke metafore

понекад правимо зидове јер...

...a ponekad jer smo zidari

njanja_de.manccini 18:13 17.11.2009

Re: Zamke metafore

a ponekad jer smo zidari

masoni

niccolo 18:20 17.11.2009

Re: Zamke metafore

Baš to

EDIT: 100

lavinia_amaldi 18:31 17.11.2009

Re: Zamke metafore

niccolo
понекад правимо зидове јер...

...a ponekad jer smo zidari

takoreci arhitekte ;-)

gordanac 18:34 17.11.2009

Zamke metafore...

...i masoni...
(š`o im lep ovaj znak, a o slovu i da se ne govori! :))))

(klik na slik)

@mirelarado:

Branko Miljković ili - čista, najčistija, kristalna metafora
I Momčilo Nastasijević...
Vasko Popa
I - ima ih još: Wallace Stevens na primer.
Sažimanje koje se dobrom metaforom postigne uvek izazove da se "sve desi kao bljesak, u bljesku svetlosti..."
Postoje otkrića u fizici, u matematici koja neodoljivo liče na - metafore.
Ponekad se učini da je i sve ono što je živo prava pravcata - metafora, jer sve živo je incident, eksces, sažetak, zgusnutost, skoro neprirodna retkost, dočim je sve neživo prirodno, normalno, sveukupno prostiruće stanje stvari.

njanja_de.manccini 18:37 17.11.2009

Re: Zamke metafore...

"sve desi kao bljesak, u bljesku svetlosti..."

"My mind works like lightning. One brilliant flash and it's gone."

myredneckself 19:32 17.11.2009

Re: Zamke metafore

niccolo
Baš to

EDIT: 100

šta 100, prvo 33!

niccolo 20:02 17.11.2009

Re: Zamke metafore

takoreci arhitekte ;-)

I Veliki i oni ostali

šta 100, prvo 33!

P.S. Hvala MRNS na poklon-slici kad ovaj Brajović ne zna red da jubilarnom komentatoru ide neki prigodan poklon

Biljana 77 15:53 17.11.2009

Meni je nekako

zid uvek više bio kategorija u vremenu, nego u prostoru. Sve one sudbine koje su se u različitim vekovima i okolnostima oko tih zidova svijale i razvijale..ljudi, glasovi.. Otud verovatno i moja izražena fascinacija arheološkim nalazištima, starim građevnama, zidovima svih vrsta.

antioksidant 19:59 17.11.2009

zid

ja svoj zid koji gradim oko sebe da sprecim uticaj zlih na ono sto mi drago jako cenim

po neki put bih voleo da je visi

znam da zlo nece nestati ako jako zatvorim oci ali sta mi preostaje?

dunja73 22:04 17.11.2009

----

Zidovi , lep jako tekst..
Najmracniji su ipak Zidovi nerazumevanja
zbog njih mnoge majke placu , ocevi piju , deca nemaju detinjstvo...
Ovi kameni , malterisani su manje - vise proslost ..
Ovi moderni su zbog "izrade" daleko , otporniji , hladniji , pretci na duze staze , po njima ponekad ni mahovina
ne stanuje...

mimi09 13:01 18.11.2009

Re: ----

Ovid's Metamorphoses : Pyramus & Thisbe
When Pyramus and Thisbe, who were known the one most handsome of all youthful men, the other loveliest of all eastern girls,—lived in adjoining houses, near the walls that Queen Semiramis had built of brick around her famous city, they grew fond, and loved each other—meeting often there—and as the days went by their love increased. They wished to join in marriage, but that joy their fathers had forbidden them to hope; and yet the passion that with equal strength inflamed their minds no parents could forbid. No relatives had guessed their secret love, for all their converse was by nods and signs; and as a smoldering fire may gather heat, the more 'tis smothered, so their love increased. Now, it so happened, a partition built between their houses, many years ago, was made defective with a little chink; a small defect observed by none, although for ages there; but what is hid from love? Our lovers found the secret opening, and used its passage to convey the sounds of gentle, murmured words, whose tuneful note passed oft in safety through that hidden way.

Milan Novković 14:30 18.11.2009

Sredom uveče

Ovi moderni su zbog "izrade" daleko , otporniji , hladniji , pretci na duze staze , po njima ponekad ni mahovina
ne stanuje...

