račun

-Šta misliš, hoće li neko doći?

-Neće. Mislim da ne čeka. Mislim da se odmara. Možda i od čekanja.

-Šta li to zapisuje?

-Račun? Šta joj je potrebno sa-pijace. I sa pritoka.

-MainStream?

-Tako nekako.

Nemam zapis o slobodi. Mislite da kasnim?......

Kupila sam ogrev i dala da ga iseku i naslažu. Pristiže mi IV rata za ovo od čega živim. A imam i neke rokove koji će prepoloviti sate. Kupila sam rukavice: plavobraon: nijanse obale: uz šal sa printom ČAMCI. Greju me pokreti kojima pišem. Ovi su samo za ukras. I uspomenu na hladno.

Uspela sam i jedno popodne da spasem neizvesnosti: napunila jastuk uzdasima koje bi ionako bacili i podmetnula pod upitnik. Da vidite kako se mrštio!

Jutro sam zamirisala mandarinom i početkom pesme o nekim jutrima koja moram da poklonim.

I nisam mogla da odolim. Klečaću na ispovesti ::koliko kažeš:: ali nisam mogla da odolim: Videti ga kako svira! to sam upakovala i poslala onoj koja jeste njegova.

Neko je napisao: Ne mogu da pišem o tome.... To je samo za jednu.

Tako.

Poslaću joj note: ni jednu neću zadržati za sebe. Dovoljno je znati da nisu moje. Lepe. I: da ste samo mogli čuti kako svira! za svakoga tačno to.

Kupila sam police za ptice od gline. I cveće. U pravoj zemlji. Mislim da će ovde voleti da raste. Ptice ne moram da čuvam. Ptice ne mogu da sačuvam. Ptice ću nastaviti da volim. I slušam. I gledam.

Nemam zapis o radosti. Mora da kasnim.

Gledala sam kako otkriva ono što ume. I kako je dobra prema životu.

I kupila sam činiju: staklenu. NaPraviću salatu. Sakupljam ono što je potrebno. Naslućujem glavno jelo.

Nemam zapis o pesmi. Ali znam da ne kasnim:

Svijet je lijep. Prijatan je život.

Ovim stihom započni svoju pjesmu.

Upamti dobro, tvoja pjesma mora biti

poput ulice, pune ljudi i stvari;

poput ulice kojom prolaze tramvaji:

poput ulice. A iznad balkoni.

Od tog trena, možeš pisati što zaželiš.

Skriveni bog vodit će te za ruku.

Budi oprezan.

Visen Andres Esteljes

Prevod: Pau Sančis i Nikola Vuletić

TT / Poezija

Imam zapis o snu.

Objavila sam ga. Neposredno. I sada sam. Počinje zima. Objavila sam zapis o oblacima u kutiji za šivenje, o vrhovima i maršrutama. Ušla i zatvorila vrata. Jednostavno. Pravim zapis o sebi. Postavila sam sto. Za dvoje. Prekrila krevet. Za spavanje. Za pravljenje......... Volela bih da kupim 

-Imaš li snove?

-Ko ih nema?!

-Ja.

-Kako?

-Sanjam, sanjam. Da. Ali snove..... Snove, računam: napraviću sama.