3 x 2 = 2 x 3

Hajnc fon Ferster (Heinz von Foerster), "Sokrat kibernetike":

Bio sam u gostima kod neke porodice, u Bostonu, ako se ne varam, čekali smo i čekali da se dečak vrati iz škole. Stigao je sa satom zakašnjenja, očiju punih suza, još jecajući. Pitali smo ga: „Šta se dogodilo, zašto plačeš?" „Morao sam da stojim u ćošku jedan sat!" „Ali, zašto?!" „Zato što je učiteljica rekla da sam bio bezobrazan." Roditelji su pitali: „Pa, šta si uradio?" „Učiteljica je pitala koliko je 2 puta 3 i ja sam se javio i rekao da je to 3 puta 2, i onda su se sva deca smejala, i učiteljica je bila jako ljuta i povukla me je za uho i rekla da sam bezobrazni obešenjak i da moram da idem u ćošak jedan sat, i da 2 puta 3 nije 3 puta 2, nego 6."
Onda sam mu rekao: „Ali, ti si bio potpuno u pravu! 3 puta 2 jeste 2 puta 3. Možeš li ti to da dokažeš?" „Naravno!", rekao je on, uzeo olovku, nacrtao tri tačke, ispod njih još tri tačke i rekao: „To je 2 puta 3. A kada okreneš papir, onda je 3 puta 2."
To mi kaže šestogodišnje dete, a učiteljica ne razume da je tu već shvaćen komutativni zakon multiplikacije - koji ona, draga učiteljica, još nije shvatila!
Takve stvari su me uvek potresale, kad god sam ih doživljavao - koliko uspeha škola postiže trivijalizacijom, obavezom da uvek moramo dati određeni odgovor, onaj koji nam je učitelj već jednom servirao. (YouTube)

Bečlija pa Amerikanac, fizičar i filozof Hajnc fon Ferster (1911-2002) smatra se jednim od začetnika kibernetike, na polju filozofije jednim od najvažnijih predstavnika tzv. radikalnog konstruktivizma i, naravno, jednim od najznačajnijih prethodnika teorije sistema (koja svoje relevantno mesto dobija kako u sociologiji tako i, sa konstruktivizmom podruku, u teoriji književnosti). U USA Ferster je dugo godina vodio Biological Computer Laboratory na Univerzitetu Illinois u Čikagu, gde je radio na stapanju digitalnih i bioloških sistema.

Teorija konstruktivizma, po kojoj mi sâmi konstruišemo svoju stvarnost i po kojoj nekakva objektivna stvarnost nezavisno od posmatrača prosto ne postoji, jedna je od onih plodotvornih teorija koje su doprinele interakciji prirodnih i društvenih nauka, prenošenju zakona i saznanja iz jedne u drugu oblast. Pošto o kibernetici znam onoliko koliko zna pasionirani čitalac naučno-popularne literature, navešću primer iz književnosti: svako tumačenje svima dobro poznate Alise u zemlji čuda, tog „klasičnog" dela tzv. nonsens-literature, danas je bez konstruktivizma i teorije sistema jednostavno nezamislivo. Kada pristanemo na „igru" permanente promene (promene okruženja, promene perspektive, promene jezika, promene - stvarnosti), kada se uvek iznova iznenadimo, pa saživimo sa drugim (drugim likom, drugim jezikom, drugim svetom), kada smo, jednom rečju, non-stop u aktivnom upside-down stanju (naravno, kao čitalac-posmatrač, dočim su Alisa i njeni drugari u romanu - iz naše perspektive - akteri, dok su u samom romanu oni isto tako posmatrači, svako sa svojom pespektivom (i sopstvenom slepom mrljom!) koja se, u zavisnosti od iste te perspektive, u zavisnosti od situacije i u zavisnosti od drugih neprestano menja) - ušli smo na teren konstruktivizma, a da to možda nismo ni primetili. Odnosno, sav ovaj „nonsens" postaje... hm, ne baš bez ostatka objašnjiv, ali u svakom slučaju prepričljiv, uz malu pomoć teorije sistema.