Zid je slaba prepreka za dobru tehnologiju

pape92 02:52 19.11.2009

setih se probijanja...

...zvučnog zida, u naletu želje za originalnim prispevkom, i u skladu sa sopstvenim obrazovanjem. Jedan od primera kako želja za probijanjem ume da nadvlada zid. Za druge, obratite se pozvanijim, naprimer gdinu Čeru

Ime osobe koja je prva probila zvučni zid a da je posle toga mogla da priča o tome je Čak Jeger. Bilo je to 1947, u ovakvom avionu.

rapunzel 09:44 19.11.2009

Re: setih se probijanja...

Ime osobe koja je prva probila zvučni zid a da je posle toga mogla da priča o tome je Čak Jeger. Bilo je to 1947, u ovakvom avionu

glumio ga je sam shepard u kultnom filmu the right stuff.

gordanac 10:20 19.11.2009

zidovi i ...

..probijanja i "rušenja" raznih zidova u životu jedne neobične žene XX veka (od mnogih "neobičnih" koje je taj vek zabeležino, više nego ikad ranije...) :

Jackie Cochran

aviatrix (female aviator)

"She was the first woman to break the sound barrier (with Chuck Yeager right on her wing), the first woman to fly a jet across the ocean, and the first woman to fly a bomber across the Atlantic. She won five Harmon Trophies as the outstanding woman pilot in the world. Sometimes called the "Speed Queen," at the time of her death, no pilot, man or woman, held more speed, distance or altitude records in aviation history, than Jackie Cochran."

Predrag Brajovic 10:29 19.11.2009

Re: zidovi i ...

А овог авијатичара нико да спомене? Који је зид он пробио?

gordanac 10:47 19.11.2009

zidovi i ...

... AE i drugi "avijatičari" (ah, te metafore!) koji probijaju, ruše, pokazuju da ustvari ne postoje zidovi koji su izgrađeni od reči "nemoguće je".
Vezana za visoki let čoveka s tvoje slike je još jedna žena, ali ne iz XX veka, zvala se

Émilie du Châtelet

"Although the classical mechanics of du Châtelet are not approached with the same methodology as Einstein's concept of mass and velocity,in his famous equation for the energy equivalent of matter E = mc² (where c represents the velocity of light), modern biographers and historians persist in seeing a neat accord with the principle E ∝ mv² first recognised by du Châtelet from over 150 years before. It should be emphasized, however, that from a physical point of view, du Châtelet's principle is a correct assessment of the kinetic energy in classical mechanics, and is the first term in an expansion of Einstein's Mass–energy equivalence.

A crater on Venus has been named in her honor."

marta l 13:16 19.11.2009

Re: zidovi i ...

А овог авијатичара нико да спомене? Који је зид он пробио?

e taj zid mene jedino zanima, a jos mi, ovako kratke (ko je rekao zenske

) pameti, ostaje nevidljiv i neuhvatljiv.....mada, mozda i bolje tako, jer mi se cini da cu onda kada ga probijem biti tamo , a ne ovde.

samo je ovaj avijaticar sa slike mogao da ga probije i da bude jos uvek ovde....
za sada nam je zajednicko samo plazenje, malo li je....

mara92 06:14 19.11.2009

Саплемениче

Диван текст. Но, опхрвана послом и којечиме, не стижем да се посветим блогу како треба. Данас привирих, тек помало...

Goran Vučković 09:58 19.11.2009

Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

Zid turobnog imena, koji te pridržava dok radiš ludorije

Unfuckable 11:14 19.11.2009

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

meni je mnogo sladak naziv :
vatrozid

Goran Vučković 11:24 19.11.2009

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

Pa i ne baš. To je građevinski termin - vidi ovde.

lavinia_amaldi 12:04 19.11.2009

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

Goran Vučković
Pa i ne baš. To je građevinski termin - vidi ovde.

ili

Goran Vučković 12:13 19.11.2009

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

ili

Ma jasno (IT mi je profesija - do duše ne mreže) - nego htedoh da kažem da je termin maznut od građevinara.

vishnja92 12:27 19.11.2009

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

...protivpozarni, vatrootporni, konstruktivni, pregradni, sendvic, zidani, montazni, temeljni, fasadni, vlagonepropusni, protivprovalni, akusticki, termoizolovani, zid-zavese strukturalne, polustrukturalne i klasicne, zavrsno obradjeni, u sreh, betonski, ekoloski, gipsani, pametni, masivni, laki, transparentni, udvojeni, ihaaaaaaj...

