Clapton i Winwood nam dolaze

Sve u vezi sa  grupom Blind Faith je izazivalo
ogromno interesovanje. Sve.

Vinvud je bio vunderkind britanske pop rock scene.
Počeo ja da nastupa sa ocem i bratom još kao osmogodišnjak.
Sa petnaest se priključio Specer Davis Group, gde je
svirao gitare i klavijature i pevao iznanadjujuce zrelo
i ubedljivo. I'm a man, jašta! Sa osamnaest je sa bubnjarem
Jimom Capaldijem osnovao Traffic...

Klepton je bio superstar. Cream je bila grupa koja je
prodavala ploče u ogromnim tiražima...koncerti su im
bili rasprodati...publika ih obožavala.
Klepton je važio za najboljeg bluz gitaristu u Engleskoj,
i bio proglašen za slowhand Boga...


U to vreme muzika je postajala veliki biznis.
Pritisak novca, ogromne slave, dramatičnih
promena u društvu, nezamislive slobode koja
se nazirala kroz maglu lako dostupnih narkotika,
ovi momci su nosili sa više ili manje teškoća.

Klepton je bio medijator izmedju ogromnih sujeta
Ginger Bakera i Jack Brucea...
Animozitet medju njima se nije dao sakriti...
Od divljih tuča na sceni do sabotaže instrumenata
pred nastup...bilo je i potezanja noževa...Eksplozivno
i naporno...i bez obzira što im je muzika bila sjajna,
raspad je bio neminovan.

Winwood je takodje bio nezadovoljan.
Želeo je da Traffic svoju muziku malo usmeri
ka bluzu i soulu...i nije naišao na razumevanje
svojih prijatelja...

Tako su prijatelji E.C. i S.W. počeli da provode
 sve više vremena zajedno, da razgovaraju o muzici,
novim trendovima, svirali zajedno, improvizovali...
Postojalo je medju njima neko suštinsko razumevanje,
umeli su da pronadju specifičan zvuk,
 i širili su pozitivnu energiju oko sebe.
Posle nekog vremena pridružio im se Bejker na
bubnjevima...Mladi Vinvud je bio oduševljen
njegovim jazzy pristupom instrumentu...insistirao
je da ostane sa njima.
Zajednički prijatelj Ric Grech iz grupe Family
se nekako logično priključio.

Supergrupa je stvorena.
Digla se ogromna zvezdana prašina.
Producenti i organizatori koncerata su ih opsedali.
Publika je imala ogromna očekivanja.
Ponude sa svih strana...cela mašinerija
muzičkog biznisa je neprekidno vršila pritisak.

Počeli su da sviraju uživo nedovoljno pripremljeni.
Rad na albumu su prekidali mini turnejama
i neuvežbanim koncertima...
Kada je izašao album, izazvao je mnogo
buke i kontroverzi..Od omota do muzike...

U vezi sa omotom bilo je priča da je na slici
vanbračna cerka Dzindzera Bejkera, ili da je grupi
tinejdžerka koju zloupotrebljavaju članovi grupe i
tsl...Zapravo radilo se o modelu, devojčici koja
je pozirala uz pristanak roditelja...

Cela priča je ovde...iz prve ruke.

Muzika je bila potpuno različita od očekivane...
Ogroman broj obožavalaca grupe Cream želeo je da
čuje rifove i čvrst zvuk..
Ljudi nisu bili spremni za eksperiment koji im je ponudjen.

I tako...posle manje od godinu dana, prva supergrupa se raspala.

Ali nikada nije prestala priča o njima.
Nekoliko godina kasnije jedini album grupe B.F.
postao je kultna ploča, iako je muzika nedoradjena,
i samo pokazuje smer u kome su autori planirali da idu..
Iskreno, meni se čini da su i Klepton i Vinvud imali
daleko blistavije momente sa Cream i Traffic.

Obojica su nastavili uspešno da sviraju i pevaju,
ali značajan deo njihovih biografija bio je B.F.
I sva neispunjena očekivanja.

Četrdeset godina kasnije, ova dva momka pokušavaju da
vrate magiju koje je oko njihovih imena, kada su zajedno,
oduvek bilo.

Postoji neko posebno razumevanje medju njima,
i dobra volja.I specifičan zvuk.

Da budemo načisto: meni se skoro sve što je radio
Stiv Vinvud svidja. Od S.D.G. preko Traffic do
solo projekata. Njegova ploča Go sa japanskim
perkusionistom Stomu Yamashtom 

je meni najdraža od svih ikada...
Njegov senzibilitet kapiram, volim kombinaciju njegovog glasa
i Hemmonda, način na koji kombinuje različite
muzičke uticaje, i virtuoznost i lakoća sa kojom
svira me fasciniraju.

Sa Kleptonom je već drugačije...
Mnogo zavisi od toga sa kim svira.
Mislim da je Cream bio njegov kreativni vrh.
Ajd, Derek & Dominoes...
Kasnije je dosta napredovao kao pevač,
postavio standard u unplugged nastupu...
alli: valjda jedino Stounsi imaju više prosečnog materijala,
u moru izdanja za sve ove godine...
Što jednom nadahnuto reče mr Green:
" Okačis etiketu E.C. i sviras q*** nekažnjeno"

Gledala sam snimak koncerta iz 2008.
I dobra je to svirka. Precizna, dinamična,
atraktivna.
Na repertoaru su pored par B.F. stvari
neke Traffic i neke Kleptonove,
malo su zaribali kada su pokušali da
u Hendrixovu cast obrade Woodo Chile...
kako Klepton lepo reče bio je to:" stepping
off the cliff"
Slično je i sa Buddy Milesovom Them Changes,
koja zvuči stiff, neelegantno i čvrsto...
za razliku od...:))


Drago mi je što  će doći sledeće godine u Beograd.
Ja neću da propustim taj koncert. Sasvim sigurno!
Momci su sada pomalo odrasli, opustili se...
i vidno uživaju u onome što rade...na radost
forever jang publike :)