Ono što vidim, i što se kompleksno pokazuje u vašim pitanjima, je činjenica da je nauka, „scijencija", u ovih 2000 godina od Aristotela do danas imala neopisivi uspeh. A odakle nam reč scijencija? Indoevropska prareč za scijenciju glasila je „skaj" (ski), nju danas nalazimo i u nauci (science), i u scijenciji, i u šizofreniji (shizophrenia) - to je reč koja znači deljenje. U sistematici imamo upravo paralelan razvoj, jedino što je u nju integrisano i ono što je suprotnost nauci. Pogledajmo celu teoriju sistema i istraživače sistema, kojih ima kako u umetnosti, tako i u nauci. Ja to više ne bih nazivao naukom, nego upravo sistematikom (systemics). Jer, današnja nauka se transformisala u posmatranje onoga što je zajedničko, celokupno - u sistematiku.* Dakle, od nauke (science) ka sistematici (systemics), tako vidim trenutni razvoj.
Kroz život sam shvatio da što se više bavim fizikom, to više postajem metafizičar. Vremenom sam se time sve više i više igrao. Ako biste me pitali - pa dobro, dragi gospodine Ferster, a šta je to metafizičar?, odgovorio bih vam sledeće:
Među pitanjima koja postavljamo o svetu ima onih na koja možemo odgovoriti. „Hajnc fon Ferster, koliko vam je godina?" Na to pitanje možemo odgovoriti, možemo pogledati u neki katalog - rođen 1911, dakle ima 90 godina. Ali, ima i onih pitanja na koja ne možemo odgovoriti. Na primer: „Hajnc fon Ferster, kako je nastao univerzum?" Tu mogu da navedem jednu od 35 različitih teorija. Ako pitam nekog poznavaoca zvezda, on će reći: pa bio je onaj big beng pre 20 miliona godina. A ako upitam nekog čestitog katolika, on će reći: pa svako zna kako je nastao - bog je stvorio svet i posle sedam dana se umorio i napravio pauzu, to je bila nedelja. Dakle, postoje različite veoma zanimljive hipoteze o tome kako je nastao svet. Odnosno, toliko hipoteza ima zato što je na to pitanje nemoguće odgovoriti. Tako da je u ovom slučaju odlučujuće to koliko je zanimljiva priča koja izmišlja neki od načina na koji je svet nastao.
Tu smo, naravno, već sasvim blizu umetnosti, kada govorimo o izmišljanju zanimljive priče. Reč je, dakle, o poetičnoj priči.
Da, tačno tako, tačno je o tome reč. Imamo dvoboj, ili tro-boj, ili deseto-boj različitih poetâ. Pitanje je koji će izmisliti baš onu smešnu, zabavnu, interesantnu priču za koju će ostali reći: to je prava priča, samo je tako moglo da bude!
Ali, gospodine Ferster, nauka, vaša istraživanja - to nisu samo izmišljanja, ili lepe priče. Ona se zasnivaju na matematici, na brojevima, na dokazivosti, na naučno neupitnim podacima.
Da. Ali danas već imamo toliko podataka da sve te podatke više ne možemo uključiti u jednu priču. Imamo i veštačke podatke - to su recimo partikule, čestice. Mi izmišljamo čestice koje su zadužene za ono što ne razumemo. Čestice su, po mom mišljenju, rešenja problema za koje upravo nemamo drugih rešenja. One su, dakle, izmišljene da bismo mogli da objasnimo određene fenomene. To su čestice.
Ali, sada moram glupavo da pitam...
Da, razumem vas. Evo, pokušaću bolje da objasnim. Zamislimo jednu rupu u mojoj teoriji, ako je ne rešim, ne mogu dalje. Tada izmislim nove čestice (listaju knjigu sa ilustracijama), koje su, recimo, zelene, žute, kakve god, koje su tu namesto one rupe u mojoj teoriji. Svaka čestica o kojoj danas govorimo u fizici je odgovor na neko od pitanja na koja nemamo odgovora.
Ali, pa to je strašno! Kako možemo na osnovu neke teorije koja je puna rupa, na jednom tako nestabilnom fundamentu puštati da rastu, u beskonačnost da rastu!, onoliki mašinski sistemi?
Da!
Zar to nije rizično? Opasno?
Da! U tim mašinskim sistemima koji funkcionišu širom sveta sve tvrdnje su tačne! To je ono što, naravno, i želimo da imamo. A zašto su sve tačne? Zato što ih sve možemo izvesti iz drugih tvrdnji.
Kuda to vodi? Kako će biti dalje?
Da. Tako što ćemo dalje izvoditi tvrdnje iz već postojećih.
Da, ali negde postoje i nekakve granice!
Upravo ne! To je ono lepo. Uvek možemo dalje.
U logici.
Yes, tačno tako!
Ali u realnosti?
A gde je realnost? Gde vam je pa ona?
_____________
Juče dva šestogodišnjaka stoje na jednom ciriškom travnjaku, zagledani u oblačno nebo.
- Bog postoji.
- Svašta, naravno da ne postoji.
- A, ne, ne. Bog postoji, samo je nevidljiv.
Pogledaju se i jedan počinje da viče, sve sa okicama uprtim u oblake:
- Božeeeeeeeee! Božeeeeeee!
Drugi počinje da se smeje i ponavlja još glasnije:
- Božeeeeee! Božeeeeeee!
Ciče od smeha i viču koliko ih grlo nosi:
- Božeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!

Posustaju:
- Eto vidiš. Ne pojavljuje se. Znači, nevidljiv je.
- A, ne. Ne pojavljuje se, znači, ne postoji.
Smeju se i odleću da pikaju loptu.

* Reč "systemics" bila mi je pre slušanja ovog intervjua sa Fersterom nepoznata. Po svemu sudeći, a ne poznajući prevode iz ove oblasti na srpski, radi se ipak upravo o teoriji sistema, bar onako kako je shvataju nemački teoretičari od Lumana naovamo - kao holističku, dakle sveobuhvatnu "superteoriju". Ako sam u pravu, reč "sistematika" treba zameniti izrazom "teorija sistema". A ako nisam... :)