Republika Srbija i njena skupa monarhija, itd

(a može i “Kustos koji živi kao car”)

Po Ustavu Srbija je republika, njen predsednik je izabran na neposrednim izborima i ima precizno definisane ustavne obaveze i nadležnosti.

Nigde u Ustavu ne piše da pored predsednika Republike imamo i monarha kako bi se zadovoljili zahtevi onih koji ponavljaju “da bez kralja ne valja”, pa za svaki slučaj čuvamo pričuvnog kralja.

Prema objavljenim podacima ispada da kralj i njegov Krunski savet smatraju da  u svemu budu isto ili iznad onoga što je prreddsenik Republike i njegov kabinet.

Ne krivim princa jer svako bi na njegovom mestu hteo da bude na njegovom mestu i bilo bi neodgovorno da odvija tolike benefite koje mu država daje.

Najnoviji podaci DRI to potvrđuju

-         za kupovinu novina i časopisa princu Aleksandru Karađorđeviću Ministarstvo kulture prošle godine platilo 57.000 dinara

-         466.000 dinara za održavanje voznog parka njegovog kraljevskog visočanstva,

-         341.000 za nabavku kancelarijskog materijala,

-         136.000 za poštanske usluge,

-         424.000 za kupovinu i održavanje kompjutera i

-          519.000 za nabavku baštenske opreme i održavanje parka u Belom dvoru.

Dvorski kompleks je ukupno dobio 30 miliona dinara, od čega je 20 miliona otišlo na troškove reprezentacije, posluge i druge radne snage, a da pritom porodica prestolonaslednika Aleksandra nije izveštavala Ministarstvo o tome na koji način troši dobijeni novac, dok je samo Ministarstvo sredstva prebacivalo bez programa i projektne dokumentacije nadležnih ustanova za zaštitu kulture, navodi se u izveštaju DRI.

O svemu tome sam pisao prošle godine i ponavljam jer se ništan nije promenilo i sve ponavlja.

Eto tako čuvamo i tako plaćamo čuvanje naših svetlih tradicija.

Pravo je pitanje kako se niko ne zapita zašto se tolika sredstva daju i koliko se njih još grebe od toga što se daje na ime “NJKV”.Možda je Krunski savet i krunski dokaz.

Ako je izgovor da tzv. NJKV čuva i održava kompleks Beli dvor, onda neštio nije u redu jer koji bi predstolinaslednik pristao na poniženje da bude kustos u sopstvenoj kraljevini, ili koja je država toliko bogata da tako skupo plaća kustosa.

Kažu da se kraljevska porodica bavi humanitarnim radom, OK , da li je to onda humanitarna organizacija, kako je registrovana, da li je NGO. Ako je NGO, koja to još NGO dobija tolike pare.?

Ima verovatno još mnogo, a navešću samo  dva apsurdna primera, koji nemaju veze sa monarhijom ali sa trošenjem novca poreskih obveznika svakako imaju.

Primeri da sve može biti izgovor za one koji znaju da uzmu pare govori i niz primera koliko se zloupotrebljava Kosovo da bi se neki lično okoristili.

Prvi primer: U novinama je objavljeno da je  Ministarstvo za Kosovo i Metohiju prošle godine angažovalo neimenovanu osobu da izradi „Projekat unapređenja upravljanja i organizacije u Ministarstvu za KiM“, kojoj je za taj posao plaćeno 2,45 miliona dinara, pri čemu projekat nikad nije završen, a ministarstvo nikad nije tražilo svoj novac nazad.

Pitanje koje bi se postavilo u svakoj ozbiljnoj državi je zar to ministarstvo ne zna kako da se organizuje, da li vlada nema pojma kako joj ministarstvo funkcioniše.

Drugi primer:kako novine pišu”Srbiju su prošle godine iznenadili i

ambrozija,                      krpelji   i              komarci.

Draginov kabinet je iznenadila ambrozija, koja se pojavila kao i svake godine u isto vreme, pa je 29. aprila 2008. godine potpisan ugovor sa preduzećem "Ciklonizacija" d.o.o. vredan 168 miliona dinara za uništavanje ove opasne biljke. Ugovor je sačinjen po hitnoj proceduri i to principom pogađanja.
Dragin je "žurio" i da uništi krpelje na teritoriji Beograda, pa je sa istom firmom, po istom sistemu, sklopio ugovor vredan 38,9 miliona dinara.
Pogodba je bila u pitanju i kada je na red došlo suzbijanje korova i insekata. O tome svedoči i ugovor sa firmom "Miva" d.o.o. potpisan 14. aprila 2008. godine. Reč je o "dilu" za uništavanje komaraca koji su se pojavili "kad im vreme nije - usred proleća" Ugovor je vredan 132 miliona dinara. Za pomenute ugovore revizori kažu da se nisu uverili da su se stekli uslovi za hitne javne nabavke, nego da je bio potreban regularan proces.
Uz to, Ministarstvo je sa jednom firmom zaključilo ugovor vredan 6,4 miliona dinara za projekat pod nazivom „Podrška institucijalnom jačanju u oblasti životne sredine".

Očito da postoje mnogobrojne nepravilnosti a da li će neko odgovarati videćemo.

Eto u Nemačkoj ministar rada podnese ostavku zbog propusta potčinjenih u vreme dok je u predhodnom mandatu bio ministar odbrane.

Mi smo izgleda još daleko od takvog stepena samoodgovornosti i odgovornosti onih koji su dužni da smene neodgovorne.