Način na koji biramo partnera

Hipoteza 1, koja je i jedina hipoteza u ovom postu, je da izabrani partner mora biti ''obećanje sreće''. Naravno, pod uslovom da je partner i željeni partner. Pretpostavke za analizu su zrelost partnera, dakle ne radi se o adolescentima. Pored toga analiza se ne odnosi na  osobe sa strahovito limitiranim mogućnostima izbora.

Da bi hipoteza bila dokazana, odnosno da ne bi bila odbačena, poćićemo od, čini se, nepobitnih stvari. Naime, da bi ostvarili (kvalitetnu) emotivno-erotsku vezu morate anticipirati njenu temporalnu beskrajnost, odnosno ''konačnost'' (''finalno rešenje''). Da bi sebe mogli da ubedite u tako nešto potrebno je da izabrani skup osobina partnera bude uklopljen u  vaš referentni sistem u kritičnoj meri. Da bi to bio slučaj, partner, simplifikovano rečeno, mora biti ''obećanje sreće''u, za vas, kritičnim poljima. Iako se ta polja razlikuju u skladu sa preferencijama ljudi nema sumnje da se ona u signifikantnoj meri slažu.

Naime, dobrom delu ljudi poželjan je partner prijatne spoljašnosti (lepota je obećanje sreće). S tim, u značjanoj meri je povezana i želja da partner bude erotski inspirativan, što dugoročno gledano obećava kvalitetno zadovoljenje jedne od fundamentalnih potreba ali i određen društveni prestiž (u ''stara (lošaJ)vremena'' žene sa naglašenim oblinama su bile simbol plodnosti). Partner visoko pozicioniran u domicilnoj društvenoj zajednici je ''garant'' dobrih provoda, viđenosti, potrebe za egzibicionizmom; sve u svemu on obećava dosta visok kvantum prijatnih budućih događanja. Partner sa dobrom pričom, što je najčešće metafora za intelektualca, ili barem obrazovanog čoveka u odnosu na drugog partnera, obećava zanimljivu komunikaciju, odnosno redukciju dosade i permanentno kulturološko ''podizanje''.

Partner koji poseduje značajne materijalne resurse, što je meni kao ekonomisti omiljeni deo analize, takođe ''obećava sreću'', odnosno ''nepodnošljivu lagodnost'' budućeg života. Značaj ovog faktora, što će mnoge iznenaditi, opada sa usponom civilizacije, manji je danas nego pre nekoliko decenija, manje je važan u bogatim nego u siromašnim zemljama. Naime, na određenom nivou GDP-a (Bruto domaćeg proizvoda) po stanovniku većina populacije može da zadovolji bazične potrebe, te ta mogućnost odvraća najveći deo ljudi da partnera po svaku cenu traži u ljudima koji su, materijalno posmatrano, visoko kotirani. Na primer, pre jednog veka u Srbiji nije bilo tako retko da se imućniji čovek u poznim godinama oženi mladom devojkom (posebno posle ratnih godina i insuficijencije muškaraca). Danas su to, ipak, rariteti, o kojim čitamo u žutoj štampi.

Konačno, obećanje sreće ne mora biti stvarno. Važno je da vas neko ubedi da počnete da anticipirate sreću kroz održavanje trenutnog (ili potencijalnog) emotivno-erotskog partnerstva. Obmana može jako dugo da traje, i za svo vreme trajanja to i nije obmana.