... pa ima i ovakvih tj ovakvih, meni su oni najmiliji.

lavinia_amaldi 13:07 19.11.2009

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

Goran Vučković

ili

Ma jasno (IT mi je profesija - do duše ne mreže) - nego htedoh da kažem da je termin maznut od građevinara.

shvatila ja, samo nisam stavila smajlija posle "ili" al evo sad hocu ->> ;-)

btw, visnja, odlican spisak : )

lista slavnih zidova

inace, meni se jako dopadaju ovi, takoreci organski zidovi antoni gaudija : ):

vishnja92 13:16 19.11.2009

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

visnja, odlican spisak : )

hvala :)
ljuti dundjerski

vishnja92 15:24 19.11.2009

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

meni se jako dopadaju ovi, takoreci organski zidovi antoni gaudija : ):

ja volim i ovog ciku, evo ga tu i tu. vrlo koloritna persona, inace :)

lavinia_amaldi 17:24 19.11.2009

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

a da dodamo tvom spisku i providne (betonske) zidove : )

vishnja92 17:48 19.11.2009

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

jeee :)))

i malo vodenih, pa malo vitopernih... :)

(edit - ubismo mu metaforu ti i ja, ostase samo zidovi, aeee...

izvini Predrage, neposredno iskustvo (pizon zna te stvari): zaba je zaba, kamen je kamen, zid je zid. evo necu vise, povukla me tema. pozdrav koleginici itakoto :))

gordanac 13:14 19.11.2009

zid...

...i pisma...

...i ljudi...

...i spomenici...

Unfuckable 13:56 19.11.2009

Re: zid...

a postoji i

zid ćutanja

mirelarado 15:14 19.11.2009

Зид ћутања

Е тај зид ми овде свакодневно рушимо.

njanja_de.manccini 15:18 19.11.2009

Re: Зид ћутања

hvala vam za ove fotke. nemate pojma kako su mi legle danas. narocito ona zid cutanja (cenzurisanja).

Milan Novković 15:22 19.11.2009

Re: zid...

a postoji i

...unfuckable zid od čvrste tkanine, mozgalica za Чера

gordanac 15:40 19.11.2009

ćutanje...

...kao metafora...opaka stvar
I pošto je Predrag Brajović svojim postom "otvorio sezonu" prepisivanja sopstvenih (razbacanih kojekude) tekstova, evo još jednom i ja svoje prepisujem:

metafora - o ćutnji

Ćutanje je jedna beskrajno zanimljiva reč. I još zanimljiviji proces (ili "stanje" ) koje mnogi od nas žive (ili se "u njemu" nalaze). Muškarci ćute više nego žene, odrasli ćute više nego deca, ponekad imate nepogrešiv utisak da ljudi umeju da "agresivno ćute" (koliko god to bilo besmisleno reći, možda), često se drugim ljudima (na poslu, recimo) "prećute" razne stvari koje "naviru" da budu izrečene, dešava se da ćutnja nastane i zato što se nema reči ili se ne ume ništa reći, postoje i "opasne ćutnje" kad se znaju stvari koje ne smeju biti izrečene, sama reč "ćutnja" kao imenica ili kao glagol ("ćutati" ) ima veoma raznoliku upotrebu. (ćutnja, ćutanje, ćutati, oćutati, zaćutati, prećutati, .....). U jeziku koji je nekad bio "srpsko-hrvatski" i za koji lingvisti (razni, kojima bi bilo "pametnije da ponekad ćute" ) tvrde da su dva potpuno različita jezika, dakle u današnjem hrvatskom, reč se izgovara kao "šutnja", a "ćutim" se upotrebljava isto kao "osećam" (što je slučaj sa još nekim slovenskim jezicima). I ta upotreba tako mnogo otkriva o ćutnji! Upućuje na stanje koje postoji u stvarnosti, (jer ga ne bi bilo u jeziku da nije tako), da o svojim (sopstvenim) osećanjima najčešće - ćutimo. Ponekad - zauvek. A postoji i - paradoks ćutnje, jer je katkada ćutnja potrebna i neophodna da bi se sačuvala sva krhkost stvari koje "ćutimo".

Ono što ćutimo, o tome najčešće ili skoro stalno - šutimo. (jasnije je na hrvatskom)
O ćutanju postoje poslovice, citati i mudre izreke, od "ćutanje je zlato", preko "dok ćutiš, ti si vladalac svojih reči, kad progovoriš - one vladaju tobom", pa sve do "ponekad je bolje ćutati nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju o sopstvenom neznanju". Ljudi kao da su izgradili - kult i kulturu ćutnje, umesto (meni se čini logičnim) - kulturu govora i izgovaranja svega što "ćutimo".

Koliko je šašavo to što su ljudi sami sebi nametnuli "zakon emocionalne ćutnje", vidi se iz činjenice da samo ljudi (od svih šarenih i divnih živih bića na planeti) imaju sposobnost govora. A koriste ga da ga - ne koriste. Da ćute o svemu i svačemu o čemu bi trebalo da govore i govore i govore....

Ćutnja je povezana i sa slobodom, jer postoje ljudske zajednice koje zakonima zabranjuju da se o nekim stvarima slobodno govori, naredba o "opštoj ćutnji" u nekom društvu označava to društvo kao diktatorsko, ne-slobodno, mračno, neprijateljsko prema ljudima. I ljudi "dižu revolucije" zbog takvih stanja.

A onda sami, svojom voljom, sobom, nametnu sebi "šutnju" za većinu stvari, događaja i ljude koje "ćute" (opet je jasnije na hrvatskom), ili za sve ono što "ćute" sami od sebe, zato što su takvi kakvi su.Zbog toga postoje i "tragične ćutnje" koje umeju da razjedaju kajanjem što ćutnja nije prekinuta, što osećanja nisu pretočena u reči, a biće koje sve to treba da čuje - više ne postoji nigde, osim u našem sećanju.

Muškarci i žene imaju neobično mnogo problema, teskoba, tužnih trenutaka zbog nesporazuma o različitosti "muške" i "ženske" ćutnje. A različite su, potpuno. Srela sam mnogo nesretnih ljudi koji nisu uspeli da se o toj "razlici ćutnje" - sporazumeju. Naučiti i umeti poštovati tuđu "šutnju" ponekad je najviše čime dokazujete koliko duboko "ćutite" vaš međusobni odnos.

Ćutnja ("šutnja" ) je i dvostruka reč. Ona ume i može da bude napad i odbrana, strah i hrabrost, snaga i nemoć, svetla i tamna, svašta može da bude dok neprozirno pokriva sve ono što "ćutimo" o sebi ili svetu oko nas.Ćutnja ume da bude jedno od mnogih i beskrajnih značenja čežnje, kao što, jednom prekinuta, može da jasnije opiše sve do tada postojeće i to mnogo bolje i tačnije nego sve posle nje izgovorene reči.

I - postoji najdragocenija i najređa "vrsta ćutnje" (za kojom, mislim, većina nas ćutke čezne), to je ćutnja između dvoje ljudi, savršena, potpuna, bez ijedne trunke nesporazuma o čemu se, zašto i kako - ćuti. Ćutnja kojom, kao magijom, sasvim razumeš (pojmiš, upiješ, usvojiš, osetiš, "ćutiš".....) neko drugo ljudsko biće, sve ono što on jeste i što bi voleo da nije. Čarobna "šutnja" o potpunoj razmeni svega što se "ćuti". Oni koji umeju, onda od takve "ćutnje" naprave svojevrsne "poetske istine" koje najčešće služe kao "hrana našim čežnjama da se ipak govori sa onima sa kojima se uspostavlja to savršeno stanje razumevanja u ćutanju".

Silina kojom takva vrsta ćutnje preplavi sve ono što mislimo i osećamo, obično od nas pravi - bolje ljude. Neki ljudi onda to i ljubavlju zovu, ali čini mi se da je "šutnja" o takvom "ćutanju" veća od svega što ljudi o ljubavi - najčešće ćute.

Unfuckable 20:15 19.11.2009

Re: ćutanje...

e pa kad smo već kod ćutanja : mene učilo da postoji i tkzv "ćutanje administracije".
To je valjda ono kad ti, kao, nešto hoćeš - a oni se, kao, malo prave ludi.

vishnja92 22:54 19.11.2009

Re: ćutanje...

e. pa onda se preventivno izderes vec na ulazu, pa da vidis kako ce da ne cute.
(mene naucilo u Nemanjinoj onomad - u onoj kuci koju treba srusiti pa praviti ispocetka, da ne maltretiraju narod koji im donosi novce (i pride svoje zaposlene). mudro rukovodstvo na popravni pa jovo nanovo, amen, end of trol)

u je, setih se:

zid ćutanja

zid decijeg cutanja:

"jel sve u redu?"
"da"
"sigurno?"
"sigurno."

deca cute kad im se cuti a govore kad im se govori. jedino sto se moze uciniti po tom pitanju je da ih slusas onda kad im nadodje to sa govorenjem, inace spasa nema. tuzno, istinito, zabavno i cesto nepodnosljivo dosadno.

lavinia_amaldi 23:14 19.11.2009

Re: ćutanje...

Unfuckable
To je valjda ono kad ti, kao, nešto hoćeš - a oni se, kao, malo prave ludi.

kao naprimer "ne preporucujem" dugme :d

jasnaz 08:55 20.11.2009

ćutimo: šutimo:

zapišemo: pronađemo

jasnaz 08:33 20.11.2009

он тајм

Kazezoze 10:39 20.11.2009

zidovi starih civilizacija...

uvek su me fascinirali zidovi i gradjevine starih civilizacija, kao ovaj zid u peru-u:

nijedna stena na ovoj slici nije istih dimenzija, a ova glavna u sredini ima neverovatnih 12 uglova i sve ostale stene se neverovatnom preciznoshcu uklapaju u te uglove... josh ako se uzme u obzir da su neke stene (obichno one na dnu) ovih zidova teshke i desetine tona, onda izgradnja ovih zidova deluje josh fascinantnija.

Goran Vučković 10:55 20.11.2009

Suvi kameni zidovi

Evo još jednog:

Evo i šire priče o suvim kamenim zidovima (bez maltera).

topcat 11:04 20.11.2009

Re: Suvi kameni zidovi

Još poneki suhozid:

vishnja92 13:12 23.11.2009

Predrage?

ziv li si?

Predrag Brajovic 14:26 23.11.2009

Re: Predrage?

Рецимо да мрдам... Репићем.

vishnja92 17:02 23.11.2009

Re: Predrage?

:)))))))))))

drz' se :)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Predrag Brajovic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Zid ili Oblici metafore*

Re: U zid an

Još jedna cigla u zidu (manje))

Re: Još jedna cigla u zidu (manje))

Na brvnu

Write Something on My Wall ...

Re: Write Something on My Wall ...

Re: Write Something on My Wall ...

Re: Write Something on My Wall ...

Re: Write Something on My Wall ...

Re: Write Something on My Wall ...

Re: Write Something on My Wall ...

Re: Write Something on My Wall ...

Zamke metafore

Re: Zamke metafore

Re: Zamke metafore

Re: Zamke metafore

Re: Zamke metafore

Re: Zamke metafore

Re: Zamke metafore

Re: Zamke metafore

Re: Zamke metafore

Zamke metafore...

Re: Zamke metafore...

Re: Zamke metafore

Re: Zamke metafore

Meni je nekako

zid

----

Re: ----

Sredom uveče

setih se probijanja...

Re: setih se probijanja...

zidovi i ...

Re: zidovi i ...

zidovi i ...

Re: zidovi i ...

Саплемениче

Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

Re: Hej, pa zaboravili smo još jedan zid!

zid...

Re: zid...

Зид ћутања

Re: Зид ћутања

Re: zid...

ćutanje...

Re: ćutanje...

Re: ćutanje...

Re: ćutanje...

ćutimo: šutimo:

он тајм

zidovi starih civilizacija...

Suvi kameni zidovi

Re: Suvi kameni zidovi

Predrage?

Re: Predrage?

Re: Predrage?

Predrag Brajovic

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana