"deafening echo of ... blue...silence...

trener92

/ 21.11.2009. u 16:39

Komentari: 79
Čitanost: 23103
/
Preporuke: 3945
/

"....Izostavi moje ime iz poklona
ako ti je ono breme,
ali sačuvaj moju pesmu."
Tagore"

***

tiho,

kao preostali delić, pokidane duše

tiho

kao treptaj

ništa tako tiho

i ništa glasno jako kao

što te želim noćas ,

naglas ćutim tvoje ime ,kao što možda nikada niko nije

ječi bolno

zaglušujuća tišina,

odzvanja i guta me

u svoj svojoj opijenosti

pokušavam, da spoznam trag,

nečega što kaže da...

da smo...

osim mene,

dok u agoniji pokušavam da sastavim delove

sebe

polako se pretvaram u neizrecivi odraz ništavila

želim da uhvatim

neizgovorenu reč

privijem na otvorenu ranu,

možda će pomoći da ne

iscurim

kao kada si dahom

zaustavila moje nestajanje ,

činim bezbroj stvari na način

na koji si ti to radila,

oponašam pokrete,

izgovaram u sebi reči na na

tvoj način,

otvaram kutiju , palim

cigaretu ,

na način svojstven

samo tebi,

svakii pokret, naizgled nespretan, a tako skladan

ispuštam dim na način na koji si ti to znala

da probudiš maštu i sva moja čula,

dok očajno grabim tvoj lik

tako divna , neuhvatljiva, i poželjna

moja ,

i opet

tako bliska, moja

bliža nego što je noći dan,

i senka svetlu;

tako bliska , moja

da i ne izgovorene reči o tebi

znaš pre nego ih i pomislim;

tako bliska , moja

da ne znam da li postoji granica gde počinješ ti,

a prestajem da budem ja.

Da li sam ikada postojao... ja?

Ne ,nikada nećeš znati kako

od jedne male slike nastaje mnoštvo neobuzdanih pokreta ,

slasti , strasti

od jedne kratke reči bezbroj neispisanih neispevanih stihova

od misli pregršt nedosanjanih snova,

što bole i vlaže

kao tvoja poslednja nikad osušena suza na mom ramenu

nikada nećeš znati kako je osetiti usne da ljube , kao što su samo tvoje mogle u snovima

treba samo jako da želiš , srcem

znam da postoji

mesto gde živiš sazdano od nemira , onog slatkog nespokoja

uzbuđenja , strasti,

ono postoji , negde

i po tome je slično mnogim drugim ,

samo ovo mesto ima tebe

i to me izjeda

i to ga izjednačava sa mojom čežnjom

i snovima u kojima postojiš.

Ono je trenutak za koji sam verovao da imamo i

a ako nije možda i bio ,

ali smo i

možda mogli stići, bilo je potrebno samo

možda samo još jedan dodir, mislima,

Tražim tvoje tragove u isprakidanim linijama

na mom dlanu gde sam te čuvao

tako bliska , a li opet tako udaljena

tako..

Tako daleka da samo

misli mogu da približe tvoju udaljenost.

Toliko daleka negde bivaš

kad kažem, mislim postojiš,

te su reči metafora moga,

a ne tvoga postojanja

Toliko daleko

da kad kažem ti,

to je opisni znak moga bića

suviše nevažnog i jadnog

da bi mu davao značaj radi njega samog.

Postojiš i tamo gde niko drugi neće stići osim tebe,

u suzi mojoj...

blizu, bliže negoo najbliže reči

koje ne umem ni da rastumačim

tako blizu mene

kao što bih ja želeo da budem blizu
tebe;

tako blizu mene

da se razumemo, osećamo otkucajima srca;

tako blizu

da bi zbog opstanka morao da postoji moj život u kom živiš,

morala bi da se ugasi moja misao u kojoj misliš,

morao bi da se probudim iz sna u kome samo ti

sanjaš ...

i sijaš

kao najsjajnija zvezda ,

ne želeći da zgasne

kao suza što se razliva

na dlanu

ne želeći da presuši

postavite na |

Komentari (79)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

topcat 16:52 21.11.2009

...

Hop!

mirelarado 17:02 21.11.2009

Re: ...

topcat
Hop!

trener
Tako daleka da samo misli mogu da približe tvoju udaljenost.

trener92 17:23 21.11.2009

Re: ...

topcat
Hop!

AKO ME NIKADA NE POZOVEŠ

Kad mojih stopala više ne bude
u prašini puta ovoga,
i skela bude redovno plovila bez mene,
kad budem kupio i prodao
poslednji put,
i mojim odlascima na pijacu u zoru
i povratcima kući u suton
bude došao kraj,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.

Kada prah bude prekrio
strune mog instrumenta,
i gušteri se
po mom dovratku budu verali,
kada vrt moj asketsko ruho odene
spreman za pustinju,
a korov zakrili vodu u mom bunaru,
šta ako me se ne budeš sećala,
ako me nikada ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.

Muzika neće ćutati
u flauti života,
a sati će teći
neprekidno brujeći.
Skele će biti pune,
kao danas što su,
ljudi koji žele na drugu stranu da pređu.
Goveda će pasti,
govedari će se igrati na livadama.
A šta ako me se ne budeš setila,
ako me nikad ne budeš pozvala
podižući pogled ka zvezdama.

Ali ko kaže
da mene neće biti toga jutra?
Ja ću se igrati
u svim igrama onih što žive.
Imaću nova imena
I druge ruke da ljubavlju me vežu,
jer ja u svim vremenima postojim
i večito ću se na suncu kretati.
Šta onda ako me se ne setiš,
ako me nikad ne pozoveš
podižući pogled ka zvezdama? ...

.................................
.................................
................................"
Tagore

trener92 17:27 21.11.2009

Re: ...

mirelarado

"- Jesi l moje
Najmoje?

- Jesam tvoje
Najtvoje.
- Da ti sviram u ušima?
- Da mi kupiš dve firange
od cica.
Al' da budu na cvetiće.

- Da zakačim viljuškama
na ragastov od pendžera.

- Da me mrze sve komšije.

- Da ja imam samo tebe.
- Da ti imaš samo mene.

- Da ne udje ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendžer,
kroz taj pendžer pun cvetica,
da je život nešto naše,
najnaše.

- Da je život nešto tako lepo
kao u samoposluzi "Zvezda".

- Jesi l moje?
Najmoje?

- Jesam tvoje.
Najtvoje"

Mika Antić

jesen92 00:05 22.11.2009

Re: ...

trener92 01:03 22.11.2009

Re: ...

jesen92

HEMISFERA U KOSI
(za Graceshu)

"Dopusti mi da udišem dugo, dugo,
miris tvojih kosa,
da uronim u njih svoje lice
kao što žedan uranja glavu u vodu izvora
i da mašem njima
kao mirišljavom maramicom
istresajući iz njih uspomene.
Kad bi samo mogla znati šta sve vidim
šta sve osećam
šta sve čujem u tvojim kosama
moja duša lebdi na mirisima
kao sto duša drugih lebdi na muzici.
Tvoje kose kriju ceo jedan svet
pun jedara i jarbola,
u njima leže velika mora
čiji me monsuni nose prema
blaženim podnebljima
gde je prostor plavetniji i dublji
gde je vazduh mirišljav
od plodova lišća i ljudske puti
U okeanu tvojih kosa
nazirem luku
punu tužnih pesama
krepkih ljudi
svih nacija
lađa svih oblika
koje ocrtavaju svoju tananu složenu arhitekturu
na beskrajnom nebu
gde počiva večna toplota.
U milovanju tvojih kosa
ponovo nalazim malaksalu tugu
dugih časova
provedenih na divanu
u kabini neke lepe lađe
koju jedva primetno ljulja zanjihana voda bure
izmedju saksija sa cvećem
i praznih posuda iz kojih struji svežina
u toplom domu tvojih kosa
udišem miris duvana izmešan s' opijumom, šećerom
u noći tvojih kosa vidim
blistavo plavetnilo tropskog neba.
U maljavim pribežjima tvojih kosa
opijam se mirisima sačinjenim od šumske smole, mošusa i kokosovog ulja.
Dopusti mi da ujedam
tvoje crne teške pletenice,
Kada grickam tvoje gipke i nepokorne kose
čini mi se da jedem uspomene..."

Charles Baudelaire [/url]

AlexDunja 17:31 21.11.2009

...

so close... feels like mine

sesili 18:02 21.11.2009

Re: ..HVALA.

Hvala za predivne stihove. Oni su mojoj samoći doneli suze olakšanja.

trener92 20:03 21.11.2009

Re: ...

AlexDunja
so close... feels like mine

"Ako ti šapnem
u pola glasa
Da li će reči
stići gde treba?

Da li je vazduh
dovoljno nežan
da moje misli
postanu zvuci?

Kada sa srca
stresem taštinu
pod svojom kožom
čujem tišinu
kako se prikrada
kako me razara
I kida srž iz mojih
kostiju

Ja znam
Da znaš
Da želim da te čujem
Ja sam
I sam
Onaj što mrmlja mesto da urla

Dok kapi jedna po jedna
dobuju
O prozor vremena što
moglo je biti
Ti me proveravaš
Ustvari rešavaš
Da kroz tišinu pričaš
o sebi "
(nepoznat autor)

the sage

trener92 20:12 21.11.2009

Re: ..HVALA.

sesili
Hvala za predivne stihove. Oni su mojoj samoći doneli suze olakšanja.

Hvala tebi !

"Tužne su ispitivačke oči tvoje. One bi da smisao moj
dokuče kao što bi mesec da izmeri more.
Razotkrio sam život svoj pred tvojim očima s kraja na kraj,
i ništa ne ostade skriveno ni prećutano.
I upravo me zato ne poznaješ.
Da je to barem dragulj, mogao bih ga zdrobiti u stotinu komadića
i nanizati ih u ogrlicu da ti je na vrat stavim.
Da je to barem cvet, okrugao, sitan i ljubak, otkinuo bih ga
sa stabljike da ti ga u kosu zataknem.
Ali, to je srce, ljubljena moja. Gde li su njegovi žali
i dno njegovo ?
Ti ne poznaješ granice ovom kraljevstvu, pa ipak si
kraljica njegova.
Da dođe samo časak radosti, on bi se u lagani osmeh
rascvao, i ti bi ga začas mogla videti i pročitati.
Da bude samo bol, razlila bi se u bistrim suzama,
pa bi se u njima i bez reči odrazila unutarnja tajna.
Ali, to je ljubav, ljubljena moja.
Njena je radost i njena bol bezgranična, i beskrajna je
oskudica njena i njeno bogatstvo.
Blizu ti je kao i sam život, ali je nikada ne možeš
sasvim upoznati."

Tagore

Lost in love

katica_zlatica 23:03 21.11.2009

Re: ..HVALA.

trener92, ova tagorina je los prevod, cisto da znas, nisam ga dugo citala ali sam je svojevremeno znala napamet :) i to bas ovu...

trener92 23:24 21.11.2009

Re: ..HVALA.

katica_zlatica
trener92, ova tagorina je los prevod, cisto da znas, nisam ga dugo citala ali sam je svojevremeno znala napamet :) i to bas ovu...

Hvala , bilo bi lepo ako bi postavila bolji prevod.
Unapred zahvaljujem .

Do tada jedna lepa pesma za tebe

true blues

trener92 00:00 22.11.2009

Re: ..HVALA.

katica_zlatica
trener92, ova tagorina je los prevod, cisto da znas, nisam ga dugo citala ali sam je svojevremeno znala napamet :) i to bas ovu...

"Tužne su tvoje pronicljive oči.
Ispituju dušu moju kao mesec kada bi hteo da pronikne more.
Razgolitio sam svoj život pred očima tvojim od kraja do kraja, i ništa nisam sakrio ni zadržao. Zato me ne poznaješ.
Da je dragi kamen, mogao bih ga razbiti u stotinu zrnaca i nanizati ogrlicu tebi oko vrata.
Da je cvet, svež i malen i sladak, otkinuo bih ga sa peteljke i udenuo tebi u kosu.
Ali to je srce moje, dragana. Gde su obale njegove, a gde njegovo dno?
Ne poznaješ međe toga kraljevstva i ipak si njegova kraljica.
Da je samo trenutak radosti, on bi procvetao u laki osmejak, i ti bi ga mogla videti i čitati u trenutku.
Da je samo bol, on bi se rastopio u sjajne suze, u kojima bi se ogledala njegova najdublja tajna, tajna bez reči.
Ali to je ljubav, dragana moja.
Njena radost i bol bez granica, beskrajne su njene želje i njeno bogatstvo.
Ona ti je bliska kao život, pa ipak je ne možeš nikada potpuno poznati.
Ti si večernji oblak koji bludi nebom mojih snova."

Može ovako , nadam se da će biti u redu?

blue in green

katica_zlatica 09:44 22.11.2009

Re: ..HVALA.

aaahhhhhh......to je ta

a evo i jedna za tebe

Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje
objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je
zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku.

Branko Miljković

katica_zlatica 09:54 22.11.2009

Re: ..HVALA.

i jos jedna.....

Kamena Uspavanka

Uspavajte se gde ste zatečeni
Po svetu dobri, gorki, zaneseni,
Vi ruke po travi, vi usta u seni,
Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni.

Zarastite u plav san kameni
Vi živi, vi sutra ubijeni,
Vi crne vode u beličastoj peni
I mostovi nad prazno izvijeni.

Zaustavi se biljko i ne veni:
Uspavajte se, ko kamen, neveni,
Uspavajte se tužni, umoreni

Poslednja ptico: mom liku se okreni
Izgovori tiho ovo ime
I onda se u vazduhu skameni.

Stevan Raičković

trener92 19:21 22.11.2009

Re: ..HVALA.

katica_zlatica

.....to je ta

Drago mi je da je tako.
Prilično je teško i vrlo nezahvalno biti prevodilac , težak "zanat" , Kako je to , ovde zna samo Mirela.

A da ne bi morali prevoditi , ovakva jedna pesma za tebe

"ČEKANJE

Koliko je sreće u časima ovim,
Kad se mjesec rađa na plavoj visini,
Kada slavuj pjeva negdje u daljini
I razgara srce plamenima novim!

Ovdje drvlje staro duge sjenke baca,
U našoj rijeci brdo se ogleda;
Dođi, jer mi srce više mira ne da -
Ja sam žedan, draga, tvojih poljubaca.

Ne moli se, tamo, pred ikonom starom!
Ovdje, u slobodi, pred nebom - oltarom
Sa koga nam gospod o milosti zbori,

Dođi da zajedno molimo nas dvoje:
Ja ću sve da ljubim oči, usne tvoje,
A ti strepi, dršći i sa mnom izgori."

Aleksa Šantić

ivana23 18:19 21.11.2009

Noir et Blanche

myredneckself 19:50 21.11.2009

almost blue...

ovo uvek slušam bez daha
edit:
bol osetiš na 5:00, kad dođe glas...

Almost blue
Almost doing things we used to do
There's a girl here and she's almost you
Almost
All the things that your eyes once promised
I see in hers too
Now your eyes are red from crying

Almost blue
Flirting with this disaster became me
It named me as the fool who only aimed to be

Almost blue
It's almost touching it will almost do
There's a part of me that's always true... always

Not all good things come to an end now, it is only a chosen few
I have seen such an unhappy couple

Almost me

Almost you

Almost blue

trener92 20:26 21.11.2009

Re: almost blue...

myredneckself

"LES FEUILLES MORTES

Oh! je voudrais tant que tu te souviennes
Des jours heureux où nous étions amis
En ce temps-là la vie était plus belle,
Et le soleil plus brûlant qu'aujourd'hui
Les feuilles mortes se ramassent à la pelle
Tu vois, je n'ai pas oublié...
Les feuilles mortes se ramassent à la pelle,
Les souvenirs et les regrets aussi
Et le vent du nord les emporte
Dans la nuit froide de l'oubli.
Tu vois, je n'ai pas oublié
La chanson que tu me chantais.

C'est une chanson qui nous ressemble
Toi, tu m'aimais et je t'aimais
Et nous vivions tous deux ensemble
Toi qui m'aimais, moi qui t'aimais
Mais la vie sépare ceux qui s'aiment
Tout doucement, sans faire de bruit
Et la mer efface sur le sable
Les pas des amants désunis.

Les feuilles mortes se ramassent à la pelle,
Les souvenirs et les regrets aussi
Mais mon amour silencieux et fidèle
Sourit toujours et remercie la vie
Je t'aimais tant, tu étais si jolie,
Comment veux-tu que je t'oublie?
En ce temps-là, la vie était plus belle
Et le soleil plus brûlant qu'aujourd'hui
Tu étais ma plus douce amie
Mais je n'ai que faire des regrets
Et la chanson que tu chantais
Toujours, toujours je l'entendrai!

Jacques Prévert"

Autumn leaves

trener92 20:38 21.11.2009

Re: Noir et Blanche

ivana23

"Moja je duša jesenji oblak,
Oblak rastrgan,
Kao krpa. Bačen na nebo.
Ja volim oblake, u jesen.

Lice mi je, mrko, suncem spaljeno.
Moje oči u oblake gledaju.
A misao?
Misao je upravljena k tebi. "

Dragutin Tadijanovic

t.f."Black Orpheus"

arianna 22:24 21.11.2009

Re: almost blue...

Postojiš i tamo gde niko drugi neće stići osim tebe,
u suzi mojoj...

prelep blog, domaćine

trener92 23:13 21.11.2009

Re: almost blue...

arianna
Postojiš i tamo gde niko drugi neće stići osim tebe,
u suzi mojoj...

prelep blog, domaćine

Hvala arianna!

"Kad ugledam gdje mi
U susret koračaš
vidim plahu košutu
Kraj šumskog izvora.
Moju dušu obuzme
Silna radost života
Izvadivši ludo srce,
Na dlanu bih ga pružio
Tebi... "

Dragutin Tadijanovic

blues for blue

jesen92 23:51 21.11.2009

Re: almost blue...

mirelarado 00:01 22.11.2009

Re: almost blue...

jesen92 00:12 22.11.2009

Re: almost blue...

trener92 00:21 22.11.2009

Re: almost blue...

jesen92

Ukor

"Gde si dušo, gde si 'rano!
Gde si, danče mio?
Gde si, sunce ogrejano?
Gde si dosad bio?
Ta sinoć se tebi mlada
Baš zacelo nada'!
Sunce zađe - pade tama -
A ja osta' sama!
Ala ljubiš, moje lane,
Ala grliš slavno!
Grli, ljubi, dok ne svane -
Ta već nesi davno!
Već nedelja dana prođe
Kako mi ne dođe!...
Jao zlato, tako t' Boga,
Ta kako si moga'?! "
B.Radičević
jesen je

mirelarado 00:21 22.11.2009

Re: almost blue...

jesen92 00:41 22.11.2009

Re: almost blue...

..gde nadje ovo treneru, nisam cula 100godina....hvala na podsecanju..(mislim na anu

)

trener92 00:43 22.11.2009

Re: almost blue...

mirelarado

"Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim beskonačnim snovima!
Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog srca, ti koja žnješ moje večernje pesme!
Tvoje su usne gorkoslatke od ukusa vina mojih patnji.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim usamljenim snovima!
Senkom svoje strasti zacrnio sam oči tvoje, stalna gošćo u dubinama moga pogleda.
Vezao sam te, dragana, i uhvatio u mrežu svoje svirke.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim besmrtnim snovima! "

Tagore

I love you much too much

trener92 00:54 22.11.2009

Re: almost blue...

jesen92
..gde nadje ovo treneru, nisam cula 100godina....hvala na podsecanju..(mislim na anu)

Pretpostavio sam ,zbog toga sam i postavio nadam se da je i Mirela videla.

I još jedna lepa

jesen92 01:26 22.11.2009

Re: almost blue...

....

mirelarado 01:39 22.11.2009

Re: almost blue...

trener92
jesen92
..gde nadje ovo treneru, nisam cula 100godina....hvala na podsecanju..(mislim na anu)

Pretpostavio sam ,zbog toga sam i postavio nadam se da je i Mirela videla.
I još jedna lepa

Видела и сетила се ове:))

myredneckself 01:53 22.11.2009

Re: almost blue...

Autumn leaves

...koje sam nedavno slušala celo popodne i kroz prozor gledala kako pada kiša i pušila
kad ja odem u blues, sačuvajbože

trener92 02:20 22.11.2009

Re: almost blue...

myredneckself
Autumn leaves

...koje sam nedavno slušala celo popodne i kroz prozor gledala kako pada kiša i pušila
kad ja odem u blues, sačuvajbože

Za tebe najbolja

trener92 02:25 22.11.2009

Re: almost blue...

mirelarado

Видела и сетила се ове:))

All the Things You Are

trener92 02:27 22.11.2009

Re: almost blue...

jesen92

....

Stormy Weather

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 15:06 22.11.2009

Re: almost blue...

trener92

jesen92Ukor "Gde si dušo, gde si 'rano!Gde si, danče mio?Gde si, sunce ogrejano?Gde si dosad bio?Ta sinoć se tebi mladaBaš zacelo nada'!Sunce zađe - pade tama -A ja osta' sama!Ala ljubiš, moje lane,Ala grliš slavno!Grli, ljubi, dok ne svane -Ta već nesi davno!Već nedelja dana prođeKako mi ne dođe!...Jao zlato, tako t' Boga,Ta kako si moga'?! "B.Radičevićjesen je

u izvodjenju danice obrenic

trener92 19:28 22.11.2009

Re: almost blue...

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron
trener92

jesen92Ukor "Gde si dušo, gde si 'rano!Gde si, danče mio?Gde si, sunce ogrejano?Gde si dosad bio?Ta sinoć se tebi mladaBaš zacelo nada'!Sunce zađe - pade tama -A ja osta' sama!Ala ljubiš, moje lane,Ala grliš slavno!Grli, ljubi, dok ne svane -Ta već nesi davno!Već nedelja dana prođeKako mi ne dođe!...Jao zlato, tako t' Boga,Ta kako si moga'?! "B.Radičevićjesen je

u izvodjenju danice obrenic

Sećam se tvog ddivnog bloga o tome , Hvala ti.

"Nikad nije vito tvoje telo
Ruka moja mlada obavila,
Ni s' u tvoju usnicu upila
Moja usna ikad, čedo belo!
Ti'o veče ko da te donelo
Sred anđela sa božija krila,
U ma' s' divno meni pojavila,
U ma' divnu veče te odnelo,
Sam ostado' sa suznijem okom,
Sam tu samcit na svetu širokom,
Sam sa noći tavnom, al' bez sanka.
0, zoro moja, zoro bez osvanka,
Sunce milo, al' bez bela danka,
Na te mislim, dušo, bez prestanka..."
Branko Radičević

miloradkakmar 19:03 21.11.2009

Granica

tako bliska , moja
da ne znam da li postoji granica gde počinješ ti,
a prestajem da budem ja.

Sound of Silence

trener92 21:07 21.11.2009

Re: Granica

miloradkakmar
tako bliska , moja
da ne znam da li postoji granica gde počinješ ti,
a prestajem da budem ja.

Sound of Silence

"JEDINO LUDA JEDINO PESNIK

Iz bistrog zraka
kada utešna rosa
na zemlju već pada,
nevidljivo i nečujno,
- laku obuću jer nosi
ta rosa, tešiteljska, poput blagih uteha-
sećaš li se onda, sećaš, plameno srce,
kako si negda zedno bilo
nebesnih suza i rosnih kapi,
kako si žeđalo, umorno i sprženo,
dok su po žutim stazama travnim
opaki zraci sunca u sutonu
vitlali oko tebe kroz crno drveće,
jarki zraci, zaslepljujući, zlokobni.

- Ti ženik istine? - rugali su se.
Ne! Ti si samo pesnik,
zverka, lukava, grabljiva, pritvorna,
osuđena da vara,
da vara učeno i hotiće,
pohlepna plena,
maskirana različno,
u sebe samu,
maskirana u vlastiti plen.

To da je - ženik istine?...
Luda jedino! Pesnik!
Samo šareno pričalo,
pod maskama lude o svemu i svačemu,
lepršajući po varljivim parovima reči,
po dugama-varkama
između lažnih nebesa,
šunjajući se i švrljajući naokolo -
jedino luda! pesnik jedino!
I to je - ženik istine?...

Ne miran, ukočen, gladak, hladan,
u kip pretvoren,
u sveti stub,
ne smešten pred hramove,
vrata nekog boga:
ne! nego dušman takvih kipova vrline,
divljini, zavičaju, bliži nego hramovima,
pun mačje obesti
kroz svaki prozor iskačući
hop! u svakakvi udes;
svaku prašumu nanjušivši
da bi u prašumama
medju šarolikum zverima grabljivim
ti poput greha zdrav, lep i šaren vitlao,
sladostrasnih usana,
opijen rugom, paklom krvožedno,
loveći plen, krišom, trčao obmanjujući...
Ili orlu sličan koji dugo
dugo nepomično u bezdane gleda,
u svoje bezdane...

- Oh, kako se oni sunovraćuju tu,
naniže, sve dublje,
u sve dublje dubine obrušavaju! -
I zatim se,
naglo,
okomito strmoglavi,
strelovito sjuri među jagnjad,
svirepo ih željan,
sav obuzet glađu
I mahnit za dušana jagnjećimm,
srdit i jarostan prema svemu
što izgleda samo dobrostivo,
poput ovce kudravo,
blesasto, blagonaklono od jagnjećeg mleka...

Eto takve su,
orlovske, panterske,
pesnikove čežnje, takve su
tvoje čežnje ispod hiljadu maski,
ti ludo! Pesniče!...
Ti koji si čoveka gledao
kao boga i kao jagnje, -
rastrgnut boga u čoveku,
kao i ovce u čoveku
i smejati se raztržući -
to je, to je tvoja blaženost,
blaženost orla i pantera,
blaženost pesnika i lude!...

U bistrom zraku
kada se srp mesečev
zelen među purpurnom rumeni
i zavidan već prikrada -
i, dušmanin danu,
svakim svojim korakom potajno
kosi vreže ruža,
sve dok ne padnu nazad,
blede, u senu noći:
tako padoh i ja sam negde,
iz ludila moga za istinom,
iz bezumnih mojih čežnji za velikim danom,
umoran od dana, bolan od svetla,
- padoh dole, u suton, u senku,
istinom Jednom
spaljen i žedan nje
- sećaš li se još, sećaš, plameno srce,
kako si nekad žedno bilo? -
Baš ja izgnan da budem
od svake istine!
Luda sam i ništa drugo!
PESNIK jedino!

Neceš jos dugo biti žedno, plameno srce!
Obećanje je u zraku, šapuću mi ga nepoznata usta:
- velika svežina dolazi ...
U podne je moje sunce peklo nada mnom:
pozdravljam vas što dolazite,
vi - iznenadni vetrovi,
vi - sveži duhovi popodneva!
Nailazi zrak tuđ i čist.
Ne merka li me,
zavodnički,
preteći pogled noći?
Ostani jako, srce moje neustrašivo!
I ne pitaj: zašto?

Friedrich Nietzche"

our song

Jelena Pavlović 19:44 21.11.2009

Yeah!

trener92 19:53 21.11.2009

Re: Yeah!

Jelena Pavlović

"Hoću da znam
jednu stvar.

Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve što postoji,
mirisi,svetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.

E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me volis
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.

Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.

Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlučiš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
iščupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.

Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
prestaneš da mi budes sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana trazeći me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni nista nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živis biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje."

Pablo Neruda
Beyond cool

Gospodja Klara 20:27 21.11.2009

Evo za trenera i društvo u dnu sale:

trener92 21:11 21.11.2009

Re: Evo za trenera i društvo u dnu sale:

Gospodja Klara

"Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao sa mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje...
Nikada ne ideš putem kojim bi trebalo...

Tvoj prohtev je veći od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje...
Nikad ne uzimaš što bi trebalo..."

Tagore

Art Pepper

vladimir petrovic 21:36 21.11.2009

Lorka

Meni pada na pamet prelepa Lorkina Tužbalica za Ignaciom Sančez Mehijasom.
Nažalost, nemam je na srpskom. A i predugačka je, pa dajem samo prvi deo, na španskom i engleskom:

Llanto por Ignacio Sánchez Mejías
I. La cogida y la muerte

A las cinco de la tarde.
Eran las cinco en punto de la tarde.
Un niño trajo la blanca sábana
a las cinco de la tarde.
Una espuerta de cal ya prevenida
a las cinco de la tarde.
Lo demás era muerte y sólo muerte
a las cinco de la tarde.
El viento se llevó los algodones
a las cinco de la tarde.
Y el óxido sembró cristal y níquel
a las cinco de la tarde.
Ya luchan la paloma y el leopardo
a las cinco de la tarde.
Y un muslo con un asta desolada
a las cinco de la tarde.
Comenzaron los sones del bordón
a las cinco de la tarde.
Las campanas de arsénico y el humo
a las cinco de la tarde.
En las esquinas grupos de silencio
a las cinco de la tarde.
¡Y el toro, solo corazón arriba!
a las cinco de la tarde.
Cuando el sudor de nieve fue llegando
a las cinco de la tarde,
cuando la plaza se cubrió de yodo
a las cinco de la tarde,
la muerte puso huevos en la herida
a las cinco de la tarde.
A las cinco de la tarde.
A las cinco en punto de la tarde.
Un ataúd con ruedas es la cama
a las cinco de la tarde.
Huesos y flautas suenan en su oído
a las cinco de la tarde.
El toro ya mugía por su frente
a las cinco de la tarde.
El cuarto se irisaba de agonía
a las cinco de la tarde.
A lo lejos ya viene la gangrena
a las cinco de la tarde.
Trompa de lirio por las verdes ingles
a las cinco de la tarde.
Las heridas quemaban como soles
a las cinco de la tarde,
y el gentío rompía las ventanas
a las cinco de la tarde.
A las cinco de la tarde.
¡Ay qué terribles cinco de la tarde!
¡Eran las cinco en todos los relojes!
¡Eran las cinco en sombra de la tarde!

A evo na engleskom:

Lament For Ignacio Sanchez Mejias
1. Cogida and death

At five in the afternoon.
It was exactly five in the afternoon.
A boy brought the white sheet
at five in the afternoon.
A trail of lime ready prepared
at five in the afternoon.
The rest was death, and death alone.

The wind carried away the cottonwool
at five in the afternoon.
And the oxide scattered crystal and nickel
at five in the afternoon.
Now the dove and the leopard wrestle
at five in the afternoon.
And a thigh with a desolated horn
at five in the afternoon.
The bass-string struck up
at five in the afternoon.
Arsenic bells and smoke
at five in the afternoon.
Groups of silence in the corners
at five in the afternoon.
And the bull alone with a high heart!
At five in the afternoon.
When the sweat of snow was coming
at five in the afternoon,
when the bull ring was covered with iodine
at five in the afternoon.
Death laid eggs in the wound
at five in the afternoon.
At five in the afternoon.
At five o'clock in the afternoon.

A coffin on wheels is his bed
at five in the afternoon.
Bones and flutes resound in his ears
at five in the afternoon.
Now the bull was bellowing through his forehead
at five in the afternoon.
The room was iridescent with agony
at five in the afternoon.
In the distance the gangrene now comes
at five in the afternoon.
Horn of the lily through green groins
at five in the afternoon.
The wounds were burning like suns
at five in the afternoon.
At five in the afternoon.
Ah, that fatal five in the afternoon!
It was five by all the clocks!
It was five in the shade of the afternoon!

trener92 23:02 21.11.2009

Re: Lorka

vladimir petrovic

Hvala Vladimire

"Brodovi i -
oni u luke se sliše.
Vozovi - na stanicu teraju i oni.
A mene ka tebi nešto tim više -
jer volim -
vuče i goni.
Puškinov vitez u podrum se skriva,
cicija u svome novcu da uživa.
Tako ti se vraćam
ja, draga, predano
Moje je to srce,
s divljenjem ga gledam.
i gar
sa sebe spira, brije se i mije.
Tako i ja,
tebi vraćajući se,
zar
ne odlazim kući,
zar nije?!
Konačnoj se vraćamo meti.
Smrtne zemaljsko naručju veze
Tako
tek što rastanemo se
ja i ti,
nepokolebljivo ti
težim.
"Volim"
Majakovski

Come rain or come shine

vladimir petrovic 12:06 22.11.2009

Re: Lorka

Naknadno, našao sam srpski prevod Lorkine tužbalice za ubijenim prijateljem, poznatim toreadorom, sa bolnim refrenom «U pet po podne». Pesmu je na srpski preveo Miodrag Gardić.

PLAČ ZA IGNASIOM SANČES MEHIJASOM
I. Rana i smrt

U pet po podne.
Bilo je tačno pet po podne.
Dete je donelo beo pokrov
U pet po podne.
Korpa sa krečom već spremljena
U pet po podne.
Sve drugo bilo je smrt i samo smrt
U pet po podne.

Vetar je odneo pahulje pamuka
U pet po podne.
Rdja je sejala staklo i nikal
U pet po podne.
Već se bori golub sa leopardom
U pet po podne.
Jedno bedro rogom razmrskano
U pet po podne.

Otpoče brujanje bordona
U pet po podne.
Zvona arsenika i dima
U pet po podne.

Na uglovima grupe ćutanja
U pet po podne.
A bik razigrana srca
U pet po podne.

Kad snežni znoj stiže
U pet po podne.
Kad se arena pokri jodom
U pet po podne.
Smrt je položila jaja u rane,
U pet po podne.
U pet po podne,
Tačno u pet po podne.

Mrtvački kovčeg sa točkovima je
Postelja.
Pet je po podne.
Kosti i flaute zvone mu u ušima
U pet po podne.
Bik je već rikao nad njegovim čelom
U pet po podne.
Sobu je preplavila agonija
U pet po podne.
Iz daleka već stiže gangrena
U pet po podne.

Truba krinova kroz zelene prepone
U pet po podne.
Rane su pekle kao sunce
U pet po podne.
Gomila je razbijala prozore
U pet po podne.
U pet po podne.
Oh, u jezivo pet po podne!
Na svim časovnicima bilo je
Pet po podne!
U senci predvečerja pet po podne!

P. S. Oprosti, Treneru, što ovo moje javljanje, sa Lorkinim stihovima na tri jezika, ispade malo predugačko. Šta ću, kod mene je sve veliko!

trener92 19:39 22.11.2009

Re: Lorka

vladimir petrovic

P. S. Oprosti, Treneru, što ovo moje javljanje, sa Lorkinim stihovima na tri jezika, ispade malo predugačko. Šta ću, kod mene je sve veliko!

Hvala ti što si nam postavio i prevod na srpski,

Vladimire ,ti dobro znaš da ovde kod mene ( kao i kod tebe) za pesmu nikada nije ,mnogo ili predugačko ili da je to nepotrebno ispunjen prostor.

U to ime

" Vera Pavladoljska

Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilištima u rudnicima boksita
Ubeđivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska

Grešile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrčala među liticama
Gonjen točilima kršima i gubom
Do grla u živom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska

Mrak je u mraku sjao kao životinja
Grom u lancima čamio za brdima
Molio sam za sluh fizičkih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladića
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska

Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod lažnim imenom leči svoj pepeo
U mrcavi među dvojnicima
Dok muzika sneg u uši ubacuje
Kleo sam se u obe ruke naročito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska

Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolašina
Govorio istine na svim jezicima
Žario i palio da ih poveruje
Dok je ćutala sećao sam se
Da si mi najkrupnije laži verovala
Vera Pavladoljska

Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsećalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaža da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ideš iz glave
I kako nećeš
Vera Pavladoljska

Kulo crnog žara pod slepim očima
Zarazna zvezda sve i svašta saždi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kad sam u zavičajne bezdane padao
Pričali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska

Ronio u najdublje bežao u gore
Da te glasno zovem da niko ne čuje
Bio sujeveran - pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamišljaju
Čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska

Na ljubavnoj promaji između dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nešto protiv
Žeđ za rakijom je slična fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su dve usne nepismenih žena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska

Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oči jedne žene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve što imam u životu
Misleći na tebe
Vera Pavladoljska

Pita za mene metak lutalica
Sada me pogrešno traži oko zemlje
Vučen tajnim magnetom mog čela
Napija mesec da prokaze gde sam
Zlostavlja mora kuša vazduh i podmićuje
Ti ćeš me izdati
Vera Pavladoljska

Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagači su srećni dok ovu pesmu slažu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlašića sklon je porocima
I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko država tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna

Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i lažnim jezicima u pogrešnim
naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko će uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska "

Matija Bećković

chao_li 22:09 21.11.2009

Tagore

Tajnu svoga srca ne zadrži za se, prijatelju!
Kaži je meni krišom, samo meni.
Ti što se osmehuješ tako ljubazno, šani tiho,
moje će te srce čuti, ne moje uši.

Gluva je noć, dom je nem, ptičija gnezda obavija san.
Poveri mi tajnu svoga srca kroz uzdržane
suze, kroz drhtavi osmejak, kroz sladak stid i
jad.

trener92 22:42 21.11.2009

Re: Tagore

chao_li

loader 02:42 22.11.2009

Rita, '64

trener92 03:09 22.11.2009

Re: Rita, '64

loader

"To da ljubiš – pusti priče
Priznati ljubav, to je krivo
Jer nežni se vetar miče
U tišini ,nevidljivo.

Priznao sam ljubav svoju,
Srcem celim,iz sveg glasa
Drhtao u hladnom znoju
Otišla je istog časa.

I par kada dana mine
Prolaznik je, ćudi plahe,
Nevidljivo , sred tišine,
Odveo je, uz uzdahe."

William Blake
Bila je ....

katica_zlatica 10:05 22.11.2009

treneru, ovo je najlepsi blog...

posle krugoline naravno :)
evo jos malo iz jutarnju kaficu..

Čarobna pesma

1.

Često te tako vidim.

Istina, kao u nekoj
dalekoj srebrnoj magli.
Ali divno te vidim.

Na nogama ti čizme
od sedam svetlosnih milja.

U ruci ona lampa
u koju, posle Aladina,
umesto duha zatvaraš
obrise večitog vremena.

I čujem šapućeš: sezame.
I svet se pred tobom rasklapa.

2.

Dodirom tvojih misli
prostori sebe otkrivaju.

Dužina tvoga vida
tinja i pokreće krvotok
još nenačetih svetova.

Letiš na čarobnom ćilimu
i dižeš se za pticama
tamo gde je sve prozirno.
Sve u jednoj dimenziji
kao na dečjem crtežu,
al ima nečeg ljudskog,
dubljeg od čovečanstva.

Tamo te čekam budan
u svom kosmičkom snu.

3.

Nikad ti nisam rekao
koliko do suza volim
tvoju tršavu glavu
koja u sumrak miriše
na sapun i jesenji vetar.

Glavu u kojoj stanuju
samo visoke boje,
ogromne, nedostižne,

sposobne da razume
spirale nebeskih ognjeva,
geometriju sna
i hrabrost novih Ikara
koji će krenuti sutra
ka nepoznatim suncima
brzinom prema kojoj je
svetlost obično puzanje.

4.

Sine moj, i ja letim.

Kao što ptica ne ostavlja
otiske krila u vazduhu,
tako se i ja krećem
verujući u ono
što bih hteo da vidim,
a ne što stvarno vidim.

Možda to znači ući
u unutrašnjost tišine.

Možda to znači postići
ono što ne može svako:

da život ne bira nas,
već mi njega biramo.

5.

Ja sam sva svoja najčudnija,
najlepša putovanja,
prevalio kroz pustoš
ove vetrovite glave.

I tu su stali beskraji
o kojima i ne slutiš.

Biti putnik kroz mudrost,
to znači: baviti se
vratolomijom bezumlja.

Ne srljajući, već - drhtavo,
dostojanstvenom nežnošću
jedne predivne lude.

6.

Zato bežim od kuće.

Nađeš me kako sedim
u restoranu kraj reke
i mučim se da oljuštim
sa čela misli
zemljinu težu čamotinje,
jednolikost života
i otupelost zanosa.

U bestežinskom stanju
vina i tihe muzike,
odlepim se i lebdim.

Lebdim nad samim sobom.
Tako zamišljam nebo.

7.

Onda priđeš i kažeš mi:
tata, idemo kući.

Ostavljam na stolu osmeh
i prepunu pepeljaru
malih dogorelih krila.

Otvaram vrata i ulazim.
Ne u svet, već u sebe.

I ne prolazim dalje,
nego u sebi ostajem.

8.

Kažu: još ništa ne shvataš
sa tvojih trinaest godina.

Oslonjen o zid kiše,
sisam koštice vazduha
i smeškam se u sebi.

Znam mnoge roditelje,
potpuno lišene one
izuzetne ozbiljnosti
kojom se svome sinu
može postati sin.

Ne boj se. Ja te poštujem.

Evo ti ruka i vodi me,
pažljivo, da se ne uplaše
pegave oči lišća
u baricama oktobra.

9.

I dok hodamo tako,
hteo bih da te zamolim:
preleti beskonačnost,
prestigni vreme i maštu,

al nikad ne zaboravi
kako se korača po zemlji.

Dodirni rukama grive
dalekih dvojnih zvezda,
nek ti se damari usklade
sa eksplozijom pulsara,

al nikad ne zaboravi
kako se korača po zemlji.

Početak početka je svuda.
Kraj kraja je u nama.

10.

Posle zvezdanih letova
valja imati mesto
gde možeš da se spustiš.

Jer ljudska srca su niska,
zasađena kao jagode.

U redu, idemo kući,
gde su svici komete
našeg malenog kosmosa,

gde smo načinili sebi
milimetarske beskraje,
a ipak dovoljno glomazne
da se u njima, nepažnjom,
jedan od drugoga, zauvek,
otkinemo i skliznemo
svako u svome pravcu.

Ja daleko od tebe
kao Alfa Kentaura.
Ti daleko od mene
kao sazvežđe Vlašića.

11.

Pronađi nove svetove
i izatkaj im nebo.
I podari im vazduh
da žive i da dišu.

Al nikad ne zaboravi
kako se korača po zemlji.

Samo se tako možemo
jedan drugom približiti.

Četiri ulice tamo,
i tri ulice ovamo,
i jedva primetan osmeh,
i čiste, iskrene oči,

to je prostranstvo bezdana
koje bih hteo da premostim
od moje zvezde do tvoje.

Miroslav Antić

katica_zlatica 10:10 22.11.2009

Re: treneru, ovo je najlepsi blog...

LAKO JE TEBI

Lako je tebi kad imaš brata,
pa može da te štiti i brani.
Kad se u dvorištu igrate rata,
on uvek stoji na tvojoj strani.
Od svih je bolji.
Od svih je jači.
Zato brat tako mnogo znači.

Lako je tebi kad imaš brata:
smeš da se praviš važan pred svima.
U bioskopu nema karata,
on samo trepne i - već ih ima.
Na utakmici nigde mesta,
on samo migne - tri klinca digne.
Poznaje svakog konduktera.
Poznaje svakog poslastičara.
Ima u gradu tristo drugara.

Meni je teško jer nemam brata,
pa pazim s kim se igram rata,
jer nije svako na mojoj strani,
spreman da uvek baš mene brani,
A kad se s drugom decom potučem,
obično deblji kraj izvučem.

Kod kuće radim sam za dvoje
i što je moje i što nije moje:
i ugalj vučem,
i rublje skupim,
i sobu spremim,
i mleko kupim…

I tako: pošto nemam brata,
moram da budem vredan sam,
i budem dvostruko vredan sam,
i da odrastem sasvim sam.

Od svega što na svetu znam
najstrašnije je kad si sam.

Miroslav Antić
+
Sombor, Gradska kafana, 1963.
Hoćeš da budeš učesnik u prostranstvu svog bića? Pa budi dalek u mislima, a na rečima spor. Daleke misli su mudrije nego visoke misli. Spore reči su dostižne, jer nisu zadihane.
Čuvaj se tvrdnji koje su se preznojile od trčanja. I tek kad prevaziđeš pravljenje, možeš razumeti stvaranje. To je umeće umetnosti.
Ako ne verujem u to, gde ću da nađem čistiji dokaz o početku i kraju kruga?

trener92 20:02 22.11.2009

Re: treneru, ovo je najlepsi blog...

katica_zlatica

Hvala ti na lepim rečima i stihovima Mike Antića . ...

"Možda spava

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih;
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one,
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaže, da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla."

"Dis"

trener92 20:27 22.11.2009

Re: treneru, ovo je najlepsi blog...

katica_zlatica

“Ako bilo kad osetiš da mrtve stvari koje držiš
odjednom menjaju boju i počinju da dišu,
moraš ih sam završiti; niko ne može da te zameni.
Jer, niko izvan tebe nema tu britku preciznost
što izdvaja iz prolaznog oklop od zelenog vetra,
u kojem neotporno i pihtijasto podrhtava
meko i vlažno klatno tvoje uobrazilje.
Svako može da postavi tvoj osećajni skelet
i oko njega ovije tvoje najdivnije namere
i utisne u koru nemire tvoga uma kao bore.
Ali, to je još uvek tebi dalek i neprirodan
nacin kroćenja večnosti.
Niko na svetu nije ti,
i zato niko ne može ni završiti tvoje delo.
Nikog nemoj da pitaš šta znači neko delo.
Otkud on zna, kad nije: delo?
Uzmi u ruke materijal i na sebi to proveri.
Nikog nemoj da pitaš šta znači neka izložba.
Izložba nije ono što ti je pokazano.
Ti se pokazuješ njoj.
Dužnost je izložbe da te vidi.
Stani pred delo i zahtevaj
da ti objasni šta ti značiš.
Ako već odlučiš da gledaš,
svaki put istu stvar vidi sasvim drukčije.
Ista je linija drugi put nova linija.
Ne veruj onima koji ti uporno tvrde
da imaš samo jedno čulo vida.
Koliko tvojih očiju nikada nije progledalo?
Koliko tvojih očiju, dok obuhvata ovo,
vidi i nešto ono, čega uopšte nisi svestan?
Koliko tvojih očiju nikada neće saznati
da su bile i oči?
Ako se usudiš da stvaraš, moraš imati dokaza
da istu stvar još jednom dotičeš prvi put.”
Mika Antić

jasnaz 12:24 22.11.2009

00.00

Tiha pjesma

Jedne večeri magla je dahnula u svjetiljke
i sada smo tiši nego igda, sada je jesen.
Jesen je lijepa, jesen je sakrita u oblacima.
Mi nismo tužni što je jesen, mi smo tužni što je jesen lijepa.

Oči se navijek opraštaju, bez prestanka otkidaju se oči od vidokruga.
Spuštaju se tame na tišinu lišća, tame i golubovi.

Tko će hodati sutra obalom nečujnih rijeka?
Možda još nigdje nismo bili, tko će vjerovati srcu?

Treba plakati mnogo, dugo treba plakati šutke
čudnu ovu jesen, zalutalu noć u prozorima,
i naše tihe ruke izgubljene.

Prijatelju moj!
Gle, i jesen već odlazi, sanjiva i lijepa kao koralj.

Vesna Parun

trener92 20:44 22.11.2009

Re: 00.00

jasnaz

" KAKO ANA REŠAVA UKRŠTENE REČI

Kakve su njene namere,
kad sve druge sahranjuje,
samo mene oživljava?

Ima,li, Ana, stvarnog razloga
da tako lepo spava?

Priznajem Pesnika,
al,
znam:
niko ne može
žešće da opravda vazduh
od njene tamne kože.

Kad
Ana
plače!
(o ne lažem vas)-
to je lepše
od voća!
Od
kiše!
Od...
rakova na žaru!
Od...
čega god hoćete!
Od ptice u galopu!-
pa nisam ja valjda vica radi
prokocko celu Evropu!

A kad se svlači!
Slobodan i proklet prisustvujem
(a ne znam kako da preživim)
naaajvecem čudu u svetlosti!
Zaklinjem se:
da bih tebe ogrejao,
Ana,
zapalio bih i svoje kosti.

Kad ladju crta! Kad ječam seje!
Kad objavljuje rat! Kad se smeje!
Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu!
Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu!
Kad pije pivo! Kad iznenada dodje!
Kad ljubi proleterske vodje!

Kad je moja desna ruka!
Kad je grčka azbuka!
Kad sanja cveće!
Kad NEĆE!

Sećanje na Nepojmljivog Decka
uvek će moći vatru da zameni:
zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni!
Pa rumeni!

Pa kad se vokali spoje!
Dragi Bože,
usijane glavurde moje!

Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!
Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!
Mogu pod njenim prozorom da imitiram Dunav, il neke druge vulkane,
mogu da se zakunem
u sve što imam,
i nemam,
da svet postoji zbog
Ane.

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava -
ima li
Ana
stvarnog razloga
da bude tako lepa kad spava?

I cvetovi i puževi i Englezi
svi već znaju:
ona poljupcem može
od svake bolesti da izleči!
Ali ja nju naj naj naj volim
kad spaja svetlosti,
kad rešava ukrštene reči.

Ona to izvodi kao da se igra!
A mani izgleda kao da svet stvara!
Ko Vergilijev najmladji konj:
u jednoj ruci drzi svet,
a drugom ga osvetljava!
Traži se, na primer, reč, koja može
vodu da pije,
samu sebe da izgovara,
da gori,
da leti,
i da spava.
Neka
reč
koja nije kao ostale reči:
reč koja ume da rešava ukrštene reči!

Tada
nastaje mala drama:
voda otiče za svojim obalama:
Ana,
naga,
na mom dlanu,
večnost osmišljava!
(A mogla bi baš nju briga da se razboli
ili da spava.)
I
dddok je tttako
ooo opasnu
ddddrzim u zzzz zagrljaju
rrr reči se
reči se
sssssame rrrrrr
resavaju!

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene ozivljava?
Što se bar ne pokrije kad spava!? "

"Dis"

"sviram" ti ponovo , nije više tamo

jasnaz 11:17 23.11.2009

00A00

trener92 12:46 23.11.2009

Re: 00A00

jasnaz

na

n.. just

angie01 13:30 22.11.2009

blue silence!

trener92 20:34 22.11.2009

Re: blue silence!

angie01

"Ne marim da pijem, al` sam pijan često.
U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbraše.

Ne marim da pijem. Al` kad priđe tako
Svet mojih radosti, umoren, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće;
Uzvik ga prolama: "Neće biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti neće."

I ja žalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oči plave, tople kao leto rano,
Život u svetlosti bez mraka i studi.

I želeći da se zaklonim od srama,
Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek."

"Dis"

mogul_sad_ja_kasti 13:48 22.11.2009

mala pesma...

ja ti pisem male pesme
za te kasne nocne sate,
da tvom licu osmeh vrate
kad ih slusas sama prije sna...

dalje mnogo bolje peva veciti Arsen, no sto ja kuckam...

mirelarado 14:21 22.11.2009

Re: mala pesma...

П.С. Тренеру, никако не успевам да нађем Арсенову Лаку ноћ, музичари на нету...

angie01 15:40 22.11.2009

Re: mala pesma...

jesen92 17:52 22.11.2009

Re: mala pesma...

..mirela, imas na FM-u...

mirelarado 18:49 22.11.2009

Re: mala pesma...

Хвала, Јесени.

mogul_sad_ja_kasti 20:06 22.11.2009

Re: mala pesma...

mirelardo, angie01, jesen92

HVALA,HVALA...od sveg

hvala

trener92 20:31 22.11.2009

Re: mala pesma...

mogul_sad_ja_kasti

"Noć ljubavi

Jedne večeri, kao posle grada,
Mirisala je koža telo moje:
Miran, bez sreće i radosti koje,
Bijah kao van tamnice jada.

Video nisam sunce kako pada,
Uzdah i cveće oko sna mog što je
Očajem skrio njenih nada boje,
Odveo dete u nesreću sada.

Draga moja, ja ne umem više
Nositi suze što ti radost krije,
Al' u noć mesec kad siđe ubavi,

Tišinom sreće kad bol zamiriše,
Odmori oko: nek se duša slije
U pozni šapat velike ljubavi."
"Dis"

trener92 20:45 22.11.2009

Re: mala pesma...

jesen92
..mirela, imas na FM-u...

Konačno , hvala ti

mogul_sad_ja_kasti 21:40 22.11.2009

Re: mala pesma...

ljubavna pesma

kako da dušu sputam, da se tvoje ne takne?
kako, mimo tebe, njom da grlim druge stvari i daljine?
ah, rado bih da sklonim je na koje zaboravljeno mesto usred tmine
u neki strani, tuđi kut u kom neće je tvoje njihati dubine.
al' ipak sve što dodirne nas dvoje ko gudalo nas neko spaja,
koje iz dveju struna jedan mami glas.
na kom smo instrumentu?
ko nas satka?
i koji ovo svirač drži nas?
o, pesmo slatka...

rilke

trener92 03:32 24.11.2009

Re: mala pesma...

mogul_sad_ja_kasti

"pijemo viski s ledom

i kavu s okusom tebe

i meni se tako pričini odjednom

kako me tvoje koljeno dodiruje

i to mi je dovoljan razlog

da zaboravim knjige

iz kojih sam dosta naučio

dvije fotelje nama su u tom trenutku

kao dva svemirska broda

i letimo daleko

iza nas ostaje jutro

ostaje rijeka i ova soba

nas dvoje mijenjamo doba

i mijenjamo sve obične stvari

odlazimo nekud gdje se ljubi i nikad

ne stari

sad smo ljubavno sretni

svoj svemir imamo

i imamo sve

pijemo viski

pristaje nam i lijepo nam je

nježne su ti usne

tako nježne kad me poljube

ti znaš tako lijepo zatvoriti oči

i otkrila si tajnu zatvorenog pogleda

zoveš me da dođem

pa tvoja hrabrost nema granica

puna si ljubavi

nježna si

dok pijemo viski pušimo i prebiremo

po prošlosti

gramofon svira u nedogled

i to je divno

nas dvoje smo prvi ako nisi znala

prvi smo u dušu sagledali

i zaplakali od sreće

od cvijeta si nježnija

od trave mekša

i tesko nam je nebo oblačno

držati na obrazima

pijemo viski s ledom

i kavu s okusom tebe

dosta nam je svega što nije kao ovo

da nam je zauvijek tako

od ljepote bi možda umrli

kao zvijezde"

Željko Krznarić"

-.... pesma

houp 19:44 23.11.2009

blues

Pesma u čast dame ipo

Neki od kerova što spavaju noćas
mora da sanjaju o kostima.
I ja pamtim tvoje kosti
u mesu
a najbolje
u onoj tamnozelenoj haljini
i onim blistavim crnim cipelama
s visokom štiklom,
večito si psovala kad
pijes,
kosa ti je opadala a ti
htela da eksplodiraš od onog
što te mučilo,
od trulih uspomena na
trulu
prošlost, i
na kraju si pobegla od njih
u smrt,
ostavivši me sa
trulom
sadašnjicom.Mrtva si vec
28 godina
a ipak te bolje
pamtim
nego ma koju drugu.Bila si jedina
koja je shvatila
uzaludnost
našeg zivota.
Sve druge bile su samo
nezadovoljne
trivijalnim sitnicama
besmisleno se ždrale
zbog
besmislica. Džejn, tebe je
ubilo to
što si previše znala.
Dižem piće
za tvoje kosti
o kojima
ovaj ker
još uvek sanja.

“U čemu je problem gospodo?” Čarls Bukovski…

trener92 03:37 24.11.2009

Re: blues

houp

"neki ljudi nikad ne polude.
ja, ležim ponekad iza kauča
po tri-četiri dana.
oni me nalaze tamo.
to je Heruv, kažu i
toče vino u moje grlo
trljaju moje grudi
škrope me uljima.

a onda, dižem se s rikom,
s tiradom gneva
kunem njih i ceo svet
dok ih gonim preko
travnjaka.
mnogo mi je bolje,
sedam za tost i jaja,
mumlam neku pesmicu
odjednom dražestan kao ružičasti
uhranenji kit.

neki ljudi nikad ne polude.
kakve zaiste užasne živote
oni vode."

Bukovski

Same old blues

houp 23:57 25.11.2009

Re: blues

neki ljudi nikad ne polude.
kakve zaiste užasne živote
oni vode.

tnx za Claptona

trener92 01:32 26.11.2009

Re: blues

houp

tnx za Claptona

Sa zadovoljstvom

houp 00:25 26.11.2009

blues

trener92 01:41 26.11.2009

Re: blues

houp

samo blues

houp 22:29 26.11.2009

Re: blues

always blues...

Lady sings the blues
Shes got them bad
She feels so sad
Wants the world to know
Just what the blues is all about

Lady sings the blues
She tells her side
Nothing to hide
Now the world will now
Just what the blues is all about
The blues aint nothing but a pain in your heart
When you get a bad start
When you and your man have to part
I aint gonna just sit around and cry
And now I wont die
Because I love him

Lady sings the blues
Shes got em bad
She feels so sad
The world will know
Shes never gonna sing them no more

lady sings the blues

Sakrij replike | Pošaljite komentar

trener92

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi